Kako se završava tržišna sezona 2024/25 (jul/jun), globalna proizvodnja žitarica za 2024. godinu procenjuje se na 2.853 miliona tona, što predstavlja blago smanjenje od 0,1 odsto u poređenju sa proizvodnjom iz 2023. godine. Ovaj pad se pripisuje smanjenju proizvodnje krupnih žitarica, posebno kukuruza, što je nadoknadilo povećanje prinosa pšenice i pirinča. Sa 2.875 miliona tona, svetska potrošnja žitarica u 2024/25. godini procenjuje se na 1,2 odsto iznad nivoa iz 2023/24, što odražava rast potrošnje krupnih žitarica (uglavnom kukuruza i sirka) i pirinča. Kao rezultat rasta potrošnje usred stagnirajuće proizvodnje, zalihe žitarica na kraju sezone 2025. godine procenjuju se na 2,0 odsto ispod njihovog početnog nivoa, na 865 miliona tona. Pad zaliha žitarica u potpunosti proizilazi iz smanjenja zaliha ječma i kukuruza, što je delimično nadoknađeno povećanjem zaliha pirinča i, u manjoj meri, pšenice. Procena FAO-a za globalnu trgovinu žitaricama u periodu 2024/25, koja iznosi 478 miliona tona, ukazuje na pad od 6,9 procenata ispod nivoa iz 2023/24. Pad je uzrokovan naglim padom globalne trgovine pšenicom i svim glavnim krupnim žitaricama. Nasuprot tome, globalna trgovina pirinčem u periodu 2024/25. procenjuje se da je iznad nivoa iz 2023/24.

Uoči sezone 2025/26, očekuje se da će svetska proizvodnja žitarica (uključujući pirinač u ekvivalentu mlevenog) dostići rekordnih 2.911 miliona tona u 2025. godini, što je za 2,1 odsto više od proizvodnje iz 2024. godine. Očekuje se da će proizvodnja svih glavnih žitarica porasti, pri čemu se najveći međugodišnji porast (u procentualnom smislu) prognozira za kukuruz, a najmanji za pšenicu. Predviđa se da će proizvodnja kukuruza, pirinča i sirka dostići nove rekordne nivoe.

Prognozira se da će se svetska potrošnja žitarica povećati za 0,8 procenata u 2025/26. godini, dostižući 2.898 miliona tona. Prognozira se da će globalna potrošnja žitarica za hranu porasti za 0,9 procenata u odnosu na 2024/25. godinu, dok se prognozira da će se upotreba stočne hrane povećati za 0,5 procenata, sa očekivanim povećanjem za sve glavne žitarice. Prognozira se da će ostale upotrebe žitarica porasti za 1,0 procenat, predvođene povećanom upotrebom pšenice i pirinča.

S obzirom na to da se očekuje da će svetska proizvodnja žitarica premašiti korišćenje u 2025/26. godini, predviđa se da će se svetske zalihe žitarica povećati za 1,0 odsto (8,3 miliona tona) iznad početnog nivoa na 873,6 miliona tona. Ovo bi označilo delimičan oporavak od smanjenja zabeleženog u 2024/25. godini. Najveći deo očekivanog povećanja posledica je očekivanih većih zaliha krupnih žitarica, dok se za pirinač očekuje manji porast. Nasuprot tome, predviđa se pad zaliha pšenice. Na osnovu trenutnih prognoza, globalni odnos zaliha i upotrebe žitarica trebalo bi da ostane blizu nivoa iz 2024/25. godine, na 29,8 odsto.

Nakon smanjenja od skoro 7,0 procenata u 2024/25. godini, predviđa se da će se globalna trgovina žitaricama delimično oporaviti u 2025/26. godini, porastući za 1,9 procenata na 487,1 milion tona. Očekuje se da će oporavak biti predvođen rastom od 3,8 procenata u globalnoj trgovini pšenicom, uz skromno povećanje trgovine krupnim žitaricama od 0,9 procenata. Nasuprot tome, predviđa se da će se međunarodna trgovina pirinčem smanjiti za 0,7 procenata.