AKTUELNOSTI

Preliminarna procena štete poljoprivrednih preduzeća u Kurskoj oblasti zbog vojnih dejstava iznosi 85 milijardi rubalja. O tome je na završnoj sednici Ministarstva poljoprivrede govorio v.d. guvernera regiona Aleksej Smirnov, koji je pobedio na nedavnim izborima. Ove godine, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima – mrazu i suši – preduzete su sveobuhvatne mere za povećanje proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, ali je režim kontraterorističkih operacija uveden u avgustu značajno uticao na ekonomiju regiona i poljoprivredni sektor, naveo je on.

„Prema preliminarnim informacijama, u osam pograničnih oblasti oštećena su 94 preduzeća, a procenjena šteta iznosi deset milijardi rubalja, i raste,“ istakao je Smirnov. „U biljnoj proizvodnji neće biti završeni žetveni radovi na površini od 160 hiljada hektara. Kao rezultat, bruto proizvodnja žitarica će se smanjiti za 1,5 miliona tona, uljarica za 500 hiljada tona, a šećerne repe za 700 hiljada tona.“ Prema njegovoj prezentaciji, ove godine bi prinos žitarica u regionu mogao iznositi 4 miliona tona u poređenju sa 5,5 miliona tona u 2023. godini, uljarica 900 hiljada tona (1,4 miliona tona), a šećerne repe 4,5 miliona tona (5,2 miliona tona). Proizvodnja šećera mogla bi se smanjiti za 25 hiljada tona, na 500 hiljada tona. V.d. guvernera je takođe dodao da je poljoprivredna mehanizacija preduzeća u pograničnim oblastima oštećena ili odvezena izvan Rusije, a u skladištima je ostalo više od 300 hiljada tona žitarica.

Takođe, značajnu štetu pretrpeo je i stočarski sektor. Potvrđena je smrt 352 hiljade grla stoke, uključujući više od 300 hiljada svinja i 26 hiljada grla goveda, naveo je Smirnov. „Ovo će do kraja godine dovesti do smanjenja ukupne proizvodnje mesa za 85 hiljada tona, a mleka za 71 hiljadu tona,“ precizirao je on. Prema prezentaciji, ukupna proizvodnja mesa u Kurskoj oblasti ove godine mogla bi iznositi 605 hiljada tona, a mleka 394 hiljade tona. Ukupna proizvodnja poljoprivrednih proizvoda smanjiće se za procenjenih 95 milijardi rubalja, na 419 milijardi rubalja, dok će regionalni budžet biti uskraćen za 1,4 milijarde rubalja.

Smirnov je naveo da su u procenu štete već uključeni Rosreestr, Rosstat, Centralna banka i brojna ministarstva i agencije. Tokom svog obraćanja, zatražio je da se u ovu procenu uključe i zaposleni Ministarstva poljoprivrede. Pored toga, guverner je naglasio da je u trenutnim uslovima neophodno podržati preduzeća: produžiti rokove za povoljne kredite ili ih otpisati proizvođačima čija proizvodnja ne može biti obnovljena.

Potrebno je pružiti im poreske olakšice, nadoknaditi plate zaposlenima u preduzećima koja su bila primorana da obustave rad, nadoknaditi nastalu štetu, kao i osloboditi region od kaznenih sankcija zbog neispunjavanja rezultata predviđenih sporazumima. Važno je i dati prioritet regionu u učešću u programima i nacionalnim projektima federalnih agencija za razvoj teritorija. Uprkos svim izazovima, region ima potencijal za razvoj, a privlačenje novih investicija bi bilo olakšano priznanjem celokupne teritorije kao slobodne ekonomske zone, dodao je Smirnov.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Tokom sedmice, otkupna cena kukuruza u lukama Ukrajine je porasla usred velike tražnje uvoznika, nedostatka ponude od proizvođača, malih zaliha za prenos i julskog toplotnog talasa, koji je negativno uticao na formiranje kasnog roda.

Od ponedeljka, cena tražnje za kukuruz je porasla za 13-17 $/t na 170-181 $/t CPT port.

Prema podacima Ukrajinskog hidrometeorološkog centra, agrometeorološki uslovi u Ukrajini bili su nepovoljni za formiranje kasnih useva, pošto je 30-50% površine sa usevom bilo pokriveno sušom. U sadašnjoj fazi razvoja, kukuruz je najpodložniji visokim temperaturama, jer zahteva maksimalnu vlagu tokom cvetanja. U mnogim oblastima, usled smanjenja produktivnih rezervi vlage na kritični nivo i toplotnog stresa, dolazi do stalnog venuća i potpunog prestanka rasta, požutenja i sušenja listova, stabljika, a ponegde i biljaka. Toplota steriliše polen, pogoršava oprašivanje biljaka i dovodi do stvaranja dodatnog zrna na klipu, što će na kraju smanjiti prinose kukuruza.

Padavine prošle nedelje spustile su temperaturu na normalu i neznatno poboljšale stanje useva, ali su na jugoistoku biljke veoma oštećene. Niže prognoze žetve kukuruza u Ukrajini i Rusiji podržavaju cene za novi usev, ali je njihov rast ograničen niskim cenama stočne pšenice i kukuruza u Čikagu.

Prema prognozi lokalnih agencija, Ukrajina će ove godine ubrati 24 miliona tona kukuruza, što je 21 odsto manje u odnosu na prošlogodišnji rod.

Ruska agencija ICAR snizila je prognozu za žetvu ruskog kukuruza za 3 miliona tona na 14 miliona tona (17 miliona tona prošle godine) zbog vrućina u Južnom i Centralnom okrugu. Stručnjaci SovEcon-a snizili su prognozu proizvodnje kukuruza u Rusiji sa 14,6 na 13,4 miliona tona.

U tom kontekstu, terminske cene za isporuke kukuruza crnomorskim lukama u septembru-novembru porasle su za 10-15 USD/t na 170-180 USD/t, što odgovara nivou cena stočne pšenice.

Prema podacima Državne carinske službe, Ukrajina je u 2024/25 MG (od 24. jula) izvezla 1,39 miliona tona kukuruza (915 hiljada tona u istom periodu prošle godine).

Decembarski fjučersi na kukuruz u Čikagu za nedelju su porasli za samo 1,5% na 164,5 $/t, ne reagujući na prognoze smanjene žetve u EU, Ukrajini i Rusiji, jer vreme u Sjedinjenim Državama doprinosi formiranju dobrog žetva.

Agencija MARS snizila je prognozu prinosa kukuruza u EU sa 7,55 na 7,24 t/ha, što će biti 2% ispod petogodišnjeg proseka od 7,35 t/ha.

Avgustovske fjučerse na kukuruz u Parizu tokom nedelje porasle su 3,9% na 220,5 €/t ili 239 $/t, što će podržati cene crnomorskog kukuruza.

Prema Konabu, u Brazilu je od 21. jula drugi usev kukuruza požnjeven na 79,6 odsto površina (lane 47,9 odsto), ali su kiše odložile žetvu.

Narednih meseci na svetskom tržištu će dominirati kukuruz iz Argentine i Brazila, ali će u septembru porasti potražnja za crnomorskim kukuruzom, što će dovesti do poskupljenja.

Pod vrelim suncem i na temperaturama od 50 stepeni Celzijusa, farmeri u Rostovskoj oblasti, ruskoj žitnici, trude se da spasu žetvu pogođenu toplotnim talasom, mrazevima i poplavama.

Sa 11% ukupne žetve žita u Rusiji prošle godine, Rostov je jedan od ključnih regiona za koji rusko ministarstvo poljoprivrede kaže da nadgleda kako bi izvršilo dalja prilagođavanja već meke prognoze useva za 2024.

Najnovija procena ministarstva, napravljena u aprilu i zadržana do prošle nedelje, je da će ruska žetva žitarica dostići 132 miliona tona u 2024, što je 9% manje u odnosu na 145 miliona u 2023, i 16% sa rekordnih 158 miliona u 2022.

Prošle nedelje Rostov je rekao da očekuje da će njegova žetva žitarica ove godine pasti za 38 odsto na 10 miliona tona, pošto je talas vrućine usledio nakon prolećnih mrazeva.

„Pšenica je iz ozime izašla u dobrom stanju, izgledi za žetvu su bili odlični, ali sada beremo ono što nam je ostalo“, rekao je Sergej Sasunov, glavni agronom farme Rassvet u Rostovskoj oblasti.

Sasunov je procenio da je njegova farma požnjela samo polovinu obima prošle godine.

Rusija je postala vodeći svetski izvoznik pšenice pod predsednikom Vladimirom Putinom, zahvaljujući ogromnoj državnoj podršci i uprkos sankcijama Zapada na tehnologiju i opremu koje datiraju od ruske aneksije Krima 2014. godine.

Njegov poljoprivredni procvat je transformisao mnoge južne regione poput Rostova, sa kultivisanim poljima koja sada dominiraju pejzažom. Takođe je poboljšao životni standard regiona.

Globalno zagrevanje otvorilo je nove severne oblasti u Rusiji za poljoprivredu, ali ekstremni vremenski obrasci su učinili žetvu nestabilnom u južnim regionima poput Rostova.

Strahovi od niže ruske proizvodnje pomogli su globalnim cenama pšenice da porastu u aprilu, ali su oni odustali od većeg dela tog dobitka do juna u nadi da će ruski prinosi biti bolji od očekivanih i veća proizvodnja u SAD.

Te nade bi mogle biti preuranjene.

UN FAO: Svetska proizvodnja pšenice u 2024. godini biće 789,1 milion tona, što je nešto više od prošlogodišnjih 788,1 milion tona Prema pisanju Komersanta, u poslednjih nekoliko meseci očekivalo se da će se žetva ove godine smanjiti.

Rast proizvodnje u 2024. godini predviđa se, između ostalog, i za vodeće zemlje u žetvi pšenice kao

Kina (139 miliona tona nakon 136,6 miliona u 2023.),

Indija (113 miliona posle 110,6 miliona tona) i

SAD (51 milion posle 49,3 miliona tona).

Očekuje se da će žetva pšenice preostalih ključnih proizvođača biti lošija nego prošle godine. Tako će u Evropskoj uniji iznositi 128 miliona tona, što je 5 odsto manje od proseka za poslednje tri godine. Glavni razlozi su suša u južnoj Evropi i rekordne padavine na severu. U zemljama EU 2023. godine požnjeveno je 133,6 miliona tona pšenice.

Za Rusiju je prognoza pogoršana - na 84 miliona tona pšenice, iako je u martu godišnja proizvodnja bila prognozirana na 93,6 miliona tona. Trenutna procena odražava posledice suše i mraza u maju 2024. godine, koje su već uključene u svetske cene .

 Udeo Rusije na svetskom tržištu pšenice u poljoprivrednoj 2023/24 godini povećan je na skoro 28% ( što odgovara prognozama Unije ) sa 25% godinu dana ranije, rečeno je Interfaksu u AS Rusagrotrans. Prema preliminarnim procenama, u završenoj sezoni Rusija je izvezla 55,4 miliona tona pšenice, što je iznosilo približno 28% od ukupnog svetskog trgovinskog obima od 200 miliona tona zemlje su na inostrano tržište poslale 34 miliona tona pšenice, Kanada - 23,5 miliona tona, Australija - 20,5 miliona tona i SAD - 19,6 miliona tona.

 Egipat je posle dve sezone postao glavni kupac ruske pšenice - skoro 8,6 miliona tona naspram 8,1 miliona tona u poljoprivrednoj 2022/23. Ovaj obim približno odgovara rekordnim otkupima u poljoprivrednoj 2017/18.

 Turska je zbog svoje rekordne žetve smanjila uvoz iz Ruske Federacije na 7 miliona tona sa 9,2 miliona tona u prethodnoj sezoni.

 Bangladeš zatvara top 3 sa istorijski rekordnom količinom ruske pšenice - 3,8 miliona tona, što je skoro 1,8 puta više nego prethodne sezone.

 Alžir - 4. mesto, takođe je uvezao najveći obim pšenice iz Ruske Federacije za sve sezone - 2,34 miliona tona naspram 2,14 miliona tona prethodne sezone.

Saudijska Arabija je smanjila obim otkupa na 2,3 miliona tona sa rekordnih 2,7 miliona tona u poljoprivrednoj 2022/23. godini i završila na 5. mestu.

Očekuje se da će suša smanjiti proizvodnju pšenice i kukuruza u Kini, što bi moglo dovesti do povećanog uvoza iz te zemlje koja u poslednje vreme nije obavila velike kupovine zbog prevelike ponude i smanjenja potrošnje, izvestio je Blumberg, pozivajući se na BOABC, kinesku poljoprivrednu konsultantsku kuću.

Predviđa se da će proizvodnja pšenice u marketinškoj godini koja se završava u junu 2025. pasti za 1,24 odsto na 134 miliona tona, dok se očekuje pad kukuruza za 2,26 odsto na 282 miliona tona u godini do oktobra 2025, saopštio je BOABC.

Visoke temperature i manje padavina izazvale su sušu u glavnom području proizvodnje žitarica na severu Kine i uticale na sadnju letnjih žitarica, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede.

Uslovi suše mogli bi da se pogoršaju uz nastavak visokih temperatura u narednih 10 dana u glavnim oblastima za proizvodnju pšenice i kukuruza.

Ministarstvo poljoprivrede poslalo je delegacije vrhunskim proizvođačima žitarica da se izbore sa sušom, preneo je Blumberg.