Vruće i suvo vreme u Južnoj i Istočnoj Evropi negativno je uticalo na setvu prolećnih useva kao što su kukuruz, suncokret i soja, dok je u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, južnoj Ukrajini i Turskoj dugotrajna suša izazvala nepovratnu štetu na usevima.

Deficit toplote i padavina je takođe smanjio očekivanja prinosa u Mađarskoj i istočnoj Hrvatskoj. Istovremeno, uslovi su bili povoljniji u zapadnoj i severnoj Evropi. U Španiji, Portugalu, Italiji, severnoj Francuskoj, zemljama Beneluksa, Nemačkoj i Poljskoj, dovoljne količine padavina i umerene temperature (uprkos nekim periodima ekstremnih vrućina) podržale su razvoj letnjih useva, a očekuje se da će prinosi biti na ili iznad petogodišnjeg proseka. Pašnjaci u severnoj Evropi su takođe u dobrom stanju.

Sezona zimske žetve je skoro završena i rezultati uglavnom potvrđuju naše prethodne pozitivne prognoze. Samo u baltičkim zemljama prekomerne padavine su ometale žetvu. U budućnosti se prognoziraju hladniji i vlažniji uslovi za centralnu i severnu Evropu, dok se očekuje da će vrući i suvi uslovi potrajati u južnim i jugoistočnim regionima.

U svom mesečnom izveštaju, analitičari MARS-a su povećali prognozu prosečnog prinosa obične pšenice u EU u 2025. godini sa 6,09 na 6,15 t/ha u odnosu na julsku procenu, što će biti 9% više nego prošle godine i 7% više od 5-godišnjeg proseka.

Prognoza prosečnog prinosa jarog ječma povećana je u odnosu na julske procene sa 5 t/ha na 5,01 t/ha, a za ozimi ječam - sa 5,45 t/ha na 5,51 t/ha.

Istovremeno, zbog uticaja sušnih uslova, procene prinosa za kasne žitarice su snižene. Konkretno, prognoza prosečnog prinosa kukuruza smanjena je sa 7,18 na 6,93 t/ha, što će biti 2% niže od petogodišnjeg proseka.

Procena prosečnog prinosa uljane repice u EU povećana je sa 3,2 na 3,24 t/ha (3,16 t/ha u proseku tokom 5 godina), a soje sa 2,65 na 2,74 t/ha (2,67 t/ha), dok je prognoza prinosa suncokreta smanjena sa 1,94 na 1,83 t/ha (2,02 t/ha).