Glavno tržište žitarica trenutno karakteriše nekoliko faktora. Ali najvažniji su najviši nivo neizvesnosti i rizika na ključnim poljoprivrednim tržištima zbog sukoba u Iranu i Azovsko-crnomorskom basenu, kao i El Ninjo. Ovo je izjavio izvršni direktor Instituta za studije poljoprivrednog tržišta ( IKAR) na konferenciji „Gde je margina“.) Dmitrij Riljko. 

Pad globalne žetve „kompenzuje“ snažna žetva žitarica i uljarica u regionu Crnog mora, uključujući i evropski deo Rusije. Istovremeno, prema Rilkovim rečima, očekuju se velike žetve u glavnim zemljama uvoznicama ruskog žita (Turska i cela Severna Afrika, sa kombinovanim povećanjem od 11,5 miliona tona žita za pet najvećih kupaca). Još jedan faktor je povratak „Velikog Juga“ (Južni i Severnokavkaski federalni okrug) na izvozno tržište. Kao rezultat toga, udeo regiona u isporuci pšenice stranim tržištima povećaće se sa rekordno niskih 57% u sezoni 2025/26. na procenjenih 72% u tekućoj poljoprivrednoj godini. „Kada je ogromna žetva na jugu, manje je interesovanja za uzimanje dodatnih količina iz regiona Volge, Centralne Azije, Urala ili Sibira“, rekao je Rilko. Istovremeno, Institut za poljoprivredni razvoj ( IKAR)primećuje probleme sa žetvom na Uralu, u Sibiru i Kazahstanu.

Tokom svog izveštaja, Rilko je takođe naveo da profitabilnost ključnih žitarica i dalje „ostavlja mnogo toga da se poželi“. „Kukuruz se ponaša hirovito, iako je profitabilnost u centru dostigla veoma respektabilan nivo u poljoprivrednoj godini 2025/26. Verujemo da je to bilo zbog pojave izvozne potražnje iz Irana i Kazahstana, što je značajno podržalo cene“, primetio je Rilko. Profitabilnost tri glavne uljarice – suncokreta, soje i uljane repice – i dalje premašuje profitabilnost žitarica, ali je soja prošle godine opala, što je takođe negativno uticalo na površinu posejanu njima ove godine.

Prema trenutnoj proceni ICAR-aRuska proizvodnja žitarica u sezoni 2026/27. iznosiće 139 miliona tona, uključujući procenjenih 90 miliona tona proizvodnje pšenice. Njen izvozni potencijal trenutno se procenjuje na 44,6 miliona tona, ali bi mogao da dostigne 46 miliona tona. Rilko je takođe izvestio da su periodi rasta cena pšenice ove kalendarske godine povezani sa problemima sa brodarstvom u Ormuskom moreuzu i Azovsko-crnomorskom basenu. Buduće trendove je teško predvideti upravo zbog neizvesnosti ovih faktora. Prema Rilkovim rečima, intenziviranje vojnih i političkih sukoba odmah pokreće popust na rusku pšenicu u odnosu na njene crnomorske konkurente - rumunsku i bugarsku pšenicu. Popust je nekada dostigao 40 dolara po toni, a sada je ponovo visok - oko 25 dolara po toni. U međuvremenu, u luci Klajpeda (Litvanija), tona pšenice košta 275 dolara. „Ovo ukazuje na to da mogućnosti postoje i da će se verovatno nastaviti otvarati u ruskim lukama koje se nalaze na Baltiku“, smatra stručnjak