Institut za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR) dao je prvu prognozu za žetvu pšenice u 2025. godini - 81-85 miliona tona „Ali ona (procena) je ipak bliža 85 miliona tona, jer u nekima regiona, čak i u jednom od najjačih „Kiša je padala u teškim suvim vremenskim uslovima - na severozapadu Volgogradske oblasti“, rekao je generalni direktor ICAR-a Dmitrij Rilko (citirano iz Finmarketa). Prema njegovim rečima, vlaga je ušla čak i u sloj zemlje gde je žito posejano u štali – dublje, a pšenica se „izlegla“. Ovo daje nadu da će se sadnice dobiti pre nego što usevi prezime.

Analitički centar SovEkon objavio je i prvu prognozu za 2025. prema kojoj bi žetva pšenice mogla da bude 80,1 milion tona naspram 81,5 miliona tona u 2024. i 88,1 milion tona u proseku za pet godina. Ova naknada će biti najniža u poslednje četiri godine. Proizvodnja može opasti zbog nepovoljnih vremenskih uslova u ključnim regionima za uzgoj ozime pšenice. SovEkon procenjuje svoj prinos na 3,43 t/ha, što je možda najniže od 2019. godine. Potencijalni prinos jare pšenice je 2,1 t/ha. Prognoza prinosa ozimih useva smanjena je zbog nedostatka vlage u zemljištu - u gornjem sloju u mnogim regionima najniži pokazatelji u poslednjih 10 godina. Međutim, poslednjih nedelja je u pojedinim regionima padala kiša, u odnosu na koju bi se situacija mogla donekle poboljšati. Međutim, sveukupno se očekuje da će ozima pšenica preći u zimu u lošem stanju, kažu u centru.

Prema SovEcon-u, usevi ozime pšenice mogu biti smanjeni za 0,7 miliona hektara, na 15,4 miliona hektara. Istovremeno, površine pod jarom pšenicom mogu se povećati za 0,6 miliona hektara, na 13 miliona hektara, i delimično nadoknaditi smanjenje pod ozimim kulturama. „Loše stanje ozime pšenice pre početka zime povećava rizik od uginuća ozimih useva tokom hladne sezone. Pogoršanje materijalne situacije poljoprivrednika može uticati i na novu žetvu, jer će mnogi od njih možda morati značajno da smanje troškove“, smatra SovEcon.

U pojedinim regionima Centralno-crnozemskog regiona palo je i do 65 odsto mesečnih padavina, što je doprinelo početku vegetacije ozimih useva, ali do sada padavina nije bilo dovoljno, piše Interfaks, pozivajući se na Romana Vilfanda, naučnika. direktora Hidrometeorološkog centra Rusije. On je pojasnio da je najviše padavina bilo u drugoj desetini u mesecu. Preliminarno, neophodne padavine se ne očekuju u trećoj dekadi, ali to što je već palo je već pozitivna činjenica, jer u septembru uopšte nije bilo padavina, dodao je Vilfand.

Prema rečima Andreja Nedužka, generalnog direktora poljoprivrednog holdinga Stepe, kompanija je tradicionalno u potpunosti završila setvu ozimih useva, ogromnu većinu površina zauzimaju pšenica i ječam. „Setva je obavljena u teškim vremenskim uslovima sa kritičnim nedostatkom vlage u zemljištu zbog nenormalno visokih temperatura tokom leta i proleća. Specijalisti poljoprivrednog gazdinstva Stepe računaju na padavine u naredne dve nedelje, što će smanjiti rizike za buduću žetvu“, prokomentarisao je on za Agroinvestor. Prema rečima Nedužka, sada je prerano procenjivati stanje useva, a tačniji podaci mogu se dobiti nakon jesensko-zimskog perioda tokom početka prolećne vegetacije biljaka.

Generalni direktor kompanije Tambovagropromhimija Valerij Solopov kaže da je kompanija završila setvu u septembru, ali da je situacija sa ozimim kulturama veoma teška. „Za više od 20 godina rada, nikada nisam video ovako nešto: oko 50% nije niklo, a isto toliko je u lošem stanju <...>. Zemlja je suva i verovatno od toga neće biti ništa“, prokomentarisao je on za Agroinvestor. Poljoprivredno preduzeće Progres (Krasnodarski kraj) takođe je završilo setvu ozimih useva u regionu, pa se sadnice očekuju do kraja nedelje, kaže Aleksandar Neženec, predsednik nadzornog odbora kompanije. „Mislim da će sve biti u redu. Glavno je da je bilo padavina“, dodaje on.