Na tradicionalnom sastanku Trend&Hedge Cluba , učesnici su razgovarali o faktorima koji će uticati na tržišta kukuruza i pšenice 2025. godine, kao i izneli svoja očekivanja. Bikovski tim (oni koji veruju da će cene rasti) uključivali su Arista Trade trgovca Mihaila Voronića i Oleksandra Terzijeva iz Kernel-Trade-a, dok je medveđi tim (oni koji očekuju pad cena) uključivali Viktoriju Blažko, šeficu uredničkog sadržaja i analitike. u ASAP Agri i Ihor Vovchenko, direktor UZTK-Trade.

Kako će tržište reagovati na Trampovo predsedavanje?

Medvedi smatraju da će Trampovo nametanje carina glavnim trgovinskim partnerima – Kini, Meksiku i Kanadi – povećati pritisak na cene. Meksiko kupuje više od 20 miliona tona kukuruza od SAD, ali bi sada mogao da pređe u Argentinu i Brazil, gde se očekuje dobra žetva. Tada će SAD pokušati da prodaju kukuruz u Aziju i Evropu, što će sniziti cene.

Istovremeno, bikovi ne očekuju da će carina imati značajan uticaj na cene, pošto će Meksiko ipak morati negde da kupuje kukuruz, ali će van SAD biti mnogo skuplji. A američka monetarna politika će imati najveći uticaj na cene. Sada hedž fondovi pumpaju likvidnost na tržište, kao što su radili tokom Trampovog prvog mandata, nakon čega su tržišta brzo rasla 2020. Odeljenje za vladinu efikasnost tražiće budžetska sredstva za nove inicijative, kao što su deportovanje migranata ili kupovina Grenlanda. Na pozadini aktivnog štampanja novca, što je Tramp uradio prošli put, fondovi će početi da „pumpaju” tržišta sirovina, što će dovesti do povećanja cena.

Sada su cene kukuruza i uljane repice manje vezane za cene nafte i gasa, kojima Tramp preti da će se urušiti kako bi naterao Rusku Federaciju da okonča rat u Ukrajini. Dakle, sirovine će i dalje poskupljivati, a ovaj proces je počeo odmah nakon inauguracije, jer veliki igrači na finansijskom tržištu očekuju promene u monetarnoj politici. Čak i cene soje rastu, uprkos njenom globalnom suficitu, i malo je verovatno da će to biti povezano sa sušom u Argentini, - objašnjavaju bikovi.

Tržište bioetanola

Tržište bioetanola je direktno povezano sa Trampovim namerama da poveća proizvodnju nafte. Sve američke države moraju da dodaju etanol u benzin. Najčešći standard je E10, ali neke države koriste E15, a za određene tipove automobila čak i E85. Ali svaka država može da izvrši određena prilagođavanja na svom nivou.

Tramp je prošlog mandata izdao rekordan broj izuzeća rafinerijama od obaveznog dodavanja biogoriva u gorivo, što je izazvalo nezadovoljstvo među proizvođačima etanola i poljoprivrednicima.

Poslednjih godina, količina bioetanola dodanog u gorivo ostala je stabilna na 15 miliona galona. Smanjenje podrške industriji bioetanola dovešće do nižih cena energetskih useva, posebno kukuruza.

Pored toga, jedna od prvih Trampovih izvršnih naredbi bilo je povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimi, koji će omogućiti SAD da povećaju proizvodnju i izvoz nafte. To će biti dodatni faktor pritiska na cene bioetanola i sirovina za njegovu proizvodnju.

U ovom slučaju, oba tima očekuju smanjenje potražnje za bioetanolom u SAD i, shodno tome, cene energetskih useva.

Žetva u Brazilu

Bikovski tim veruje da se obim žetve kukuruza u Brazilu neće značajno promeniti, a američki tarifni ratovi će omogućiti zemlji da poveća prodaju kukuruza Kini i Meksiku, dok će SAD pokušati da istisnu Ukrajinu sa tradicionalnih tržišta.

Međutim, medveđi tim predviđa rekordnu žetvu kukuruza u Brazilu, što će povećati ponudu i smanjiti svetske cene. Stručnjaci podsećaju i da je Brazil istisnuo sve ostale dobavljače na kineskom tržištu. Dakle, iako će Kina ove godine smanjiti uvoz kukuruza, uglavnom će ga kupovati iz Brazila.

Pored toga, Brazil bi mogao da zameni zalihe američkog kukuruza na meksičkom tržištu, što bi negativno uticalo na cene.

Isporuke u Kinu

USDA predviđa smanjenje uvoza kukuruza u Kinu sa prošlogodišnjih 23 miliona tona na 13 miliona tona, iako lokalni analitičari procenjuju uvoz na 6-9 miliona tona. Država podstiče kineske prerađivače da kupuju kukuruz od lokalnih proizvođača. Pored toga, kupovna aktivnost pada tokom perioda proslave Nove godine. Međutim, nastavak otkupa u februaru verovatno neće uticati na Ukrajinu, pošto će Kina ostatak svog kukuruza otkupljivati od Brazila i, moguće, od SAD, ukoliko ne počnu novi trgovinski ratovi.

Kineska ekonomija je slaba, stanovništvo joj se smanjuje, a sopstvene tehnologije se razvijaju i prinosi rastu, pa samo globalna politika gomilanja zaliha u slučaju teške situacije u budućnosti može povećati tražnju za uvoznim kukuruzom.

Istovremeno, Kina je snažan pokretač cena za Ukrajinu, pošto će svako povećanje tražnje odmah dovesti do skoka CPT cena. Na kraju sezone, trgovci će raditi za pretovar, ili čak u minusu, ali će biti prinuđeni da prodaju da bi navijali za timove i plaćali porez.

Situacija na tržištu pšenice

Situaciona tražnja u nekim zemljama će podržati tržište pšenice. Cene pšenice će nastaviti da rastu na pozadini smanjenih zaliha, tim pre što Ruska Federacija ima ne samo velike viškove pšenice, već i zemlje u koje je tradicionalno prodaje. Bikovski tim očekuje povećanje cena proteinske pšenice od 11,5% u proleće na 250 USD/t FOB, a cene stočne hrane porastu u bliskoj budućnosti na 225 USD/t CPT i na 250 USD/t za nekoliko meseci, u zavisnosti od monetarne politike.

Šta očekuju stručnjaci?

Stručnjaci smatraju da je tržište kukuruza u Ukrajini pregrejano, a maksimalni nivo cene se procenjuje na 216-218 dolara/t CPT, tako da predviđaju uskoro smanjenje kotacija.

Do kraja sezone Ukrajina može da izveze oko 16 miliona tona žitarica, uključujući 9,5 miliona tona kukuruza, do 5 miliona tona pšenice i 1-1,5 miliona tona soje, odnosno u proseku 3 miliona tona po meseca, što izgleda sasvim realno. Konkurencija na tržištu je i dalje velika, a terminali su zainteresovani za proizvode, tako da na tržištu pretovara očekuju promene.

Cene pšenice će ostati visoke dok se ne zna nova žetva. Promena izvoznih kvota iz Ruske Federacije će smanjiti ponudu i povećati potražnju za ukrajinskom i rumunskom pšenicom. Ako cene kukuruza budu 215 dolara/t, krmna pšenica će biti još skuplja.

Valja imati u vidu da je na tržište izašla pšenica iz Australije i Argentine, koja je požnjela veće prinose nego prošle godine. To će povećati konkurenciju sa prodavcima crnomorske pšenice, što će doprineti smanjenju cena. Pored toga, Rumunija će uskoro intenzivirati prodaju svojih velikih zaliha pšenice, što će povećati pritisak na kotacije.