AKTUELNOSTI

ProZerno: rod suncokreta u Rusiji 2025. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Prošle nedelje cene ruske pšenice sa proteinom od 12,5% za isporuku u oktobru-novembru smanjile su se za 1$, na 229-230$/t FOB, dok je pšenica sa 11,5% proteina poskupela za 1,5$, na 227,5$/t, pojavio se izveštaj analitičkog centra „Rusagrotransži“. Ukrajinska pšenica sa 11,5% šta proteina pojeftinila je za 1$, na 229$/t, francuska takođe za 1$, na 226$/t, cena američke pšenice smanjena je za 3$, na 223$/t, a australijske za 7$, na 239$/t. Cene slabe zbog pojačane konkurencije između dobavljača, navode analitičari.

Cene pšenice sa 12,5% proteina u dubokovodnim lukama Rusije pri isporuci automobilskim transportom ostale su bez značajnih promena – 16,7-16,9 hiljada rubalja/t bez PDV-a, pri isporuci železnicom na nivou 16-16,1 hiljada rubalja/t. Pri niskom vodostaju cene su smanjene za 200 rubalja, na 14,9 hiljada rubalja/t.

Na jugu je pšenica 4. klase poskupela za 100 rubalja, na 14,2-15 hiljada rubalja/t (EXW silos). U regionima Centra cene su ostale bez značajnih promena (u proseku minus 50 rubalja) na nivou 12,5-12,8 hiljada rubalja/t, u Povolžu su smanjene za 150 rubalja, na 11,5-13 hiljada rubalja/t. U Sibiru su cene pšenice ostale u rasponu od 8,4-10 hiljada rubalja/t bez PDV-a, pri čemu su se pojavili kupci iz Kazahstana koji kupuju pšenicu 4. i 5. klase u poljoprivrednim gazdinstvima za gotovinu po ceni od 6-8 hiljada rubalja/t, navode analitičari.

Analitički centar „Rusagrotrans“ povećao je prognozu izvoza pšenice u oktobru za 0,07 miliona tona, na 5,17 miliona tona, što je manje od prošlogodišnjeg pokazatelja od 5,98 miliona tona, ali više od petogodišnjeg proseka za ovaj mesec (4,79 miliona tona). U periodu od 1. do 13. oktobra na spoljna tržišta isporučeno je 2,17 miliona tona pšenice.

Prema monitoringu Ruskog zrnovnog saveza, na koji se poziva „Interfaks“, u prvoj dekadi oktobra Rusija je izvezla 2 miliona tona pšenice – 5% manje nego u istom periodu prošle godine. Ukupno je izvezeno oko 2,1 milion tona žita u odnosu na 2,45 miliona tona pre godinu dana. Uključujući isporuke ječma od 81 hiljadu tona, što je 2,8 puta manje nego prošle godine (224 hiljade tona), i kukuruza koji je pao 5,3 puta, na 22,4 hiljade tona sa 118,7 hiljada tona.

„Cene ruske pšenice (FOB Novorosijsk) kretale su se u rasponu od 230-231$ po toni tokom cele dekade. I pri tome je trgovina i dalje išla bez diskonta u odnosu na cenu evropske pšenice“, istakla je direktorka analitičkog odeljenja saveza Jelena Tjurina. „Štaviše, ruska pšenica je bila 4$ skuplja od francuske“. Odsustvo diskonta predstavlja faktor koji ograničava povećanje izvoza, smatra ona. Cene kod proizvođača pšenice za prvu dekadu oktobra pale su za 1,6%, u proseku na 13.420 rubalja po toni (sa PDV-om), dodala je Tjurina.

Stručnjaci Centra za agroanalitiku predviđaju da bi žetva uljarica u Rusiji 2025. godine mogla da premaši rekordnu žetvu iz 2024. godine od 30,2 miliona tona. Prema podacima Rosstata, površina zasejana ovim usevima je za 11,1% veća nego prethodne godine, dostižući 21,07 miliona hektara, prenosi forbes.ru.

„Prema našim procenama, bruto žetva uljarica biće približno 34,5 miliona tona, što je 14% više nego prošle godine“, kaže Margarita Sviščeva, rukovodilac analitičkog centra RUSEED. Prognoza Saveza proizvođača ulja i masti Rusije za sve žetve uljarica je skromnija — preko 33,5 miliona tona, dok je prognoza Ministarstva poljoprivrede 32,5 miliona tona.

Povećanje površina zasejanih uljaricama posledica je velike potražnje za njima i njihovim prerađevinskim proizvodima kako na domaćem, tako i na stranom tržištu, kao i visoke profitabilnosti njihove proizvodnje, objašnjavaju stručnjaci Centra za agroanalitiku.

Izgledi za sezonu

Čak i pre početka žetve, bilo je jasno da će žetva biti dobra, bolja nego prošle godine, kaže Natalija Zgurskaja, generalna direktorka kompanije Zemlica (deo Kirilica grupe). Bilo je manje povratnih mrazeva nego obično, što je smanjilo rizike za ozime useve, napominje Sviščeva.

Prema rečima Andreja Nedužka, generalnog direktora poljoprivrednog holdinga „Step“, prinosi uljarica ove godine ostaju na prošlogodišnjem nivou. Precizna procena situacije biće moguća tek nakon završetka žetve. Uljarice ostaju najprofitabilnija proizvodnja useva, napominje stručnjak.

Sviščeva je uverena da će proizvodnja biljnog ulja porasti u novoj sezoni. Globalne cene biljnog ulja će se stabilizovati, što budi nade u povoljne cene za izvoznike.

Prema preliminarnim prognozama, industrija će moći da proizvede preko 10,5 miliona tona biljnih ulja, što je povećanje od 7,5% u odnosu na prošlu sezonu, prema rečima analitičarke kompanije OleoScope, Lilije Varigine. Ona očekuje ne samo povećanje iskorišćenosti proizvodnih pogona, već i samih kapaciteta – do kraja sezone 2024/25, oni su već povećani za milion tona, dostigavši 32,1 milion tona.

Geografska struktura ruskih zaliha proizvoda od ulja i masti neće se značajno promeniti, prema podacima Centra za agroanalitiku: Kina, Indija i zemlje EAEU ostaće najveći uvoznici. Usled pogoršanja trgovinskih tenzija između Kanade i Kine, Kina bi mogla da poveća uvoz uljane repice, ulja od uljane repice i sačme iz Rusije, zamenjujući kanadski uvoz.

Suncokret

Suncokret ostaje ključna kultura zbog rastuće potražnje za uljem na svetskom tržištu, napominje Sviščeva. Prema Centru za agroanalitiku, za suncokret je dodeljeno 11,04 miliona hektara (12,6% više nego u 2024. godini). Analitički centar RUSEED prognozira žetvu od približno 17,9 miliona tona. To je skoro 10% više nego prošle godine, uprkos suši u Južnom federalnom okrugu, prema rečima Zgurske. Proizvodnja suncokretovog ulja dostići će 7,5 miliona tona, prema Sviščevoj, u poređenju sa 6,94 miliona tona u 2024. godini. A izvoz se projektuje da dostigne skoro 5 miliona tona (6,94 miliona tona za celu 2024. godinu).

Prema podacima RUSEED-a, sa uspostavljenim izvozom ulja, profitabilnost semena suncokreta mogla bi da pređe 70%. Trenutno su cene otprilike iste kao i prošle godine. Prema podacima Graininfo-a, 29. septembra prosečna cena u zemlji bila je 40.500 rubalja po toni (povećanje od 2,5% u odnosu na septembar prošle godine). Stručnjaci ne očekuju pad cene uljastog suncokreta u narednim mesecima, ali je moguće umereno prilagođavanje, smatra Nedužko. Ako se sadržaj ulja u suncokretu smanji ili žetva bude manja od očekivane, cena će porasti.

Plutajuće carine na izvoz suncokretovog ulja ukinute su do 31. avgusta, što je podstaklo preradu. Carine su sada ponovo uvedene, ali je moguće da ponovo budu ukinute na jesen kako bi se podržali proizvođači ulja, jer se očekuje dobra žetva ne samo u Rusiji već i širom sveta, kaže Zgurskaja.

Iako suncokret ostaje najvažnija kultura, uljana repica i soja postaju sve popularnije zbog potražnje za proteinskim sirovinama i uljima.

Uljana repica

Prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku, prolećna uljana repica je posejana na 2,4 miliona hektara (10,8% više nego 2024. godine), dok je ozima uljana repica posejana na 526.000 hektara (2,8% manje nego prethodne godine). A prema analitičkom centru ProZerno, očekuje se da će žetva uljane repice biti rekordnih 5,4 miliona tona (u poređenju sa 4,7 miliona tona u 2024. godini), isključujući nove ruske teritorije, gde se proizvodnja posebno procenjuje na 87.000 tona ove sezone. Ukupna procena RUSEED-a je nešto veća, na 5,9 miliona tona.

Udeo uljane repice u usevima raste zbog potražnje za alternativnim gorivom dobijenim iz ove kulture, objašnjava Zgurskaja. Prema njenim rečima, uljana repica je profitabilna za ruske poljoprivrednike zbog visokog prinosa na jugu i upotrebe u plodoredu. Međutim, ona ostaje radno intenzivna kultura, koja zahteva više ciklusa suzbijanja štetočina. Međutim, žetva uljane repice biće znatno veća od prošlogodišnjih 4,6 miliona tona, pojašnjava Zgurskaja.

Prema podacima RUSEED-a, očekivana profitabilnost uljane repice u novoj sezoni je 40-42%. Prema podacima Graininfo-a, usev se trgovao po ceni od 40.500 rubalja po toni sa PDV-om (porast od 12,5%) krajem septembra, u poređenju sa 35-36.000 rubalja po toni godinu dana ranije. Nedužko podseća da je uljana repica već pokazala vrhunac profitabilnosti prošle sezone.

Soja

Prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku, soja zauzima 4,7 miliona hektara u Rusiji (9,1% više nego prethodne godine). Analitički centar RUSEED prognozira da će ovogodišnja žetva soje dostići približno 9 miliona tona. RUSEED očekuje da će profitabilnost useva u sezoni 2025/26. dostići 39-40%.

„Profitabilnost svih uljarica je prošle godine prešla 40%, a soje preko 30%, i ne očekujemo značajan pad ni ove godine. Sojino ulje je nusproizvod prerade; glavni proizvod je sačma, koja se koristi za stočnu hranu, a populacija stoke u Rusiji raste“, objašnjava Varigina iz kompanije OleoScope.

Lan uljarica

Prema rečima stručnjaka analitičkog centra RUSEED, žetva lanenog semena u 2025. godini dostići će približno 1,7 miliona tona. Kirilica procenjuje žetvu na 1,4 miliona tona. Projektovana profitabilnost je do 35%. Cena lanenog semena na domaćem tržištu biće približno 35.000 rubalja po toni bez PDV-a u prvoj nedelji septembra 2025. godine, u poređenju sa manje od 33.000 rubalja po toni prethodne godine.

Potražnja za lanenim uljem je nedavno porasla, prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku. Žetva 2024. godine iznosila je 1,35 miliona tona, što je povećanje od 16,8% u odnosu na cilj za 2023. godinu. Ova brojka je bila druga najviša u istoriji uzgoja lanenog semena u Rusiji, nakon rekordne žetve 2022. godine od 1,73 miliona tona. Laneno ulje i sačma se prvenstveno izvoze.

Glavni faktor koji je uticao na tržište bila je odluka Pododbora za carine da uvede izvoznu carinu od 10% na laneno seme, napominje Sviščeva. Carina neće imati negativan uticaj na ukupnu izvoznu vrednost useva i njegovih prerađenih proizvoda, prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku. „Lan je ostao jedina uljarica koja nije zaštićena carinama, iako je njegova prerada uporediva po profitabilnosti sa uljanom repicom. Ova mera ima za cilj stimulisanje domaće prerade i mogla bi postati pokretač dodate vrednosti za industriju uljarica“, kaže Sviščeva.

Pripremila Federalna državna budžetska institucija „Centar za agroanalitiku“ na osnovu materijala sa forbes.ru

Prema prognozama Saveza uljanih kultura, ove godine u Rusiji bi prinos uljanih kultura mogao premašiti 33,5 miliona tona (uključujući nove regione, u 2024. – 28,6 miliona tona), piše pole rf. Istovremeno, profesionalni analitičari, koje je ispitao Centar za cenovne indekse (CCI), procenjuju da će žetva suncokreta, repice i soje u sezoni 2025/26 iznositi 31,6 miliona tona, a uz nove regione – 33,1 miliona tona, što će biti novi rekord. Prognoze prinosa repice su povećane sa 5,1 milion tona na 5,3 miliona tona, soje sa 7,7 na 8 miliona tona, a žetva suncokreta, prema prognozama analitičara, iznosiće 18,3 miliona tona, što će biti apsolutni rekord. Institut za agrarno tržište (IKAR) procenjuje žetvu suncokreta ove godine na 17,8-18 miliona tona, repice na 5-5,1 milion tona, soje na 7,9-8 miliona tona (bez novih regiona). Prema procenama OleoScope, ukupna žetva suncokreta ove godine biće 18,2 miliona tona (uključujući nove teritorije – 19,5 miliona tona), repice 5,1 milion tona (5,2 miliona tona), soje 7,9 miliona tona.

„Avgust-Agro“ ove godine planira povećati prinos pšenice

Poljoprivredna gazdinstva „Avgust-Agro“ uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima nastavljaju žetvu, a pokazatelji trenutno prevazilaze prošlogodišnje, rekao je generalni direktor kompanije Ajdar Galjautdinov tokom pres tura povodom 35. godišnjice firme „Avgust“. Ove godine agroholding planira da ubere 320-350 hiljada tona pšenice u odnosu na oko 250 hiljada tona u 2024. Međutim, zbog nepovoljne tržišne konjunkture kompanija smanjuje površine zasejavanja: za ovogodišnju žetvu smanjene su za 10-12%, a površina zasejavanja ozime pšenice za žetvu 2026. planira se da bude smanjena još za 10-15%.

Grupacija „Melkom“ prvi put u Rusiji izdaje utilitarna digitalna prava na pšenicu

Grupacija „Melkom“ prvi put u Rusiji koristi mehanizam izdavanja utilitarnih digitalnih prava (UCP), obezbeđenih isporukom prehrambene pšenice, za privlačenje finansiranja. Ovaj korak otvara novu fazu u razvoju digitalnog robnog tržišta u zemlji i nudi poslovnom svetu ne samo zamenu klasičnom kreditu, već i strateški instrument sekjuritizacije robnih tokova i upravljanja obrtnim kapitalom, kao alternativu postojećim rešenjima, saopštila je kompanija. Maksimalni iznos privlačenja je 510 miliona rubalja, što je ekvivalentno 34 hiljade tona pšenice. Svaka utilitarna digitalna prava predstavlja pravo potraživanja 100 kg pšenice 3. klase.

Institut za studije poljoprivrednog tržišta( IKAR) je povećao prognozu za žetvu pšenice sa 84,5 miliona tona na 85,5 miliona tona, piše Interfaks. Procena ukupne žetve žitarica povećana je sa 130,5 miliona tona na 132 miliona tona. Izvozni potencijal je takođe revidiran naviše - sa 53 miliona tona na 54,5 miliona tona žitarica, uključujući 42,5 miliona tona pšenice (prethodna procena je bila 41,5 miliona tona). Glavni faktori za povećanje prognoza bili su veći od očekivanog prinos pšenice i ječma u Centru i Povolžju, kao i očekivanje visokog roda u Sibiru i na Uralu. „Iako postoje značajni vremenski rizici: pada kiša u ključnim regionima žetve“, primetio je generalni direktor IKAR-a .Dmitrij Riljko.

„UK AgroAktiv“ (deo „Progres Agro“) završio je žetvu ozimih žitarica – to je više od 54 hiljade hektara, od čega je skoro 94% pod pšenicom – u Krasnodarskom kraju. Prosečan prinos je bio 64 c/ha za pšenicu i 67 c/ha za ječam. To je 50% više od prosečnih regionalnih pokazatelja, ali manje od pokazatelja kompanije prošle godine, rečeno je Agroinvestoru.„Generalni direktor UK AgroAktiv Sergej Ševčenko. Istovremeno, kvalitet zrna je poboljšan. „Dobili smo rekordnu žetvu pšenice 3. klase za nas u poređenju sa prethodnim godinama“, napomenuo je on. Kompanija je takođe završila žetvu ozime pšenice u Tambovskoj oblasti.

U agroholdingu „Step“, prinos i kvalitet žitarica uglavnom odgovaraju planiranim pokazateljima, sa izuzetkom određenih područja pogođenih klimatskim anomalijama, ocenio je generalni direktor kompanije Andrej Nedužko. U klasteru „Step Stavropolj“, kiše su pomerile tempo žetve za skoro jedan i po puta, dok su u Rostovskoj oblasti i Krasnodarskom kraju vrućina i suša postale komplikovani faktor.

„Rezultati žetve žitarica na farmama Labinskog agrokompleksa su ispod naših očekivanja“, priznaje Aleksej Skorobogatov, generalni direktor kompanije, čija se preduzeća nalaze u 17 okruga Krasnodarskog kraja. Dugotrajna suša postala je pravi test i imala je izuzetno negativan uticaj na useve. „Moramo da prođemo kroz jednu od najtežih sezona“, prokomentarisao je on za Agroinvestor.„- Naše farme u severnim regionima Krasnodarskog kraja su imale posebno teško vreme - tamošnja polja su patila od akutnog nedostatka produktivne vlage u zemljištu tokom celog vegetacionog perioda biljaka. Nažalost, nedostatak padavina doveo je do smanjenja prinosa čak i u tradicionalno plodnim područjima.“ Labinski stručnjaci procenjuju prosečan prinos ozime pšenice kao nizak - 42,6 c/ha.

Preduzeća holdinga „ AgroGard“» ozimi usevi u Krasnodarskom kraju požnjeveni su u optimalnom roku. „U Centru je žetva ozimih useva ove godine počela kasnije, sporije je, sa prekidima, jer ometaju dugotrajne kiše, ali to nam ne izaziva ozbiljne zabrinutosti“, deli generalni direktor kompanije Pavel Carev. Prosečan prinos ozimig ječma u Krasnodarskom kraju bio je 67,7 c/ha, što je niže od prošlogodišnjeg nivoa, ali je ovo prilično dobar rezultat, naglašava direktor. Prosečan prinos ozimine pšenice u Krasnodarskom kraju bio je 56,8 c/ha, što je znatno niže od proseka za proteklih pet godina. Generalno, Carev pozitivno ocenjuje prve rezultate žetve ozimih useva. Kvalitet zrna je takođe pristojan, oko 75% požnjevene pšenice je prehrambene klase.  

Carev dodaje da je vremenski faktor jedina poteškoća za kompaniju. „Uprkos svim naporima agronoma u Krasnodarskom kraju, ozim usevima je nedostajala vlaga, pšenica i ječam u brojnim regionima Kubana bili su pogođeni ponovljenim prolećnim mrazevima i vetrovitim vremenom početkom leta. Jedinica žitarica je primetno smanjena. U centralnim regionima, rokovi žetve su odloženi zbog kišnog vremena“, rekao je on za Agroinvestor.".

U prvoj nedelji avgusta, agroholding Lazarevskoe u Tulskoj oblasti je u potpunosti požnjeo ozimu uljanu repicu, a požnjeveno je 63% ozime pšenice. Tada je prinos bio veći od planiranog. Za ozimu pšenicu planirano je 55 c/ha, zapravo - 60 c/ha; za uljanu repicu - 25 c/ha i 26,9 c/ha, respektivno. „Kompanija se pridržava jasne strategije u oblasti uzgoja žitarica, što nam omogućava da efikasno upravljamo proizvodnim procesom i ostvarujemo svoje ciljeve. Odeljenje posluje u dva pravca - stočno žito za sopstvene potrebe i žito sa visokim sadržajem glutena za prodaju. To nam omogućava da optimizujemo strukturu posejanih površina i zadovoljimo potrebe i stočarskog kompleksa, koji je jezgro poslovanja, i kupaca, uglavnom iz pekarske industrije“, kaže Kristina Romanovskajska, rukovodilac Lazarevskog.

Cene za rusku pšenicu sa 12,5% proteina sa isporukom u avgustu-septembru prošle nedelje su porasle za 5$, na 242$ po toni FOB, dok su pre godinu dana iznosile oko 220$ po toni, saopštio je analitički centar „Rusagrotrans“. Međutim, potražnja kupaca je ostala neaktivna. Cene francuske pšenice su porasle za 8,5$, na 237$ po toni, američka i australijska su poskupele za 4$, na 218$ i 255$ po toni, redom. Cene rumunske pšenice su pale za 1$, na 243$ po toni, dok su cene argentinske ostale nepromenjene na 234$ po toni.

Evropsko tržište pšenice se nakon kratkotrajnog slabljenja oporavilo do nivoa prethodne nedelje, američko je padalo pod pritiskom tržišta kukuruza koje je reagovalo na medveđi izveštaj Ministarstva poljoprivrede SAD. Ministarstvo je naglo povećalo prognozu prinosa i zaliha kukuruza u svetu. Globalna proizvodnja kukuruza u poljoprivrednoj 2025/26. godini procenjuje se na rekordnih 1289 miliona tona (+25 miliona tona u odnosu na prethodnu procenu, +66 miliona tona u odnosu na sezonu 2024/25). Prognoza je povećana uglavnom zbog SAD - povećane su procene površina setve i prinosa, a prognoza ukupnog roda je porasla za 26,3 miliona tona, na 425,3 miliona tona. Iako je procena prinosa pšenice u svetu smanjena za 2 miliona tona, na 806,7 miliona tona, to nije podržalo cene, naveli su analitičari „Rusagrotransa“.

Izvoz pšenice iz Rusije za prvu polovinu avgusta procenjuje se na 1,3 miliona tona, a prognoza izvoza za mesec na osnovu planiranih otprema je 3-3,2 miliona tona. Prošle nedelje analitičari „Rusagrotransa“ su procenjivali potencijal izvoza u poslednjem mesecu leta na nivou od 3,55 miliona tona u poređenju sa 5,65 miliona tona isporučenih u avgustu prošle godine.

Cena pšenice sa 12,5% proteina u dubokovodnim lukama prošle nedelje pala je za 100 rubalja, na 16,7-16,9 hiljada rubalja po toni bez PDV-a, dok je na plitkoj vodi pala za 650 rubalja, na 14,8-14,9 hiljada rubalja po toni. Izvozna cena ruskog ječma porasla je za 3$, na 224$ po toni FOB, dok je u dubokovodnim lukama cena ostala oko 16-16,2 hiljade rubalja po toni bez PDV-a.

Na jugu su cene pšenice četvrtog kvaliteta pale za 650 rubalja, na 14,2-14,6 hiljada rubalja po toni bez PDV-a (EXW silos) usled poskupljenja logistike i pada cena u lukama. U Povolžju su cene pale za 800 rubalja, na 12,3-13,5 hiljada rubalja po toni. U centralnoj Rusiji cene su u proseku porasle za 150 rubalja u odnosu na prethodnu nedelju pod uticajem potražnje prerađivača i iznosile su 13-13,6 hiljada rubalja po toni. U Sibiru je pšenica pojeftinila za 350 rubalja, na 10,5-12 hiljada rubalja po toni. Početak žetve u makroregionu kasni zbog kiša.

„ProZerno“ je povećao prognozu prinosa žetve u Rusiji za 2025. godinu na 131,3 miliona tona

Kompanija „ProZerno“ je povećala prognozu prinosa žitarica i mahunarki u Rusiji za 2025. godinu na 131,3 miliona tona (bez novih regiona) sa 130,3 miliona tona po junskoj proceni.

Kako je „Interfaksu“ saopštio generalni direktor kompanije Vladimir Petrićenko, prognoza je povećana zbog visokog prinosa u nekim centralnim regionima i Povolžu. „Vidimo veoma značajne padove na jugu, posebno na Kubanju, u Krimu i Rostovskoj oblasti. Ali oni se kompenzuju rastom prinosa u Crnozemlju i Povolžu“, rekao je on.

Prognoza prinosa pšenice je povećana na 84,1 milion tona sa 83 miliona tona, ječma na 18,5 miliona tona sa 17,7 miliona tona po junskoj proceni. Prognoza prinosa kukuruza je ostala na nivou od 14 miliona tona.

„Žetva mahunarki ide ka rekordu. Biće u svakom slučaju. Najmanje 6,8-6,9 miliona tona, ali trenutno u proračunima je 7,17 miliona tona“, rekao je Petrićenko.

Ocenjujući prinos žitarica u novim regionima, rekao je da je tamo „takođe pad zbog suše, vrućina je jaka, kao na tiganju“. „Prvobitno je prinos procenjivan na 4,5 miliona tona, zatim na 4,2 miliona tona, a sada je 3,58 miliona tona“, rekao je on.

Ponuđene cene za rusku pšenicu sa 12,5% proteina za isporuku u julu-avgustu porasle su prošle nedelje za 10 dolara na 240 dolara/t FOB, saopštio je analitički centar .Rusagrotrans»Cene američke i rumunske pšenice pale su za 5 dolara, na 219 dolara/t i 240 dolara/t respektivno, australijska pšenica je pojeftinila za 2 dolara i koštala je 254 dolara/t. Cene francuske pšenice porasle su za 3 dolara, na 239 dolara/t, a argentinska pšenica porasla je za 2 dolara, na 231 dolar/t.

Cene su porasle pod uticajem niskih stopa izvoza iz Rusije i Ukrajine, gde žetva i dalje zaostaje za prošlogodišnjom, a prodajna aktivnost proizvođača ostaje niska, objašnjavaju analitičari. Ministarka poljoprivrede Oksana Lut je na sastanku o izvozu žitarica dan ranije rekla da će, prema prognozi resora, u sezoni 2025/26 Rusija izvesti 53-55 miliona tona žitarica, uključujući 43-44 miliona tona pšenice. Prošle sezone, obim izvoza žitarica, prema njenim rečima, iznosio je oko 53 miliona tona, uključujući 44 miliona tona pšenice. Uprkos teškoćama sa vremenom - u nizu regiona vlada jaka suša, negde, naprotiv, kiše ne dozvoljavaju da žetva počne - Ministarstvo poljoprivredeodržava prognozu žetve žitarica na 135 miliona tona, uključujući 88-90 miliona tona pšenice.

Analitičari procenjuju da će neuobičajeno toplo i suvo vreme na jugu Rusije u naredne dve nedelje nastaviti da podržava visok tempo žetve pšenice i pogoršavati stanje kukuruza i suncokreta .Rusagrotrans»U centralnim i povolškim regionima očekuje se uglavnom povoljno vreme za razvoj useva sa umerenim padavinama.

U dubokovodnim lukama, cene pšenice sa 12,5% proteina porasle su za 1,2 hiljade rubalja, na 17,1 hiljadu rubalja/t bez PDV-a, u niskovodnim - za 1,3 hiljade rubalja, na 15,7-16 hiljada rubalja/t. Cena ječma u dubokovodnim lukama ostala je oko 15,1 hiljada rubalja/t bez PDV-a, njegova izvozna cena prošle nedelje porasla je za 8 dolara, na 215 dolara/t FOB.

Na jugu je pšenica 4. klase poskupela za 900 rubalja tokom prošle nedelje, na 14,7-15,2 hiljade rubalja/t bez PDV-a (EXW elevator). Rast cena žitarica je ograničen aktivnim povećanjem troškova drumskog transporta. U regionu Povolja, cene pšenice su ojačale za 250 rubalja, na 12,7-13,8 hiljada rubalja/t. U Centru je pšenica pala u ceni za 1,2 hiljade rubalja, na 13,5-13,7 hiljada rubalja/t zbog prelaska većine kupaca na kupovinu žitarica iz nove žetve. U Sibiru, cene pšenice 4. klase su ostale oko 10,9-12 hiljada rubalja/t uz nisku tržišnu aktivnost.

Kako je Interfaksu rečeno u centru, ovo je manje od prethodne prognoze. Procena je smanjena usred kašnjenja u žetvi i smanjenja prodaje poljoprivrednih proizvođača.

U julu 2024. godine izvoz pšenice iznosio je 3,8 miliona tona.

Cene ponude za rusku pšenicu (12,5% proteina) za isporuku u julu ostale su na oko 226 dolara po toni (FOB) prošle nedelje. Cene francuske pšenice porasle su na 230 dolara (+2 dolara), američke pšenice - na 222 dolara (+7 dolara), rumunske pšenice ostale su nepromenjene - 228 dolara po toni. Cene australijske pšenice pale su na 249 dolara (-2 dolara), argentinske pšenice - na 230 dolara po toni (-2 dolara).

Berza je ojačala prošle nedelje, ali je tekuću nedelju započela padom pod pritiskom dolaska novog useva, objasnio je centar.

Žetva pšenice u SAD odvija se brže od tržišnih očekivanja, ali se stanje useva pogoršalo. Udeo ozime pšenice u dobrom i odličnom stanju je nepromenjen - 48% (očekivanja - 50%, 51% prošle godine), udeo jare pšenice u odličnom i dobrom stanju pao je na 50% (očekivanja - 53%, 75% prošle godine).

Žetva žitarica u Francuskoj odvija se brzim tempom. Očekuje se da će pretežno suvo vreme potrajati u naredne dve nedelje, što će održati brzinu žetve.

Suvo i toplo vreme u Rusiji u narednoj nedelji značajno će ubrzati žetvu pšenice na jugu, u južnom delu centra i na jugozapadu Povolžja, a takođe će ubrzati sazrevanje žitarica u drugim regionima centra i Povolžja. Međutim, preterano visoke temperature na jugu biće nepovoljne za razvoj kukuruza i suncokreta, predviđaju analitičari.

Cene pšenice (klasa 4, 12,5% proteina) u lukama dubokih voda porasle su za 500 rubalja tokom nedelje, na 15.500 - 15.700 rubalja po toni (bez PDV-a). Cene na niskim vodama porasle su za 700 rubalja, na 14.000 - 14.500 rubalja po toni.

Na jugu su cene pšenice (klasa 4, 12,5% proteina, EXW elevator) ojačale za 400 rubalja, na 13.700 - 14.200 rubalja po toni (bez PDV-a), aktivnost prodaje je niska. U regionu Volge cene su pale za 400 rubalja, na 13.200 - 13.600 rubalja po toni. U centru je cena 14.500 - 15.000 rubalja po toni uz izuzetno nisku tržišnu aktivnost u iščekivanju nove žetve.

Prvi referentni nivoi za cene potražnje za pšenicom nove žetve za Saratovsku oblast utvrđeni su na 10.900 rubalja po toni, u centru - 11.500 - 12.000 rubalja (bez PDV-a).

U Sibiru su cene pšenice 4. klase pale za 300 rubalja, na 10.900 - 12.000 rubalja po toni. Trgovačka aktivnost je takođe niska.

Prema podacima analitičkog centra, izvozna cena ruskog ječma porasla je na 200 dolara po toni (FOB, +5 dolara) za nedelju dana. Cena u dubokovodnim lukama porasla je za 600 rubalja, na 14.200 rubalja po toni (bez PDV-a).