Mnoge varijable se postavljaju na tržišta roba u globalnom okruženju. Odluke Kine nesumnjivo su imale veći uticaj na tržišta od prvobitne odluke SAD, posebno na tržištima gde je ona veliki uvoznik, kao što su soja, meso i minerali. Za kukuruz, efekti mogu biti indirektni, odnosno na nusproizvode kao što su DDG i etanol, kao i na gubitak tržišnog udela za meso u Kini. Neke od ovih varijabli mogu se konvertovati u kupovinu iz drugih izvora, kao što su Južna Amerika i Crno more, na primer, sve dok postoji snabdevanje. Još jedan uticaj koji se mora proceniti, a ima još vremena, je odluka američkih uzgajivača o setvi.
Nekoliko aspekata uključuje američke carine na globalnom nivou. Neke tačke imaju delikatnije efekte, dok druge imaju diskretnu konvergenciju na tržištima. Porez od 67% na kineske proizvode od strane Sjedinjenih Država doveo je do uzvratnog poreza od 34% na američke proizvode. Naravno, američki agrobiznis je jedan od sektora koji su najviše pogođeni carinama i ponavlja zabrinutost iz 2018. godine, kada su Sjedinjene Države dobile odmazdu od 25% na cene soje.
U ovom okruženju, neke tačke treba smatrati relevantnim u ovom trenutku:
– Novi pregovori ili nove carine mogu nastati kao posledica kineske odmazde. Ako više zemalja sledi kinesku verziju, scenario globalne trgovine bi mogao postati haotičan;
– Odluka da se američki proizvodi oporezuju sa 34% pokazuje averziju Kine prema popuštanju otvaranjem svog tržišta za proizvode trećih strana. Nakon carine, Kina je uvela trgovinske blokade za 16 američkih kompanija u okruženju uvoza;
– Odluka Kine je generalizovala meru, tako da sektorska diskusija od sada može da uđe u pregovore. Na primer, da li bi agrobiznis proizvodi mogli biti izuzeti od novog oporezivanja, kao što su meso i žitarice? Do dana kada se tarife uvedu, tržište će imati realniji pogled na situaciju, ali se ne čini da će Sjedinjene Države odgovoriti bez reciprociteta;
– U početku, ako porez zaista utiče na soju, sa 34 odsto, za Kinu će postati neodrživ, a ta potražnja će se prebaciti na Južnu Ameriku. Cene na CBOT-u su pale tokom nedelje, ali ipak blago s obzirom na veličinu problema. Soja je lako mogla da dostigne granicu i izgubi najnižu vrednost majskog ugovora na 9,60 dolara po bušelu, ali je i dalje teško prihvatiti da će ovaj kineski porez ostati;
– Čini se da se, međutim, osetio psihološki uticaj na američke uzgajivače. USDA je 31. marta objavila svoj izveštaj o namerama za setvu, potvrđujući povećanje površine kukuruza na 95,3 miliona hektara i smanjenje površine soje na 83,5 miliona hektara. Ništa novo za tržište s obzirom na kontekst. Međutim, ova anketa je sprovedena sa uzgajivačima pre donošenja odluka o tarifama;
– Da li bi obuzdavanje niskih cena soje moglo biti povezano sa promenljivom „veći pad površine”? To je moguće jer je 2019. godine površina zasejana sojom pala sa 89 na 77 miliona hektara.
U 2025. predviđa se smanjenje sa 87,1 na 83,5 miliona hektara. Bilo bi prostora za dalje povećanje površine kukuruza u ovoj sezoni 2025;
– Kukuruz je diskretno pogođen carinama. To je zato što Kina nije kupovala američki kukuruz najmanje četiri godine i samo povremeno je apsorbovala određenu količinu američkih DDG. Dakle, ako bude bilo kakvog uticaja na kukuruz, to će se desiti zbog drugih azijskih destinacija, poput Vijetnama, Južne Koreje, ali i Evrope. Čak i bez odmazde, ova tržišta mogu prebaciti svoju trgovinu u Južnu Ameriku i smanjiti kupovinu iz Sjedinjenih Država;
– Kanada i Meksiko su pošteđeni novih carina i glavni su učesnici u kupovini američkog kukuruza, etanola i DDG. Stoga je uticaj na tržište kukuruza u ovom trenutku skroman i i dalje će zavisiti od očiglednijih akcija globalnih uvoznika u vezi sa kukuruzom iz SAD;
– Može doći do indirektnog uticaja u sektoru mesa. Sjedinjene Države prodaju Kini 20 hiljada tona/mesečno govedine i istu prosečnu količinu svinjskog mesa. Ovaj gubitak kineskog tržišta mogao bi da implicira, možda, prilagođavanje proizvodnje u sektoru i još jedno u potražnji za američkim kukuruzom. S druge strane, potražnja bi se približila evropskom i brazilskom mesu. Naravno, u početku bi pad cena u Sjedinjenim Državama mogao pomoći u kontroli inflacije.
Stoga, postoji mnogo varijabli koje treba analizirati u vremenima radikalnih promena u globalnoj trgovini. Kukuruz je možda bio jedan od proizvoda koji su najmanje direktno pogođeni, ali trpi indirektne posledice. Za sada, američki izvoz kukuruza održava odličan tempo nedeljne prodaje od preko milion tona. Sada je akumulirana prodaja na 54,2 miliona tona, u poređenju sa projekcijom USDA za godinu od 62,2 miliona tona. Do kraja tekuće poslovne godine ostalo je još 20 nedelja, a sa milion tona nedeljno, prognozu USDA bi trebalo lako da se premaši.
U maju, USDA će objaviti svoj prvi izveštaj o ponudi i potražnji za poslovnu godinu 25/26, koji se odnosi na usev u SAD 2025. Ovaj scenario ima tendenciju da bude lošiji za novi usev, barem za decembarski ugovor. Od 20. počinje setva, a vremenska prognoza je za normalne padavine širom Srednjeg zapada, što je povoljno za unapređenje setve unutar lokalnog prozora.
Argentina ubrzava žetvu, dostigavši skoro 22% i uz normalan napredak u prodaji. Postoji prirodna mogućnost da će se globalna potražnja za argentinskim kukuruzom povećati, čak do granice ograničavanja izvoza iz SAD. Brazil je i dalje isključen iz prodaje, a potražnja bi trebalo da se približi Argentini u narednih 90 dana.
Fjučersi za sojino ulje u SAD i cene kredita RIN naglo su porasle ove nedelje nakon što su zvaničnici industrije nafte i biogoriva počeli da raspravljaju o povećanju mandata za mešanje biogoriva kako bi predstavili svoje predloge Trampovoj administraciji. Ali povećanje cena je čisto spekulativno, jer bi takav potez podigao cene goriva za 10-15%, nešto što je Tramp obećao da će smanjiti pre izbora.
Majski fjučersi na sojino ulje na Odboru za trgovinu u Čikagu juče su porasli za još 5,6% na 1.046 dolara/t (+12,3% za nedelju) usred govora o povećanju proizvodnje biodizela u 2026. godini, iako trgovci još ne uzimaju u obzir mogući uticaj američkog „trgovinskog rata“ protiv svih zemalja koji počinje 2. aprila.
Majske fjučerse na soju su juče porasle samo 1,9% na 380 dolara/t (+3,3% za nedelju), potvrđujući špekulativni rast cena nafte.
Obim prerade soje u SAD u februaru smanjen je za 11 odsto u odnosu na januar na 5,143 miliona tona, što je za 2,3 odsto manje nego u februaru 2024. godine, dok su zalihe sojinog ulja porasle na 873 hiljade tona.
U utorak su se sastali predstavnici američke Koalicije za naftu i biogoriva i Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) kako bi razgovarali o potrebi da se poveća mandat za mešanje biogoriva sa dizelom.
Agencija planira da uvede nove kvote za mešanje biogoriva za Standard za obnovljivo gorivo (RFS), što je prvi korak u Trampovoj obećanoj podršci industriji biogoriva.
Proizvođači biogoriva Big Oil i Farm Belt su konkurenti na američkom tržištu goriva, ali sada zajedno rade na postizanju konsenzusa na zahtev Bele kuće kako bi se izbegli problemi koji su nastali tokom Trampovog prvog mandata.
Kako prenosi Rojters, koalicija, koju predvodi Američki institut za naftu (API), zalaže se za mandat za biogoriva od 5,5 milijardi do 5,75 milijardi galona, u poređenju sa trenutnim nivoom od 3,35 milijardi galona, što je znatno ispod kapaciteta. Koalicija je do sada pristala na mandat za mešanje etanola na bazi kukuruza od 15 milijardi galona, iako su neki tražili da se on poveća na 15,25 milijardi galona.
Deo koalicije, koju predstavljaju male rafinerije, protivi se visokom sadržaju biogoriva u gorivu, rekavši da bi to dovelo do „gubitka radnih mesta i viših cena goriva“. Predstavnici operatera kamionskih parkova i prodavaca goriva dovode u pitanje potrebu da se povećaju kvote za biodizel bez vraćanja poreskog kredita za mešanje, koji je istekao u decembru.
Smatraju da je ovaj kredit pomogao snižavanju cena za potrošače, a njegova zamena, poreski kredit za proizvođače (45Z), pokazala se neefikasnom i nepotpunom. Stoga bi eliminisanje kredita ne samo pogoršalo finansijsku situaciju Amerikanaca, već bi stvorilo i političke probleme za Belu kuću.
Julski fjučersi na crvenu zimsku pšenicu skočili su u ponedeljak za više od 5%, što je najviše od jula 2023. godine, na najviši nivo od sredine februara. Glavni razlog za skok cena bilo je vetrovito vreme u centralnim regionima Sjedinjenih Država, koje predstavlja pretnju za žetvu.
Ogroman olujni sistem koji je zahvatio Sjedinjene Države tokom vikenda izazvao je požare u Teksasu i Oklahomi. To je takođe pogoršalo sušne uslove koji ugrožavaju useve pšenice u glavnim poljoprivrednim regionima u zemlji. Nacionalna meteorološka služba upozorila je da će veći deo regiona u ponedeljak i utorak biti u kritičnoj vremenskoj zoni od požara.
Od početka marta berzanske cene poljoprivrednih kultura u SAD pokazuju drugačiju dinamiku: pšenica je primetno ispred kukuruza i soje . Pored teških prirodnih uslova, ovo je posledica tarifnih ratova Donalda Trampa koji otežavaju procenu izgleda tražnje za žitom i drugim dobrima
Kao odgovor na carine koje je uveo predsednik Tramp, Evropska komisija je u sredu saopštila da će do 1. aprila uvesti sopstveni paket carina na uvoz robe iz Sjedinjenih Država.
„Na tarife do 25% na čelik i aluminijum iz EU koje je uvela američka administracija, a koje će uticati na oko 5% celokupnog izvoza EU u SAD u vrednosti od 28 milijardi dolara, mi odgovaramo kontramerama vrednim 26 milijardi evra da zaštitimo evropska preduzeća, radnike i potrošače od uticaja neopravdanih trgovinskih ograničenja“, rekao je Lederrs protiv predsednika Evropske komisije.
"Uvek smo otvoreni za pregovore i uvereni smo da u svetu punom geopolitičke i ekonomske neizvesnosti nije u našem zajedničkom interesu da opterećujemo naše privrede carinama. Stoga obezbeđujemo da ukupni trošak mera EU bude u skladu sa cenom trgovine povećanom novim američkim carinama", dodala je fon der Lajen.
Carine EU biće uvedene na čelik i aluminijum u fizičkom smislu, tekstil, kožnu galanteriju, kućne aparate, kućne alate, plastiku i drvo, a takođe će uticati na poljoprivredne proizvode, uključujući živinu, govedinu, neke morske plodove, orašaste plodove, jaja, šećer i povrće.
Predsednik EK je naveo da će protivmere EU stupiti na snagu u dve faze: prethodne mere biće vraćene od 1. aprila, a preostale mere će stupiti na snagu 13. aprila.
Predsednik Saveta EU Antonio Kosta pozvao je na deeskalaciju situacije i predložio da EU i SAD pronađu kompromis za rešavanje ovog pitanja.
„U svetu ima dovoljno ratova koje treba da zaustavimo, tako da ne treba da pravimo trgovinski rat”, rekao je Kosta na konferenciji za novinare sa Šolcom, gde je takođe rekao da bi svaki odgovor Evropske komisije bio „proporcionalan”.
U međuvremenu, američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir rekao je da mere koje je najavila EU „ne odražavaju stvarnost i potpuno ignorišu imperative američke nacionalne bezbednosti i, zaista, međunarodne bezbednosti“.
Do sada, žitarice i uljarice iz SAD nisu bile predmet carina, ali ako Tramp 2. aprila primeni obećane carine od 25 odsto na svu robu EU, EK će uvesti carine na svu američku robu, što će negativno uticati na isporuke kukuruza i soje u SAD.
Posle nekoliko dana pregovora, predsednik Tramp je odložio uvođenje carina po USMCA trgovinskom sporazumu sa Meksikom i Kanadom za još mesec dana. A Kanada je odložila uvođenje carina na američku robu od 125 milijardi dolara do 2. aprila..
Gospodin „Haos“, kako je predsednik Tramp sada nazvan, nastavlja svoju nestalnu trgovinsku politiku, koja doprinosi turbulencijama na berzama. Američko tržište akcija izgubilo je oko 3,6 biliona dolara tržišne kapitalizacije poslednjih nedelja.
Martovski fjučersi na pšenicu u Čikagu pali su za 8,6% za nedelju, ali su se oporavili za 3,2% u protekle dve sesije. Sve u svemu, martovski fjučersi na pšenicu su pali za 8,4-10,9% za mesec.
Martovski fjučersi pšenice juče su porasli:
za 3,6% na 197,3 USD/t – za meku ozimu SRV pšenicu u Čikagu (-8,4% mesečno),
za 3,3% na 202,6 USD/t – za durum ozimu HRV pšenicu u Kanzas Sitiju (-9,8%),
za 2,6% na 212,8 USD/t – za durum prolećnu HRS pšenicu u Mineapolisu (-8,3%),
za 2% na 211,25 €/t ili 228,1 $/t – za pšenicu na Paris Euronektu (-10,9%).
Vredi napomenuti da se majskim fjučersima pšenice trguje 5-11 dolara/t više usred neizvesnosti oko žetve u Ukrajini i Ruskoj Federaciji, kao i očekivanja rešenja trgovinskih ratova SAD sa susedima.
Suvo vreme u Ukrajini i na jugozapadu Ruske Federacije pogoršava potencijal roda ozimih useva.
Pod pritiskom pada tražnje i berzanskih kotacija, cene izvozne tražnje za ukrajinsku pšenicu sa isporukom u crnomorske luke su tokom nedelje smanjene za 3-5 dolara po toni:
za hranu - do 224-228 USD/t ili 10600-10800 UAH/t,
za stočnu hranu - do 220-222 $/t ili 10.400-10.450 UAH/t.
Povećanje cena crnomorske pšenice u periodu januar-februar dovelo je do naglog smanjenja tempa izvoza iz Ukrajine i Ruske Federacije. Ukrajina je u februaru izvezla 1,08 miliona tona pšenice (2,28 miliona tona u februaru 2023.), a ukupno u MG 2024/25 (od 5. marta) izvoz je iznosio 12,16 miliona tona (12,38 miliona tona prošle godine na ovaj datum).
Prema podacima Rusagrotransa, Rusija je u februaru izvezla 1,95 miliona tona, što je najniži nivo u poslednjih 5 godina. U martu planira da izveze 1,5 miliona tona pšenice, pošto je obim aplikacija u dubokovodnim lukama manji od milion tona. Rusagrotrans je snizio prognozu izvoza pšenice iz Rusije u MG 2024/25. sa 42 na 40,5 miliona tona, dok USDA procenjuje na 45,5 miliona tona.
Izvoz pšenice iz Sjedinjenih Država u januaru je smanjen za 9,4 odsto u odnosu na decembar na 1,313 miliona tona, što je najniža mesečna cifra od 1972. godine i 20,53 odsto niža od izvoza u januaru 2024. godine.
U MG 2024/25 (od 4. marta) zemlje EU su smanjile izvoz pšenice za 36% u odnosu na prethodnu sezonu na 14,697 miliona tona. Najveći izvoznici pšenice u EU bili su Rumunija (3,9786 miliona tona meke pšenice i 113,3 hiljade tona durum pšenice) i Litvanija (2,0147 miliona tona).
Glavni kupci evropske meke pšenice ove sezone bili su Nigerija (2,0704 miliona tona), Maroko (1,5964 miliona tona), Velika Britanija (1,018 miliona tona), Alžir (1 milion tona) i Egipat (882,4 hiljade tona), dok su durum pšenicu otkupili Tunis (1 hiljada tona)13 hiljada tona.
Sjedinjene Američke Države će 2. aprila uvesti carine na poljoprivredne proizvode uvezene u zemlju, objavio je predsednik Donald Tramp na svojoj stranici na društvenoj mreži Istina. Rekao je da američki farmeri „moraju da se pripreme za proizvodnju ogromnih količina poljoprivrednih proizvoda za prodaju u Sjedinjenim Državama“. Tačne zemlje, roba i stope carina u pitanju nisu precizirane. Tramp je 1. februara potpisao izvršnu naredbu kojom se uvode veće carine na robu iz Kanade, Kine i Meksika. Carine od 10% na uvoz iz Kine stupile su na snagu 4. februara, a kanadski i meksički proizvodi su odloženi na mesec dana. Kasnije je američki predsednik najavio da će još jedan krug carina za Kinu stupiti na snagu 4. marta, takođe po stopi od 10%.
Zauzvrat, Kina će od 10. marta uvesti dodatne carine od 10-15 odsto na američke poljoprivredne proizvode kao odgovor na tarifnu politiku Donalda Trampa, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine. Dodatne carine od 15 odsto primenjivaće se na američki uvoz piletine, pšenice, kukuruza i pamuka. Dodatne carine od 10% nameću se na sirak, soju, svinjetinu, govedinu, proizvode iz vode, voće, povrće i mlečne proizvode.
Ovog proleća američki farmeri će povećati površine kukuruza uz smanjenje zasada soje, jare pšenice, sirka i drugih useva, navodi se u izveštaju CoBank-ove razmene znanja. Podaci objavljeni 20. februara predviđaju da će 2025. godine površine kukuruza porasti za 4,2% na 94,6 miliona hektara. Ovaj rast je vođen rastom globalnih cena, snažnom izvoznom potražnjom i rekordnom proizvodnjom etanola. Pored toga, profitabilne marže u sektorima stočarstva i živinarstva podržavaju povećanu potražnju za kukuruzom.
Prema ekonomisti tržišta žitarica u CoBank-u Tanneru Ehmkeu, dok se farmeri obično pridržavaju tradicionalnih plodoreda, rastuća cena kukuruza u odnosu na druge useve dovodi do značajnog pomeranja površina. On napominje da bilans površina ostaje podložan tržišnim faktorima, ali se za sada čini da je kukuruz spreman da dominira 2025. Takođe se očekuje da će zbog niskih cena stočne hrane, neki hektari koji su se ranije koristili za silažni kukuruz biti pretvoren u proizvodnju kukuruza u zrnu, povećavajući površinu kukuruza za 5% na 87 miliona hektara.
U isto vreme, izveštaj naglašava da bi potencijalni trgovinski sukobi sa Kanadom i Meksikom mogli da ugroze rastuću potražnju za američkim kukuruzom. Trgovinski sporovi sa Kanadom mogu ograničiti američki izvoz etanola, dok bi ograničenja iz Meksika mogla značajno smanjiti isporuke kukuruza u SAD.
Predviđa se da će se površine soje smanjiti za 3,6% na 84 miliona hektara. Međutim, ovaj pad će biti delimično nadoknađen povećanjem površina ozime pšenice, što stvara mogućnosti za dvostruko usev soje nakon žetve pšenice. Površine ozime pšenice u SAD iznose 34,12 miliona hektara, što je povećanje od 2,1%, prema američkom Ministarstvu poljoprivrede.
CoBank takođe predviđa smanjenje površina jare pšenice za 5,9% na 10 miliona hektara zbog niskih cena i jakog dolara. Očekuje se da će zasadi sirka pasti za 9,5% na 5,7 miliona hektara zbog slabe potražnje iz Kine, koja obično čini 90-95% američkog izvoza sirka. Međutim, niske cene podstiču povećanu upotrebu sirka u stočnoj hrani i proizvodnji etanola, što bi moglo da pomogne u podršci domaćem tržištu.
Analitičari koji su govorili na nedavnom vebinaru o izgledima tržišta GrainFok-a sigurno su ostavili svoje ružičaste naočare u fioci kod kuće.
Njihova procena tržišta žitarica i uljarica u 2024-25 je sumorna.
Dan Basse, predsednik kompanije AgResource, smatra da su tržišni maksimumi već na pragu useva 2024. On veruje da se fjučersi na soju vraćaju ispod 9 dolara po bušelu, dok će kukuruz pasti ispod 4 dolara kako godina bude napredovala.
„Žao mi je što to kažem“, rekao je uzgajivačima koji su prisustvovali vebinaru GrainFok-a.
Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Brazil ove godine proizvesti 169 miliona tona soje i 127 miliona tona kukuruza. To je glavni razlog zbog kojeg očekuje da će cene ponovo pasti naniže nakon američkog Dana zahvalnosti krajem novembra.
Ne pomaže ni to što brazilska depresijacija reala daje njihovim farmerima prednost u odnosu na američke proizvođače na izvoznim tržištima.
Base veruje da je jedini način da se održi miting ako se u Južnoj Americi razvije ozbiljan vremenski problem pre sredine januara.
Glavni tržišni analitičar GrainFok-a Ranulf Glanville rekao je da će, ako Južna Amerika bude blizu ispunjenja očekivanja USDA, „baciti medveđi otisak“ na tržišta žitarica i uljarica.
Sadnja je već počela u Brazilu. On smatra da bi kanadskim farmerima bilo dobro da prate uslove useva u tom regionu sveta u januaru i februaru.
„Ono što se dešava dolec(Južna Amerika) značajno je za cene i profitabilnost u Kanadi i Sjedinjenim Državama“, rekao je on.
Base je takođe zabrinut zbog faktora Donalda Trampa. Novoizabrani predsednik SAD biće „remetilac“ na poljoprivrednim tržištima.
„On će izaći sa carinama i izaći će zamahujući, što će zaista pokvariti tkivo poljoprivrede u SAD“
Bass očekuje da će Tramp udariti Kinu uvoznim carinama u rasponu od 30 do 60 odsto na širok spektar proizvoda. Kina će verovatno odgovoriti sopstvenim carinama, uključujući carine na američku soju, što neće pomoći izgledima cena za taj usev.
Kina je „nagomilala“ uvoz soje u iščekivanju trgovinskog rata, tako da će kupovine u 2024-25. verovatno biti niže nego što su bile u poslednjih nekoliko godina, bez obzira na to da li će izbiti trgovinski rat.
Base je već bio nervozan zbog kineske potražnje za žitaricama i uljaricama zbog starenja stanovništva zemlje, što znači opadanje kalorijskog unosa.
On se plaši da će se zemlja vratiti na svoju raniju naviku da ne ispunjava svoje obaveze Svetske trgovinske organizacije da kupuje sedam miliona tona kukuruza i devet miliona tona pšenice godišnje.
Drugi glavni tržišni analitičar kompanije GrainFok, Nil Taunsend, slaže se da će Tramp biti Ks-faktor u 2024-25. On može da vidi kako SAD ulaze u trgovinske sporove sa svim zemljama BRIK-a, a poljoprivreda je često meta odmazde.
Njegova zabrinutost je da su farmeri u SAD i Evropskoj uniji bolje opremljeni da se nose sa trgovinskim ratovima od uzgajivača u Kanadi i Australiji jer njihove vlade imaju dublje džepove da ih podrže.
Rat u Ukrajini je još jedna dugotrajna zabrinutost na tržištu žitarica.
Bass procenjuje da postoji možda pet odsto premija za ratni rizik ugrađena u cene žitarica. Nije mnogo jer i Rusija i Ukrajina još uvek agresivno izvoze robu.
On smatra da postoji 75 odsto šanse da će se rat završiti 2025. godine, što će podstaći Ukrajinu da proizvodi i izvozi više žitarica jer će joj očajnički trebati devize za obnovu.
„Uz to, postojaće ovaj medveđi ukus koji dolazi iz Crnog mora“, rekao je Base.
Taunsenda više brine Rusija, gde vlada polako preuzima trgovinu pšenicom i utiče na svetske cene pšenice. Rusija je imala loš urod 2024. i on misli da je malo verovatno da će se taj učinak ponoviti 2025.
Base je upitan o pokretačima potražnje koji bi mogli preokrenuti stvari.
„Stalno ih tražim i pokušavam da ih pronađem“, rekao je.
Zelena goriva su moguća, ali on sumnja da će dobro proći pod Trampovom administracijom, koja bi mogla ukinuti Zakon o smanjenju inflacije prethodne administracije i njene programe za povećanje potrošnje biogoriva.
Bas veruje da će jedini pobednici u 2024-25. biti proizvođači stoke i biogoriva koji imaju koristi od jeftinih cena žitarica.
Glanvil je rekao da bi drugi pobednici mogli da budu farmeri sa raznovrsnim rotacijama koji uzgajaju useve poput lana i pasulja kojima se ne trguje na berzi.
Taunsend se zapitao da li bi Meksiko mogao biti svetla tačka na strani potražnje. Bas ne misli tako jer zemlja snažno pomera levo od političkog spektra.
Meksički pezos je pao za oko 20 odsto otkako je Klaudija Šejnbaum, naučnik za životnu sredinu, izabrana za predsednika 2. juna.
Meksiko je najveći američki poljoprivredni kupac, ali to bi se moglo promeniti pod Trampovom administracijom. Bas se pita da li bi trgovinski rat mogao da izbije oko pitanja imigracije i da bi se dva lidera mogla sukobiti oko svojih dijametralno suprotnih političkih uverenja.
Meksička ekonomija bi mogla da propadne po tom scenariju, što bi rezultiralo smanjenom potražnjom za poljoprivrednim proizvodima.
Takođe je napomenuo da je Meksiko doživeo nekoliko uzastopnih suša i da je vreme da majka priroda bude ljubazna, što bi takođe ograničilo uvoz.
Taunsend je rekao da su rani pokazatelji da će američki farmeri na proleće posaditi više kukuruza nego soje, dok Glanvil očekuje da kanadski farmeri zadrže hektare repice na statičnim ili možda smanje hektare uprkos nedostatku održivih alternativa. Jutari jare pšenice bi trebalo da budu skromno veći na osnovu cena.
Ne očekuje se da će kanola dobiti hektare zbog dugotrajne neizvesnosti oko kineske antidampinške istrage. Međutim, zalihe useva su oskudne zbog razočaravajuće žetve 2024. i iznenađujuće snažnog izvoznog programa koji se odvija tempom koji je daleko ispred prethodnog petogodišnjeg proseka.
Američki usev 2024. je u fazi sazrevanja. U ovoj fazi, nedostatak padavina i toplota imaju mali ili nikakav uticaj na produktivnost. Stoga je teško uticati na proizvodnju da bi se preokrenuo trenutni scenario cena. Međutim, pokazatelji kao što su cene pšenice i nafte i niža brazilska konkurentnost u izvozu kukuruza mogu pomoći Čikagu da izbegne dalji pritisak na cene, čak i kada se žetva približava.
Dok se čeka početak berbe u SAD sredinom septembra, tržište pokušava da pronađe faktore da ukloni cene iz istorijske prosečne referentne vrednosti od 3,70 USD/4,00 USD/bušel na CBOT-u. Jedan od indikatora koji utvrđuju ovo očekivanje je nedeljni izvoz. Avgust je završio sa dobrim brojem nedeljnih prodaja novog useva, 1,5 miliona tona. Ova akumulacija dobre nedeljne prodaje od sada pa nadalje može, ali ne mora da promeni prognozu USDA za novu poslovnu godinu u izvozu, koji je trenutno projektovan na 58 miliona tona.
Neki faktori trenutno pomažu prodaji u SAD, kao što su:
– Ukrajina u ovom trenutku ima određenih poteškoća u izvozu svoje proizvodnje zbog velike količine pšenice koja se otprema kroz ograničene lokalne luke;
– američki kukuruz je veoma konkurentan po niskim cenama ili istorijskom proseku, i to privlači uvoznike na svoje tržište;
– Argentina je već preuzela najveći obim obaveza za 2024. i nema mnogo raspoloživosti do te mere da se takmiči sa jeftinijim američkim kukuruzom;
– Brazil, kao što smo već istakli, ima kukuruz koji je skuplji od američkog za najmanje 20 dolara po toni. Međutim, i dalje služi nekim preferiranim tržištima koja su i dalje spremna da plate više za brazilski kukuruz. Međutim, neki veliki kupci, kao što je Japan, na primer, imaju tendenciju da se od sada odluče za poreklo iz SAD zbog ove razlike u ceni. Stoga, Brazil i dalje održava redovan obim prodaje, znatno ispod 2023. godine, a SAD povećavaju obim zbog konkurentnih cena;
– Konačno, depresijacija dolara ima tendenciju da od sada pomaže američkom izvozu. U ovom okruženju, međunarodnom tržištu kukuruza su potrebne nove činjenice kako bi se pokušalo vratiti iznad 4,00 USD/bušel. Cena nafte, koja utiče na cene etanola, nivo pšenice u Crnom moru nakon žetve u regionu i rod u Južnoj Americi su varijable koje će takođe doneti izvesnu volatilnost na tržištima od sada.
