Tokom prošle godine, španski uvoz živih svinja je nastavio da raste, dostigavši 4.778.189 grla, što je 12% više nego prethodne godine.
Uvoz živih životinja u Španiju u 2025. godini
Prema podacima španskog Ministarstva poljoprivrede o uvozu živih životinja u 2025. godini, Španija je uvezla ukupno 4.778.354 svinja, što je 12% više nego u 2024. godini. U poređenju sa pre pet godina, uvoz živih životinja je povećan za više od 72%, sa 2,78 miliona grla u 2020. godini na 4,78 miliona danas.
Ovo je ukupan uvoz prošle godine po kategorijama:
3.935.587 životinja za uzgoj (82,37% od ukupnog broja),
781.622 za klanje (16,35% od ukupnog broja), i
61.145 drugih (razmnožavanje, itd.)
Uzimajući u obzir ukupan broj uvezenih životinja, glavne zemlje porekla u 2025. godini bile su Holandija (62,90% od ukupnog broja), Belgija (17,97%) i Portugal (9,60%), zatim Francuska (4,07%), Danska (4,05%) i, znatno iza njih, Nemačka (1,13%).
Međutim, po kategoriji životinja, Belgija (48,1%), Portugal (25,9%) i Francuska (19,2%) bili su glavni izvori svinja za klanje, a Holandija (75,3%) bila je ubedljivo glavni dobavljač prasadi, a zatim Belgija (12,3%)
Uvoz nakon otkrivanja AKS
Dana 28. novembra potvrđeno je prisustvo afričke svinjske kuge (ASK) u Španiji. U svetlu ovog razvoja događaja, analiziran je razvoj uvoza živih životinja u decembru (grafikon 3). Međutim, podatke za ovaj period treba tumačiti sa oprezom, jer oni možda još uvek ne odražavaju u potpunosti uticaj ove situacije na stvarne tokove uvoza životinja. Takođe moramo uzeti u obzir mogući sezonski obrazac za mesec decembar. Biće potrebno sačekati razuman vremenski period da bismo dobili konsolidovanije podatke koji će omogućiti tačniju procenu stvarnog uticaja na uvoz živih životinja.
Prema izveštaju Službe za spoljnu poljoprivredu (FAS) Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA), zbog suvih vremenskih uslova, Turska će ubrati manji rod pšenice i ječma u 2025/26. godine, pa će morati da poveća uvoz kako bi zadovoljila domaću potražnju.
U svojoj najnovijoj prognozi, FAS predviđa pad proizvodnje pšenice od 15% u odnosu na prethodnu godinu na 16,3 miliona tona, jer blago povećanje površina za setvu ne nadoknađuje gubitke u prinosima.
Usred očekivanog pada proizvodnje, FAS je povećao svoju prognozu uvoza pšenice za 2025/26. godinu na 10,3 miliona tona, što je više nego tri puta više od 3,2 miliona tona iz prethodne sezone. Ako se prognoza ostvari, potrošnja će biti najveća od 2019/20. godine.
„Proizvodnja bi mogla dodatno da opadne, u zavisnosti od obima štete od suše“, saopštio je FAS. „Padavine su bile nedovoljne u glavnim oblastima uzgoja pšenice u centralnoj i jugoistočnoj Anadoliji, što bi, u kombinaciji sa zimskim temperaturama iznad normalnih i neočekivanim prolećnim mrazevima, moglo da smanji prinose pšenice na suvim (nenavodnjavanim) farmama pšenice za 15-30% u poređenju sa prošlom godinom.“
Prognoza agencije za ječam je još pesimističnija, jer se očekuje da će proizvodnja pasti za 28% u odnosu na prošlu godinu, na 5,1 milion tona.
„U poređenju sa pšenicom, ječam ima veći rizik od suše jer se skoro sav gaji na suvim zemljištima“, rekao je FAS.
Kao rezultat toga, prema prognozama FAS-a, Turska će uvesti 1,6 miliona tona ječma (u poređenju sa 150 hiljada tona u 2024/25. godini), što će biti najveći ukupni obim uvoza nakon 2,8 miliona tona uvezenih u 2021/22. godini.
„Prognoza pretpostavlja da će vlada intervenisati na tržištu, kao što je to činila i u prošlosti, bilo smanjenjem carina, određivanjem uvoznih kvota ili prisiljavanjem Turskog odbora za žito da uvozi i preprodaje ječam krajnjim potrošačima“, navodi se u saopštenju FAS-a.
Rastuća potreba za uvozom ječma i pšenice povećaće potražnju za ukrajinskim žitaricama, pa s obzirom na smanjenu žetvu u Ukrajini (posebno ječma), možemo očekivati dalji rast potražnje i cena.
Kina je produžila istragu o uvozu svinjetine iz Evropske unije za 6 meseci. Odluka je doneta ranije ove nedelje, nekoliko dana pre nego što je istraga trebalo da bude završena.
Istraga, pokrenuta sredinom juna 2024. godine, smatra se odmazdom za tarife EU na izvoz električnih vozila iz Kine i pogodila je preko 2 milijarde američkih dolara izvoza svinjetine. Izvoz svinjetine iz EU koncentrisan je na glavne proizvođače kao što su Španija, Holandija i Danska. Peking sumnja da evropski prerađivači mesa „dampinguju“ – prodaju proizvode od svinjetine na kineskom tržištu po veštački niskoj ceni.
Kina je najveći potrošač svinjetine na svetu. Odlučila je da produži period istrage do 16. decembra zbog „složenosti“ slučaja, saopštilo je Ministarstvo trgovine te zemlje u saopštenju na svojoj veb stranici. Odluka o odlaganju dolazi u trenutku kada se Kina i EU približavaju dogovoru o carinama na električna vozila. Evropske carine, koje iznose i do 35% za određene automobile, izazvale su trgovinski sukob. Peking je već produžio svoju antidampinšku istragu o rakiji iz EU.
Značajan deo isporuka svinjetine iz EU u Kinu čine iznutrice, poput svinjskih ušiju, nosa i stopala, koje su veoma cenjene u kineskoj kuhinji. Kina je 2024. godine uvezla svinjetinu, uključujući iznutrice, u vrednosti od 4,8 milijardi američkih dolara – više od polovine iz EU, pri čemu je Španija prednjačila u izvozu iz EU po obimu.
Produženje istrage su oprezno pozdravili predstavnici industrije u EU, koja je kolektivno najveći svetski izvoznik svinjetine.
Prema kineskoj carini, Kina je u martu naglo smanjila uvoz žitarica iz zemalja koje su bile njeni glavni dobavljači, pri čemu su najviše smanjene isporuke iz Ukrajine i EU.
Tako je zemlja u martu smanjila uvoz žitarica skoro 4 puta na 463,9 miliona dolara, smanjivši zalihe kukuruza za 23 puta i pšenice za 10,6 puta.
U odnosu na prošlu godinu, u martu je uvoz žitarica iz Ukrajine smanjen 2.400 puta sa 141,3 miliona dolara na 60.000 dolara, iz Nemačke – 779 puta na 44.000 dolara, iz Francuske – 204 puta na milion dolara, iz Danske – na 337.000 dolara, iz Italije – na 48,5 miliona dolara, sa Bugarske na 48,50 dolara.
Uvoz žitarica sa američkog kontinenta je takođe smanjen, posebno iz Brazila - za 17,5 puta na 20,8 miliona dolara, iz SAD - za 11 puta na 20,3 miliona dolara, i iz Argentine - za 6 puta na 21 milion dolara.
Zalihe žitarica od drugih velikih dobavljača smanjene su najmanje za polovinu, posebno iz Australije - za 2,6 puta, iz Kanade - za 2,5 puta.
Međutim, neke zemlje su uspele da povećaju isporuke žita u Kinu, iako se to uglavnom tiče izvoza pirinča. Tako je Indija povećala izvoz žita u Kinu 284 puta na 13,8 miliona dolara, Vijetnam – tri puta na 46,5 miliona dolara, Tajland – 1,5 puta na 26,8 miliona dolara, Mjanmar – za 30 odsto na 18 miliona dolara, Kambodža – za 30 odsto na 8 miliona dolara. A Urugvaj je povećao izvoz ječma u Kinu 67 puta na 11 miliona dolara.
Turska vlada je 19. marta dozvolila bescarinski uvoz pšenice u zemlju kako bi se u potpunosti zadovoljile potrebe industrije za mlevenje brašna, saopštio je Turski savet za žito.
Ranije su mlinovi brašna otkupljivali 75% potrebne količine pšenice od TMO, a uvozili preostalih 25%. Oni će od 19. marta moći da uvezu potrebnu količinu pšenice, pod uslovom da naknadno izvezu odgovarajuću količinu brašna.
Time Turska pokušava da povrati status velikog svetskog izvoznika brašna koji je nedavno izgubila. Tako je zemlja u MG 2024/25 smanjila izvoz brašna za 41% u odnosu na prethodnu sezonu, sa 2,45 na 1,44 miliona tona.
Ukidanje ograničenja na uvoz pšenice, zajedno sa smanjenjem carina na kukuruz, dovelo je do povećanja cena prehrambene pšenice u ukrajinskim crnomorskim lukama za 5-6 USD/t na 235-238 USD/t.
Odluka turske vlade doprineće aktiviranju izvoza visokoproteinske pšenice pre svega iz Ruske Federacije, a ne iz Ukrajine, međutim, obim isporuke će biti ograničen, pošto će se u početku koristiti količine ruske pšenice koja je već uvezena u turska skladišta (pre uvođenja ograničenja na isporuku iz Ruske Federacije), a žetva će početi sopstvena Turska od februara 1. juna.
Stručnjaci iz Ruske Federacije predviđaju da će Turska u martu-junu uvesti 1,5 miliona tona pšenice, uglavnom ruske, a ukupno u MG 2024/25, uvoz će iznositi 4 miliona tona pšenice (uzimajući u obzir reeksport u zemlje Bliskog istoka), posebno iz Ruske Federacije - 3,8 miliona tona, 2 miliona tona 2020. 8,2 miliona tona, od čega iz Ruske Federacije - 7 miliona tona.
Majski fjučersi na pšenicu su juče pali, ne reagujući na vesti iz Turske:
-
za 1% na 204,75 USD/t – za meku zimsku SRV pšenicu u Čikagu,
-
za 0,2% na 226,75 €/t ili 245,5 $/t – za pšenicu na berzi Euronekt u Parizu.
Ažurirani bilans pšenice za 2024/25 MI od Međunarodnog saveta za žito vrši pritisak na kotacije, u kojima je procena svetske proizvodnje povećana za 2 miliona tona na 799 miliona tona, a zalihe za milion tona na 265 miliona tona.
Iranska državna trgovačka kompanija (GTC) je prošle nedelje kupila najmanje 250.000 tona ruske pšenice sa 12,5% proteina po ceni od 310 evra po toni ili 338,6 dolara po toni C&F, što će takođe podržati cene ruske pšenice, iako glavne isporuke Iranu vrše državne kompanije.
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Turska će uvesti 6,5 miliona tona pšenice u MI 2024/25, što je 31% manje u odnosu na prethodnu sezonu, dok će se uvoz kukuruza smanjiti na 2,1 milion tona.
To prenosi S&P Global Platts pozivajući se na prognozu USDA.
Očekivani pad obima otkupa pomenutih žitarica od strane Turske u MOJ 2024/25. je zbog nove strategije Ministarstva poljoprivrede i šumarstva zemlje za podršku lokalnim poljoprivrednicima.
Konkretno, od 21. juna do 15. oktobra, vlada je obustavila uvoz pšenice, nakon čega je uveden sistem kvota do 31. decembra, omogućavajući kupcima da kupuju 85% do 100% pšenice sa zaliha Turskog saveta za žito (TMO). Većina trgovaca očekuje da će se Turska vratiti na globalno tržište sledeće godine ako se ograničenja ublaže. Trenutno se u turskim carinskim skladištima nalazi 0,65-1 milion tona pšenice. Domaća tražnja je procenjena na 550 hiljada tona.
Što se tiče kukuruza, Turska je od početka 2024. (januar-septembar) uvezla 3,2 miliona tona kukuruza u poređenju sa 1,9 miliona tona u istom periodu 2023. godine, uključujući 1,6 miliona tona iz Ukrajine. Proizvodnja kukuruza u Turskoj u 2024. procenjena je na 7 miliona tona (-1,4 miliona tona za godinu), dok se domaća potrošnja predviđa na 8,4 miliona tona. Vlada je od 10. oktobra do 31. decembra smanjila uvoznu carinu na otkup do milion tona kukuruza sa 130% na 5%. Međutim, niže uvozne carine podstakle su tražnju, pošto se očekuje da nova žetva stigne na tržište u novembru, domaće cene su pale, što je primoralo izvoznike da smanje ponudu. Nakon porasta interesovanja, izvozne cene na turskom tržištu su se smanjile da bi ostale konkurentne domaćim cenama.
Očekuje se da će vlada razmotriti produženje nižih uvoznih carina do početka 2025. godine, s obzirom na kontinuiranu potražnju za kukuruzom u zemlji.
Očekuje se da će suša smanjiti proizvodnju pšenice i kukuruza u Kini, što bi moglo dovesti do povećanog uvoza iz te zemlje koja u poslednje vreme nije obavila velike kupovine zbog prevelike ponude i smanjenja potrošnje, izvestio je Blumberg, pozivajući se na BOABC, kinesku poljoprivrednu konsultantsku kuću.
Predviđa se da će proizvodnja pšenice u marketinškoj godini koja se završava u junu 2025. pasti za 1,24 odsto na 134 miliona tona, dok se očekuje pad kukuruza za 2,26 odsto na 282 miliona tona u godini do oktobra 2025, saopštio je BOABC.
Visoke temperature i manje padavina izazvale su sušu u glavnom području proizvodnje žitarica na severu Kine i uticale na sadnju letnjih žitarica, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede.
Uslovi suše mogli bi da se pogoršaju uz nastavak visokih temperatura u narednih 10 dana u glavnim oblastima za proizvodnju pšenice i kukuruza.
Ministarstvo poljoprivrede poslalo je delegacije vrhunskim proizvođačima žitarica da se izbore sa sušom, preneo je Blumberg.
