Stručnjaci Centra za agroanalitiku predviđaju da bi žetva uljarica u Rusiji 2025. godine mogla da premaši rekordnu žetvu iz 2024. godine od 30,2 miliona tona. Prema podacima Rosstata, površina zasejana ovim usevima je za 11,1% veća nego prethodne godine, dostižući 21,07 miliona hektara, prenosi forbes.ru.

„Prema našim procenama, bruto žetva uljarica biće približno 34,5 miliona tona, što je 14% više nego prošle godine“, kaže Margarita Sviščeva, rukovodilac analitičkog centra RUSEED. Prognoza Saveza proizvođača ulja i masti Rusije za sve žetve uljarica je skromnija — preko 33,5 miliona tona, dok je prognoza Ministarstva poljoprivrede 32,5 miliona tona.

Povećanje površina zasejanih uljaricama posledica je velike potražnje za njima i njihovim prerađevinskim proizvodima kako na domaćem, tako i na stranom tržištu, kao i visoke profitabilnosti njihove proizvodnje, objašnjavaju stručnjaci Centra za agroanalitiku.

Izgledi za sezonu

Čak i pre početka žetve, bilo je jasno da će žetva biti dobra, bolja nego prošle godine, kaže Natalija Zgurskaja, generalna direktorka kompanije Zemlica (deo Kirilica grupe). Bilo je manje povratnih mrazeva nego obično, što je smanjilo rizike za ozime useve, napominje Sviščeva.

Prema rečima Andreja Nedužka, generalnog direktora poljoprivrednog holdinga „Step“, prinosi uljarica ove godine ostaju na prošlogodišnjem nivou. Precizna procena situacije biće moguća tek nakon završetka žetve. Uljarice ostaju najprofitabilnija proizvodnja useva, napominje stručnjak.

Sviščeva je uverena da će proizvodnja biljnog ulja porasti u novoj sezoni. Globalne cene biljnog ulja će se stabilizovati, što budi nade u povoljne cene za izvoznike.

Prema preliminarnim prognozama, industrija će moći da proizvede preko 10,5 miliona tona biljnih ulja, što je povećanje od 7,5% u odnosu na prošlu sezonu, prema rečima analitičarke kompanije OleoScope, Lilije Varigine. Ona očekuje ne samo povećanje iskorišćenosti proizvodnih pogona, već i samih kapaciteta – do kraja sezone 2024/25, oni su već povećani za milion tona, dostigavši 32,1 milion tona.

Geografska struktura ruskih zaliha proizvoda od ulja i masti neće se značajno promeniti, prema podacima Centra za agroanalitiku: Kina, Indija i zemlje EAEU ostaće najveći uvoznici. Usled pogoršanja trgovinskih tenzija između Kanade i Kine, Kina bi mogla da poveća uvoz uljane repice, ulja od uljane repice i sačme iz Rusije, zamenjujući kanadski uvoz.

Suncokret

Suncokret ostaje ključna kultura zbog rastuće potražnje za uljem na svetskom tržištu, napominje Sviščeva. Prema Centru za agroanalitiku, za suncokret je dodeljeno 11,04 miliona hektara (12,6% više nego u 2024. godini). Analitički centar RUSEED prognozira žetvu od približno 17,9 miliona tona. To je skoro 10% više nego prošle godine, uprkos suši u Južnom federalnom okrugu, prema rečima Zgurske. Proizvodnja suncokretovog ulja dostići će 7,5 miliona tona, prema Sviščevoj, u poređenju sa 6,94 miliona tona u 2024. godini. A izvoz se projektuje da dostigne skoro 5 miliona tona (6,94 miliona tona za celu 2024. godinu).

Prema podacima RUSEED-a, sa uspostavljenim izvozom ulja, profitabilnost semena suncokreta mogla bi da pređe 70%. Trenutno su cene otprilike iste kao i prošle godine. Prema podacima Graininfo-a, 29. septembra prosečna cena u zemlji bila je 40.500 rubalja po toni (povećanje od 2,5% u odnosu na septembar prošle godine). Stručnjaci ne očekuju pad cene uljastog suncokreta u narednim mesecima, ali je moguće umereno prilagođavanje, smatra Nedužko. Ako se sadržaj ulja u suncokretu smanji ili žetva bude manja od očekivane, cena će porasti.

Plutajuće carine na izvoz suncokretovog ulja ukinute su do 31. avgusta, što je podstaklo preradu. Carine su sada ponovo uvedene, ali je moguće da ponovo budu ukinute na jesen kako bi se podržali proizvođači ulja, jer se očekuje dobra žetva ne samo u Rusiji već i širom sveta, kaže Zgurskaja.

Iako suncokret ostaje najvažnija kultura, uljana repica i soja postaju sve popularnije zbog potražnje za proteinskim sirovinama i uljima.

Uljana repica

Prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku, prolećna uljana repica je posejana na 2,4 miliona hektara (10,8% više nego 2024. godine), dok je ozima uljana repica posejana na 526.000 hektara (2,8% manje nego prethodne godine). A prema analitičkom centru ProZerno, očekuje se da će žetva uljane repice biti rekordnih 5,4 miliona tona (u poređenju sa 4,7 miliona tona u 2024. godini), isključujući nove ruske teritorije, gde se proizvodnja posebno procenjuje na 87.000 tona ove sezone. Ukupna procena RUSEED-a je nešto veća, na 5,9 miliona tona.

Udeo uljane repice u usevima raste zbog potražnje za alternativnim gorivom dobijenim iz ove kulture, objašnjava Zgurskaja. Prema njenim rečima, uljana repica je profitabilna za ruske poljoprivrednike zbog visokog prinosa na jugu i upotrebe u plodoredu. Međutim, ona ostaje radno intenzivna kultura, koja zahteva više ciklusa suzbijanja štetočina. Međutim, žetva uljane repice biće znatno veća od prošlogodišnjih 4,6 miliona tona, pojašnjava Zgurskaja.

Prema podacima RUSEED-a, očekivana profitabilnost uljane repice u novoj sezoni je 40-42%. Prema podacima Graininfo-a, usev se trgovao po ceni od 40.500 rubalja po toni sa PDV-om (porast od 12,5%) krajem septembra, u poređenju sa 35-36.000 rubalja po toni godinu dana ranije. Nedužko podseća da je uljana repica već pokazala vrhunac profitabilnosti prošle sezone.

Soja

Prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku, soja zauzima 4,7 miliona hektara u Rusiji (9,1% više nego prethodne godine). Analitički centar RUSEED prognozira da će ovogodišnja žetva soje dostići približno 9 miliona tona. RUSEED očekuje da će profitabilnost useva u sezoni 2025/26. dostići 39-40%.

„Profitabilnost svih uljarica je prošle godine prešla 40%, a soje preko 30%, i ne očekujemo značajan pad ni ove godine. Sojino ulje je nusproizvod prerade; glavni proizvod je sačma, koja se koristi za stočnu hranu, a populacija stoke u Rusiji raste“, objašnjava Varigina iz kompanije OleoScope.

Lan uljarica

Prema rečima stručnjaka analitičkog centra RUSEED, žetva lanenog semena u 2025. godini dostići će približno 1,7 miliona tona. Kirilica procenjuje žetvu na 1,4 miliona tona. Projektovana profitabilnost je do 35%. Cena lanenog semena na domaćem tržištu biće približno 35.000 rubalja po toni bez PDV-a u prvoj nedelji septembra 2025. godine, u poređenju sa manje od 33.000 rubalja po toni prethodne godine.

Potražnja za lanenim uljem je nedavno porasla, prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku. Žetva 2024. godine iznosila je 1,35 miliona tona, što je povećanje od 16,8% u odnosu na cilj za 2023. godinu. Ova brojka je bila druga najviša u istoriji uzgoja lanenog semena u Rusiji, nakon rekordne žetve 2022. godine od 1,73 miliona tona. Laneno ulje i sačma se prvenstveno izvoze.

Glavni faktor koji je uticao na tržište bila je odluka Pododbora za carine da uvede izvoznu carinu od 10% na laneno seme, napominje Sviščeva. Carina neće imati negativan uticaj na ukupnu izvoznu vrednost useva i njegovih prerađenih proizvoda, prema rečima stručnjaka Centra za agroanalitiku. „Lan je ostao jedina uljarica koja nije zaštićena carinama, iako je njegova prerada uporediva po profitabilnosti sa uljanom repicom. Ova mera ima za cilj stimulisanje domaće prerade i mogla bi postati pokretač dodate vrednosti za industriju uljarica“, kaže Sviščeva.

Pripremila Federalna državna budžetska institucija „Centar za agroanalitiku“ na osnovu materijala sa forbes.ru