Proizvodnja, prerada i tržište

Mart 2024. godine

Proizvodnja:

• Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku od 25. septembra 2023. godine žetvena površina kukuruza iznosi 922.980 hektara. Ostvarena je proizvodnja od oko 6,6 miliona tona uz prosečni prinos od 7,2 t/ha. U odnosu na prošlu godinu proizvodnja kukuruza  je za 54,8% veća, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) za 5,0%. (Prilog 1.)

Tržište:

Domaće: Ostvarena proizvodnja 2023. godine biće dovoljna za zadovoljenje domaće potrošnje u tržišnoj 2023/24 godini, od oko 4,2 miliona tona, a  računajući prelazne zalihe, 2,9 miliona tona kukuruza raspoloživo je za izvoz.  (Prilog 1.)

• Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2023. godine izvezeno je 1.050.016 tona zrna kukuruza ukupne vrednosti 265 miliona evra. Izvoz je manji za 15,8% u odnosu na 2022. godinu. Logistički problemi pri izvozu kukuruza Dunavom značajno su uticali na smanjenje izvozne tražnje 2023. godine. Od oktobra izvoz kukuruza raste i u decembru je ostvaren rekord za 2023. godinu u izvozu od preko 300.000 tona.

• Prema podacima Uprave carina, od početka tržišne godine (oktobar 2023. godine) zaključno sa februarom 2024. godine, izvezeno je 962.042 tona zrna kukuruza, a 977.068 tona ukupno sa proizvodima. 

• Prosečna godišnja cena kukuruza 2023. kalendarske godine na Produktnoj berzi, Novi Sad iznosila je 21,13 din/kg, i niža je za čak 31% u odnosu na prosečnu godišnju cenu iz 2022. godine (32,16 din/kg). Cene su tokom prošle godine imale trend pada pod uticajem kretanja cena na međunarodnom tržištu, dobre ponude (visoke zalihe i dobar rod 2023) i smanjene izvozne tražnje. Najviša prosečna cena ostvarena je u januaru i to 32,28 din/kg bez PDV, a najniža u oktobru 15,29 din/kg bez PDV. (Prilog 2.)

• Kretanje cene kukuruza na Produktnoj berzi Novi Sad u prva tri meseca  perioda oktobar – februar usled povećane izvozne tražnje imala je uzlazni trend, a potom u januaru i februaru padom tražnje cene su išle na niže. Pored snižene izvozne tražnje, generalno, na kretanje cena na domaćem tržištu uticaj ima kretanje svetskih cena. Naime, tržište je opterećeno visokim zalihama kao rezultat dobrog roda i kod nas i u okruženju, a čitav region je dodatno pod pritiskom jeftinih Ukrajinskih žitarica. U posmatranom periodu najviša prosečna mesečna cena jeste decembarska koja je iznosila 17,91 din/kg, a najniža oktobarska 15,29 din/kg. Prosečna mesečna cena kukuruza u februaru iznosila je 16,01 din/kg, a koja je u odnosu na isti mesec prethodne godine za 45% niža. (Prilog 3.)

• Druge nedelje marta meseca na Produktnoj berzi Novi Sad prosečna cena kukuruza iznosila je 16,20 din/kg (17,82 din/kg sa PDV).

Svetsko: Prema martovskom izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede o svetskom tržištu i trgovini, prognozirana svetska proizvodnja kukuruza u 2023/24 je smanjena za 2,3 miliona tona u odnosu na februarsku i iznosi 1.230,24 miliona tona. Prognoza proizvodnje kukuruza niža je usled pada za Južnu Afriku, Ukrajinu, Meksiko, Venecuelu i Rusiju delimično nadoknađenog povećanjem za Argentinu i Siriju. Potrošnja iznosi 1.212,24 miliona tona, a zalihe su na nivou od 319,63 miliona tona. Glavne promene u svetskoj trgovini uključuju veći izvoz kukuruza za Ukrajinu i Argentinu, ali smanjenja za Južnu Afriku i Indiju. Smanjen je uvoz kukuruza za EU, Saudijsku Arabiju, Izrael i Južnu Koreju, ali povećan za Meksiko, Venecuelu i Indoneziju. Prognoza svetskog uvoza na nivou je od 189,48 miniona tona, a izvoza 202,27 miniona tona.

• Kretanje cene kukuruza na američkim berzama beleže rast u oktobru usled rasta izvozne tražnje, a uticaj na cene imalo je i kašnjenje berbe, kao i informacije o nepovoljnim vremenskim prilikama (suša) za usev kukuruza u Argentini i Brazilu. U novembru kretanje cena ima trend pada, a razlozi su  napredak žetve u SAD, prognoza prinosa, kao i padavine u Brazilu i Argentini nakon sušnog perioda. U decembru cene na američkom tržištu ponovo rastu podržane aktivnostima investicionih fondova, rekordnim prodajama za izvoz, a tražnja za kukuruzom ostala je stabilna i krajem meseca bez obzira na praznike. U periodu januar-februar ipak velika ponuda usled rekornog roda u 2023. godini uticala je na kretanje cena na berzama sa trendom pada. Na dan 14.03.2024. godine cena kukuruza u Čikagu iznosila je 170,70 $/t, a u Mineapolisu 159,99 $/t. U odnosu na 02.10.2023. godine cena u Čikagu niža je za 11,25%, a u Mineapolisu za 11,31%, dok su u odnosu na 14.03.2023. godine niže za 30,13%, odnosno 35,38%.

• Cena kukuruza na berzi u Parizu, u periodu oktobar – februar, pratila je tok kretanja cena na američkom tržištu. Svakako cene na evropskom tržištu pod pritiskom su velikih količina jeftinih žitarica iz Ukrajine. Na dan 14.03. cena kukuruza na berzi u Parizu iznosila je 195,30 $/t i niža je za 9,62% odnosu na cenu na dan 02.10.2023. godine, a za 31,32% u odnosu na 14.03.2023. godine.

Politika:

• Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao i prethodnih godina daje podsticajna sredstva i sprovodi druge mere koje pomažu poljoprivrednicima u realizaciji prolećne setve:

• U 2024. godini, Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu ostvariti pravo na osnovne podsticaje u iznosu do 18.000,00 dinara po hektaru na osnovu Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji i obrascu zahteva za ostvarivanje tih podsticaja („Službeni glasnik RS”, broj 6/24). Podsticaji se u 2024. godini ostvaruju po površini biljne proizvodnje do najviše 100 hektara (do 2023. godine do najviše 20 hektara).

• Za prolećnu setvu registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima na raspolaganju je mera kreditiranja  Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Poljoprivrednim proizvođačima su na raspolaganju vrlo povoljna kreditna sredstva za kupovinu repromaterijala. Zahtevi se podnose preko poslovnih banaka do 1. novembra tekuće godine. Krediti se daju sa rokom otplate do 3 godine uz kamatu do 3%. Za fizičko lice – nosioca komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar sa prebivalištem koje je na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, odnosno koje je navršilo najviše 40 godina života u tekućoj godini, odnosno koje je ženskog pola za koje je fiksna kamatna stopa na neotplaćeni deo kredita 1 % na godišnjem nivou u periodu otplate kredita. Za nabavku đubriva fiksna kamatna stopa iznosi 0%. Obuhvataju kupovinu repromaterijala (seme, sadni materijal, mineralno đubrivo i sredstva za zaštitu bilja) i za investiciona ulaganja u novu poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za proizvodnju, navodnjavanje, sušare i drugo. Maksimalni iznos za fizičko lice i preduzetnika je 6 miliona dinara, a za zemljoradničke zadruge i pravno lice razvrstano u mikro ili malo pravno lice do 18 miliona. 

• Takođe, kao preventivu u smislu gubitaka nastalih usled elementarnih nepogoda, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u vidu regresa, pruža podršku osiguranju useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja. Regres se ostvaruje za proizvodnju koja je osigurana u periodu od 16. novembra prethodne do 15. novembra tekuće godine u iznosu od 40%, odnosno 45% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, od visine plaćene premije osiguranja, bez uračunatog poreza na premiju neživotnog osiguranja. U maksimalnom iznosu od 70% plaćene premije osiguranja regres se ostvaruje na području Moravičkog, Zlatiborskog, Podunavskog, Šumadijskog, Kolubarskog, Mačvanskog i Rasinskog upravnog okruga i grada Beograda. Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na podsticaj u skladu sa Javnim pozivom, koji raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja. Tekst Javnog poziva objavljuje se na zvaničnoj internet stranici ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, odnosno na zvaničnoj internet stranici Uprave.

• Pored napred navedenih mera podrške, registrovani poljoprivredni proizvođači imaju pravo na dizel gorivo po nižoj ceni i povraćaj akcize: 

• Prema Uredbi o ograničenju visine cena naftnih derivata cena dizel goriva za registrovana poljoprivredna gazdinstva utvrđena na nivou od 179 din/l  je i dalje na snazi. Poljoprivredni proizvođači mogu utakati u pogonske rezervoare poljoprivrednih mašina i posude za transport derivata nafte u maksimalnoj količini do 100 litara, za površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava na dan stupanja na snagu ove uredbe i zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta pod odgovarajućom biljnom kulturom do količina potrebnih za obradu, a najviše do 100 hektara.

• Prema Pravilniku o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na motorno gorivo koje se koristi za poljoprivredne svrhe („Službeni glasnik RS“, broj 115/2023) registrovani poljoprivredni proizvođači mogu ostvariti pravo na povraćaj plaćene akcize na gorivo u iznosu od 50 dinara po litru do 100 litara po hektaru prijavljene površine, do 100 hektara. Zahtev za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize podnosi se Upravi za agrarna plaćanja u onlajn formi, neposredno u okviru softverskog rešenja eAgrar odnosno elektronskog Registra poljoprivrednih gazdinstava (eRPG). U delu „Računi za gorivo“ korisnici mogu da dodaju račune/fakture za gorivo – dizel i biogorivo kupljeno u veleprodaji, uvozne fakture za gorivo kupljeno iz uvoza i gorivo kupljeno putem korporacijske kartice. Fiskalni račun mora da sadrži i podatke o kupcu, vrsti, količini i vrednosti nabavljenih derivata nafte i biogoriva. Da bi podneli zahtev za povrat akcize, potrebno je da poljoprivrednici poseduju fiskalne račune na kojima će, kada je reč o poljoprivrednicima koji su fizička lica, stajati broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) ili JMBG nosioca gazdinstva, odnosno PIB u slučaju da je podnosilac pravno lice, odnosno preduzetnik. (Izuzetno u periodu od 1. januara 2024. godine zaključno sa 31. januarom 2024. godine, fiskalni račun nije morao da sadrži posebnu identifikacionu oznaku koja ukazuje da je u pitanju registrovano poljoprivredno gazdinstvo u skladu sa propisima kojima se uređuje fiskalizacija, a u tom slučaju se umesto BPG na fiskalnim računima unosi JMBG ili PIB). 

Aktuelnosti:

• Na osnovu Zaključka 05 Broj: 339-999/2024-1 od 13.02.2024. godine Republička direkcija za robne rezerve (u daljem tekstu Direkcija) će izvršiti naturalnu razmenu do 30.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku. Naturalna razmena će se izvršiti sa pravnim licima, zemljoradničkim zadrugama i preduzetnicima koji moraju biti registrovani u Agenciji za privredne registre, sa šifrom pretežne delatnosti 01.42-uzgoj drugih goveda i bivola ili 01.46 – uzgoj svinja i koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa Pravilnikom o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava, promeni podataka i obnovi registracije, elektronskom postupanju, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva („Sl. glasnik RS”, br. 25/2023, 110/2023 i 3/2024) i nalaze se u aktivnom statusu. Pariteti u naturalnoj razmeni su 14,62 kg merkantilnog kukuruza za 1kg farmskih tovnih svinja i 19,71 kg merkantilnog kukuruza za 1kg tovne junadi. Parametri kvaliteta dati su u Javnom pozivu RDRR.

• Na osnovu Zaključka Vlade 05 Broj: 339-1008/2024 od 13. februara 2024. godine oglasila prikupljanje pismenih zahteva za razmenu do 35.000.000 kg mineralnog đubriva NPK (6:24:12) za merkantilnu pšenicu roda 2023. i 2024. godine, i merkantilni kukuruz roda 2023. i 2024. godine. Pariteti za razmenu: 1 kg NPK (6:24:12) za 2,30 kg merkantilne pšenice roda 2023. godine; 1 kg NPK (6:24:12) za 2,40 kg merkantilne pšenice roda 2024. godine; 1 kg NPK (6:24:12) za 2,80 kg merkantilnog kukuruza roda 2023. godine; 1 kg NPK (6:24:12) za 2,90 kg merkantilnog kukuruza roda 2024. godine. Pravo na razmenu imaju zemljoradničke zadruge i pravna lica (ovlašćeni skladištari Direkcije;  ostala pravna lica) koja su registrovana u Agenciji za privredne registre sa šifrom pretežne delatnosti 0111 – gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, kao i fizička lica – nosioci aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.