Sniženje temperature i obilne snežne padavine u Centralnoj Rusiji znatno su povećale rizike za ozime kulture, kao i za prolećnu setvu koja značajno kasni, saopštio je Nacionalni savez agrostrahovača (NSA).„Kompleks meteoroloških uslova ukazuje na povećanu verovatnoću oštećenja ozimih usled prekomerne vlažnosti zemljišta“, istakao je predsednik NSA Kornej Bidždov. On je dodao da su prolećne kulture, čija je setva u mnogim regionima pomerena u odnosu na uobičajene rokove, izložene dodatnim rizicima jer će njihov razvoj teći u netipičnom periodu.U nekim regionima, posebno u Tulskoj i Tambovskoj oblasti, prekomerna vlažnost zemljišta već je dovela do zakašnjenja setve za čak dve nedelje.Kasni početak prolećne setvePrema podacima Ministarstva poljoprivrede, prolećna setva je do sada obavljena na svega oko 4 miliona hektara i zaostaje u odnosu na prošlu godinu. Kao glavni razlozi navode se obilne padavine i hladno vreme u Centralnom federalnom okrugu, Povolžju i pojedinim južnim regionima.U Ministarstvu ipak očekuju da će se, ukoliko se vremenski uslovi normalizuju, poljoprivrednici brzo nadoknaditi zakašnjenje.Najugroženiji regioniZona uticaja ciklona koji je krajem aprila doneo obilne snežne padavine i mrazeve obuhvata sledeće regione:Moskovska, Tverska, Jaroslavska, Vladimirska, Ivanovska, Rjazanska, Tulska, Lipecka, Tambovska, Voronješka, Orlovska, Brjanska i Kaluđska oblast.Do 2. maja u ovim regionima očekuje se pad temperature do nule i ispod nule, što je dva do tri puta niže od višegodišnjeg proseka. Istovremeno se beleže značajne padavine, što doprinosi daljem nakupljanju vlage u zemljištu, navodi načelnik odeljenja za kosmički monitoring NSA Vladimir Šuster.Osigurani useviPrema podacima NSA od 1. aprila, u Centralnom federalnom okrugu je na državnoj podršci osigurano 1,6 miliona hektara useva, pretežno pod ozimim kulturama. Najviše osiguranih ozimih je u:Voronješkoj oblasti – 381 hiljada ha

Lipeckoj oblasti – 242 hiljade ha

Tambovskoj oblasti – 184 hiljade ha

Rjazanskoj oblasti – 154 hiljade ha

Značajan deo (gotovo 1,2 miliona hektara) osiguran je preko „multirizik“ programa, koji obezbeđuje zaštitu nezavisno od proglašenja vanrednog stanja u regionu