U Ukrajini je tokom rada tržišta poljoprivrednog zemljišta (od jula 2021. godine) zaključeno skoro 371,3 hiljade ugovora o kupoprodaji zemljišta ukupne površine od 832,4 hiljade hektara, izveštavaju stručnjaci KSE Agrocenter u analitičkom pregledu ukrajinskog tržišta zemljišta, pripremljenom zajedno sa USAID-ovim Programom za agrarni i ruralni razvoj (AGRO).

„Prosečna mesečna cena hektara u 2023. godini iznosila je 37,1 hiljadu grivni, u 2024. godini povećana je za 19,4% na 44,3 hiljade grivni, a u prvoj polovini 2025. godine povećana je za još 13,3% na 50,2 hiljade grivni. U maju je prosečna ponderisana cena hektara dostigla rekordnih 52,1 hiljadu grivni, a ovaj pokazatelj je rekordan ne samo u nacionalnoj valuti, već i u američkim dolarima“, dodaju stručnjaci.

Prosečna ponderisana cena celokupnog zemljišta prema rezultatima prvih 5 meseci 2025. godine iznosila je 1.255 dolara/ha, a za takozvano „robno zemljište“ dostigla je 1.305 dolara/ha, što prevazilazi cenu poljoprivrednog zemljišta čak i u vreme otvaranja tržišta, uprkos devalvaciji nacionalne valute.

Zbog povećanja vrednosti poljoprivrednog zemljišta, tržišna kapitalizacija je značajno porasla. Tako je od decembra 2024. do maja 2025. godine kapitalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta povećana za 277,6 milijardi grivni, što je povećalo vrednost imovine za vlasnike zemljišta, kao i potencijalni iznos kredita koji poljoprivrednici mogu privući uz zalog poljoprivrednih parcela. Zaključno sa krajem maja 2025. godine, ukupna kapitalizacija tržišta poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini dostigla je 2,154 milijarde grivni, odnosno 51,9 milijardi dolara. Naravno, cene u Ukrajini se značajno razlikuju u zavisnosti od regiona.

Veliki deo transakcija se dosledno zaključuje po ceni bliskoj NVO (normativna monetarna procena zemljišne parcele, minimalna prodajna cena za bivše zemljište pod moratorijumom). Tako je 2023. godine skoro 54% ​​zaključeno po ceni koja nije bila više od 2% viša od NVO.

„Ovaj indikator postepeno opada. U 2024. godini udeo takvih transakcija je već bio 47%, a u 2025. godini - 44%. Smanjenje udela transakcija zaključenih po ceni bliskoj NVO može biti posledica povećane aktivnosti pravnih lica, koja u proseku plaćaju više cene za poljoprivredno zemljište u poređenju sa fizičkim licima - kupcima poljoprivrednog zemljišta. Stoga, stvarne tržišne cene zemljišta mogu biti veće od onih datih u izveštaju“, dodaju analitičari.