Površina pod posevom pšenice, uzimajući u obzir gubitak ozimih useva, smanjiće se na 27 miliona hektara ove godine sa 27,5 miliona hektara u 2024. godini , piše Interfaks, pozivajući se na Igora Pavenskog, šefa analitičkog centra Rusagrotransa . „Ali povećanje prinosa moglo bi nam omogućiti da uberemo od 85 miliona tona do 90 miliona tona ove kulture“, procenio je stručnjak.

Pavenski nije isključio da bi u budućnosti, zbog intenzivnog razvoja, proizvodnja pšenice ponovo mogla da dostigne nivo iz 2023. godine - 93 miliona tona ili više. „Situacija na svetskom tržištu je prilično nestabilna, značajni vremenski poremećaji koji se periodično javljaju dovešće do ponovnog rasta svetskih cena i, shodno tome, povećanja profitabilnosti za poljoprivredne proizvođače i izvoznike“, napomenuo je on.

Dan ranije, Komersant, pozivajući se na analitički centar SovEkon, objavio je da bi površina pod jarom pšenicom mogla da se smanji za 4,1% u odnosu na prošlu godinu ove godine, na 11,8 miliona hektara, što bi bila najniža brojka u poslednjih deset godina. Dmitrij Rilko, generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta, predviđa pad na 11,6 miliona hektara, objašnjavajući to padom profitabilnosti — „poljoprivrednici više ne veruju u usev“. Prema SovEkonu, površina pod ozimom pšenicom smanjena je za 6,8%, na 15,1 milion hektara. Uprkos smanjenju površine, žetva pšenice 2025. godine mogla bi se neznatno povećati u odnosu na prošlu godinu, na 82,8 miliona tona, smatraju analitičari centra.

„Pšenica će ostati ključni proizvod poljoprivredne kulture i izvozna roba ruskog agroindustrijskog kompleksa, ali struktura posejanih površina može se promeniti u zavisnosti od tržišne situacije“, napominje Ministarstvo poljoprivrede. Prema prognozi agencije, ovogodišnji bruto rod žitarica iznosiće najmanje 135 miliona tona, uključujući 90 miliona tona pšenice. U 2024. godini žetva je iznosila 125,9 miliona tona, uključujući 82,6 miliona tona pšenice.