Iako je u periodu od 2021. do 2024. godine u sisteme za navodnjavanje u javnoj svojini uloženo više od 58 miliona evra, upravljanje ovom infrastrukturom i dalje nije efikasno.

To se navodi u Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja koji je sačinila Državna revizorska institucija.

U tom dokumentu se navodi i da je zbog kašnjenja u donošenju planskih dokumenata i nefunkcionalnosti pojedinih sistema, ostvarenje strateških ciljeva u oblasti navodnjavanja do 2034. godine - ozbiljno ugroženo.

Uprkos velikim ulaganjima, mnogi sistemi nisu pušteni u rad. Iako su fizički objekti poput brana, crpnih stanica i akumulacija završeni (npr. "Mali Iđoš", "Srbobran", "Jaseničke kapi"), oni još uvek ne funkcionišu u praksi. Razlozi uključuju loše fizičko stanje sistema, manjak tehničke dokumentacije i nepostojanje jasnih vlasničkih odnosa.

Na papiru, sistemi za navodnjavanje u javnoj svojini pokrivaju oko 105.000 hektara, što predstavlja manje od šest odsto zemljišta pogodnog za navodnjavanje u Srbiji. Međutim, zbog neodržavanja i nebrige vlasnika i korisnika, u praksi se navodnjava daleko manja površina