Evropska komisija je 19. februara predstavila viziju poljoprivrede i hrane – mapu puta za razvoj poljoprivrede i hrane u Evropi.
Prema EK, ova mapa puta stvara osnovu za atraktivan, konkurentan, održiv, orijentisan na budućnost i pravičan poljoprivredno-prehrambeni sistem za sadašnje i buduće generacije farmera i poljoprivredno-prehrambenih operatera.
Napominje se da dokument predstavlja dalje pojednostavljenje politika i povećanu upotrebu inovacija i digitalizacije, koji su preduslovi za sve akcije EK.
„Planirano je da Komisija 2025. godine predloži sveobuhvatan paket pojednostavljenja postojećeg zakonodavnog okvira u oblasti poljoprivrede, kao i digitalnu strategiju za poljoprivredu za podršku prelasku na digitalnu poljoprivredu“, navodi se u saopštenju.
Vizija ocrtava četiri prioritetne oblasti.
Atraktivan sektor. Poljoprivreda treba da ima neophodnu stabilnost da podstakne mlade ljude da se bave profesijom, posebno kroz pravedne prihode i ciljaniju državnu podršku. Takođe ih treba aktivno podržati da iskoriste prednosti inovacija i novih poslovnih modela, posebno kroz kredite za ugljenik i prirodni gas kao dodatne izvore prihoda. Komisija je posvećena da osigura da poljoprivrednici ne budu sistematski primorani da prodaju svoje proizvode ispod cene i da će preduzeti konkretne mere u tom cilju, posebno preispitujući Direktivu o nepoštenoj trgovinskoj praksi. Komisija će takođe predstaviti Strategiju obnove generacija do 2025. godine sa preporukama o merama potrebnim i na nivou EU i na nacionalnom/regionalnom nivou za uklanjanje prepreka koje sprečavaju mlade i nove ljude da uđu u profesiju.
Konkurentan i održiv sektor. EU će nastaviti da daje prioritet sigurnosti hrane i suverenitetu na različite načine. Trgovinski pregovori i sporazumi biće iskorišćeni do maksimuma, štiteći interese evropskih farmera. Vizija takođe odgovara na zahteve farmera, građana i društva u celini za strožim usklađivanjem standarda proizvodnje za uvozne proizvode kako bi se osiguralo da ambiciozni standardi EU ne dovedu do nepovoljnog konkurentskog okruženja, već da su u skladu sa međunarodnim pravilima. Iz tog razloga, EK će 2025. godine početi da preduzima mere za procenu uticaja veće harmonizacije standarda kada je reč o opasnim pesticidima zabranjenim u EU i dobrobiti životinja. Štaviše, striktno sprovođenje i kontrola standarda bezbednosti hrane ostaje prioritet o kojem se ne može pregovarati. Komisija će pojačati fokus na stočarstvu kako bi doprinela dugoročnoj budućnosti sektora.
Sektor sa budućnošću. Evropski poljoprivredni sektor igra važnu ulogu u tranziciji ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika. Vizija prepoznaje potrebu usklađivanja klimatskih akcija sa sigurnošću hrane i specifičnim izazovima sa kojima se sektor suočava. Poljoprivrednici bi trebalo da budu nagrađeni za usvajanje praksi prihvatljivih za prirodu. U tom kontekstu, EK će pažljivo razmotriti svaku dalju zabranu pesticida osim ako alternative ne budu dostupne u razumnom vremenskom okviru i olakšaće pristup biopesticidima na tržištu EU. Komisija će takođe razviti dobrovoljni sistem benčmarkinga, „kompas održivosti na farmi“, kako bi pomogla poljoprivrednicima da mere i poboljšaju svoj učinak na nivou farme. Strategija održivosti vode će takođe biti pripremljena kako bi se odgovorilo na hitnu potrebu za efikasnijim korišćenjem vode.
Pošteni uslovi života i rada u ruralnim područjima. Komisija će predložiti obnovljeni ruralni akcioni plan kako bi se osiguralo da ruralna područja ostanu dinamična, funkcionalna i usko povezana sa kulturnim i prirodnim nasleđem EU. Godišnji Dijalog o hrani će takođe biti pokrenut sa širokim spektrom zainteresovanih strana, uključujući potrošače, poljoprivrednike, industriju i javne vlasti kako bi se pronašla rešenja za pitanja kao što su dostupnost hrane i inovacije. Smanjenje rasipanja hrane i rešavanje društvenih problema vezanih za dobrobit životinja takođe će biti u fokusu Komisije u budućnosti.
„Gledajući unaprijed, buduća Zajednička poljoprivredna politika (CAP), kao dio predstojećeg prijedloga VFF (Višegodišnji finansijski okvir), biće jednostavnija i ciljanija, podržavajući poljoprivrednike koji se aktivno bave proizvodnjom hrane, sa posebnim naglaskom na mlade farmere i farmere u područjima sa prirodnim ograničenjima. Podsticaji će imati prednost u odnosu na uslove“, rezimirala je EK.
EK je objavila najnoviji mesečni trgovinski izveštaj koji pokazuje kretanja u uvozu i izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU u januaru 2024. Prema njenim glavnim nalazima, trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u EU je pokazala pozitivan rast.
Trgovinski suficit dostigao je 5 milijardi evra, što je 27% više u odnosu na januar 2023. godine. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda dostigao je 18,4 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 2% u odnosu na januar 2023. godine.
Što se tiče izvoza , prve tri destinacije za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU u januaru 2024. ostale su Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Sjedinjene Države (SAD) i Kina. Velika Britanija je ostala prva destinacija izvoza EU , predstavljajući 23% izvoza sa povećanjem vrednosti od 8% u poređenju sa januarom 2023. Izvoz u Sjedinjene Države je takođe porastao za 9%. Značajno povećanje je zabeleženo kod izvoza maslina i maslinovog ulja (+146%), mešanih prehrambenih proizvoda (+10%) i šećera i izoglukoze (+152% u zapremini). Nasuprot tome, smanjen je izvoz biljnih ulja (-43%) i mlečnih proizvoda (-7%). Izvoz u Kinu smanjen je za 11 odsto, pre svega zbog sniženja cena pojedinih proizvoda poput žitarica i svinjskog mesa.
Što se tiče uvoza , uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u EU porastao je za 10% na 13,4 milijarde evra u odnosu na decembar 2023. godine, ali je ostao 5% ispod nivoa iz januara 2023. godine. Brazil i Ukrajina su bili najveći uvozni izvori. Uvoz iz Obale Slonovače porastao je za 83% uglavnom zbog povećanja uvoza kakao proizvoda. Rast uvoza je zabeležen kod maslina i maslinovog ulja (+168%), dok je pad zabeležen kod žitarica (-34%), uljarica i proteinskih useva (-14%) i biljnih ulja (-25%).
Ova dinamika trgovine odražava tekuće promene na tržištu i razvoj trgovinskih odnosa unutar poljoprivredno-prehrambenog sektora EU.
_2076034353.jpg)