Žitarice i mahunarke su obrađene sa 97,5% površinePixabay

Poljski radovi su u završnoj fazi: usevi žitarica i mahunarki su vršeni na 97,5% površine, a požnjeveno je preko 147 miliona tona žitarica u bunkernoj težini, saopštila je ministarka poljoprivrede Oksana Lut na sednici vlade. Ona je izjavila da će do kraja godine neto žetva dostići 137 miliona tona, uključujući 90 miliona tona pšenice (uključujući nove regione). Ministarstvo je ranije prognoziralo žetvu žitarica od 135 miliona tona. „Tako će žetva žitarica biti jedna od najboljih u novijoj istoriji i ne samo da će u potpunosti zadovoljiti domaću potražnju već će i održati značajan izvozni potencijal“, naglasila je Lut.

Uprkos raznim vremenskim anomalijama sa kojima su se poljoprivrednici suočili ove godine, industrija je u celini ispunila svoje ciljeve u snabdevanju zemlje osnovnim proizvodima, napomenula je ministarka. Takođe je napomenula da je kvalitet žita ove sezone viši nego prošle godine. „Želela bih da istaknem da očekujemo rekordnu žetvu mahunarki, sa bruto žetvom od 7,3 miliona tona. Što se tiče ostalih useva, preliminarne prognoze ukazuju da će uljarice biti ubrane na približno 31,7 miliona tona, što je u skladu sa prošlogodišnjim rekordom. Takođe očekujemo istorijske maksimume za soju i uljanu repicu“, izvestio je Lut.

Žetva šećerne repe će premašiti 48 miliona tona, bruto žetva krompira u organizovanom sektoru će premašiti 8 miliona tona, a žetva povrća će biti približno 7,6 miliona tona. „Takođe očekujemo rekordnu žetvu voća i bobičastog voća od približno 2,1 milion tona. Time ćemo napraviti još jedan korak ka ostvarivanju ciljeva Doktrine bezbednosti hrane“, napomenuo je Lut.

Ozimi usevi za žetvu 2026. godine posejani su na skoro 20 miliona hektara, što je uglavnom u skladu sa prošlogodišnjim nivoom i projektovanom strukturom. „Posebna pažnja tokom setve posvećena je korišćenju domaćeg semena. Želeo bih da napomenem da, počev od 2022. godine, konstantno povećavamo našu samodovoljnost u ovoj oblasti, pri čemu je posebno primetan napredak kod semena soje, suncokreta i šećerne repe“, rekao je Lut. „Do kraja ove godine očekujemo da će se udeo ruskog semena na domaćem tržištu približiti 70%, a do 2030. godine, u skladu sa Doktrinom o bezbednosti hrane, trebalo bi da dostigne 75%.“

Sada Ministarstvo poljoprivredeZajedno sa regionima, razvijamo plan prolećne setve za 2026. godinu. „Prvenstveno se fokusiramo na analizu domaćih potreba zemlje za biljnim proizvodima. Planiramo da sejemo društveno značajnije useve kao što su heljda, pirinač, krompir i povrće“, naveo je šef poljoprivredne agencije. „Istovremeno, glavna površina će tradicionalno biti namenjena žitaricama, koje su temelj naše proizvodnje biljaka.“