AKTUELNOSTI

Analitički centar SovEkon ostavio je nepromenjenu prognozu ruske proizvodnje pšenice u 2025. godini na 78,7 miliona tona naspram 82,4 miliona tona godinu dana ranije . Nenormalno toplo vreme još nije stvorilo značajne probleme za useve, ali se rizici povezani sa tim postepeno povećavaju, navodi centar u saopštenju.

„Kratkoročno gledano, prognoze ne ukazuju na značajan pad temperatura. Međutim, imajući u vidu trenutne vremenske prilike i izuzetno loše stanje useva na početku zime, svako ozbiljno zahlađenje moglo bi da dovede do značajnog gubitka ozimih useva“, naveli su analitičari.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Institut za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR) u narednoj sezoni očekuje nastavak privrednog rasta u proizvodnji uljarica, čemu je pridonijela i njihova visoka isplativost u odnosu na žitarice koje ove godine pokazuju negativnu dinamiku. O tome je govorio generalni direktor ICAR-a Dmitrij Rilko tokom konferencije Agroinvestitora „Agroholdingi Rusije - 2024“.

Prema rečima Rilka, sledeće godine površina zasejana uljaricama može da se poveća na 19 miliona hektara ili više (18 miliona hektara ove sezone). „Ovaj milion hektara je ogromna cifra, uzimajući u obzir sve probleme sa plodoredom i semenom“, dodao je Rilko. Prema njegovim rečima, sa uljaricama je ove sezone sve „prilično dobro“ i one, uprkos znatno manjim zasejanim površinama u odnosu na žitarice – 18 miliona hektara naspram 48 miliona hektara – podržavaju dinamiku proizvodnje cele ratarske grupe.

Rilko je situaciju sa ozimim usevima ove sezone nazvao „rekordno neizvesnom“. „Pod povoljnim i izuzetno povoljnim uslovima u zimskom i prolećnom periodu možemo dobiti veoma dobru žetvu ozime pšenice pod nepovoljnim uslovima, <...> pasti ćemo ispod 80 miliona tona – to je manje od relativno skromne cifre za ovo; godine“, primetio je Rilko.

Istovremeno, prema njegovim rečima, na globalnom tržištu obim proizvodnje i druge komponente bilansa počele su da igraju relativno manju ulogu od Covida, kada su vodeće centralne banke „naduvale mehur cena“ na tržištima osnovnih poljoprivrednih dobara. . „(Globalne) cene žitarica ostaju na depresivno niskom nivou, a uljarica – iz više razloga, upravo vezanih za globalne bilance, sasvim su pristojne“, rekao je Rilko.

Za ceo tekst morate biti ulogovani

Proizvođači žitarica menjaju strategiju prodaje: ako su ranije radije držali zalihe, očekujući veće cene, ove sezone su smanjeni podsticaji za skladištenje, a nastoje da proizvode brže prodaju. O tome je govorio generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko na KSVI međunarodnoj naučno-praktičnoj konferenciji „Svinjarstvo – 2024“.

Prema procenama ICAR-a, žetva žitarica ove godine iznosila je 125 miliona tona, od čega 81,8 miliona tona pšenice, 16,7 miliona tona ječma i 12,8 miliona tona kukuruza. „Ove sezone smislili smo poseban termin „kompaktna žetva“ žitarica. Odnosno, nema katastrofe, ali nema pokazatelja blizu rekordnih“, rekao je Rilko.

Najvažnija karakteristika sezone, prema rečima stručnjaka, jeste rekordan tempo izvoza u prvom poluvremenu. „Veliki obim pšenice se izvozi, isporuke ječma i kukuruza nisu rekordne, ali je i njihova žetva mala“, objasnio je on. Od jula do novembra ove godine izvezeno je oko 24,6 miliona tona pšenice, što je 59 odsto poljoprivrednog izvoznog potencijala. Poređenja radi, sezonu ranije u ovom periodu isporučeno je samo 23,3 hiljade tona poljoprivrednih kultura - 43% izvoznog potencijala. Istovremeno, ističe Rilko, ne može se reći da se izvoz odvija na pozadini visokih svetskih cena i visokih prihoda naših proizvođača pšenice. Postavlja se pitanje zašto, u uslovima kompaktne žetve i relativno niskih svetskih cena, Rusija isporučuje rekordne količine, rekao je on.

Stručnjak smatra da odgovor leži u kombinaciji tri faktora. Prvi je očekivanje izvoznika veoma kompaktne izvozne kvote u drugoj polovini sezone. Drugi faktor je varijabilna izvozna carina, koja u kombinaciji sa kvotama destimuliše poljoprivrednike da skladište svoje proizvode, jer što je domaća cena veća, to je carina veća. „To je bio slučaj u poslednje dve sezone, ali su farmeri i dalje, po inerciji, radije „sede“ u robi. Ali ove godine je bio dodatni faktor visokih depozitnih stopa, koje su veće od zvanične inflacije. Dakle, sada je poljoprivrednim proizvođačima postalo interesantnije da brzo prodaju žito, polože novac od 18-24% i zaborave na to do početka sledeće sezone“, kaže Rilko. Treći faktor su promene u sastavu izvoznika – ima ih više, a konkurencija za robu je pojačana.

Kao rezultat toga, rezerve žita u poljoprivrednim preduzećima od 1. novembra bile su na višegodišnjem prosečnom nivou za zemlju u celini, dok su u prethodne dve sezone bile veoma visoke. Međutim, naglasio je ekspert, situacija sa rezervama značajno varira od regiona do regiona. „Ako zemlju podelimo na dva dela – evropski deo i sve što je iza Urala – videćemo da su u prvom rezerve, blago rečeno, kompaktne, pa čak i niske. Posebno su niske u Centru. Istovremeno, rekordno visoke rezerve primećuju se iza Urala iu Sibiru. U istočnom delu zemlje veoma je teško ostvariti visoku žetvu“, primetio je Rilko, pogotovo što je tamo loš kvalitet žetve.

Što se tiče cena žitarica, pošto je žetva u Centru bila niska, a u zemlji u celini kompaktna, a izvezen je rekordan obim, uključujući i iz Centra, cena pšenice u makroregiji je već na lokalnom maksimumu. , a za ječam i kukuruz – na apsolutnom maksimumu krajem novembra – početkom decembra.

Stanje ozimih useva ove godine takođe ostavlja mnogo da se poželi: udeo polja u lošem stanju, prema Roshidrometu, rekordno je visok - 37%. Međutim, Rilko je siguran da je ova situacija popravljiva: sa povoljnom zimom, kao i dugim i blagim prolećem, čak i oni usevi koji su u zimu ušli u lošem stanju mogu da se oporave i daju dobru žetvu. Stoga, za sada, ICAR ne isključuje da bi žetva pšenice mogla da dostigne 84 miliona tona, iako je prognoza „viljuška“ velika. Ozimi usevi nisu toliko u rekordno lošem stanju, već u rekordno neizvesnom stanju, pojašnjava Rilko.

Do 2030. izvoz svinjskog mesa iz Rusije mogao bi da se udvostruči. O tome je govorio generalni direktor Nacionalne unije uzgajivača svinja (NSU) Jurij Kovaljov na KSVI međunarodnoj naučno-praktičnoj konferenciji „Svinjarstvo – 2024“. Prošle godine smo dostigli maksimum u izvozu na tržištima koja su tada bila otvorena, prodavši proizvode od svinja u vrednosti od 500 miliona dolara. kompanija.

Na kraju 2023. godine izvoz svinjskih proizvoda iznosio je 5% ukupne proizvodnje, a sada je cilj da u narednih šest godina dostigne 10%. Istovremeno, šef NSS je skrenuo pažnju da na onim tržištima koja su bila otvorena za isporuku ruskog svinjskog mesa do 2023. godine, malo je verovatno da će biti moguće značajno povećati zalihe, ali će ova mogućnost biti data našim preduzeća otvaranjem Kine, gde su ove godine počele isporuke ruskih proizvoda od svinja. Dozvola za izvoz u Kinu, koja je prepoznala našu regionalizaciju, bila je najvažniji događaj za rusko tržište svinjskog mesa, naglasio je Kovaljov.

Na osnovu rezultata za deset meseci ove godine, svinjsko meso je i dalje jedan od glavnih pokretača i po obimu i po stopi rasta – njena proizvodnja u pomenutom periodu u odnosu na isti period 2023. godine povećana je za 5,5%, odnosno 252,7 hiljada. tona u živoj količini Izvoz preko 10 meseci povećan je za 2,1%, u njegovoj strukturi 70% otpada na meso, 20% na iznutrice. Istovremeno, naglasio je Kovaljov, najviše nusproizvoda u procentima prodajemo u Vijetnam i Kinu, a njihova cena na ovim tržištima je veća od cene mesa. Ako ovo drugo tamo prodamo za 2,5 USD/kg, onda su nusproizvodi skoro 3 USD/kg. „Ovo je veoma dobar pravac za popunjavanje budžeta“, primetio je ekspert.

Od 2025. godine stopa rasta proizvodnje biće smanjena nekoliko puta, predviđa NSS - cifra će biti 1-3% godišnje. Međutim, to je dovoljno za povećanje izvoza na planirane nivoe, kao i smanjenje rizika od prezasićenosti domaćeg tržišta, s jedne strane, i minimiziranje epizootskih rizika i prateći delimični gubitak stoke, s druge strane, napomenuo je Kovaljov. „Rasti smo 5-10% godišnje 15 godina, na kraju smo potpuno zamenili uvoz, podigli potrošnju na maksimalne nivoe, doveli smo izvoz do 5% naše proizvodnje“, rekao je on.

Pošto su ove godine preživeli mraz i sušu, ruski farmeri bi se mogli suočiti sa novim problemom – desetogodišnjim rekordnim gubitkom ozimih useva. Udeo loših i neuspešnih ozimih useva za žetvu 2025. „dospeo je do neviđeno ogromnih 38 odsto“, navodi analitički centar ProZerno.

„Nikad nije bilo tako loše“, pišu analitičari: površina loših i propalih ozimih useva dostigla je 6,47 miliona hektara, a samo 31 odsto useva je u „dobrom“ stanju, u poređenju sa 74 odsto pre godinu dana. „Generalno, širom Rusije (izuzev aneksiranih regiona) ozimi usevi su u dobrom stanju na samo 5,48 miliona ha, što je najmanja količina dobrih useva pre ulaska u zimu u poslednje 23 godine“, navodi ProZerno.

Najteža situacija je u Centralnom federalnom okrugu (CFD), gde skoro dve trećine useva nije niklo ili je u lošem stanju – 2,07 miliona ha. Skoro polovina ozimih useva (44%) je klasifikovana kao „siromašna” u Južnom federalnom okrugu (SFD). „Razlog za nevolje je uglavnom zbog letnje-jesenje suše 2024. godine“, primećuje ProZerno. Zbog vremenskih problema najmanje pet ruskih regiona proglasilo je vanredno stanje, a u nekim regionima kiša nije padala od aprila do oktobra.

Problemi sa žetvom bili su jedan od razloga za ubrzanje inflacije, rekao je Aleksandar Isakov, ruski ekonomista Bloomberg Economics. Prema podacima Savezne državne službe za statistiku, do kraja novembra stopa rasta cena hrane dostigla je 10,2%, što je rekordno stanje u skoro dve godine, a neki osnovni prehrambeni proizvodi su poskupeli za desetine odsto: krompir za 78 odsto. kupusa za 31%, cvekle za 27%, a putera za 31%.