U petak je predsednik Tramp tvitovao da „preporučuje 50% direktne carine na robu iz Evropske unije, koje bi stupile na snagu 1. juna 2025. godine“, optužujući EU za nepravednu trgovinsku politiku, uključujući PDV, necarinske barijere, manipulaciju valutama, kazne za američke korporacije i „neosnovane tužbe“. Rekao je da to dovodi do godišnjeg trgovinskog deficita SAD sa EU od preko 250 milijardi dolara.

Nakon toga, evropski berzanski indeksi su pali za 1-1,6%, američki za 0,6-1%, fjučersi pšenice u Parizu za 1,3%, a fjučersi kukuruza za 2,7% u očekivanju moguće zabrane izvoza.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen razgovarala je u subotu sa američkim predsednikom Trampom, rekavši da je razgovor bio „dobar“.

„EU i SAD imaju najznačajniji i najbliži trgovinski odnos na svetu. Evropa je spremna da brzo i odlučno pokrene pregovore. Potrebno nam je vreme do 9. jula da postignemo dobar dogovor“, rekla je ona.

U nedelju u 18:15, Tramp je tvitovao da je nakon razgovora sa Ursulom fon der Lajen odložio uvođenje tarifa do 9. jula.

Prema podacima Evropske komisije, SAD su najveći trgovinski partner EU, obezbeđujući preko 20% celokupnog izvoza EU, koji je 2024. godine iznosio 530 milijardi evra.

Ekonomsko modeliranje sprovedeno u aprilu pokazalo je da bi carine od 25% smanjile BDP EU za 0,2%, ali bi se ova brojka povećala na 0,5% ako bi se uvele carine od 50%.

Nemačka, Irska, Italija i Francuska su vodeći evropski izvoznici. One prodaju SAD mašinama i vozilima u vrednosti od preko 200 milijardi evra, hemikalijama u vrednosti od 160 milijardi evra i hrani i pićima u vrednosti od 25 milijardi evra.