Proizvodnja: 

• Prema   podacima   Republičkog zavoda za statistiku (RZS)  u 2023. godini proizvedeno je 3,4 miliona tona pšenice na površini od 682.246 ha uz prosečan prinos 5,1 t/ha. (Prilog 1.) 

• Prema saopštenju RZS od 01. februara 2024. godine u jesenjoj setvi zasejano je 543.762 ha, za 18,3% manje u odnosu na prošlu godinu, a u poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2013 - 2022), površine pod pšenicom smanjene su za 8,4%. 

Tržište: 

Domaće: Prema podacima RZS u 2023. godini izvezeno je oko 774 hiljada tona zrna pšenice (sa proizvodima preračunatim u zrno 1,2 miliona tona). Ostvareni izvoz manji je za 10 % u odnosu na 2022. godinu. Na smanjenje izvoza uticala je manja izvozna tražnja (logistički problemi pri izvozu Dunavom i nekonkurentna cena). (Prilog  2.)

• U periodu od početka tržišne 2023/24 godine do januara 2024. godine (sedam meseci), prema nezvaničnim podacima Uprave carina izvezeno je pšenice i proizvoda od pšenice 730.041 tona (preračunato na zrno), što je za 17% više u odnosu na isti period prošle godine.

• U 2023. kalendarskoj godini kretanje cene pšenice na (Produktna berza Novi Sad) ima trend pada. Kretanje svetskih cena, pritisak ukrajinske pšenice na evropsko tržište, kao i rekordna proizvodnja uz visoke prelazne zalihe razlog su ovog trenda. Maksimalna prosečna cena beleži se u januaru  i to 34,48 din/kg bez PDV, a minimalna u oktobru 19,29 din/ kg. (Prilog  2.)

• Od sredine meseca oktobra, na Produktnoj berzi Novi Sad povećana je tražnja, dok je ponuda ostala slaba. To nije uslovio značajnu promenu prosečne cene. Prosečna oktobarska cena pšenice iznosila je 19,29 din/kg bez PDV-a ( 21,22 din/kg sa PDV-om), niža za  2,58% u odnosu na septembarsku cenu. U novembru, kupci su potraživali pšenicu sa različitim parametrima kvaliteta, a cene su se kretale od 19,20 do 24,00 din/kg bez PDV-a. Prosečna cena za mesec iznosila je 20,35 din/kg bez PDV-a (22,38 din/kg sa PDV-om) i u odnosu na prethodni mesec viša je za 5,5%. U decembru prosečna mesečna cena ostala je na približnom nivou i iznosila je 20,89 din/kg bez PDV-a (22,98 din/kg sa PDV-om). Interesovanje za pšenicom tokom januara meseca bilo je veliko ali je ponuda bila slaba. Bez obzira na odnos ponude i tražnje kod kretanja cene u odnosu na decembar beleži se pad od 4,55%. Naime, prosečna mesečna cena iznosila je 19,94 din/kg bez PDV-a (21,93 din/kg sa PDV-om). Upoređujući sa cenom na početku posmatranog perioda (oktobar 2023 – januar 2024.) decembarska prosečna cena je za 3,37% viša. U nedelji 12-14. feruar na Produktnoj berzi Novi Sad prosečna cena iznosila je 18,90 din/kg bez PDV-a (20,79 din/kg sa PDV-om).

Svetsko: Prema februarskom Izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA) u odnosu na prethodnu januarsku prognozu za pšenicu za 2023/24 tržišnu godinu na svetskom nivou, proizvodnja je povećana za 0,8 miliona tona na 785,7 miliona, zahvaljujući prvenstveno većoj proizvodnji za Irak i Argentinu. Svetska potrošnja je povećana za 1,1 milion tona na 797,5 miliona, uglavnom na veću upotrebu hrane, semena i industrije u Indiji, gde Vlada nastavlja da prodaje rezerve za rešavanje inflacije cena. Svetska trgovina je podignuta 1,2 miliona tona do 210,7 miliona uz veći izvoz Ukrajine, Argentine, Australije i Turske koja je više nego nadoknadila smanjeni izvoz iz Ujedinjenog Kraljevstva i Brazila. Predviđene krajnje zalihe za 2023/24 smanjene su za 0,7 miliona tona na 259,4 miliona, što je najniži nivo od 2015/16. (Prilog 4.)

• Generalno, kretanje cene pšenice na svetskom tržištu u 2023. godini ima trend pada, a isti trend pratila je cena pšenice na Produktnoj berzi Novi Sad. Sredinom godine, u junu i julu,  zabeležen je rast, značajniji na berzama u Čikagu i Parizu, shodno nepovoljnim vremenskim prilikama i prognozama stanja useva. Nakon toga je usledio pad cena prvenstveno na evropskom tržištu usled  neuspelih pregovora o produžetku Sporazuma o crnomorskom koridoru za žitarice i  na kraju, isteka istog. U oktobru cena na američkom tržištu ima blagi rast koji su uzrokovali  nepovoljni vremenski uslovi tj suša u proizvođačkim regionima SAD i rast tražnje. 

• Druge nedelje februara (na dan 09.02.2024.) na berzi u Čikagu cena pšenice iznosi 203,46 €/t, a u Parizu 209,50 €/t. U odnosu na cene na isti dan 2023. godine cena pšenice u Čikagu niža je za 21%, a u Parizu za 33%. (Prilog 3.)

Politika:

• Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji od 18.000 dinara raspisan je 1. februara i trajaće do 1. marta 2024. godine. Pravo na podsticaje imaju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju – u svoje ime i za svoj račun. Subvencije neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju zaista ne obrađuju, već je daju u zakup drugom licu. Pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na ovu vrstu podsticaja, neophodno je da poljoprivrednik izvrši obnovu registracije za tekuću godinu u eRPG. Podsticaji se ostvaruju po površini biljne proizvodnje za zasejane, odnosno zasađene i prijavljene površine pod odgovarajućom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara. Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti zahtev za podsticaje na portalu ePodsticaji.

• Uredba o ograničenju visine cena naftnih derivata kojom je cena dizel goriva za registrovana poljoprivredna gazdinstva utvrđena na nivou od 179 din/l  je i dalje na snazi. Poljoprivredni proizvođači mogu utakati u pogonske rezervoare poljoprivrednih mašina i posude za transport derivata nafte u maksimalnoj količini do 100 litara, za površine upisane u Registru poljoprivrednih gazdinstava na dan stupanja na snagu ove uredbe i zasejane, odnosno zasađene površine obradivog poljoprivrednog zemljišta pod odgovarajućom biljnom kulturom do količina potrebnih za obradu, a najviše do 100 hektara.

• Prema Pravilniku o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na motorno gorivo koje se koristi za poljoprivredne svrhe („Službeni glasnik RS“, broj 115/2023) registrovani poljoprivredni proizvođači mogu ostvariti pravo na povraćaj plaćene akcize na gorivo u iznosu od 50 dinara po litru do 100 litara po hektaru prijavljene površine, do 100 hektara. Zahtev za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize podnosi se Upravi za agrarna plaćanja u onlajn formi, neposredno u okviru softverskog rešenja eAgrar odnosno elektronskog Registra poljoprivrednih gazdinstava (eRPG). U delu „Računi za gorivo“ korisnici mogu da dodaju račune/fakture za gorivo – dizel i biogorivo kupljeno u veleprodaji, uvozne fakture za gorivo kupljeno iz uvoza i gorivo kupljeno putem korporacijske kartice. Fiskalni račun mora da sadrži i podatke o kupcu, vrsti, količini i vrednosti nabavljenih derivata nafte i biogoriva. Da bi podneli zahtev za povrat akcize, potrebno je da poljoprivrednici poseduju fiskalne račune na kojima će, kada je reč o poljoprivrednicima koji su fizička lica, stajati broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG) ili JMBG nosioca gazdinstva, odnosno PIB u slučaju da je podnosilac pravno lice, odnosno preduzetnik. (Izuzetno u periodu od 1. januara 2024. godine zaključno sa 31. januarom 2024. godine, fiskalni račun nije morao da sadrži posebnu identifikacionu oznaku koja ukazuje da je u pitanju registrovano poljoprivredno gazdinstvo u skladu sa propisima kojima se uređuje fiskalizacija, a u tom slučaju se umesto BPG na fiskalnim računima unosi JMBG ili PIB). 

• Evropska komisija je 12. februara 2024. godine usvojila Uredbu (EU) 2024/587 o utvrđivanju odstupanja od Uredbe (EU) 2021/2115 Parlamenta i Veća u pogledu primene standarda za dobre poljoprivredne i ekološke uslove zemljišta (standard GAEC) 8, datuma prihvatljivosti rashoda za doprinos iz EAGF-a i pravila o izmenama strateških planova u okviru ZPP-a radi izmena određenih ekošema za godinu zahteva 2024.  Naime, usled kombinacije geopolitičkih događaja i vremenskih nepogoda poljoprivrednici imaju probleme s poštovanjem zahteva da se minimalni udeo obradivog zemljišta nameni za neproizvodne površine i obeležja, što u određenim slučajevima može imati znatne kratkoročne posledice na njihove prihode i ugroziti održivost njihovih delatnosti. Ovom uredbom omogućava se odstupanje od prvog zahteva u okviru standarda za dobre poljoprivredne i ekološke uslove zemljišta GAEC 8, a države članice mogu odlučiti da za godinu zahteva 2024. poljoprivrednici i drugi korisnici na koje se taj standard primenjuje prvi zahtev u okviru tog standarda mogu ispuniti tako da minimalni udeo od najmanje 4 % obradivog zemljišta na nivou poljoprivrednog gazdinstva namene za: neproizvodne površine i obeležja, uključujući zemljište ostavljeno na ugaru; i/ili  useve koji vežu azot; i/ili  postrne useve. Pri gajenju postrnih useva i useva koji vežu azot ne smeju se upotrebljavati sredstva za zaštitu bilja. Za postrne useve države članice treba da primene faktor ponderisanja 1. Primena je od 1. januara 2024. godine. 

Aktuelnosti:

U Republičkom zavodu za statistiku, 30. januara 2024. godine, odražana je konferencija za medije na kojoj su saopšteni prvi rezultati Popisa poljoprivrede 2023. Popis poljoprivrede obavljen je od strane Republičkog zavoda za statistiku u periodu 1. oktobra - 15. decembra 2023. godine. Primenjena metodologija je u skladu sa preporukama FAO (UN) i važećim Uredbama EU. Konačni popisni rezultati biće objavljeni u diseminacionoj bazi na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, sukcesivno, u toku 2024, a najkasnije do kraja 2025. godine. Objavljeno je Saopštenje sa prvim rezultatima Popisa poljoprivrede 2023. koje se može preuzeti na https://stat.gov.rs/media/377378/saopstenje-za-javnost-2024-prvi-rezultati.pdf. Posebne publikacije sa analizom stanja u oblasti poljoprivrede biće objavljene do kraja 2024. godine. Detaljnije na sajtovima RZS-a i Popisa poljoprivrede 2023: stat.gov.rs,  popispoljoprivrede.stat.gov.rs.