Rat između SAD i Izraela protiv Irana već menja odluke američkih poljoprivrednika o sadnji za sezonu 2026. Analitičari kažu da rastući troškovi đubriva i goriva, u kombinaciji sa niskim cenama žitarica, primoravaju proizvođače da preispitaju izbor useva pre zvaničnog izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD o površinama.

Tržišna očekivanja ukazuju na to da bi zasadi kukuruza mogli pasti na oko 94,4 miliona hektara, u odnosu na skoro 98,8 miliona hektara u 2025. godini. Istovremeno, očekuje se da će površine pod sojom porasti na oko 85,5 miliona hektara, jer soji je potrebno manje azotnih đubriva i isplativija je pod trenutnim pritiskom cena ulaza.

Glavni pokretač ove promene je nagli porast cena đubriva, posebno proizvoda na bazi azota. Cene uree su porasle za oko 40% od početka sukoba, dok su troškovi amonijaka porasli za skoro 20%, što značajno povećava troškove proizvodnje za proizvođače kukuruza i pšenice. Proizvođači kažu da su troškovi đubriva sada odlučujući faktor od cena useva u odlukama o sadnji.

Neizvesnost u globalnoj trgovini stvara dodatni pritisak, posebno u vezi sa odnosima između Sjedinjenih Država i Kine, najvećeg uvoznika američke soje. Ova neizvesnost tera poljoprivrednike da uravnoteže potencijalnu izvoznu potražnju sa geopolitičkim i trgovinskim rizicima, što komplikuje strategije prolećne setve.

Usevi koji su u velikoj meri zavisni od unosa azota su najviše pogođeni, posebno kukuruz i pšenica. Analitičari očekuju da će površine pod jarom pšenicom pasti na najniži nivo od 1970. godine, jer rastući troškovi ulaganja i niske cene žitarica smanjuju profitabilnost u celom sektoru.

Američki poljoprivrednici se takođe suočavaju sa produženim periodom niskih marži, pri čemu poljoprivredni sektor doživljava četvrtu godinu zaredom visokih troškova proizvodnje i niske profitabilnosti. Uprkos vladinim paketima podrške vrednim oko 12 milijardi dolara, mnogi proizvođači ostaju pod finansijskim pritiskom uoči sezone sadnje.

Stručnjaci kažu da situacija odražava širi globalni trend: geopolitički sukobi i energetski šokovi sve više se pretvaraju u poremećaje u sistemu ishrane. Promene u obrascima sadnje u SAD mogle bi imati domino efekat na globalne cene žitarica, stočne hrane i hrane tokom 2026. i 2027. godine.