Ove godine će površine pod uljaricama postaviti novi rekord i iznositi 19,7 miliona hektara. Ovu prognozu je saopštio generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko na konferenciji „Gde je marža 2025“. Ova cifra ne uzima u obzir nove teritorije, koje su najmoćniji regioni za proizvodnju suncokreta, precizirao je on. Istovremeno, situacija sa semenom suncokreta nije sasvim jasna, primetio je prvi čovek IKAR-a. „Prelazak na domaće hibride je u toku, ali je daleko od završetka. Najverovatnije će njen lokalni vrhunac biti ove godine“, dodao je stručnjak.

Prema preliminarnim procenama IKAR-a, proizvodnja suncokreta u sezoni 2025/26 mogla bi da iznosi 18 miliona tona, a obim prerade – 17,65 miliona tona.

Novi rekord u proizvodnji uljane repice očekuje se 2025. godine. „Ali možda postoje ozbiljne nijanse. „U centru je došlo do veoma ozbiljnog gubitka površina pod ozimom repicom“, rekao je stručnjak. Iako je površina pod njom znatno proširena, značajan deo useva je propao zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ali će ukupan bruto rod najverovatnije biti veći nego prošle godine zbog jare repice. „Iako postoji zabrinutost da postoje veoma ozbiljni problemi sa dostupnošću uvezenih hibrida jare repice“, dodao je Rilko. Ključni proizvođač jare repice je Sibir, koji ga je snabdevao Kinom, ali zbog ograničenja izvoza sada to nije u mogućnosti da radi direktno. „Nadamo se da podsticaji za uzgoj uljane repice u Sibiru neće presušiti u narednim godinama“, rekao je Rilko.

Na tržištu soje dogodio se prilično ozbiljan događaj: nestao je uvozni paritet na osnovu kojeg je poslednjih decenija funkcionisala celokupna privreda soje. Iz tog razloga, između ostalog, IKAR očekuje povećanje poljoprivrednih useva i obnavljanje njihove proizvodnje na Dalekom istoku i u Primorju, gde je prošle godine zbog vremenskih uslova bilo značajnog podsetve. Po povoljnom scenariju, žetva soje bi mogla da iznosi 8,5 miliona tona, predviđa IKAR.

Sve u svemu, globalna žetva suncokreta i uljane repice u sezoni 2024/25 će se smanjiti za 12%, odnosno 5%. „Svi očekuju još jedan rekord za soju uprkos problemima u Argentini“, primetio je Rilko. Povećanje proizvodnje soje dovodi do ogromne ponude sopstvene sačme, što je izuzetno važno za stočare, ali ne i za proizvođače sačme – dok su cene uljane repice i suncokretove sačme i dalje na prihvatljivom nivou, svetske cene sojine sačme su na minimumu 2020. godine.

Osim toga, ekspert je podsetio da je pre četiri godine počela obimna regulacija tržišta uljarica, koje je bilo najliberalnije u Rusiji. „Ova uredba ima tri cilja: povećanje domaće prerade uvođenjem prohibitivnih izvoznih carina na izvoz sirovina, zadržavanje cena na policama, prvenstveno kroz suncokretovo ulje, i zadržavanje domaćih cena sačme kroz carinu na suncokretovu sačmu“, objasnio je on. Postoji mogućnost da se uvede carina i na izvoz uljanog lana, smatra Rilko, pitanje je kada.

U uslovima zabrana izvoza sirovina, kao i povećanja uljarica, nastavlja se investicioni bum u izgradnju novih pogona za ekstrakciju ulja. „Sada je malo zamrlo, ali ipak, prema našim procenama, u naredne četiri godine biće potrebno još 4-6 miliona tona sirovina za preradu, za šta će biti potrebno još 2,5-3 miliona hektara za uljarice“, smatra Rilko.