Evropska komisija je 19. februara predstavila viziju poljoprivrede i hrane – mapu puta za razvoj poljoprivrede i hrane u Evropi.
Prema EK, ova mapa puta stvara osnovu za atraktivan, konkurentan, održiv, orijentisan na budućnost i pravičan poljoprivredno-prehrambeni sistem za sadašnje i buduće generacije farmera i poljoprivredno-prehrambenih operatera.
Napominje se da dokument predstavlja dalje pojednostavljenje politika i povećanu upotrebu inovacija i digitalizacije, koji su preduslovi za sve akcije EK.
„Planirano je da Komisija 2025. godine predloži sveobuhvatan paket pojednostavljenja postojećeg zakonodavnog okvira u oblasti poljoprivrede, kao i digitalnu strategiju za poljoprivredu za podršku prelasku na digitalnu poljoprivredu“, navodi se u saopštenju.
Vizija ocrtava četiri prioritetne oblasti.
Atraktivan sektor. Poljoprivreda treba da ima neophodnu stabilnost da podstakne mlade ljude da se bave profesijom, posebno kroz pravedne prihode i ciljaniju državnu podršku. Takođe ih treba aktivno podržati da iskoriste prednosti inovacija i novih poslovnih modela, posebno kroz kredite za ugljenik i prirodni gas kao dodatne izvore prihoda. Komisija je posvećena da osigura da poljoprivrednici ne budu sistematski primorani da prodaju svoje proizvode ispod cene i da će preduzeti konkretne mere u tom cilju, posebno preispitujući Direktivu o nepoštenoj trgovinskoj praksi. Komisija će takođe predstaviti Strategiju obnove generacija do 2025. godine sa preporukama o merama potrebnim i na nivou EU i na nacionalnom/regionalnom nivou za uklanjanje prepreka koje sprečavaju mlade i nove ljude da uđu u profesiju.
Konkurentan i održiv sektor. EU će nastaviti da daje prioritet sigurnosti hrane i suverenitetu na različite načine. Trgovinski pregovori i sporazumi biće iskorišćeni do maksimuma, štiteći interese evropskih farmera. Vizija takođe odgovara na zahteve farmera, građana i društva u celini za strožim usklađivanjem standarda proizvodnje za uvozne proizvode kako bi se osiguralo da ambiciozni standardi EU ne dovedu do nepovoljnog konkurentskog okruženja, već da su u skladu sa međunarodnim pravilima. Iz tog razloga, EK će 2025. godine početi da preduzima mere za procenu uticaja veće harmonizacije standarda kada je reč o opasnim pesticidima zabranjenim u EU i dobrobiti životinja. Štaviše, striktno sprovođenje i kontrola standarda bezbednosti hrane ostaje prioritet o kojem se ne može pregovarati. Komisija će pojačati fokus na stočarstvu kako bi doprinela dugoročnoj budućnosti sektora.
Sektor sa budućnošću. Evropski poljoprivredni sektor igra važnu ulogu u tranziciji ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika. Vizija prepoznaje potrebu usklađivanja klimatskih akcija sa sigurnošću hrane i specifičnim izazovima sa kojima se sektor suočava. Poljoprivrednici bi trebalo da budu nagrađeni za usvajanje praksi prihvatljivih za prirodu. U tom kontekstu, EK će pažljivo razmotriti svaku dalju zabranu pesticida osim ako alternative ne budu dostupne u razumnom vremenskom okviru i olakšaće pristup biopesticidima na tržištu EU. Komisija će takođe razviti dobrovoljni sistem benčmarkinga, „kompas održivosti na farmi“, kako bi pomogla poljoprivrednicima da mere i poboljšaju svoj učinak na nivou farme. Strategija održivosti vode će takođe biti pripremljena kako bi se odgovorilo na hitnu potrebu za efikasnijim korišćenjem vode.
Pošteni uslovi života i rada u ruralnim područjima. Komisija će predložiti obnovljeni ruralni akcioni plan kako bi se osiguralo da ruralna područja ostanu dinamična, funkcionalna i usko povezana sa kulturnim i prirodnim nasleđem EU. Godišnji Dijalog o hrani će takođe biti pokrenut sa širokim spektrom zainteresovanih strana, uključujući potrošače, poljoprivrednike, industriju i javne vlasti kako bi se pronašla rešenja za pitanja kao što su dostupnost hrane i inovacije. Smanjenje rasipanja hrane i rešavanje društvenih problema vezanih za dobrobit životinja takođe će biti u fokusu Komisije u budućnosti.
„Gledajući unaprijed, buduća Zajednička poljoprivredna politika (CAP), kao dio predstojećeg prijedloga VFF (Višegodišnji finansijski okvir), biće jednostavnija i ciljanija, podržavajući poljoprivrednike koji se aktivno bave proizvodnjom hrane, sa posebnim naglaskom na mlade farmere i farmere u područjima sa prirodnim ograničenjima. Podsticaji će imati prednost u odnosu na uslove“, rezimirala je EK.
Planovi američkog predsednika Trampa da uvede sveobuhvatne uvozne carine mogli bi da smanje ili prekinu snabdevanje Sjedinjenih Država uvoznim biljnim uljima i mastima, što bi navelo američku industriju za ekstrakciju ulja da izgradi nove fabrike i proširi kapacitete. Američki farmeri su zabrinuti da će američki protekcionistički stav ograničiti njihov pristup najvećim kineskim kupcima soje, preneo je Rojters.
Oštra globalna konkurencija mogla bi da smanji prihode farmera koji su upravo pobrali drugi po veličini usev soje u istoriji SAD, dok se cene soje kreću blizu četvorogodišnjih najnižih vrednosti.
Analitičari kažu da ako Trampove dužnosti izazovu osvetu globalnih kupaca, veliki prerađivači soje, kao što su Bunge Global i Arčer Danijels-Midlend Co, mogli bi da imaju koristi od većih i verovatno jeftinijih zaliha pasulja za domaću preradu. Planovi za proširenje kapaciteta zaustavljeni su prošle godine pošto je američko tržište bilo preplavljeno jeftinim svetskim sirovinama za dizel kao što su korišćeno jestivo ulje (UCO) iz Kine, svinjska mast iz Brazila i ulje uljane repice iz Kanade.
Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) predviđa da će globalne zalihe ulja repice pasti za 13% tokom naredne godine, dok će zalihe suncokretovog ulja pasti za 24%. Zalihe indonežanskog palminog ulja u zemlji opadaju zbog planova za proširenje proizvodnje biodizela u zemlji.
Kako navodi agencija, izvoz američke soje u Kinu je prošle godine pao na oko 26,4 miliona tona (u poređenju sa 36,1 miliona tona u 2016. i 31,7 miliona tona u 2017. godini, uoči trgovinskog rata).
EK je objavila najnoviji mesečni trgovinski izveštaj koji pokazuje kretanja u uvozu i izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU u januaru 2024. Prema njenim glavnim nalazima, trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u EU je pokazala pozitivan rast.
Trgovinski suficit dostigao je 5 milijardi evra, što je 27% više u odnosu na januar 2023. godine. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda dostigao je 18,4 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 2% u odnosu na januar 2023. godine.
Što se tiče izvoza , prve tri destinacije za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU u januaru 2024. ostale su Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Sjedinjene Države (SAD) i Kina. Velika Britanija je ostala prva destinacija izvoza EU , predstavljajući 23% izvoza sa povećanjem vrednosti od 8% u poređenju sa januarom 2023. Izvoz u Sjedinjene Države je takođe porastao za 9%. Značajno povećanje je zabeleženo kod izvoza maslina i maslinovog ulja (+146%), mešanih prehrambenih proizvoda (+10%) i šećera i izoglukoze (+152% u zapremini). Nasuprot tome, smanjen je izvoz biljnih ulja (-43%) i mlečnih proizvoda (-7%). Izvoz u Kinu smanjen je za 11 odsto, pre svega zbog sniženja cena pojedinih proizvoda poput žitarica i svinjskog mesa.
Što se tiče uvoza , uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u EU porastao je za 10% na 13,4 milijarde evra u odnosu na decembar 2023. godine, ali je ostao 5% ispod nivoa iz januara 2023. godine. Brazil i Ukrajina su bili najveći uvozni izvori. Uvoz iz Obale Slonovače porastao je za 83% uglavnom zbog povećanja uvoza kakao proizvoda. Rast uvoza je zabeležen kod maslina i maslinovog ulja (+168%), dok je pad zabeležen kod žitarica (-34%), uljarica i proteinskih useva (-14%) i biljnih ulja (-25%).
Ova dinamika trgovine odražava tekuće promene na tržištu i razvoj trgovinskih odnosa unutar poljoprivredno-prehrambenog sektora EU.
