Kineska kupovina američke soje izgleda da je zastala manje od dve nedelje nakon što su Sjedinjene Države objavile sveobuhvatno trgovinsko primirje, što označava otopljavanje odnosa između dve najveće svetske ekonomije, izveštava Blumberg .
Nakon navale porudžbina krajem prošlog meseca, koje su obeležile prve porudžbine ove sezone, uvoz američke robe u Kinu izgleda da je usporen, prema rečima trgovaca koji su tražili anonimnost i razgovarali o poverljivim informacijama. Rekli su da nisu upoznati sa novim pošiljkama. Ova pauza povećava neizvesnost oko toga da li će najveći svetski potrošač američke soje moći da uveze onoliko koliko je Trampova administracija rekla da očekuje.
Vašington je saopštio da se Peking obavezao da će kupiti 12 miliona tona soje do kraja ove godine, a zatim 25 miliona tona godišnje tokom naredne tri godine. Kina još nije potvrdila konkretne obaveze kupovine koje je izneo Trampov tim, ali je Peking smanjio carine na američku soju i ukinuo zabrane uvoza za tri američka izvoznika, uključujući CHS Inc., kao odgovor na slične pomiriteljske poteze SAD.
„Mnogi u industriji veruju da je navodna namera Kine da kupi 12 miliona tona američke soje više diplomatski gest nego čvrst trgovinski sporazum“, rekao je Kang Vei Čeang, poljoprivredni broker u kompaniji StoneX Group Inc. u Singapuru.
Kina je poslednjih meseci kupovala ogromne količine južnoameričke soje u nastojanju da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja. Stoga se očekuje da će kineska potražnja opadati u narednim mesecima, bez obzira na trgovinski sporazum sa SAD, prema rečima Vitora Pistoje, glavnog analitičara za žitarice i uljarice u Rabobanku.
Kineski proizvođači će morati da obezbede neke zalihe u decembru i januaru pre nego što počnu nove isporuke useva od vodećeg izvoznika Brazila, ali neke procene industrije ukazuju na samo nekoliko miliona tona. Ovo je i dalje znatno manje od cilja Vašingtona za kupovinu u SAD za ovu godinu.
Štaviše, trgovci kažu da je američka soja i dalje podložna carini od 13% i da bi njeno mlevenje rezultiralo značajnim gubicima, ostavljajući kineske komercijalne proizvođače soje bez podsticaja da naručuju američke tovare.
Prema rečima Čenga iz kompanije StoneX, američka soja se takođe trguje sa premijom u odnosu na južnoameričku, delimično zbog naglog rasta cena nakon objave trgovinskog sporazuma.
Dodao je da, s obzirom na to da se brazilska setva normalno odvija i da se nove isporuke useva očekuju do kraja januara ili početka februara, kineski kupci nerado kupuju velike količine iz SAD za kratkoročnu isporuku.
Trgovci kažu da su nedavne kupovine američke soje obavile kineske državne kompanije, a značajan deo je verovatno bio namenjen državnim rezervama. Za komercijalne kupce, trgovinski sporazum je ponovo otvorio polje za američke zalihe, koje se sada takmiče sa Brazilom za brzo zatvaranje prodajnog prozora.
Fjučersi soje porasli su na 10,90 dolara po bušelu (što je ekvivalentno oko 401 dolar po metričkoj toni*), što predstavlja najviši nivo od jula 2024. godine, podstaknuti optimizmom oko oporavka kineske potražnje.Ministar finansija SAD Skot Besent objavio je u četvrtak da je Kina – najveći svetski uvoznik soje – pristala da kupi 12 miliona metričkih tona američke soje do januara, te 25 miliona tona godišnje tokom naredne tri godine, u okviru šireg trgovinskog sporazuma sa Pekingom.Besent je dodao da se nekoliko zemalja jugoistočne Azije obavezalo na kupovinu dodatnih 19 miliona tona američke soje, iako bez preciznog vremenskog okvira.Američki predsednik Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Južnoj Koreji i dogovorili produženje privremenog trgovinskog primirja za još godinu dana, uključujući mere vezane za američke isporuke.Očekuje se da će veći izvoz SAD u Kinu izvršiti pritisak na cene brazilske soje, s obzirom na to da je Kina činila preko 77% brazilskog izvoza soje u periodu januar–septembar 2025. godine.
Proizvodnja:
Republički zavod za statistiku objavio je najnoviju procenu ovogodišnjeg roda soje sa stanjem na dan 5. septembra. Prema saopštenju, sa 206.485 ha proizvedeno je 305.157 t soje, uz prosečan prinos od 1,478 t/ha. Procenjena proizvodnja je za 12% manja u odnosu na prošlu proizvodnu godinu. U odnosu na desetogodišnji prosek, proizvodnja je manja za čak 44,3%. Trenutno procenjen prosečan prinos je najniži u poslednjih deset godina, kao i ukupna proizvodnja (Prilog 4).
Posledice suše najizraženije su kod soje iz rane i optimalne setve kod kojih nije došlo do zadovoljavajućeg oprašivanja i oplodnje. Stanje useva, pored raspložive vlage, umnogome je zavisilo i od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike. Imajući u vidu da se zrno soje već tri godine uvozi iz regiona, očekuje se zadovoljenje potreba prerađivačke industrije.
Prerada:
Očekivana proizvodnja proteinskih proizvoda od soje iznosila bi oko 400.000 t, što bi omogućilo izvoz ovih proizvoda od oko 8.000 t Izvoz sojinog ulja mogao bi iznositi oko 75.000 t
Tržište:
Domaće:
Prvo trgovanje sojom roda 2025. realizovano je na Produktnoj berzi Novi Sad početkom septembra po ceni od 49,50 din/kg bez PDV, uz obračun kvaliteta. Septembarska prosečna berzanska cena bila je 50,68 din/kg bez PDV, odnosno 507,53 USD/t, što je u odnosu na isti mesec prošle godine za 13,5% niža dinarska cena. Upravo završenu tržišnu 2024/25 godinu karakterisala je pasivnost berzanskog tržišta soje, uobičajeno praćenje trenda svetskih cena koje su bile relativno stabilne u ovom periodu. Oktobar je obeležen daljim padom berzanskih cena, tako da je trenutna 49,43 din/kg bez PDV, odnosno 490,26 USD/t.
Svetsko:
Prema projekcijama američkog ministarstva poljoprivrede za tržišnu 2025/26 godinu predviđa se neznatan rast proizvodnje soje u svetu od 0,4% u odnosu na prethodnu, ukupno blizu 426 miliona tona, i to prema rastu proizvodnje u Brazilu, a Rusija bi zabeležila rekordnu proizvodnju. Predviđa se rast obima spoljne trgovine, prerađenih količina, dok bi prelazne zalihe bile na sličnom nivou kao i prethodne godine, što bi trebalo da doprinese stabilnosti cena. Očekuje se takođe rekord u preradi soje, od čega bi bile dobijene količine ulja i sačmi. Upotreba sojinog ulja bi porasla što bi umanjilo njegove zalihe i otvorilo mogućnost za rast cena.
Aktuelno:
Evropska komisija predlaže novi plan za obezbeđivanje sprovođenja tzv. Uredbe o deforestaciji (EUDR). Naime, Komisija je 21. oktobra objavila novi predlog kojim se pojednostavljuje Uredba, izuzimaju mnogi operateri unutar Unije i osigurava funkcionisanje informacionog sistema. Cilj je da se obezbedi njegova blagovremena implementacija. Nemački savezni ministar poljoprivrede Alojz Rajner brzo je odbacio plan Komisije, navodeći da najvažniji zahtev, opcija nultog rizika, nije uključena u podneti predlog, kao i da je birokratsko opterećenje i dalje previsoko i nepotrebno opterećuje kompanije. Fern, organizacija koja se zalaže za ekološku i socijalnu pravdu sa fokusom na šume i ljude koji žive u šumama, kaže da su SAD insistirale na ublažavanju evropskih pravila protiv krčenja šuma. Predstavnici organizacije napominju da bi se, prema predlozima, male kompanije iz zemalja za koje se smatra da imaju nizak rizik od krčenja šuma suočile sa jednostavnijim pravilima nego što je ranije predviđeno, bile bi izuzete na dodatnih godinu dana, a njihove obaveze dužne pažnje bile bi znatno smanjene. Ove promene bi uglavnom uticale na poljoprivrednike i šumare u EU.
Prema podacima Agrarmarkt Informations-Gesellschaft, proizvodnja soje nije igrala glavnu ulogu u Nemačkoj do 2015. godine, ali je od tada dobila na značaju. U 2025. godini, setvena površina je povećana za oko 8% u poređenju sa 2024. godinom, porasla je na 43.600 hektara. Preliminarni podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku prikazuju rod soje od 134.300 tona, što je povećanje od nešto više od 2.500 tona u odnosu na prethodnu godinu. Rast se zasniva na povećanju površina, dok su prosečni prinosi opali na procenjenih 3,08 t/ha, što predstavlja nagli pad sa 3,26 t/ha u 2024. godini.
Sve duži periodi suše za poljoprivredu postaju ozbiljan izazov, ali Nemačka pokazuje da postoje načini da se prilagodi i očuva proizvodnja hrane. Jedno od glavnih rešenja, kako prenosi Energetski portal, jeste prelazak na kulture otpornije na sušu. Pored ovakve prakse, važnu ulogu ima i navodnjavanje, odnosno prelazak na održivije korišćenje vode. Sve više pažnje posvećuje se navodnjavanju kap po kap, kao jednoj od efikasnijih tehnika. Umesto da se voda raspršuje po biljkama i zemljištu odozgo, ona se direktno dovodi do korena biljke.
Septembarski fjučersi soje na Čikaškoj berzi juče su pali za 1,4% na 358,5 dolara/t (-3% za nedelju, -4,5% za mesec), a novembarski fjučersi su pali za 1,4% na 365,9 dolara/t (-2,7%, -3%) pod pritiskom neizvesnosti sa izvozom u Kinu i povoljnim uslovima za sadnju soje u SAD, ali nove prognoze rekordne žetve u Brazilu povećavaju pritisak na kotacije.
Tramp je juče najavio carinu od 50% na uvoz iz Brazila i carinu od 25% na uvoz iz Indije, i zapretio dodatnim carinama Kini ako nastavi da kupuje naftu i podržava Rusiju, koja odbija da zaustavi rat. To povećava rizike za izvoz soje iz SAD u Kinu, posebno na pozadini povećane proizvodnje u Brazilu.
Brazilska agencija Datagro prognozira da će žetva soje u Brazilu u sezoni 2025/26 dostići rekordnih 182,9 miliona tona, što će premašiti 173,5 miliona tona u sezoni 2024/25 i značajno premašiti prognozu Ministarstva poljoprivrede SAD od 175 miliona tona.
Još jedna brazilska agencija, Safras & Mercado, u svojoj prvoj prognozi za žetvu brazilske soje u 2025/26. godini, očekuje proizvodnju na rekordnom nivou od 179,87 miliona tona (u poređenju sa 171,9 miliona tona u 2024/25. godini) zahvaljujući povećanju površine od 1,2%. Očekuje se da će izvoz brazilske soje biti 104 miliona tona u 2024/25. godini i 108 miliona tona u 2025/26. godini (USDA procenjuje na 102 i 112 miliona tona, respektivno), dok se očekuje da će domaća prerada biti 57 miliona tona i 59 miliona tona.
Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede SAD, Kina će povećati uvoz soje na 112 miliona tona u novoj sezoni (106,5 miliona tona u 2024/25. godine), a Brazil će povećati izvoz na 112 miliona tona (102 miliona tona), dok će ga SAD smanjiti sa 50,8 na 47,5 miliona tona.
Smanjenje izvoza soje iz SAD u Kinu u novoj sezoni doprineće povećanju isporuka soje iz SAD u EU, Egipat i Tursku, što će povećati pritisak na ukrajinske cene soje.
Prema ažuriranoj prognozi APK-Informa, proizvodnja soje u Ukrajini 2025. godine može se smanjiti za više od milion tona zbog smanjenja površina za setvu. Prema podacima Državne službe za statistiku, površina zasejana sojom u Ukrajini 2025. godine iznosila je 2,08 miliona hektara, što je za 24% manje od rekordne cifre iz prošle godine, iako je Ministarstvo agrarne politike procenilo na 2,3 miliona hektara.
Prognoza APC-Informa u vezi sa površinama pod setvom soje je nešto optimističnija i iznosi oko 2,2-2,25 miliona hektara, a proizvodnja se procenjuje na 5,6-5,7 miliona tona, što će biti za 17% ili 1,1-1,2 miliona tona niže od prošlogodišnjeg rekorda od 6,8 miliona tona.
Uvođenje izvozne carine od 10% na soju iz Ukrajine, kao i smanjenje izvozne potražnje i cena na početku sezone zbog konkurencije soje iz SAD i Južne Amerike, smanjiće cene soje u septembru na 16.000-17.000 UAH/t sa isporukom do fabrike i luka.
Cene soje su i dalje pod pritiskom zbog poboljšanih uslova useva u SAD i povećanja ponude iz Brazila i Argentine.
Argentinski predsednik Milej najavio je smanjenje izvoznih carina na neke vrste poljoprivrednih proizvoda kako bi stimulisao poljoprivredni sektor (što je obećao tokom predizborne kampanje 2023. godine i već je smanjio carine, koje su potom ponovo povećane).
Posebno se planira smanjenje carina:
za soju – od 33% do 26%,
živina i govedina — od 6,75% do 5%,
suncokret — od 7,5% do 5,5%,
kukuruz i sirak - od 12% do 9,5%,
sojino brašno i ulje — od 31% do 24,5%.
Septembarski fjučersi soje na Čikaškoj berzi juče su pali za 1% na 360,5 dolara/t (-1,5% na mesečnom nivou) pod pritiskom neizvesnosti oko izvoza u novoj sezoni zbog nepotpisanog trgovinskog sporazuma sa Kinom.
Prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede SAD, tokom perioda od 22. do 27. jula, broj useva soje u SAD u dobrom ili odličnom stanju povećan je za 2% na 70% (67% pre godinu dana). Izvoz soje iz SAD u periodu od 18. do 24. jula povećan je za 8,7% u odnosu na prethodnu nedelju na 409,7 hiljada tona, a ukupno u 2024/25. godine iznosio je 47,2 miliona tona, što je 10,4% ispred tempa prošle sezone.
SAD i EU su objavile okvir za trgovinski sporazum koji uključuje američku carinu od 15% na većinu robe iz EU, smanjenje carina EU na neke američke poljoprivredne proizvode i kupovinu američkih energetskih proizvoda u vrednosti od 750 milijardi dolara tokom 3 godine. Međutim, evropska potražnja za američkom sojom neće zameniti potražnju iz Kine, tako da sporazum neće uticati na američka tržišta.
Prema prognozi Brazilskog nacionalnog udruženja izvoznika žitarica (ANEC), izvoz soje u julu će iznositi 12,11 miliona tona, što će premašiti cifru iz jula 2024. (9,6 miliona tona) za 26%, a stopa izvoza će ostati visoka zbog rekordne proizvodnje soje u Brazilu u sezoni 2024/25 i planova za povećanje površine setve za 2-3% u novoj sezoni.
U Ukrajini, na kraju sezone, izvozne cene soje ostaju na nivou od 18.200-18.400 UAH/t ili 385-390 dolara/t, ali uz uslov brze isporuke u luku zbog očekivanja uvođenja izvoznih carina od 1. avgusta ili 1. septembra.
Padavine poboljšavaju stanje useva i izglede za žetvu soje u Ukrajini, pa će pod pritiskom svetskih kotacija i carina cene na početku sezone pasti na 360-370 dolara/t sa isporukom u luke.
Uzimajući u obzir optimalne vremenske uslove, očekuje se da će brazilska žetva žitarica u tržišnoj godini 2024-25. porasti za 8% u odnosu na prethodnu godinu, prema nedavno objavljenoj prognozi Nacionalne kompanije za snabdevanje (Conab). Projektovala je rekordnu proizvodnju od 322,3 miliona tona.
Pored toga, ukupna zasejana površina se procenjuje na 81,4 miliona hektara, što je projektovano povećanje od skoro 2% u poređenju sa 2023-24.
Očekuje se da će proizvodnja soje dostići 166,3 miliona tona, što je skoro 19 miliona tona više u odnosu na prethodnu žetvu. Sa oporavkom žetve soje za ovaj ciklus, Conab predviđa povećanje izvoza u 2024-25, dostižući 105,4 miliona tona. Izvoz sojine sačme je vezan na 22 miliona tona, dok se predviđa da će biti isporučeno 1,4 miliona tona sojinog ulja.
Conab takođe očekuje rekordnu žetvu kukuruza, sa povećanjem proizvodnje za 3% tokom 2023-24. na 119,6 miliona tona. Rečeno je da će značajno povećanje prinosa nadoknaditi smanjenje zasejanih površine od 6,4% u prvoj žetvi. Setva druge i treće žetve žitarica počeće ovog meseca, odnosno u aprilu.
Predviđa se da će izvoz kukuruza opasti za 4,5 miliona tona od 2023-24. na 34 miliona, rekao je Conab.
„Sa povećanjem proizvodnje, zalihe će se oporaviti i zatvoriti na 3,5 miliona tona, garantujući domaće snabdevanje, posebno za sektor životinjskih proteina“, rekao je Konab.
Predviđa se da će površine pirinča porasti za 8,5% u 2024-25. godini na 1,75 miliona hektara, dok se proizvodnja povećava za 13% na skoro 12 miliona tona, rekao je Konab.
Predviđena je niža proizvodnja pšenice od 7,89 miliona tona, 2,6% ispod prošlogodišnje žetve, uglavnom uzrokovana smanjenjem površine za setvu od 14,2% u državama južnog regiona, u kombinaciji sa nepovoljnim vremenom tokom ciklusa useva u Parani i na jugoistoku centralno-zapadne regije.
Od 6. januara 2025. godine ukrajinski izvoz soje dostigao je 460 hiljada tona, što ukazuje na stabilnu dinamiku ponude. Uprkos sezonskom padu aktivnosti na globalnom tržištu zbog sezone praznika, ukrajinski izvoznici zadržavaju svoje pozicije. Međutim, globalno tržište soje suočava se sa nizom fundamentalnih izazova, uključujući visoku globalnu žetvu i ekonomske probleme u Kini, jednom od ključnih uvoznika. Ovo su izvestili analitičari zemljoradničke zadruge PUSK, osnovane u okviru VAR-a
„Uprkos teškoj ekonomskoj situaciji u Kini, koja može smanjiti uvoz soje na 95-100 miliona tona, tržište je stabilno. Od avgusta prošle godine cene na berzi su ostale stabilne, a čak se i kratkoročni padovi brzo nadoknađuju. Ovo ukazuje da tržište razmene i dalje ignoriše globalne izazove. Naravno, visoke globalne akcije doprinose neizvesnosti, ali trend oporavka cena se nastavlja. Ukrajinski izvoznici soje mogu iskoristiti ovaj period da ojačaju svoje pozicije“, smatra PUSK.
Istorijski gledano, januar, februar i mart pokazuju trend rasta cena soje, što potvrđuje i sezonski model. Stručnjaci PUSK-a predviđaju rast cena do kraja januara: „Sezonska dinamika tržišta soje pokazuje tradicionalni rast u prvim mesecima godine, a trenutna situacija potvrđuje ovaj trend. Već vidimo porast cena: na domaćem tržištu one su porasle za 200-300 UAH/t, a u stranoj valuti za 3-5 dolara po toni. Možemo predvideti da će zamišljene cene na bazi CPT-a dostići 400-410 dolara po toni u januaru, pa čak i premašiti ovaj nivo u februaru-martu. Ovo je povoljan period za poljoprivrednike koji planiraju da prodaju svoje proizvode.
Zahvaljujući klimatskim uslovima i duplim žetvama godišnje, brazilski farmeri su u pobedničkoj poziciji i dosledno proširuju svoje površine. Ovo se navodi u izveštaju Nacionalne kompanije za snabdevanje (Conab), objavljenom 12. decembra.
Conab predviđa rekordnu proizvodnju žitarica od 322,4 miliona tona, što je povećanje od 8,2% u odnosu na TH 2023/24.
U kompaniji procenjuju da će ove sezone biti zasejano 81,39 miliona hektara, a ako se uzmu u obzir svi proizvodni ciklusi u godini, to odgovara povećanju od 1,45 miliona hektara u odnosu na prethodnu sezonu.
„Kiše koje su došle imale su pozitivan uticaj na useve u glavnim državama proizvođačima. Na nekim mestima smo imali kratke periode bez kiše, ali ne tako dugu sušu da bi uticala na procenu novog rekorda u proizvodnji žitarica u Brazilu“, rekao je Edegar Preto, predsednik Konaba.
Setva soje ulazi u završnu fazu, a ove nedelje je stopa setve dostigla 94,1% od 47,37 miliona hektara dodeljenih za uljarice, prema Conab-ovom izveštaju o napretku žetve, pošto su vremenske prilike pogodovale setvi i klijanju u većini zemalja proizvođača. U nekim regionima Mato Groso do Sul, Parana, Piaui, Tocantins i Maranhao zabeleženi su kratki periodi bez kiše. Uprkos tome, vremenski uslovi su povoljni, a očekuje se da će proizvodnja dostići 166,21 miliona tona, što je povećanje od 12,5% u odnosu na isti period prošle godine, navodi Conab.
Sa povećanjem površine za pirinač od 9,8%, koja se procenjuje na 1,77 miliona hektara, usev napreduje i dostigao je 86,6%. Prema Conab studiji, očekuje se povećanje zasada pirinča i na suvom i na navodnjavanom zemljištu, a proizvodnja se procenjuje na 12,1 milion tona.
Proizvodnja kukuruza je predviđena na 119,63 miliona tona, što je 3,4% više u odnosu na prethodnu žetvu, navodi Conab. Očekuje se da će proizvodnja u prvom ciklusu žetve dostići 22,61 miliona tona. Setva prvog ciklusa žetve je završena 70% uz povoljne vremenske uslove u glavnim proizvodnim regionima.
Žetva ozimih useva 2024. godine je pri kraju, saopštila je kompanija. Predviđena je proizvodnja pšenice od 8,06 miliona tona, što je za 0,4% manje u odnosu na prethodnu žetvu. Ovaj pad proizvodnje je uglavnom bio posledica smanjenja površine od 14,1% u južnim državama regiona, koje čine 85,4% proizvodnje pšenice u Brazilu.
Analitičari koji su govorili na nedavnom vebinaru o izgledima tržišta GrainFok-a sigurno su ostavili svoje ružičaste naočare u fioci kod kuće.
Njihova procena tržišta žitarica i uljarica u 2024-25 je sumorna.
Dan Basse, predsednik kompanije AgResource, smatra da su tržišni maksimumi već na pragu useva 2024. On veruje da se fjučersi na soju vraćaju ispod 9 dolara po bušelu, dok će kukuruz pasti ispod 4 dolara kako godina bude napredovala.
„Žao mi je što to kažem“, rekao je uzgajivačima koji su prisustvovali vebinaru GrainFok-a.
Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Brazil ove godine proizvesti 169 miliona tona soje i 127 miliona tona kukuruza. To je glavni razlog zbog kojeg očekuje da će cene ponovo pasti naniže nakon američkog Dana zahvalnosti krajem novembra.
Ne pomaže ni to što brazilska depresijacija reala daje njihovim farmerima prednost u odnosu na američke proizvođače na izvoznim tržištima.
Base veruje da je jedini način da se održi miting ako se u Južnoj Americi razvije ozbiljan vremenski problem pre sredine januara.
Glavni tržišni analitičar GrainFok-a Ranulf Glanville rekao je da će, ako Južna Amerika bude blizu ispunjenja očekivanja USDA, „baciti medveđi otisak“ na tržišta žitarica i uljarica.
Sadnja je već počela u Brazilu. On smatra da bi kanadskim farmerima bilo dobro da prate uslove useva u tom regionu sveta u januaru i februaru.
„Ono što se dešava dolec(Južna Amerika) značajno je za cene i profitabilnost u Kanadi i Sjedinjenim Državama“, rekao je on.
Base je takođe zabrinut zbog faktora Donalda Trampa. Novoizabrani predsednik SAD biće „remetilac“ na poljoprivrednim tržištima.
„On će izaći sa carinama i izaći će zamahujući, što će zaista pokvariti tkivo poljoprivrede u SAD“
Bass očekuje da će Tramp udariti Kinu uvoznim carinama u rasponu od 30 do 60 odsto na širok spektar proizvoda. Kina će verovatno odgovoriti sopstvenim carinama, uključujući carine na američku soju, što neće pomoći izgledima cena za taj usev.
Kina je „nagomilala“ uvoz soje u iščekivanju trgovinskog rata, tako da će kupovine u 2024-25. verovatno biti niže nego što su bile u poslednjih nekoliko godina, bez obzira na to da li će izbiti trgovinski rat.
Base je već bio nervozan zbog kineske potražnje za žitaricama i uljaricama zbog starenja stanovništva zemlje, što znači opadanje kalorijskog unosa.
On se plaši da će se zemlja vratiti na svoju raniju naviku da ne ispunjava svoje obaveze Svetske trgovinske organizacije da kupuje sedam miliona tona kukuruza i devet miliona tona pšenice godišnje.
Drugi glavni tržišni analitičar kompanije GrainFok, Nil Taunsend, slaže se da će Tramp biti Ks-faktor u 2024-25. On može da vidi kako SAD ulaze u trgovinske sporove sa svim zemljama BRIK-a, a poljoprivreda je često meta odmazde.
Njegova zabrinutost je da su farmeri u SAD i Evropskoj uniji bolje opremljeni da se nose sa trgovinskim ratovima od uzgajivača u Kanadi i Australiji jer njihove vlade imaju dublje džepove da ih podrže.
Rat u Ukrajini je još jedna dugotrajna zabrinutost na tržištu žitarica.
Bass procenjuje da postoji možda pet odsto premija za ratni rizik ugrađena u cene žitarica. Nije mnogo jer i Rusija i Ukrajina još uvek agresivno izvoze robu.
On smatra da postoji 75 odsto šanse da će se rat završiti 2025. godine, što će podstaći Ukrajinu da proizvodi i izvozi više žitarica jer će joj očajnički trebati devize za obnovu.
„Uz to, postojaće ovaj medveđi ukus koji dolazi iz Crnog mora“, rekao je Base.
Taunsenda više brine Rusija, gde vlada polako preuzima trgovinu pšenicom i utiče na svetske cene pšenice. Rusija je imala loš urod 2024. i on misli da je malo verovatno da će se taj učinak ponoviti 2025.
Base je upitan o pokretačima potražnje koji bi mogli preokrenuti stvari.
„Stalno ih tražim i pokušavam da ih pronađem“, rekao je.
Zelena goriva su moguća, ali on sumnja da će dobro proći pod Trampovom administracijom, koja bi mogla ukinuti Zakon o smanjenju inflacije prethodne administracije i njene programe za povećanje potrošnje biogoriva.
Bas veruje da će jedini pobednici u 2024-25. biti proizvođači stoke i biogoriva koji imaju koristi od jeftinih cena žitarica.
Glanvil je rekao da bi drugi pobednici mogli da budu farmeri sa raznovrsnim rotacijama koji uzgajaju useve poput lana i pasulja kojima se ne trguje na berzi.
Taunsend se zapitao da li bi Meksiko mogao biti svetla tačka na strani potražnje. Bas ne misli tako jer zemlja snažno pomera levo od političkog spektra.
Meksički pezos je pao za oko 20 odsto otkako je Klaudija Šejnbaum, naučnik za životnu sredinu, izabrana za predsednika 2. juna.
Meksiko je najveći američki poljoprivredni kupac, ali to bi se moglo promeniti pod Trampovom administracijom. Bas se pita da li bi trgovinski rat mogao da izbije oko pitanja imigracije i da bi se dva lidera mogla sukobiti oko svojih dijametralno suprotnih političkih uverenja.
Meksička ekonomija bi mogla da propadne po tom scenariju, što bi rezultiralo smanjenom potražnjom za poljoprivrednim proizvodima.
Takođe je napomenuo da je Meksiko doživeo nekoliko uzastopnih suša i da je vreme da majka priroda bude ljubazna, što bi takođe ograničilo uvoz.
Taunsend je rekao da su rani pokazatelji da će američki farmeri na proleće posaditi više kukuruza nego soje, dok Glanvil očekuje da kanadski farmeri zadrže hektare repice na statičnim ili možda smanje hektare uprkos nedostatku održivih alternativa. Jutari jare pšenice bi trebalo da budu skromno veći na osnovu cena.
Ne očekuje se da će kanola dobiti hektare zbog dugotrajne neizvesnosti oko kineske antidampinške istrage. Međutim, zalihe useva su oskudne zbog razočaravajuće žetve 2024. i iznenađujuće snažnog izvoznog programa koji se odvija tempom koji je daleko ispred prethodnog petogodišnjeg proseka.
