Proizvođači žitarica menjaju strategiju prodaje: ako su ranije radije držali zalihe, očekujući veće cene, ove sezone su smanjeni podsticaji za skladištenje, a nastoje da proizvode brže prodaju. O tome je govorio generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko na KSVI međunarodnoj naučno-praktičnoj konferenciji „Svinjarstvo – 2024“.

Prema procenama ICAR-a, žetva žitarica ove godine iznosila je 125 miliona tona, od čega 81,8 miliona tona pšenice, 16,7 miliona tona ječma i 12,8 miliona tona kukuruza. „Ove sezone smislili smo poseban termin „kompaktna žetva“ žitarica. Odnosno, nema katastrofe, ali nema pokazatelja blizu rekordnih“, rekao je Rilko.

Najvažnija karakteristika sezone, prema rečima stručnjaka, jeste rekordan tempo izvoza u prvom poluvremenu. „Veliki obim pšenice se izvozi, isporuke ječma i kukuruza nisu rekordne, ali je i njihova žetva mala“, objasnio je on. Od jula do novembra ove godine izvezeno je oko 24,6 miliona tona pšenice, što je 59 odsto poljoprivrednog izvoznog potencijala. Poređenja radi, sezonu ranije u ovom periodu isporučeno je samo 23,3 hiljade tona poljoprivrednih kultura - 43% izvoznog potencijala. Istovremeno, ističe Rilko, ne može se reći da se izvoz odvija na pozadini visokih svetskih cena i visokih prihoda naših proizvođača pšenice. Postavlja se pitanje zašto, u uslovima kompaktne žetve i relativno niskih svetskih cena, Rusija isporučuje rekordne količine, rekao je on.

Stručnjak smatra da odgovor leži u kombinaciji tri faktora. Prvi je očekivanje izvoznika veoma kompaktne izvozne kvote u drugoj polovini sezone. Drugi faktor je varijabilna izvozna carina, koja u kombinaciji sa kvotama destimuliše poljoprivrednike da skladište svoje proizvode, jer što je domaća cena veća, to je carina veća. „To je bio slučaj u poslednje dve sezone, ali su farmeri i dalje, po inerciji, radije „sede“ u robi. Ali ove godine je bio dodatni faktor visokih depozitnih stopa, koje su veće od zvanične inflacije. Dakle, sada je poljoprivrednim proizvođačima postalo interesantnije da brzo prodaju žito, polože novac od 18-24% i zaborave na to do početka sledeće sezone“, kaže Rilko. Treći faktor su promene u sastavu izvoznika – ima ih više, a konkurencija za robu je pojačana.

Kao rezultat toga, rezerve žita u poljoprivrednim preduzećima od 1. novembra bile su na višegodišnjem prosečnom nivou za zemlju u celini, dok su u prethodne dve sezone bile veoma visoke. Međutim, naglasio je ekspert, situacija sa rezervama značajno varira od regiona do regiona. „Ako zemlju podelimo na dva dela – evropski deo i sve što je iza Urala – videćemo da su u prvom rezerve, blago rečeno, kompaktne, pa čak i niske. Posebno su niske u Centru. Istovremeno, rekordno visoke rezerve primećuju se iza Urala iu Sibiru. U istočnom delu zemlje veoma je teško ostvariti visoku žetvu“, primetio je Rilko, pogotovo što je tamo loš kvalitet žetve.

Što se tiče cena žitarica, pošto je žetva u Centru bila niska, a u zemlji u celini kompaktna, a izvezen je rekordan obim, uključujući i iz Centra, cena pšenice u makroregiji je već na lokalnom maksimumu. , a za ječam i kukuruz – na apsolutnom maksimumu krajem novembra – početkom decembra.

Stanje ozimih useva ove godine takođe ostavlja mnogo da se poželi: udeo polja u lošem stanju, prema Roshidrometu, rekordno je visok - 37%. Međutim, Rilko je siguran da je ova situacija popravljiva: sa povoljnom zimom, kao i dugim i blagim prolećem, čak i oni usevi koji su u zimu ušli u lošem stanju mogu da se oporave i daju dobru žetvu. Stoga, za sada, ICAR ne isključuje da bi žetva pšenice mogla da dostigne 84 miliona tona, iako je prognoza „viljuška“ velika. Ozimi usevi nisu toliko u rekordno lošem stanju, već u rekordno neizvesnom stanju, pojašnjava Rilko.