Institut za studije poljoprivrednog tržišta( IKAR) je povećao prognozu za žetvu pšenice sa 84,5 miliona tona na 85,5 miliona tona, piše Interfaks. Procena ukupne žetve žitarica povećana je sa 130,5 miliona tona na 132 miliona tona. Izvozni potencijal je takođe revidiran naviše - sa 53 miliona tona na 54,5 miliona tona žitarica, uključujući 42,5 miliona tona pšenice (prethodna procena je bila 41,5 miliona tona). Glavni faktori za povećanje prognoza bili su veći od očekivanog prinos pšenice i ječma u Centru i Povolžju, kao i očekivanje visokog roda u Sibiru i na Uralu. „Iako postoje značajni vremenski rizici: pada kiša u ključnim regionima žetve“, primetio je generalni direktor IKAR-a .Dmitrij Riljko.
„UK AgroAktiv“ (deo „Progres Agro“) završio je žetvu ozimih žitarica – to je više od 54 hiljade hektara, od čega je skoro 94% pod pšenicom – u Krasnodarskom kraju. Prosečan prinos je bio 64 c/ha za pšenicu i 67 c/ha za ječam. To je 50% više od prosečnih regionalnih pokazatelja, ali manje od pokazatelja kompanije prošle godine, rečeno je Agroinvestoru.„Generalni direktor UK AgroAktiv Sergej Ševčenko. Istovremeno, kvalitet zrna je poboljšan. „Dobili smo rekordnu žetvu pšenice 3. klase za nas u poređenju sa prethodnim godinama“, napomenuo je on. Kompanija je takođe završila žetvu ozime pšenice u Tambovskoj oblasti.
U agroholdingu „Step“, prinos i kvalitet žitarica uglavnom odgovaraju planiranim pokazateljima, sa izuzetkom određenih područja pogođenih klimatskim anomalijama, ocenio je generalni direktor kompanije Andrej Nedužko. U klasteru „Step Stavropolj“, kiše su pomerile tempo žetve za skoro jedan i po puta, dok su u Rostovskoj oblasti i Krasnodarskom kraju vrućina i suša postale komplikovani faktor.
„Rezultati žetve žitarica na farmama Labinskog agrokompleksa su ispod naših očekivanja“, priznaje Aleksej Skorobogatov, generalni direktor kompanije, čija se preduzeća nalaze u 17 okruga Krasnodarskog kraja. Dugotrajna suša postala je pravi test i imala je izuzetno negativan uticaj na useve. „Moramo da prođemo kroz jednu od najtežih sezona“, prokomentarisao je on za Agroinvestor.„- Naše farme u severnim regionima Krasnodarskog kraja su imale posebno teško vreme - tamošnja polja su patila od akutnog nedostatka produktivne vlage u zemljištu tokom celog vegetacionog perioda biljaka. Nažalost, nedostatak padavina doveo je do smanjenja prinosa čak i u tradicionalno plodnim područjima.“ Labinski stručnjaci procenjuju prosečan prinos ozime pšenice kao nizak - 42,6 c/ha.
Preduzeća holdinga „ AgroGard“» ozimi usevi u Krasnodarskom kraju požnjeveni su u optimalnom roku. „U Centru je žetva ozimih useva ove godine počela kasnije, sporije je, sa prekidima, jer ometaju dugotrajne kiše, ali to nam ne izaziva ozbiljne zabrinutosti“, deli generalni direktor kompanije Pavel Carev. Prosečan prinos ozimig ječma u Krasnodarskom kraju bio je 67,7 c/ha, što je niže od prošlogodišnjeg nivoa, ali je ovo prilično dobar rezultat, naglašava direktor. Prosečan prinos ozimine pšenice u Krasnodarskom kraju bio je 56,8 c/ha, što je znatno niže od proseka za proteklih pet godina. Generalno, Carev pozitivno ocenjuje prve rezultate žetve ozimih useva. Kvalitet zrna je takođe pristojan, oko 75% požnjevene pšenice je prehrambene klase.
Carev dodaje da je vremenski faktor jedina poteškoća za kompaniju. „Uprkos svim naporima agronoma u Krasnodarskom kraju, ozim usevima je nedostajala vlaga, pšenica i ječam u brojnim regionima Kubana bili su pogođeni ponovljenim prolećnim mrazevima i vetrovitim vremenom početkom leta. Jedinica žitarica je primetno smanjena. U centralnim regionima, rokovi žetve su odloženi zbog kišnog vremena“, rekao je on za Agroinvestor.".
U prvoj nedelji avgusta, agroholding Lazarevskoe u Tulskoj oblasti je u potpunosti požnjeo ozimu uljanu repicu, a požnjeveno je 63% ozime pšenice. Tada je prinos bio veći od planiranog. Za ozimu pšenicu planirano je 55 c/ha, zapravo - 60 c/ha; za uljanu repicu - 25 c/ha i 26,9 c/ha, respektivno. „Kompanija se pridržava jasne strategije u oblasti uzgoja žitarica, što nam omogućava da efikasno upravljamo proizvodnim procesom i ostvarujemo svoje ciljeve. Odeljenje posluje u dva pravca - stočno žito za sopstvene potrebe i žito sa visokim sadržajem glutena za prodaju. To nam omogućava da optimizujemo strukturu posejanih površina i zadovoljimo potrebe i stočarskog kompleksa, koji je jezgro poslovanja, i kupaca, uglavnom iz pekarske industrije“, kaže Kristina Romanovskajska, rukovodilac Lazarevskog.
