Evropska unija povećava uvoz uljarica i smanjuje izvoz žitarica
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Turska će uvesti 6,5 miliona tona pšenice u MI 2024/25, što je 31% manje u odnosu na prethodnu sezonu, dok će se uvoz kukuruza smanjiti na 2,1 milion tona.
To prenosi S&P Global Platts pozivajući se na prognozu USDA.
Očekivani pad obima otkupa pomenutih žitarica od strane Turske u MOJ 2024/25. je zbog nove strategije Ministarstva poljoprivrede i šumarstva zemlje za podršku lokalnim poljoprivrednicima.
Konkretno, od 21. juna do 15. oktobra, vlada je obustavila uvoz pšenice, nakon čega je uveden sistem kvota do 31. decembra, omogućavajući kupcima da kupuju 85% do 100% pšenice sa zaliha Turskog saveta za žito (TMO). Većina trgovaca očekuje da će se Turska vratiti na globalno tržište sledeće godine ako se ograničenja ublaže. Trenutno se u turskim carinskim skladištima nalazi 0,65-1 milion tona pšenice. Domaća tražnja je procenjena na 550 hiljada tona.
Što se tiče kukuruza, Turska je od početka 2024. (januar-septembar) uvezla 3,2 miliona tona kukuruza u poređenju sa 1,9 miliona tona u istom periodu 2023. godine, uključujući 1,6 miliona tona iz Ukrajine. Proizvodnja kukuruza u Turskoj u 2024. procenjena je na 7 miliona tona (-1,4 miliona tona za godinu), dok se domaća potrošnja predviđa na 8,4 miliona tona. Vlada je od 10. oktobra do 31. decembra smanjila uvoznu carinu na otkup do milion tona kukuruza sa 130% na 5%. Međutim, niže uvozne carine podstakle su tražnju, pošto se očekuje da nova žetva stigne na tržište u novembru, domaće cene su pale, što je primoralo izvoznike da smanje ponudu. Nakon porasta interesovanja, izvozne cene na turskom tržištu su se smanjile da bi ostale konkurentne domaćim cenama.
Očekuje se da će vlada razmotriti produženje nižih uvoznih carina do početka 2025. godine, s obzirom na kontinuiranu potražnju za kukuruzom u zemlji.
Očekuje se da će suša smanjiti proizvodnju pšenice i kukuruza u Kini, što bi moglo dovesti do povećanog uvoza iz te zemlje koja u poslednje vreme nije obavila velike kupovine zbog prevelike ponude i smanjenja potrošnje, izvestio je Blumberg, pozivajući se na BOABC, kinesku poljoprivrednu konsultantsku kuću.
Predviđa se da će proizvodnja pšenice u marketinškoj godini koja se završava u junu 2025. pasti za 1,24 odsto na 134 miliona tona, dok se očekuje pad kukuruza za 2,26 odsto na 282 miliona tona u godini do oktobra 2025, saopštio je BOABC.
Visoke temperature i manje padavina izazvale su sušu u glavnom području proizvodnje žitarica na severu Kine i uticale na sadnju letnjih žitarica, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede.
Uslovi suše mogli bi da se pogoršaju uz nastavak visokih temperatura u narednih 10 dana u glavnim oblastima za proizvodnju pšenice i kukuruza.
Ministarstvo poljoprivrede poslalo je delegacije vrhunskim proizvođačima žitarica da se izbore sa sušom, preneo je Blumberg.
EK je objavila najnoviji mesečni trgovinski izveštaj koji pokazuje kretanja u uvozu i izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU u januaru 2024. Prema njenim glavnim nalazima, trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u EU je pokazala pozitivan rast.
Trgovinski suficit dostigao je 5 milijardi evra, što je 27% više u odnosu na januar 2023. godine. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda dostigao je 18,4 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 2% u odnosu na januar 2023. godine.
Što se tiče izvoza , prve tri destinacije za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU u januaru 2024. ostale su Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Sjedinjene Države (SAD) i Kina. Velika Britanija je ostala prva destinacija izvoza EU , predstavljajući 23% izvoza sa povećanjem vrednosti od 8% u poređenju sa januarom 2023. Izvoz u Sjedinjene Države je takođe porastao za 9%. Značajno povećanje je zabeleženo kod izvoza maslina i maslinovog ulja (+146%), mešanih prehrambenih proizvoda (+10%) i šećera i izoglukoze (+152% u zapremini). Nasuprot tome, smanjen je izvoz biljnih ulja (-43%) i mlečnih proizvoda (-7%). Izvoz u Kinu smanjen je za 11 odsto, pre svega zbog sniženja cena pojedinih proizvoda poput žitarica i svinjskog mesa.
Što se tiče uvoza , uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u EU porastao je za 10% na 13,4 milijarde evra u odnosu na decembar 2023. godine, ali je ostao 5% ispod nivoa iz januara 2023. godine. Brazil i Ukrajina su bili najveći uvozni izvori. Uvoz iz Obale Slonovače porastao je za 83% uglavnom zbog povećanja uvoza kakao proizvoda. Rast uvoza je zabeležen kod maslina i maslinovog ulja (+168%), dok je pad zabeležen kod žitarica (-34%), uljarica i proteinskih useva (-14%) i biljnih ulja (-25%).
Ova dinamika trgovine odražava tekuće promene na tržištu i razvoj trgovinskih odnosa unutar poljoprivredno-prehrambenog sektora EU.
Kina je u protekle dve nedelje kupila više od 20 tovara stočnog žita na međunarodnom tržištu pošto je najveći svetski uvoznik iskoristio pad cena na najniži nivo u više od tri godine.
Zemlja je obezbedila isporuke kukuruza, sirka i ječma od dobavljača, uključujući Ukrajinu i SAD, kažu ljudi upoznati sa transakcijama. Otkup je preko 1,2 miliona tona žitarica po osnovu svakog tereta od 60.000 tona.
Do porasta kupovine došlo je kada su cene porasle u Kini, a referentne fjučerse za kukuruz pale u Čikagu na najniži nivo od 2020. godine, opterećene velikim zalihama od najvećih izvoznika iz Brazila i SAD. Sve veći jaz između lokalnog i međunarodnog tržišta učinio je kupovinu atraktivnom.
Pošiljke su uključivale najmanje 10 tereta ukrajinskog kukuruza, uglavnom za isporuku od marta do maja, najmanje pet tereta američkog sirka i šest pošiljki ječma više porekla za sličnu isporuku, kažu ljudi.
Cene u Kini su porasle pošto je Peking pojačao skladištenje žitarica za državne rezerve kako bi podržao tržište uoči sadnje novog useva. To je suprotstavilo slabu potražnju za žitom za stočnu hranu u stočarskoj industriji u kojoj svinjari prave gubitke.
