Kompanije ADM (Archer Daniels Midland), Bunge, Cargill i Louis Dreifus kolektivno kontrolišu 50-60% međunarodne trgovine pšenicom, kukuruzom i sojom, prenosi Agrarheute pozivajući se na podatke istraživanja Komiteta za poljoprivredu Evropskog parlamenta.
Autori studije smatraju da to stvara rizike za poljoprivrednike i potrošače, pa traže od EU da se umeša u situaciju. Po njihovom mišljenju, ove kompanije mogu da zloupotrebe svoju tržišnu poziciju i detaljno poznavanje tržišta za špekulacije koje će naneti gubitke poljoprivrednicima i potrošačima.
Studija, koju su pripremili stručnjaci konsultantske firme Ernst & Ioung (EI) i Univerziteta u Bonu, poziva političare da povećaju transparentnost tržišta i razmotre uvođenje poreza na višak profita. Prema procenama stručnjaka, kombinovani promet sirovina četiri poljoprivredna giganta u 2022. godini iznosio je 540 miliona tona, dok je ukupan promet svetske trgovine, prema procenama američkog MSG-a, dostigao 920 miliona tona. Odbor za poljoprivredu Evropskog parlamenta razmatraće podatke istraživanja 2. decembra.
Nijedna od ovih kompanija ne daje tačne podatke o količini sirovina i njihovom poreklu. Prema procenama stručnjaka, promet Cargill-a je 217 miliona tona, Bungea - 142 miliona tona, ADM-a - 100 miliona tona, Draifusa - 83 miliona tona.
Još pre 10 godina udeo ove četiri kompanije na svetskom tržištu bio je 70-90%, ali su ih istisnuli novi konkurenti, pre svega – kineski gigant Cofco International (CIL), koji je 2022. godine prodao 127 miliona tona žitarice i uljarice i voće. Holandska Viterra, podružnica Glenkor grupe, ima promet od oko 100 miliona tona.
Velika četvorka se bori protiv novih konkurenata, pokušavajući da ih apsorbuje, i širi se u oblasti kao što su biogoriva, jestiva ulja, hrana za životinje i prehrambeni proizvodi. Od 2021. Cargill i ADM su pojačali kupovinu konkurenata, a najveći posao će biti Bungeova kupovina Viterre.
Evropska komisija će odobriti sporazum vredan milijardu dolara, pod određenim uslovima: Viterra mora da proda naftne poslove u Mađarskoj i Poljskoj, kao i neka povezana transportna sredstva. Međutim, antimonopolske vlasti drugih zemalja, posebno Kanade, još nisu odobrile sporazum.
FAO-ova prognoza za svetsku proizvodnju žitarica u 2023/24. je povećana za 5 miliona tona i sada iznosi 2 846 miliona tona, što je 1,2 odsto (35,1 milion tona) više u odnosu na nivo iz prethodne godine. Ova revizija naviše se uglavnom zasniva na prilagođavanju globalne proizvodnje pirinča, koja je od aprila povećana za 2,9 miliona tona. Ovo je usledilo nakon revizije istorijskih podataka o proizvodnji za Mjanmar i objavljivanja zvaničnih procena u Pakistanu koje ukazuju na izraženiji oporavak proizvodnje nego što je ranije procenjeno. Kao rezultat toga, očekuje se da će globalna proizvodnja pirinča u 2023/24. godini dostići novi rekord od 529,2 miliona tona (mljevena osnova), 0,7 odsto iznad procene za 2022/23. Štaviše, učinjene su skromne revizije naviše u prognozama za globalnu proizvodnju kukuruza i pšenice.
Predviđena na 2 829 miliona tona, prognoza za svetsko korišćenje žitarica za 2023/24. godinu je veća za 1,7 miliona tona u odnosu na prošli mesec i 37,7 miliona tona (1,4 odsto) iznad nivoa iz 2022/23. Globalno korišćenje krupnog žitarica u 2023/24. predviđa se na 1 510 miliona tona, što je povećanje od 1,8 miliona tona u odnosu na prethodni mesec i 1,6 odsto u odnosu na nivo 2022/23. Ovo povećanje u velikoj meri odražava veću upotrebu kukuruza u ishrani nego što se ranije očekivalo (posebno u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama) i ječma (u Kini). Nasuprot tome, globalna prognoza iskorišćenja pšenice za 2023/24. revidirana je naniže za 1,3 miliona tona, uglavnom zbog manje očekivane upotrebe stočne hrane u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, globalna iskorišćenost pšenice 2023/24 i dalje će se povećati za 1,9 procenata iznad nivoa iz 2022/23, na 794 miliona tona, vođena pretežno snažnim rastom upotrebe pšenice za stočnu hranu uglavnom u Kini i u Evropi u Uniji. FAO je povećao svoju aprilsku prognozu korišćenja pirinča u svetu u 2023/24. godini za 1,2 miliona tona na 525,0 miliona tona, nakon revizija naviše očekivane upotrebe u brojnim, uglavnom azijskim, zemljama, što je više nego nadoknadilo smanjenje prognoze za Kinu. Uprkos reviziji naviše, i dalje se predviđa da će globalno korišćenje pirinča pasti za 1,2 miliona tona ispod procene za 2022/23.
Uprkos reviziji naniže od 4,6 miliona tona u odnosu na prethodni mesec, FAO-ova prognoza za svetske zalihe žitarica do 2024. je sada vezana na 890 miliona tona, što je i dalje 2,1 odsto iznad nivoa na početku. Ova revizija naniže se uglavnom pripisuje očekivanom padu zaliha kukuruza u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama i, u manjoj meri, zalihama ječma u Kazahstanu. Odnos svetskih zaliha žitarica u upotrebi u 2023/24. predviđa se na udobnom nivou od 30,9 odsto, skoro nepromenjeno sa nivoa od 30,8 odsto u 2022/23. Predviđa se da će globalne zalihe krupnog žita, vezane za 372 miliona tona, porasti iznad početnih nivoa, za 5,6 odsto. Sa 318 miliona tona, prognoza globalnih zaliha pšenice je 1,4 procenta ispod nivoa na otvaranju i skoro nepromenjena ovog meseca, kao i revizija naviše zaliha pšenice u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, zbog većeg uvoza i manjeg korišćenja, respektivno, kompenzovale su revizije zaliha pšenice na dole na drugim mestima. Predviđa se da će globalne zalihe pirinča na kraju marketinške sezone 2023/24. porasti za 1,6 odsto iznad svojih početnih nivoa na rekordnih 199,2 miliona tona. Ovaj nivo se malo promenio od aprila, pošto su revizije zaliha u Pakistanu, Mjanmaru i nekoliko drugih zemalja u velikoj meri nadoknađene smanjenim očekivanjima za zalihe, posebno u Kambodži, Japanu i Republici Koreji.
Prognoza svetske trgovine žitaricama je povećana za 1,9 miliona tona u 2023/24. na 487 miliona tona, što ukazuje na povećanje od 7,5 miliona tona (1,6 odsto) u odnosu na nivo 2022/23. Prognoza za globalnu trgovinu krupnim žitaricama u 2023/24 (jul/jun) povećana je za 0,8 miliona tona, uglavnom zbog većeg očekivanog uvoza ječma i sirka od strane Kine, čime je prognoza dostigla 236 miliona tona, 4,9 odsto više od 2022. /23 nivo. Globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) takođe je povećana za 1,2 miliona tona, što se uglavnom pripisuje većem izvozu od očekivanog od tradicionalno malih izvoznika proizvoda od pšenice, uz veći uvoz iz Avganistana, Egipta i Evropske unije. Uprkos reviziji naviše, očekuje se da će globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) opasti za 0,8 odsto sa nivoa iz 2022/23. na 200 miliona tona. Međunarodna trgovina pirinčem u 2024. (januar-decembar) predviđa se na 51,1 milion tona, neznatno manje u odnosu na april i 3,4 odsto ispod već smanjenog nivoa iz 2023. godine.
Izgledi proizvodnje za useve 2024
FAO-ova prognoza za globalnu proizvodnju pšenice u 2024. smanjena je na 791 milion tona. Na ovom nivou, očekuje se da će svetska proizvodnja pšenice u 2024. godini premašiti proizvodnju iz 2023. godine, iako za manju maržu od skoro 0,5 odsto. Nedavno smanjenje ocene odražava najnovije zvanične podatke Evropske unije, što ukazuje na veći pad zasada pšenice nego što je ranije bilo predviđeno; međutim, vremenski uslovi su se generalno poboljšali u martu i početkom aprila, što je pomoglo da se povećaju izgledi za prinos. Ukupna proizvodnja pšenice je određena na 128,4 miliona tona u 2024., što je oko 4 procenta manje u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa preliminarnim izgledima, takođe je izvršena revizija naniže prognoze proizvodnje pšenice za Australiju, na osnovu najnovijih projekcija iz zemlje koje ukazuju na uzdržaniji rast u 2024. godini, nakon suvog vremena koje je uticalo na žetvu 2023. Nedavni nedostatak padavina u Rusiji je dovela do izvesne suše u ključnim proizvodnim južnim oblastima, što je dovelo do malog smanjenja prognoze proizvodnje na 93 miliona tona, iako bi ovaj rezultat i dalje premašio petogodišnji prosek. U Ukrajini, u uslovima generalno povoljnih vremenskih uslova, i dalje se predviđa da će proizvodnja pšenice pasti na znatno ispod proseka od 20,2 miliona tona, što odražava destruktivne efekte rata, koji sada traje već treću godinu, na proizvodne kapacitete, kao i slabije profitne marže za pšenicu. U Sjedinjenim Američkim Državama, bez obzira na blago smanjenje uslova za useve ozime pšenice u delovima južnih ravnica, ukupni izgledi za proizvodnju pšenice ostaju povoljni i očekuje se ukupna proizvodnja od blizu 52 miliona tona. U Kanadi, pod pretpostavkom povratka trenda prinosa nakon najnižeg nivoa iz 2023., očekuje se da će proizvodnja porasti na 34,6 miliona tona u 2024. U Aziji su i dalje preovladavali povoljni vremenski uslovi, podržavajući očekivanja skoro rekordnih prinosa pšenice u Indiji i Pakistanu i jačajući povoljne izglede za proizvodnju u zemljama bliskoistočne Azije. U Severnoj Africi, nedavne lokalizovane padavine stigle su prekasno da bi materijalno poboljšale uslove useva nakon široko rasprostranjenog sezonskog nedostatka padavina od kraja 2023. godine, a izgledi za prinos pšenice i dalje su loši.
Za useve krupnog zrna 2024., glavni period žetve uskoro počinje u zemljama južne hemisfere, gde su nedavni nepovoljni vremenski uslovi smanjili izglede za prinos kod vodećih proizvođača. U Brazilu, nepovoljni vremenski uslovi, posebno u glavnim proizvodnim južnim i centralno-zapadnim oblastima, umanjili su izglede za prinos i snizili prognozu proizvodnje kukuruza u zemlji na 111 miliona tona, iako je i dalje nešto iznad proseka za poslednjih pet godina . U Južnoj Africi su vrući i suvi vremenski uslovi od februara smanjili očekivanja prinosa, a sada se predviđa da će proizvodnja kukuruza pasti 10 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Značajno smanjenje prinosa kukuruza takođe se očekuje u većini zemalja južne Afrike 2024. godine, na sličan način izazvano intenzivnim deficitom padavina.
