Evropski parlament će u periodu od 6. do 9. jula 2026. na plenarnoj sednici razmatrati prigovor na Delegirani akt Evropske komisije koji klasifikuje sojino ulje kao sirovinu visokog rizika od indirektne promene namene zemljišta (high ILUC). Ako akt bude usvojen bez prigovora, biodizel od soje postepeno će biti isključen iz računanja prema ciljevima obnovljivih izvora energije u transportu do 2030. godine.Ovo je nastavak dugogodišnje politike EU usmerene protiv biogoriva koja doprinose deforestaciji i indirektnim emisijama CO₂ (slično ranijem tretmanu palminog ulja).Trenutni statusITRE komitet Evropskog parlamenta već je podržao predlog za prigovor.

Industrijska udruženja (European Biodiesel Board i FEDIOL) intenzivno lobiraju za odbacivanje akta, ističući da bi on ugrozio evropsku preradu soje i snabdevanje proteinima za stočnu hranu.

Konačna odluka očekuje se u julu, uz rok za scrutiny do 10. avgusta 2026.

Uticaj na evropsko tržišteAko zabrana stupi na snagu, smanjiće se potražnja za sojnim uljem u biodizelu. To može dovesti do veće ponude ulja i proteinskog kolača na tržištu hrane i stočne hrane, što bi teoretski vršilo pritisak na cene naniže. Međutim, efekat će biti ograničen jer je soja globalna roba, a glavna vrednost joj je u proteinskom delu (sačmi) za ishranu stoke.Poseban osvrt na srpsko tržišteSrbija ima stratešku poziciju u evropskom lancu soje:Zemlja je jedan od značajnijih proizvođača i prerađivača non-GMO soje u Evropi (zahvaljujući zabrani GMO).

Kompanije poput SojaProtein (Bečej, deo ADM) i inicijative Donau Soja (Dunav Soja) ističu se po održivoj proizvodnji sa niskim karbonskim otiskom, što je prednost u odnosu na uvozne sirovine iz Južne Amerike ili SAD.

Srbija ostvaruje pozitivan trgovinski bilans sa uljaricama (soja, suncokret, uljana repica) i izvozi značajne količine sojinih proizvoda.

Mogući uticaji na Srbiju:Pozitivni — Ako EU smanji upotrebu uvoznog soy biodizela, moguće je preusmeravanje evropske potražnje ka lokalnim, sertifikovanim evropskim izvorima (kao što je Donau Soja). To bi moglo ojačati poziciju srpskih proizvođača i prerađivača, posebno u segmentu stočne hrane i hrane za ljude. Non-GMO i niski karbonski otisak postaju sve važniji diferencijatori.

Negativni / rizici — Opšti pad potražnje za sojnim uljem u EU mogao bi indirektno pritisnuti cene na niže, što utiče na izvozne prihode. Ako se smanji ukupna prerada u EU, moglo bi doći do manje potražnje za srpskim sojnim kolačem i uljem.

Dugoročno — Ovo ubrzava tranziciju ka održivijim alternativama (napredna biogoriva od otpada, repica, itd.). Za Srbiju, koja ima razvijenu poljoprivredu uljarica, prilika je u diverzifikaciji — većem fokusiranju na hranu, stočnu hranu i premium sertifikovane proizvode umesto klasičnog biodizela.

Zaključak: Ishod julskog glasanja može imati ograničen, ali značajan uticaj na srpski agro-sektor. U najboljem scenariju (prigovor usvojen), srpska non-GMO soja dobija jaču poziciju na evropskom tržištu. U suprotnom, treba očekivati pritisak na cene, ali i nove šanse za one koji se brzo prilagode zelenim standardima EU.Srbija ima dobre karte zahvaljujući kvalitetu i održivosti — ključno je pratiti dalji razvoj i jačati lance vrednosti kroz sertifikacije poput Donau Soja.