Analitičari koji su govorili na nedavnom vebinaru o izgledima tržišta GrainFok-a sigurno su ostavili svoje ružičaste naočare u fioci kod kuće.
Njihova procena tržišta žitarica i uljarica u 2024-25 je sumorna.
Dan Basse, predsednik kompanije AgResource, smatra da su tržišni maksimumi već na pragu useva 2024. On veruje da se fjučersi na soju vraćaju ispod 9 dolara po bušelu, dok će kukuruz pasti ispod 4 dolara kako godina bude napredovala.
„Žao mi je što to kažem“, rekao je uzgajivačima koji su prisustvovali vebinaru GrainFok-a.
Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Brazil ove godine proizvesti 169 miliona tona soje i 127 miliona tona kukuruza. To je glavni razlog zbog kojeg očekuje da će cene ponovo pasti naniže nakon američkog Dana zahvalnosti krajem novembra.
Ne pomaže ni to što brazilska depresijacija reala daje njihovim farmerima prednost u odnosu na američke proizvođače na izvoznim tržištima.
Base veruje da je jedini način da se održi miting ako se u Južnoj Americi razvije ozbiljan vremenski problem pre sredine januara.
Glavni tržišni analitičar GrainFok-a Ranulf Glanville rekao je da će, ako Južna Amerika bude blizu ispunjenja očekivanja USDA, „baciti medveđi otisak“ na tržišta žitarica i uljarica.
Sadnja je već počela u Brazilu. On smatra da bi kanadskim farmerima bilo dobro da prate uslove useva u tom regionu sveta u januaru i februaru.
„Ono što se dešava dolec(Južna Amerika) značajno je za cene i profitabilnost u Kanadi i Sjedinjenim Državama“, rekao je on.
Base je takođe zabrinut zbog faktora Donalda Trampa. Novoizabrani predsednik SAD biće „remetilac“ na poljoprivrednim tržištima.
„On će izaći sa carinama i izaći će zamahujući, što će zaista pokvariti tkivo poljoprivrede u SAD“
Bass očekuje da će Tramp udariti Kinu uvoznim carinama u rasponu od 30 do 60 odsto na širok spektar proizvoda. Kina će verovatno odgovoriti sopstvenim carinama, uključujući carine na američku soju, što neće pomoći izgledima cena za taj usev.
Kina je „nagomilala“ uvoz soje u iščekivanju trgovinskog rata, tako da će kupovine u 2024-25. verovatno biti niže nego što su bile u poslednjih nekoliko godina, bez obzira na to da li će izbiti trgovinski rat.
Base je već bio nervozan zbog kineske potražnje za žitaricama i uljaricama zbog starenja stanovništva zemlje, što znači opadanje kalorijskog unosa.
On se plaši da će se zemlja vratiti na svoju raniju naviku da ne ispunjava svoje obaveze Svetske trgovinske organizacije da kupuje sedam miliona tona kukuruza i devet miliona tona pšenice godišnje.
Drugi glavni tržišni analitičar kompanije GrainFok, Nil Taunsend, slaže se da će Tramp biti Ks-faktor u 2024-25. On može da vidi kako SAD ulaze u trgovinske sporove sa svim zemljama BRIK-a, a poljoprivreda je često meta odmazde.
Njegova zabrinutost je da su farmeri u SAD i Evropskoj uniji bolje opremljeni da se nose sa trgovinskim ratovima od uzgajivača u Kanadi i Australiji jer njihove vlade imaju dublje džepove da ih podrže.
Rat u Ukrajini je još jedna dugotrajna zabrinutost na tržištu žitarica.
Bass procenjuje da postoji možda pet odsto premija za ratni rizik ugrađena u cene žitarica. Nije mnogo jer i Rusija i Ukrajina još uvek agresivno izvoze robu.
On smatra da postoji 75 odsto šanse da će se rat završiti 2025. godine, što će podstaći Ukrajinu da proizvodi i izvozi više žitarica jer će joj očajnički trebati devize za obnovu.
„Uz to, postojaće ovaj medveđi ukus koji dolazi iz Crnog mora“, rekao je Base.
Taunsenda više brine Rusija, gde vlada polako preuzima trgovinu pšenicom i utiče na svetske cene pšenice. Rusija je imala loš urod 2024. i on misli da je malo verovatno da će se taj učinak ponoviti 2025.
Base je upitan o pokretačima potražnje koji bi mogli preokrenuti stvari.
„Stalno ih tražim i pokušavam da ih pronađem“, rekao je.
Zelena goriva su moguća, ali on sumnja da će dobro proći pod Trampovom administracijom, koja bi mogla ukinuti Zakon o smanjenju inflacije prethodne administracije i njene programe za povećanje potrošnje biogoriva.
Bas veruje da će jedini pobednici u 2024-25. biti proizvođači stoke i biogoriva koji imaju koristi od jeftinih cena žitarica.
Glanvil je rekao da bi drugi pobednici mogli da budu farmeri sa raznovrsnim rotacijama koji uzgajaju useve poput lana i pasulja kojima se ne trguje na berzi.
Taunsend se zapitao da li bi Meksiko mogao biti svetla tačka na strani potražnje. Bas ne misli tako jer zemlja snažno pomera levo od političkog spektra.
Meksički pezos je pao za oko 20 odsto otkako je Klaudija Šejnbaum, naučnik za životnu sredinu, izabrana za predsednika 2. juna.
Meksiko je najveći američki poljoprivredni kupac, ali to bi se moglo promeniti pod Trampovom administracijom. Bas se pita da li bi trgovinski rat mogao da izbije oko pitanja imigracije i da bi se dva lidera mogla sukobiti oko svojih dijametralno suprotnih političkih uverenja.
Meksička ekonomija bi mogla da propadne po tom scenariju, što bi rezultiralo smanjenom potražnjom za poljoprivrednim proizvodima.
Takođe je napomenuo da je Meksiko doživeo nekoliko uzastopnih suša i da je vreme da majka priroda bude ljubazna, što bi takođe ograničilo uvoz.
Taunsend je rekao da su rani pokazatelji da će američki farmeri na proleće posaditi više kukuruza nego soje, dok Glanvil očekuje da kanadski farmeri zadrže hektare repice na statičnim ili možda smanje hektare uprkos nedostatku održivih alternativa. Jutari jare pšenice bi trebalo da budu skromno veći na osnovu cena.
Ne očekuje se da će kanola dobiti hektare zbog dugotrajne neizvesnosti oko kineske antidampinške istrage. Međutim, zalihe useva su oskudne zbog razočaravajuće žetve 2024. i iznenađujuće snažnog izvoznog programa koji se odvija tempom koji je daleko ispred prethodnog petogodišnjeg proseka.
Američki usev 2024. je u fazi sazrevanja. U ovoj fazi, nedostatak padavina i toplota imaju mali ili nikakav uticaj na produktivnost. Stoga je teško uticati na proizvodnju da bi se preokrenuo trenutni scenario cena. Međutim, pokazatelji kao što su cene pšenice i nafte i niža brazilska konkurentnost u izvozu kukuruza mogu pomoći Čikagu da izbegne dalji pritisak na cene, čak i kada se žetva približava.
Dok se čeka početak berbe u SAD sredinom septembra, tržište pokušava da pronađe faktore da ukloni cene iz istorijske prosečne referentne vrednosti od 3,70 USD/4,00 USD/bušel na CBOT-u. Jedan od indikatora koji utvrđuju ovo očekivanje je nedeljni izvoz. Avgust je završio sa dobrim brojem nedeljnih prodaja novog useva, 1,5 miliona tona. Ova akumulacija dobre nedeljne prodaje od sada pa nadalje može, ali ne mora da promeni prognozu USDA za novu poslovnu godinu u izvozu, koji je trenutno projektovan na 58 miliona tona.
Neki faktori trenutno pomažu prodaji u SAD, kao što su:
– Ukrajina u ovom trenutku ima određenih poteškoća u izvozu svoje proizvodnje zbog velike količine pšenice koja se otprema kroz ograničene lokalne luke;
– američki kukuruz je veoma konkurentan po niskim cenama ili istorijskom proseku, i to privlači uvoznike na svoje tržište;
– Argentina je već preuzela najveći obim obaveza za 2024. i nema mnogo raspoloživosti do te mere da se takmiči sa jeftinijim američkim kukuruzom;
– Brazil, kao što smo već istakli, ima kukuruz koji je skuplji od američkog za najmanje 20 dolara po toni. Međutim, i dalje služi nekim preferiranim tržištima koja su i dalje spremna da plate više za brazilski kukuruz. Međutim, neki veliki kupci, kao što je Japan, na primer, imaju tendenciju da se od sada odluče za poreklo iz SAD zbog ove razlike u ceni. Stoga, Brazil i dalje održava redovan obim prodaje, znatno ispod 2023. godine, a SAD povećavaju obim zbog konkurentnih cena;
– Konačno, depresijacija dolara ima tendenciju da od sada pomaže američkom izvozu. U ovom okruženju, međunarodnom tržištu kukuruza su potrebne nove činjenice kako bi se pokušalo vratiti iznad 4,00 USD/bušel. Cena nafte, koja utiče na cene etanola, nivo pšenice u Crnom moru nakon žetve u regionu i rod u Južnoj Americi su varijable koje će takođe doneti izvesnu volatilnost na tržištima od sada.
Uslovi za kukuruz i soju u SAD su mnogo bolji nego prošle godine. Za više informacija morate biti ulogovani
Kvartalni izveštaji USDA o zasejanim površinama i zalihama starih useva u SAD, koji se objavljuju poslednjeg petka u junu, obično su iznenađenje za trgovce. Ove godine, procene analitičara su ponovo bile ispod prognoza USDA, posebno za zasejane površine.
Uprkos značajnim zalihama i niskim cenama, američki farmeri su povećali površine pod kukuruzom i smanjili površine pod sojom i pšenicom, iako je tržište očekivalo proširenje površina pod visokoprofitabilnim usevima.
Prema NASS USDA, u 2024. godini, zasejana površina kukuruza u SAD je 91,475 miliona hektara (94,6 miliona hektara 2023., 88,6 miliona hektara 2022. i 93,3 miliona hektara 2021.), što je 1,5 miliona hektara više od martovskih procena. Na dan istraživanja (16. juna), 3,356 miliona hektara ostalo je nezasejano, što je drugi najviši nivo od objavljivanja izveštaja 2020.
Površine za setvu soje procenjene su na 86,1 (83,6, 87,5 i 87,2) miliona hektara, što je za 0,4 miliona hektara manje nego u martu, iako su analitičari očekivali da će porasti na 86,75 miliona hektara.
Površine pod pšenicom iznosiće 47,24 (49,6 i 45,8) miliona hektara, što je za 0,25 miliona hektara manje nego u martovskim procenama, iako su analitičari očekivali povećanje na 47,67 miliona hektara.
Zalihe starih useva u SAD od 1. juna iznosile su:
kukuruza – 126,8 miliona tona (104,3 miliona tona u 2023., 110,4 miliona tona u 2022. i 104,4 miliona tona u 2021.), dok su analitičari procenili na 123,8 miliona tona.
soje – 35,64 (21,66, 26,4 i 20,9) miliona tona, dok su analitičari procenili 26,2 miliona tona.
pšenice – 19,1 miliona tona (15,5 miliona tona 2023. godine), dok su analitičari procenjivali zapreminu na 18,6 miliona tona.
Cene soje i pšenice jedva su reagovale na izveštaje, dok su cene kukuruza pale za 3%.
Fjučersi su pojeftinili na čikaškoj berzi:
Julski fjučers na kukuruz – za 4,2% na 156,5 $/t (-11,7% za mesec, 218,3 $/t prošle godine),
novembarski fjučers za kukuruz – za 3,2% na 165,8 $/t (-10% za mesec , 194,8 $/t prošle godine),
julski fjučers za soju – za 0,1% na 423 $/t (-3% mesečno, 572,2 $/t prošle godine),
novembarski fjučers za soju – za 0,1% do 405,7 $/t (-5,4% za mesec, 493,6 $/t prošle godine).
Kina je otkazala još jednu seriju američkih izvoznih isporuka pšenice, dodajući već rekordnom broju otkazivanja koja su pogodila fjučerse u Čikagu, prenosi Blumberg. Ministarstvo poljoprivrede SAD je u saopštenju od ponedeljka saopštilo da su privatni izvoznici odustali od kupovine 264.000 metričkih tona američke meke crvene ozime pšenice u Kinu. Bila je to treća uzastopna sesija sa takvom najavom, čime je ukupan iznos otkazivanja dostigao 504.000 tona, što je najviše u podacima USDA iz 1999.
Fjučersi na pšenicu su pali za čak 2,7% na 5,235 dolara po bušelu nakon objave, što je najniži nivo u toku dana od avgusta 2020. godine, pre nego što su cene porasle.
„Ova otkazivanja pokazuju da Kina može dobiti pšenicu jeftinije od drugih“, rekao je Ben Bakner, glavni analitičar žitarica za AgResource Co.
