Površina za žetvu ozime pšenice za žetvu 2025. mogla bi da bude 15,4 miliona hektara - ovo je najniža cifra od sezone 2018/19. Ovo je objavljeno na Telegram kanalu Unije izvoznika i proizvođača žitarica, pozivajući se na prognozu šefa analitičkog centra Rusagrotrans Igora Pavenskog, koju je on izneo na konferenciji IAOM MEA u Dubaiju. Prema rečima stručnjaka, usevi ozime pšenice za žetvu sledeće godine smanjiće se za 900 hiljada hektara, na 16,3 miliona hektara. Posle zimovanja njihova površina može dostići 15,4 miliona hektara. „Istovremeno, ukupan obim proizvodnje žitarica u 2025/26. godini je projektovan na 133 miliona tona, uključujući pšenicu - 84,5 miliona tona, što premašuje očekivane cifre za tekuću sezonu od 123,8 miliona tona i 82 miliona tona, respektivno. ” – navodi se u saopštenju Unije.

Prema podacima Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR), površine zasejane ozimom pšenicom za žetvu 2025. biće oko 16,4 miliona hektara. Nezavisni stručnjak za tržište žitarica Aleksandar Korbut takođe očekuje smanjenje: on se slaže sa procenama analitičara Rusagrotransa o površini pod pšenicom uopšte, ozimi usevi mogu da zauzmu 18,5-19 miliona hektara ili više, u zavisnosti od zasejanih površina u novim regionima. Istovremeno, ističe on, potrebno je pratiti strukturu useva: na primer, raž je ranije pokazivala rekordno smanjenje na 800 hiljada hektara, ali su cene za nju porasle, pa se površina može neznatno povećati. Ozima repica takođe može dati svoj doprinos zbog povoljnih tržišnih uslova. Ali, nastavlja Korbut, pitanje je bezbednost ozimih useva. Setva je obavljena na suvom tlu, a o njihovom stanju je rano govoriti, ali u mnogim regionima usevi nisu klijali. Prve preliminarne procene njihovog stanja mogu se dati nakon izveštaja Roshidrometa o stanju ozimih useva, koji se obično objavljuje u decembru, komentariše Korbut za Agroinvestor.

Prema rečima Vladimira Petričenka, generalnog direktora analitičke kompanije ProZerno, sada postoji zaostatak u ozimoj setvi, ali se i dalje može smanjiti zbog Južnog i Severnog Kavkaza. „Konvencionalno, sada imamo 17,4 miliona hektara u poređenju sa 18,4 miliona hektara (bez novih regiona) prošle godine. Ali, ako se situacija na jugu popravi, smanjenje bi moglo biti 0,83 miliona hektara, a ne milion hektara. Preostala površina ozimih useva za žetvu 2024. je 17,52 miliona hektara“, rekao je Petričenko za Agroinvestor i dodao da u svakom slučaju možemo sa sigurnošću reći da neće biti povećanja površina za žetvu u odnosu na prošlu godinu.

Prošle nedelje, na sednici Vlade, ministarka poljoprivrede Oksana Lut rekla je da su jesenji terenski radovi u završnoj fazi. „Do danas je više od 19 miliona hektara zasejano žitaricama i industrijskim kulturama. Do kraja godine očekujemo da ćemo dostići površinu od nešto manje od 20 miliona, što je blizu prošlogodišnjem nivou“, istakla je ona. Uključujući nove regione, planirano je da se ozimim kulturama zauzme 1,6 miliona hektara.