Setva suncokreta počela je rekordno rano ove godine: do 20. marta u Rostovskoj oblasti je već zasejano 2,1 hiljada hektara. Poređenja radi, prošle godine i 2021. i 2022. do ovog datuma u ​​Rusiji još nisu počele da se seju poljoprivredne kulture; 2023. godine na Krimu je zasejano 0,5 hiljada hektara, saopštio je analitički centar oplemenjivačke i semenske kompanije Ruseed.

Ove stope su posledica ranog proleća i zagrevanja, objašnjavaju analitičari. "Tokom poslednjih 50 godina, zime u Rusiji su postale toplije - prosečna temperatura je porasla za oko 3 °C, prema Roshidrometu. Na jugu zemlje farmeri sve češće počinju sa radom na terenu ranije nego obično", primećuje Ruseed.

U Rostovskoj oblasti ove godine planirano je da suncokret bude zasejan na 945 hiljada hektara, u poređenju sa 954,9 hiljada hektara u 2024. Region je tradicionalno bio jedan od najvećih proizvođača poljoprivrednih kultura u zemlji: prošle godine je imao 10 odsto useva i 9,3 odsto bruto žetve. Istina, prinos suncokreta u regionu bio je 4% manji od proseka u Južnom federalnom okrugu i iznosio je 16,7 c/ha, napominju analitičari, objašnjavajući to nepovoljnim vremenskim uslovima, posebno sušom.

Ukupno u Rusiji ove godine se procenjuje da se suncokret može zasejati na površini od skoro 11 miliona hektara, uzimajući u obzir nove regione. Zauzimaće najveću površinu – preko 1,5 miliona hektara – u Saratovskoj oblasti. Na drugom mestu sa 1,13 miliona hektara biće Orenburška oblast, a zatim Rostovska oblast. U prvih 10 će se naći i Altajski kraj (891 hiljada hektara), Volgograd (768 hiljada hektara), Samara (711 hiljada hektara), Krasnodarski kraj (471 hiljada hektara), Voronjež (441 hiljada hektara), Zaporožje (435 hiljada hektara) i Tambovska oblast (5 hiljada hektara).

Ranije su analitičari Ruseeda, zajedno sa Udruženjem poljoprivrednika naroda, procenili da će do kraja sezone 2024/25. suncokret zadržati poziciju najprofitabilnije uljane kulture. Uprkos povećanju troškova proizvodnje od 7%, uzgoj suncokreta ostaje jedna od najprofitabilnijih oblasti u biljnoj proizvodnji. Prošle sezone njegova prosečna rentabilnost iznosila je 43%, a do kraja tekuće poljoprivredne godine predviđa se rast od preko 60% zbog rasta prodajnih cena od 50% u odnosu na prethodnu godinu.