AKTUELNOSTI

Ovogodišnja žetva uljarica mogla bi da postavi novi rekord i dostigne 35,5 miliona tona, što je 2% više nego 2025. godine. Ovu prognozu je objavio Mihail Maljcev, izvršni direktor Ruskog saveza proizvođača ulja i masti, na Konferenciji o ulju i mastima, prema izveštaju TASS-a. Očekuje se i još jedno rekordno povećanje kapaciteta prerade. „Posmatrajući 2021. godinu, obim proizvodnje uljarica je skoro izjednačen sa našim kapacitetom. A 2026. godine smo ponovo napredovali, povećavši kapacitet za skoro 10%. To znači da danas proizvođačima sirovina garantuje da će 100% njihove proizvodnje biti prodato. Stoga smo sposobni da preradimo sve naše proizvode i isporučimo ih domaćem tržištu“, rekao je Maljcev.

Zahvaljujući novim investicionim projektima, kapacitet prerade će se povećati za 9% i iznositi 38 miliona tona, prema podacima.OleoSkoupProjektovani deficit sirovina za godinu je 2,5 miliona tona. Najveći disbalans, kao i prethodne godine, očekuje se u Centralnom federalnom okrugu: sa proizvodnjom od 9,3 miliona tona uljarica, kapacitet prerade je premašio 14,2 miliona tona. U Severozapadnom federalnom okrugu deficit je 2,4 miliona tona, a u Južnom federalnom okrugu 1,8 miliona tona.

U međuvremenu, profitabilnost proizvođača suncokretovog ulja pala je na 0,8% u 2025. godini, a u nekim periodima, marže industrije su padale ispod minus 20%, prema podacima Pole.rf. Negativni ekonomski rezultati sindikata pripisuju se, između ostalog, fluktuacijama valuta i trenutnom mehanizmu izvoznih carina, koji se obračunava na osnovu kursa rublje prema dolaru i globalnih cena suncokretovog ulja. „Kako je kurs rastao, cena semena suncokreta je rasla, i ponovo smo se našli u situaciji 'makaze': cena semena suncokreta je porasla, carina je porasla, a kurs je pao, i sve se srušilo. I u suštini smo ponovo zapali u minus“, primetio je Maljcev.

„Što se tiče izvoza, kao što sam već rekao, uprkos činjenici da smo videli blagi pad fizičkog obima u 2025. godini u poređenju sa 2024. godinom, vidimo značajan porast u 2026. godini, kako u fizičkom obimu, tako i u ceni, zahvaljujući povoljnim cenovnim uslovima na spoljnom tržištu. Stoga, verujem da će 2026. biti još jedna rekordna godina za izvoz masti i ulja“, citira TASS reči Maljceva. Glavni očekivani rezultat ove godine trebalo bi da bude povećanje izvoza biljnog brašna, koje bi, prema optimističnom scenariju, trebalo da dostigne +23,9%. Izvoz biljnog ulja mogao bi da se poveća za 11,5%, a ostalih proizvoda od masti i ulja za 11%, pojašnjava on.OleoSkoup.

Međutim, bez ublažavanja monetarne politike i ekonomskih prilagođavanja, pritisak na preradu će se nastaviti. U ovom slučaju, čak i uz rekordne prognoze žetve, rasta kapaciteta i izvoza, deo potencijala industrije neće biti ostvaren, strahuje sindikat. „Nadamo se da će se situacija poboljšati i da ćemo ove godine videti izvesnu stabilizaciju kako bismo mogli da nastavimo sa sprovođenjem izvoznih strategija, jer je za nas, naravno, izvoz sa ovim kursom 100% stagnacija“, zaključio je Maljcev

Prema najnovijoj prognozi Evropske komisije, očekuje se da će zemlje EU proizvesti 9,6 miliona tona semena suncokreta u 2026. godini. To je oko 1,2 miliona tona više nego prošle godine i označilo bi najveći rod u poslednje tri godine, izveštava Nemačka unija za promociju uljarica i proteinskih useva (UFOP), pozivajući se na podatke iz prognoze.

Izgledi su uglavnom vođeni povećanjem površina pod suncokretom od oko 5% širom EU. Značajan rast proizvodnje očekuje se u Rumuniji, Francuskoj i Bugarskoj. Rumunija će ojačati svoju poziciju kao najveći proizvođač u EU, sa projektovanom proizvodnjom od 2,1 milion tona u 2026. godini, što je povećanje od 18% u odnosu na isti period prošle godine, uz proširenje zasađene površine na 1,2 miliona hektara. Za Francusku, koja je sada drugi najveći proizvođač u EU, očekuje se da će ubrati 1,9 miliona tona, što je povećanje od oko 33% u odnosu na prošlu godinu.

Očekuje se da će i druge države članice, uključujući Mađarsku, Bugarsku, Španiju i Grčku, zabeležiti značajno povećanje proizvodnje semena suncokreta. U Nemačkoj, Evropska komisija prognozira da će proizvodnja porasti za oko 32.000 tona na 175.000 tona, što je novi rekord, a obrađena površina će se povećati na 77.000 hektara u poređenju sa 62.000 hektara prošle godine.

U poređenju sa najvećim proizvođačima semena suncokreta u EU, Nemačka i dalje igra relativno malu ulogu u sektoru. Međutim, revizija prognoze naviše odražava rastuće interesovanje poljoprivrednika za diverzifikaciju useva, istakao je sindikat.

Na osnovu rezultata prošle godine, Rusija je ušla među 5 najvećih izvoznika proizvoda od svinjskog mesa sa obimom isporuke od oko 400 hiljada tona. Ovo je objavljeno tokom konferencije „ Agroinvestor“.„PRO stočarstvo i stočno krmno“, izvestio je generalni direktor Nacionalne unije uzgajivača svinja( NSS) Jurij Kovaljov. „Prema prošlogodišnjim rezultatima, ušli smo među pet najvećih svetskih izvoznika svinjetine. Ovo je takođe ogromno dostignuće <...>. Ovaj cilj smo postavili još 2018. godine, i tada je izgledalo neverovatno“, primetio je Kovaljov. Prema njegovim rečima, 400.000 tona je približno 8% domaće proizvodnje, dok je cilj 10-12%. U periodu od januara do marta 2026. godine, prema podacima Nacionalne statističke službe (NSS)Izvoz svinja je porastao za 1%, sa pošiljkama u Belorusiju — glavnu destinaciju — za 5%, a u Kinu — za 81%. Novo i perspektivno tržište — Filipini — takođe je otvoreno prošle godine. 

Povećanje pošiljki omogućeno je povećanom proizvodnjom, koja je rasla približno 5-10% godišnje između 2000. i 2025. godine, izvestio je Kovaljov. Ove količine, pored izvoza, korišćene su za domaću potrošnju i smanjenje uvoza. Tako je od 2020. do 2025. godine (preliminarne procene), proizvodnja porasla za više od 2 miliona tona, dok je uvoz proizvoda od svinjetine praktično pao na nulu. Shodno tome, preferencijalno kreditiranje projekata svinjogojstva je obustavljeno. Međutim, Kovaljov je napomenuo da bi, prema ciljevima postavljenim za agroindustrijski kompleks, do 2030. godine proizvodnja trebalo da poraste za 25% u odnosu na 2021. godinu. Za svinjogojstvo to znači 1 milion tona žive težine (približno 750.000 tona težine pri klanju), od čega se 650.000 tona proizvodi kroz nove preferencijalne investicione kredite, koji su nastavljeni 2025. godine. Ostatak je zahvaljujući organskom razvoju i investicijama iz prethodnih godina. Prošle godine, povlašćeni krediti za projekte svinjogojstva iznosili su približno 120 milijardi rubalja, objasnio je Kovaljov.

Dodatnih 750.000 tona težine pri klanju predstavlja i mogućnosti i rizike, primetio je Kovaljov tokom svog izveštaja. Raspodela ovih količina, rekao je, mogla bi izgledati ovako: otprilike polovina, prema procenama NSS-a ., podstaći će rast domaće potrošnje — sa 31 kg na 35 kg po glavi stanovnika. Trebalo bi da se izveze još 250.000 tona, što znači da će približno 550.000 tona biti isporučeni na strana tržišta (300.000 tona u 2024. godini). Preostalih 100.000 tona će nadoknaditi izgubljene količine usled smanjene proizvodnje u privatnim domaćinstvima, neefikasnih farmi i potencijalnih epizootijskih problema. 

Glavni izazov za povećanje proizvodnje je usporavanje ekonomske efikasnosti i kupovne moći, sa kojim su se proizvođači susreli prošle godine. Drugi je nagli porast zaliha jeftinih pilećih fileta iz Kine (prvenstveno za preradu mesa), koji je počeo prošle godine i očekuje se da će do 2026. godine dostići približno 150.000-200.000 tona. Prema rečima Kovaljova, niska cena — 25-30% niža od ruskih pilećih fileta — povezana je sa kineskom kulturom ishrane. „Ovo je novi fenomen i novi izazov <...>. Sada, za četiri do pet meseci, prosečne cene su praktično pale na cenu koštanja“, dodao je.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 20.04.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 13.04.2026. do 17.04.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 16.04.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 15.04.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Prošle nedelje su izvozne cene ruske pšenice opale, piše Rojters. Razlog je pad svetskih deviznih kurseva, jačanje rublje i blagi pad potražnje od strane uvoznika. Pored toga, nepovoljni vremenski uslovi u lukama u prvih 10 dana aprila ograničili su obim isporuka. Tako je, prema monitoringu Instituta za agrarno tržište (IKAR), cena ruske pšenice (12,5% proteina, FOB Crno more) krajem prošle nedelje sa isporukom u maju iznosila 236 $/t.

U analitičkom centru „SovEkon“ kažu da su cene pale sa 238-240 $/t nedelju dana ranije na 237-239 $/t. „Interesovanje uvoznika iz Crnog mora je opalo, kupci iz Egipta i Turske navode približavajuću se lokalnu žetvu“, rekao je šef „SovEkona“ Andrej Sizov (citat po Rojters). Prema procenama centra, izvoz pšenice u aprilu će iznositi 3,7 miliona tona. Slična procena je i kod „Rusagrotransa“.

Generalni direktor IKAR Dmitrij Rilko kaže da trenutno isporuke pšenice idu relativno sporo zbog aktivnog jačanja kursa rublje, dok izvozne cene ne rastu. „Za sada se ne vidi ništa dobro sa tako jakom rubljom i izvoznim cenama“, prokomentarisao je on za „Agroinvestor“, dodajući da IKAR planira da smanji svoju procenu izvoza u aprilu.

Nezavisni ekspert agrarnog tržišta Aleksandar Korbut takođe kaže da su izvozne cene pšenice blago pale. Prema njegovim rečima, fjučersi mogu rasti, ali cene gotovog proizvoda ne pokazuju takvu dinamiku. „U stvari, ovo je reakcija kupaca <...>. Svi poslednji tenderi pokazuju da oni ne očekuju visoke cene“, dodaje on. U svakom slučaju, nastavlja Korbut, svetsko tržište je izuzetno prepuno pšenicom, i ogroman višak pritiska na cene. „Da, moguće je da će buduća žetva biti znatno skuplja zbog troškova goriva i đubriva, ali trenutna žetva još uvek ne odražava tu poziciju“, prokomentarisao je Korbut za „Agroinvestor“.

Uoči toga, Ministarstvo poljoprivrede SAD je povećalo prognozu izvoza pšenice iz Rusije u poljoprivrednoj 2025/26 godini za 1 milion tona, na 44,5 miliona tona, usled revizije na povećanje obima proizvodnje i značajnih isporuka u martu. Procena žetve je povećana sa 89,5 miliona tona na 90,3 miliona tona (bez računanja Krima i novih regiona). Prema podacima Rosstata, žetva pšenice u Rusiji prošle godine iznosila je 91 milion tona u čistoj težini (bez novih regiona).

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 14.04.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.