Proizvodnja: 

Republički zavod za statistiku objavio je najnoviju procenu ovogodišnjeg roda soje sa stanjem na dan 5. septembra. Prema saopštenju, sa 206.485 ha proizvedeno je 305.157 t soje, uz prosečan prinos od 1,478 t/ha. Procenjena proizvodnja je za 12% manja u odnosu na prošlu proizvodnu godinu. U odnosu na desetogodišnji prosek, proizvodnja je manja za čak 44,3%. Trenutno procenjen prosečan prinos je najniži u poslednjih deset godina, kao i ukupna proizvodnja (Prilog 4). 

Posledice suše najizraženije su kod soje iz rane i optimalne setve kod kojih nije došlo do zadovoljavajućeg oprašivanja i oplodnje. Stanje useva, pored raspložive vlage, umnogome je zavisilo i od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike.  Imajući u vidu da se zrno soje već tri godine uvozi iz regiona, očekuje se zadovoljenje potreba prerađivačke industrije.

Prerada: 

Očekivana proizvodnja proteinskih proizvoda od soje iznosila bi oko 400.000 t, što bi omogućilo izvoz ovih proizvoda od oko 8.000 t Izvoz sojinog ulja mogao bi iznositi oko 75.000 t 

Tržište:

Domaće:

Prvo trgovanje sojom roda 2025. realizovano je na Produktnoj berzi Novi Sad početkom septembra po ceni od 49,50 din/kg bez PDV, uz obračun kvaliteta. Septembarska prosečna berzanska cena bila je 50,68 din/kg bez PDV, odnosno 507,53 USD/t, što je u odnosu na isti mesec prošle godine za 13,5% niža dinarska cena. Upravo završenu tržišnu 2024/25 godinu karakterisala je pasivnost berzanskog tržišta soje, uobičajeno praćenje trenda svetskih cena koje su bile relativno stabilne u ovom periodu. Oktobar je obeležen daljim padom berzanskih cena, tako da je trenutna 49,43 din/kg bez PDV, odnosno 490,26 USD/t. 

Svetsko: 

Prema projekcijama američkog ministarstva poljoprivrede za tržišnu 2025/26 godinu predviđa se neznatan rast proizvodnje soje u svetu od 0,4% u odnosu na prethodnu, ukupno blizu 426 miliona tona, i to prema rastu proizvodnje u Brazilu, a Rusija bi zabeležila rekordnu proizvodnju. Predviđa se rast obima spoljne trgovine, prerađenih količina, dok bi prelazne zalihe bile na sličnom nivou kao i prethodne godine, što bi trebalo da doprinese stabilnosti cena. Očekuje se takođe rekord u preradi soje, od čega bi bile dobijene količine ulja i sačmi. Upotreba sojinog ulja bi porasla što bi umanjilo njegove zalihe i otvorilo mogućnost za rast cena.         

Aktuelno:

Evropska komisija predlaže novi plan za obezbeđivanje sprovođenja tzv. Uredbe o deforestaciji (EUDR). Naime, Komisija je 21. oktobra objavila novi predlog kojim se pojednostavljuje Uredba, izuzimaju mnogi operateri unutar Unije i osigurava funkcionisanje informacionog sistema. Cilj je da se obezbedi njegova blagovremena implementacija.  Nemački savezni ministar poljoprivrede Alojz Rajner brzo je odbacio plan Komisije, navodeći da najvažniji zahtev, opcija nultog rizika, nije uključena u podneti predlog, kao i da je birokratsko opterećenje i dalje previsoko i nepotrebno opterećuje kompanije. Fern, organizacija koja se zalaže za ekološku i socijalnu pravdu sa fokusom na šume i ljude koji žive u šumama, kaže da su SAD insistirale na ublažavanju evropskih pravila protiv krčenja šuma. Predstavnici organizacije napominju da bi se, prema predlozima, male kompanije iz zemalja za koje se smatra da imaju nizak rizik od krčenja šuma suočile sa jednostavnijim pravilima nego što je ranije predviđeno, bile bi izuzete na dodatnih godinu dana, a njihove obaveze dužne pažnje bile bi znatno smanjene. Ove promene bi uglavnom uticale na poljoprivrednike i šumare u EU.    

Prema podacima Agrarmarkt Informations-Gesellschaft, proizvodnja soje nije igrala glavnu ulogu u Nemačkoj do 2015. godine, ali je od tada dobila na značaju. U 2025. godini, setvena površina je povećana za oko 8% u poređenju sa 2024. godinom, porasla je na 43.600 hektara. Preliminarni podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku prikazuju rod soje od 134.300 tona, što je povećanje od nešto više od 2.500 tona u odnosu na prethodnu godinu. Rast se zasniva na povećanju površina, dok su prosečni prinosi opali na procenjenih 3,08 t/ha, što predstavlja nagli pad sa 3,26 t/ha u 2024. godini. 

Sve duži periodi suše za poljoprivredu postaju ozbiljan izazov, ali Nemačka pokazuje da postoje načini da se prilagodi i očuva proizvodnja hrane. Jedno od glavnih rešenja, kako prenosi Energetski portal, jeste prelazak na kulture otpornije na sušu. Pored ovakve prakse, važnu ulogu ima i navodnjavanje, odnosno prelazak na održivije korišćenje vode. Sve više pažnje posvećuje se navodnjavanju kap po kap, kao jednoj od efikasnijih tehnika. Umesto da se voda raspršuje po biljkama i zemljištu odozgo, ona se direktno dovodi do korena biljke.