Mrazevi do 15 stepeni oštetili su zasade jabuka, kajsija, orašastih plodova i drugih useva. Vlasti su obećale da će pomoći pogođenim poljoprivrednicima.
Turski ministar poljoprivrede Ibrahim Jumakli saopštio je da su u nekim delovima Turske zabeležene najniže temperature u poslednjih 30 godina. Oštro zahlađenje je primećeno u različito vreme tokom marta-aprila, a posebno je bilo 10-12. aprila. Zabeleženi su mrazevi do 15 stepeni, snežne padavine i grad.
„Kao rezultat ovih nepovoljnih vremenskih uslova, nažalost, doživeli smo jedan od najvećih poljoprivrednih mrazeva u našoj istoriji nakon velikih mrazeva 2014. godine“, rekao je Jumakli.
To je dovelo do štete za poljoprivrednike, a država namerava da podrži pogođene proizvođače, napomenuo je ministar.
Ieni Safak piše da su turski farmeri počeli da koriste neobične metode da spreče štetu od mraza. Jedan od proizvođača jabuka je u svom voćnjaku postavio poseban sistem za navodnjavanje kako bi obezbedio prskanje tokom perioda mraza. Ledena kora pomaže u zaštiti biljaka od temperatura ispod nule.
Zemlja je patila od zasada kajsija i oraha, vinograda, krompira i luka. Mrazevi 2014. godine takođe su naneli štetu mnogim proizvođačima voća: na primer, u provinciji Malatija se smrzlo 80% stabala kajsije.
Turska vlada je 19. marta dozvolila bescarinski uvoz pšenice u zemlju kako bi se u potpunosti zadovoljile potrebe industrije za mlevenje brašna, saopštio je Turski savet za žito.
Ranije su mlinovi brašna otkupljivali 75% potrebne količine pšenice od TMO, a uvozili preostalih 25%. Oni će od 19. marta moći da uvezu potrebnu količinu pšenice, pod uslovom da naknadno izvezu odgovarajuću količinu brašna.
Time Turska pokušava da povrati status velikog svetskog izvoznika brašna koji je nedavno izgubila. Tako je zemlja u MG 2024/25 smanjila izvoz brašna za 41% u odnosu na prethodnu sezonu, sa 2,45 na 1,44 miliona tona.
Ukidanje ograničenja na uvoz pšenice, zajedno sa smanjenjem carina na kukuruz, dovelo je do povećanja cena prehrambene pšenice u ukrajinskim crnomorskim lukama za 5-6 USD/t na 235-238 USD/t.
Odluka turske vlade doprineće aktiviranju izvoza visokoproteinske pšenice pre svega iz Ruske Federacije, a ne iz Ukrajine, međutim, obim isporuke će biti ograničen, pošto će se u početku koristiti količine ruske pšenice koja je već uvezena u turska skladišta (pre uvođenja ograničenja na isporuku iz Ruske Federacije), a žetva će početi sopstvena Turska od februara 1. juna.
Stručnjaci iz Ruske Federacije predviđaju da će Turska u martu-junu uvesti 1,5 miliona tona pšenice, uglavnom ruske, a ukupno u MG 2024/25, uvoz će iznositi 4 miliona tona pšenice (uzimajući u obzir reeksport u zemlje Bliskog istoka), posebno iz Ruske Federacije - 3,8 miliona tona, 2 miliona tona 2020. 8,2 miliona tona, od čega iz Ruske Federacije - 7 miliona tona.
Majski fjučersi na pšenicu su juče pali, ne reagujući na vesti iz Turske:
-
za 1% na 204,75 USD/t – za meku zimsku SRV pšenicu u Čikagu,
-
za 0,2% na 226,75 €/t ili 245,5 $/t – za pšenicu na berzi Euronekt u Parizu.
Ažurirani bilans pšenice za 2024/25 MI od Međunarodnog saveta za žito vrši pritisak na kotacije, u kojima je procena svetske proizvodnje povećana za 2 miliona tona na 799 miliona tona, a zalihe za milion tona na 265 miliona tona.
Iranska državna trgovačka kompanija (GTC) je prošle nedelje kupila najmanje 250.000 tona ruske pšenice sa 12,5% proteina po ceni od 310 evra po toni ili 338,6 dolara po toni C&F, što će takođe podržati cene ruske pšenice, iako glavne isporuke Iranu vrše državne kompanije.
Turska vlada je do 30. juna uvela dodatnu uvoznu kvotu od milion tona kukuruza sa carinom od 5% (u poređenju sa sadašnjih 130%), što je dovelo do špekulativnog povećanja cena kukuruza u ukrajinskim lukama na najviši nivo sezone – 230 dolara/toni.
Prema novim pravilima, turski kupci će moći da uvezu najviše 8.000 tona kukuruza u jednoj transakciji uz smanjenu carinu, što će ograničiti isporuke velikih međunarodnih kompanija.
Pojavile su se i glasine da turska vlada planira da dozvoli mlinovima brašna da uvoze pšenicu bez carine pod režimom unutrašnje prerade, što je već dovelo do povećanja cena prehrambene pšenice u Ukrajini za 3-5 dolara po toni.
Izvozne cene kukuruza u crnomorskim lukama Ukrajine porasle su od ponedeljka za 5-8 USD/t na 227-230 USD/t ili 10.600-10.800 UAH/t, pri čemu su cene malih trgovaca bile 1-3 USD/t više od onih kod međunarodnih trgovinskih kompanija.
Trgovci shvataju da dodatnih milion tona kukuruza za Tursku neće nužno biti isporučeni iz Ukrajine, jer ruske i turske kompanije već skladište određene količine kukuruza i pšenice u carinskim skladištima u Turskoj u iščekivanju smanjenja carina, o čemu se već dugo priča.
U MG 2024/25 (od 17. marta) Ukrajina je izvezla 15,84 miliona tona kukuruza (17,6 miliona tona u istom periodu prošle godine) od projektovanih 22 miliona tona. Međutim, stopa izvoza se postepeno smanjuje, pošto je ukrajinski kukuruz i dalje najskuplji među glavnim izvoznicima.
Ne treba očekivati dalji rast cena kukuruza u Ukrajini sve dok znatno premašuju kotacije kukuruza na svetskim berzama.
Junski fjučersi na kukuruz na pariskoj berzi porasli su juče za 1,3% na 216,75 evra po toni ili 236,5 dolara po toni, što je pad od 2,9% za mesec usred porasta zaliha američkog i brazilskog kukuruza.
Majski fjučersi na kukuruz na berzi CBOT u Čikagu juče su porasli za 0,6% na 181,9 dolara/t (-10,8% za mesec) zbog očekivanja uvođenja američkih carina za Meksiko i druge zemlje od 2. aprila, pošto je izvozni potencijal do kraja sezone procenjen na 32 miliona tona.
Počevši od aprila, novi rod kukuruza iz Argentine ući će na svetsko tržište, a zemlja planira da izveze 36 miliona tona, posebno za povećanje snabdevanja na evropskom tržištu.
Podsetimo, prema prognozama, EU će u 2024/25 MI uvesti 19,5 miliona tona kukuruza, od čega je od 2. marta već otkupila 13,8 miliona tona, što je osam odsto više od prošlogodišnjeg tempa. Do kraja sezone EU bi trebalo da kupi još 5,7 miliona tona kukuruza, koji može da se isporuči iz Ukrajine, Argentine, Kanade ili SAD.
S obzirom na dobre vremenske uslove za setvu kukuruza u Brazilu i niske cene kukuruza na razmeni, ukrajinski farmeri bi trebalo da intenziviraju prodaju kukuruza po visokim cenama. Primer su cene uljane repice na pariskoj berzi, koje su se u drugoj polovini sezone srušile zbog neizvesnosti uvođenjem carina i poremećajem lanaca snabdevanja.
Turska planira da poveća uvoz pšenice u drugoj polovini tekuće sezone
Za ceo tekst morate biti ulogovani
Turska će uvesti 6,5 miliona tona pšenice u MI 2024/25, što je 31% manje u odnosu na prethodnu sezonu, dok će se uvoz kukuruza smanjiti na 2,1 milion tona.
To prenosi S&P Global Platts pozivajući se na prognozu USDA.
Očekivani pad obima otkupa pomenutih žitarica od strane Turske u MOJ 2024/25. je zbog nove strategije Ministarstva poljoprivrede i šumarstva zemlje za podršku lokalnim poljoprivrednicima.
Konkretno, od 21. juna do 15. oktobra, vlada je obustavila uvoz pšenice, nakon čega je uveden sistem kvota do 31. decembra, omogućavajući kupcima da kupuju 85% do 100% pšenice sa zaliha Turskog saveta za žito (TMO). Većina trgovaca očekuje da će se Turska vratiti na globalno tržište sledeće godine ako se ograničenja ublaže. Trenutno se u turskim carinskim skladištima nalazi 0,65-1 milion tona pšenice. Domaća tražnja je procenjena na 550 hiljada tona.
Što se tiče kukuruza, Turska je od početka 2024. (januar-septembar) uvezla 3,2 miliona tona kukuruza u poređenju sa 1,9 miliona tona u istom periodu 2023. godine, uključujući 1,6 miliona tona iz Ukrajine. Proizvodnja kukuruza u Turskoj u 2024. procenjena je na 7 miliona tona (-1,4 miliona tona za godinu), dok se domaća potrošnja predviđa na 8,4 miliona tona. Vlada je od 10. oktobra do 31. decembra smanjila uvoznu carinu na otkup do milion tona kukuruza sa 130% na 5%. Međutim, niže uvozne carine podstakle su tražnju, pošto se očekuje da nova žetva stigne na tržište u novembru, domaće cene su pale, što je primoralo izvoznike da smanje ponudu. Nakon porasta interesovanja, izvozne cene na turskom tržištu su se smanjile da bi ostale konkurentne domaćim cenama.
Očekuje se da će vlada razmotriti produženje nižih uvoznih carina do početka 2025. godine, s obzirom na kontinuiranu potražnju za kukuruzom u zemlji.
Turska proizvodnja žitarica u 2024. procjenjuje se na 39,2 miliona tona, što je za 7,1% manje u odnosu na godinu ranije i ispod ranije prognoze od 39,9 miliona tona, prema podacima Turskog statističkog instituta.
U izveštaju se navodi da je proizvodnja pšenice u Turskoj u 2024. procenjena na 20,8 miliona tona, što je 5,5 odsto manje nego godinu dana ranije i ispod ranije prognoze od 21 milion tona.
Proizvodnja ječma je procenjena na 8,2 miliona tona, što je za 10,9% manje u odnosu na prethodnu prognozu od 8,4 miliona tona, dodala je kompanija.
