Proizvodnja:

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 2025. godinu žetvene površine kukuruza iznose 975.442 hektara. Ostvarena je proizvodnja od oko 4,2 miliona tona uz prosečni prinos od 4,4 t/ha. Proizvedena količina manja je za 16,8% u odnosu na prošlu godinu, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2015-2024) za čak 30,4% . (Prilog 1.)

Optimalan period za setvu kukuruza u našim uslovima je od 5. do 25. aprila. Najbitniji uslov je da temperatura zemljišta na dubini setve (5–8 cm prilagođeno tipu zemljišta) dostigne minimum 10-12°C. Rano proleće (kraj marta/početak aprila) je pogodno u blažim uslovima, ali nosi rizik od kasnih mrazeva i hladnog zemljišta. Na severu (Vojvodina) setva može početi krajem marta/početkom aprila, dok u brdsko-planinskim predelima i južno od Save i Dunava ne treba sejati pre optimalnog roka. Pravovremena setva osigurava bolju klijavost, niže procente vlage pri žetvi i veće prinose. U poslednje vreme primećuje se tendencija sve ranije setve. Poljoprivredni proizvođači započinju setvu oko 20. marta, što je veoma rano zbog mogućnosti pojave kasnih prolećnih mrazeva ili čak truljenja i propadanja semena. Postoji niz opravdanih razloga za ranu setvu, ali svaka setva pre optimalnog roka i u neadekvatnim uslovima nosi sa sobom određeni rizik. Izbor hibrida je od ključnog značaja za setvu te i roka setve, a treba da bude prilagođen i parceli i regionu u kojem se kukuruz gaji. Preporuka je posejati više različitih hibrida, različitih grupa zrenja, jer tako može da se osigura proizvodnja i obezbedi veći prinos, a samim tim i profit.

Tržište:

Domaće: Ostvarena proizvodnja 2025. godine, iako smanjena, biće dovoljna za zadovoljenje domaće potrošnje u tržišnoj 2025/26 godini, od oko 3,7 miliona tona, a računajući prelazne zalihe, oko milion tona kukuruza raspoloživo je za izvoz. (Prilog 1.)

Prosečna godišnja cena kukuruza 2025. godine na Produktnoj berzi, Novi Sad iznosila je 22,24 din/kg, i viša je za 21,5% u odnosu na prosečnu godišnju cenu iz 2024. godine (18,30 din/kg). Na početku godine, u januaru beleži se najniža prosečna mesečna cena od 20,49 din/kg bez PDV, a najviša je ostvarena u avgustu i to 25,93 din/kg bez PDV. Na ovaj porast cene uticale su prognoze o nižoj proizvodnji kukuruza za 2025, kako za domaću tako i svetsku. Na kraju godine decembarska prosečna cena kukuruza pala je 20,84 din/kg i oko 1,7% viša je od januarske.(Prilog 3.)

Kretanje cene kukuruza na Produktnoj berzi Novi Sad u periodu novembar – februar usled smanjene tražnje imala je trend pada u prva dva meseca, a u u januaru i februaru raste. U februaru prosečna cena iznosi 21,82 din/kg viša je za 2,3% u odnosu na januarsku, a bez obzira na rast i dalje je niža u odnosu na oktobar i to za 2,5%. Posmatrajući isti mesec tržišne 2024/25 godine februarska prosečna cena je za 2,6% viša. Tok kretanja cene u posmatranom periodu isti je kao i prethodne tržišne godine – pad u prva dva meseca i rast u januaru i februaru.(Prilog 4.)

Druge nedelje marta meseca na Produktnoj berzi Novi Sad prosečna cena kukuruza iznosila je 22,06 din/kg (24,26 din/kg sa PDV).

U 2025. godini izvezeno je 0,9 miliona tona zrna kukuruza, za 57,5% manje nego 2024. godine. Ostvareni izvoz manji je za oko 57% od desetogodišnjeg proseka. Svakako zbog dve problematične godine u proizvodnji kukuruza (zbog suše i pojave aflatoksina) smanjena je ponuda, potom više cene te i logistički problemi pri otpremi Dunavom (kuda je usmeren izvoz kukuruza najvećim delom) doprineli su smanjenju izvoza. (Prilog 2.)

Prema podacima Uprave carina, od početka tržišne godine (oktobar 2025. godine) zaključno sa januarom 2026. godine, izvezeno je 104.768 tona zrna kukuruza, a 116.872 tona ukupno sa proizvodima. Izvoz je skoro duplo manji (83,5%) u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz je usmeren na okolne zemlje, a već duže vreme kukuruz se ne otprema Dunavom.

Rat u Ukrajini i dešavanja oko crnomorskog koridora snažno su uticali na tržište žitarica. Dok je koridor bio otvoren, ogromne količine ruske i ukrajinske pšenice izlazile su na tržište po niskim cenama, što je obaralo cene i u Srbiji. Zatvaranjem koridora povećani su troškovi transporta, posebno preko Dunava i luke Konstanca, koja je ključna za srpski izvoz. Ukrajinsko žito je preplavilo silose u Konstanci, dok su barže i transportni kapaciteti preusmereni na ukrajinsku robu. Pored povlašćenog tretmana Ukrajinske pšenice u EU i logističkih problema pri izvozu Dunavom, uticaj na izvoz žitarica iz Srbije imaju visoki troškovi transporta, konkurencija drugih zemalja sa visokom proizvodnjom kada je reč o pšenici te i zastoji u železnici.

Svetsko: Prema martovskom izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede o svetskom tržištu i trgovini, prognozirana svetska proizvodnja kukuruza u 2025/26 je povećana za 1,53 miliona tona i iznosi 1.297,44 miliona tona, jer povećanje za Ukrajinu (informacija Državne službe za statistiku) i Brazil nadmašuje pad za Argentinu. Brazil je viši zbog povećanja površine pod prvim usevom, a Argentina je smanjena jer suša tokom februara smanjuje izglede za prinos. Glavne promene u svetskoj trgovini za 2025/26 godinu uključuju veći izvoz kukuruza za Indiju, a ukupan izvoz prognoziran u martu za 0,3 miliona je veći (206,85 miliona tona)od prognoze iz februara. Uvoz (192,72 miliona tona) kukuruza za 2025/26 godinu je povećan za Vijetnam i Filipine, ali je smanjen za Indiju. Završne zalihe kukuruza u svetu su povećane za 3,8 miliona na 292,8 miliona tona, što odražava povećanje za Brazil, Ukrajinu i Indiju koje prevazilazi pad za Argentinu. 

Cene kukuruza su tokom 2025. godine bile na nešto nižem nivou od očekivanih u odnosu na prethodne godine. Glavni razlozi velika ponuda u SAD, podržana dobrim prinosima, sezonskim faktorima i smanjenim tržišnim očekivanjima. Tržišni uticaj je često bio ponišen ili neutralan, sa vremenskim periodima kad su investitori očekivali da cene nastave da se smanjuju. Cene na berzi u Parizu imale su trend koji je pratio pratio globalnu ponudu. Kada je bilo više neizvesnosti oko žetve ili izvoznih mogućnosti, tržište je pokazivalo jačanje cene. 

Kretanje cene kukuruza na američkim berzama beleže rast u periodu novembar - decembar usled ostvarene manje proizvodnje u SAD, kao najvećeg proizvođača kukuruza, odnosno manje svetske proizvodnje od prognozirane, a potom kako se bližio kraj godine porast je podržan povećanom tražnjom pod uticajem ugovornih obaveza. Cene kukuruza su u prvoj polovini januara opale nakon revizije naviše proizvodnje za 2025. godinu, ali su se kasnije oporavile, podržane stabilnom međunarodnom potražnjom i zimskim uslovima koji su poremetili plovidbu na unutrašnjim plovnim putevima. Tokom februara na berzama cena kukuruza menjala je tok. Za dalje ostaje kao tačka praćenja južnoamerički kukuruz. Prognoza kiše za Argentinu bila bi veoma dobrodošla za njene kasnije posejane useve kukuruza, koji su u reproduktivnoj fazi. Na dan 13.03.2026. godine cena kukuruza u Čikagu iznosila je 183,93 $/t, a u Mineapolisu 167,58 $/t. U odnosu na 03.11.2023. godine cena u Čikagu viša je za 7,6%, u Mineapolisu za 7,5%, a u odnosu na 13.03.2025. godine viša za 3,0%, odnosno niža 1,1%.

Cena kukuruza na berzi u Parizu, u periodu novembar – februar, tržišne 2025/26 godine pratila je tok kretanja cena na američkom tržištu. Svakako cene na evropskom tržištu pod pritiskom su velikih količina jeftinijih žitarica iz Ukrajine, kao i geopolitičkih dešavanja na svojoj teritoriji. Na dan 13.03. cena kukuruza na berzi u Parizu iznosila je 242,44 $/t i viša je za 12,0% odnosu na cenu na dan 03.11.2025. godine (sa početka posmatranog perioda novembar-mart), a za 3,7% niža u odnosu na 13.03.2025. godine.

Cena sirove nafte je već na visokom nivou, a zbog zatvaranja Ormuskog moreuza od strane Irana (posledica sukoba SAD i Irana) preko kog se prevozi oko 20% nafte u svetu (iz Saudijske Arabije, Iraka, Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara) očekuje se njen dalji rast. Posledično porast cene nafte dovešće kako do povećanja transportnih troškova (prekomorskog transporta te i brodskog osiguranja) tako i porasta cena mineralnih đubriva i poljoprivrednih roba. 

Politika:

Kao i prethodnih godina poljoprivrednim proizvođačima su na raspolaganju podsticajna sredstva Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za realizaciju prolećne setve:

U 2026. godini, Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu ostvariti pravo na osnovne podsticaje u iznosu do 18.000,00 dinara po hektaru na osnovu Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji i obrascu zahteva za ostvarivanje tih podsticaja ("Službeni glasnik RS", br. 6/2024, 26/2024, 87/2024, 19/2026). Podsticaji se u 2026. godini ostvaruju po površini biljne proizvodnje do najviše 100 hektara uz pravdanje računima za seme, sadni materijal, mineralno đubrivo i/ili sredstva za zaštitu bilja.

Registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na raspolaganju je i mera kreditne podrške po povoljnim uslovima. Krediti se daju sa rokom otplate do 3 godine uz kamatu do 3%. Za fizičko lice – nosioca komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar sa prebivalištem koje je na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, odnosno koje je navršilo najviše 40 godina života u tekućoj godini, odnosno koje je ženskog pola za koje je fiksna kamatna stopa 1% na godišnjem nivou u periodu otplate kredita. Za nabavku mineralnih đubriva kamatna stopa iznosi 0%. Kreditna sredstva obuhvataju kupovinu repromaterijala (seme, sadni materijal, mineralno đubrivo i sredstva za zaštitu bilja) i za investiciona ulaganja u novu poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za proizvodnju, navodnjavanje, sušare i drugo. Maksimalni iznos za fizičko lice i preduzetnika je 6 miliona dinara, a za zemljoradničke zadruge i pravno lice razvrstano u mikro ili malo pravno lice do 18 miliona. Zahtevi se podnose preko poslovnih banaka do 1. novembra tekuće godine.

Takođe, kao preventivu gubitaka nastalih usled elementarnih nepogoda, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u vidu regresa, pruža podršku osiguranju useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja. Regres se ostvaruje za proizvodnju koja je osigurana u periodu od 16. novembra prethodne do 15. novembra tekuće godine u iznosu od 40%, odnosno 45% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, od visine plaćene premije osiguranja, bez uračunatog poreza na premiju neživotnog osiguranja. U maksimalnom iznosu od 70% plaćene premije osiguranja regres se ostvaruje na području Moravičkog, Zlatiborskog, Podunavskog, Šumadijskog, Kolubarskog, Mačvanskog i Rasinskog upravnog okruga i grada Beograda. Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na podsticaj u skladu sa Javnim pozivom, koji raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja. Tekst Javnog poziva objavljuje se na zvaničnoj internet stranici ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, odnosno na zvaničnoj internet stranici Uprave.

Pored napred navedenih mera podrške, registrovani poljoprivredni proizvođači imaju pravo na dizel gorivo po nižoj ceni i povraćaj akcize: 

Prema Uredbi o ograničenju visine cena naftnih derivata cena dizel goriva za registrovana poljoprivredna gazdinstva utvrđena na nivou od 179 din/l. Poljoprivredni proizvođači mogu utakati u pogonske rezervoare poljoprivrednih mašina i posude za transport derivata nafte u maksimalnoj količini do 100 litara/ha, za površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava na dan stupanja na snagu ove uredbe i zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta pod odgovarajućom biljnom kulturom do količina potrebnih za obradu, a najviše do 100 hektara.

Prema Pravilniku o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na motorno gorivo koje se koristi za poljoprivredne svrhe („Službeni glasnik RS“, broj 115/2023) registrovani poljoprivredni proizvođači mogu ostvariti pravo na povraćaj dela plaćene akcize na gorivo do 100 litara po hektaru upisane u Registru i zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta pod odgovarajućom biljnom kulturom do najviše 100 ha. 

Vlada Srbije donela je odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte (''Službeni glasnik RS'' broj 23/2026), kako bi ublažila posledice rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu. Ova mera odnosi se na olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja (dizel), a primenjivaće se od 13. marta do 15. aprila 2026. godine. Prema odluci Vlade, akcize će u narednom periodu iznositi:

Olovni benzin – 61,24 dinara po litru

Bezolovni benzin – 57,60 dinara po litru

Gasna ulja (dizel) – 59,23 dinara po litru

Smanjenje se odnosi na derivate definisane tarifnim oznakama u Zakonu o akcizama. Privremeno smanjenje akciza važi od 13. marta do 15. aprila 2026. godine, nakon čega će Vlada proceniti da li postoji potreba da se mera produži ili izmeni.

U izveštaju Međunarodnog žitarskog saveta (IGC) date su mere vezane sa trgovinom (15.01.2026.) koje su pojedine zemlje uvele:

ARGENTINA: Počev od 23. septembra 2025. godine, Vlada je privremeno ukinula izvozne takse na sve žitarice i njihove nusproizvode, uključujući pšenicu, kukuruz i soju, do 31. oktobra 2025. godine, ili dok deklarisani izvoz ne dostigne 7 milijardi američkih dolara. Nakon toga, 24. septembra 2025. godine, Agencija za naplatu i kontrolu carina (ARCA) ponovo je primenila izvozne takse na sve žitarice i nusproizvode, kako je deklarisana izvozna prodaja dostigla gornju granicu. Dana 11. decembra 2025. godine, Vlada je smanjila izvozne takse na žitarice i uljarice, pri čemu je porez na soju smanjen na 24% (sa 26%), na proizvode od soje na 22,5% (24,5%), na pšenicu na 7,5% (9,5%), na ječam na 7,5% (9,5%), na kukuruz na 8,5% (9,5%), na sirak na 8,5% (9,5%) i na seme suncokreta na 4,5% (5,5%). (www.argentina.gob.ar)

RUSIJA: Vlada je 24. decembra 2025. godine utvrdila ukupnu kvotu za izvoz žitarica od 20 miliona tona za pšenicu, ječam, kukuruz i suražicu, koja pokriva period od 15. februara do 30. juna 2026. godine, uz zabranu otpreme raži.

 TURSKA: Predsedničkim dekretom br. 10544, vlada je 7. novembra 2025. godine povećala bescarinske uvozne kvote državnog odbora za žitarice za kukuruz i ječam na 1,0 milion tona (sa 0,7 miliona). (www.resmigazete.gov.tr)

Aktuelnosti:

Berba kukuruza u 2025. godini u Kini dostigla je rekordnih 301,2 miliona tona, (294,9 miliona tona 2024. godine). Očekivao se manji uvoz, ali kvalitet useva je bio loš zbog dugotrajnih kiša, što je prisililo Kinu da poveća uvoz. Ministarstvo poljoprivrede SAD predviđa da će uvoz kukuruza u Kinu dostići 8 miliona tona do kraja sezone 2025/26, u odnosu na 1,8 miliona tona prethodne sezone. Glavni dobavljači kukuruza su Brazil, Rusija i Ukrajina. Uvoz kukuruza iz Brazila i Rusije eksponencijalno raste: Brazil sa 47% u 2024. godine na 61% u 2025, i Rusija sa 1% 2024. godine na 17% u 2025. godini - u ukupnom uvozu kukuruza Kine.