Uspešni ukrajinski napadi dronova praktično su zaustavili plovidbu kroz Azovsko-donski kanal i Kerčki moreuz od 10. jula, što je dovelo do toga da luke u Azovu, Rostovu na Donu i Taganrogu obustave isporuke žita. Luke u Azovu čine skoro 25% ruskog izvoza žita, dok luke na Crnom moru čine preko 50%.

Kao rezultat masovnog i uspešnog štrajka 12. avgusta 2026. godine, sva tri ključna terminala za žito u luci Novorosijsk su stavljena van upotrebe i potpuno su obustavila prijem i pretovar:

„KSK“ (GK „Delo“) - obustavio je prijem drumskog i železničkog transporta i brodskog prevoza,

Novorosijski žitni terminal (NZT) (Demetra Holding) — pretrpeo je štetu i obustavio rad,

Novorosijska fabrika hlebnih proizvoda (NKHP) (OZK) — pretrpela je oštećenja infrastrukture i prestala je sa radom.

Ukupni kapacitet ova tri terminala je oko 26,1 miliona tona godišnje (ili 50% celokupnog ruskog izvoza pšenice). I do sada, njihov puni rad nije obnovljen.

Prema podacima ProZerna, otkupne cene žitarica u Ruskoj Federaciji su smanjene za 20-25%. U slučaju potpune blokade izvoza preko Crnog mora, Ruska Federacija će ove sezone propustiti 30-35 miliona tona pšenice na svetskim tržištima, izveštava Forbs, pozivajući se na izvore u Uniji izvoznika i proizvođača žitarica. U 2025/2026. godine, ukupan izvoz žitarica i mahunarki iz Ruske Federacije premašio je 61 milion tona, odnosno u 2026/27. godini, obim izvoza može biti prepolovljen.

Međutim, lokalni analitičari smatraju da čak ni obnavljanje rada crnomorskih luka neće ispraviti situaciju sa blokadom Azova, i biće nemoguće u potpunosti nadoknaditi snabdevanje preko Azova u kratkom roku, a izgubljeni obim odgovara ukupnom godišnjem pretovaru svih crnomorskih terminala.

Istovremeno, ruske vlasti redovno odbijaju da razgovaraju sa partnerima o „vazdušnom primirju“ koje je predložila Ukrajina i lokalnim pomorskim ili infrastrukturnim sporazumima, demonstrirajući svoju nespremnost na kompromis i verujući da će blokiranje izvoza iz Ukrajine više pogoditi ukrajinske izvoznike.

Ali ukrajinski izvoznici imaju iskustva sa preusmeravanjem izvoza preko evropskih luka, iako to značajno povećava troškove logistike, a za ruske poljoprivrednike jedina alternativa su baltičke luke, čiji je kapacitet veoma ograničen.