Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 31.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Bela kuća je u petak objavila niz mera usmerenih na podršku poljoprivrednom sektoru usred problema izazvanih ratom sa Iranom. Vlasti obećavaju da će povećati cene etanola, povećati obavezni udeo biogoriva (posebno etanola) u drugim vrstama goriva za 2026. i 2027. godinu, obezbediti garancije za kredite i ublažiti zahteve za praćenje zagađenja.
Blokada Ormuskog moreuza dovela je do viših cena ne samo goriva već i đubriva, što je teško pogodilo poljoprivrednike. Međutim, Tramp je rekao da će „poljoprivrednicima pružiti mnogo bolje od jednakih uslova za sve“.
Takođe je pozvao Kongres da ukine ograničenja na prodaju benzina sa visokim sadržajem etanola tokom leta. Neki zakonodavci iz „kukuruznih“ država pokušali su da ukinu ta ograničenja ranije ove godine putem zakona o potrošnji, ali su se zakonodavci složili da razmotre kompromisni zakon.
Usred političkog pritiska na administraciju izazvanog rastućim troškovima energije zbog rata u Iranu, Tramp je rekao da „veruje“ predsedniku Predstavničkog doma Majku Džonsonu (republikanac iz Luizijane) i lideru većine u Senatu Džonu Tunu (republikanac iz Južne Dakote) da će „pronaći dogovor koji je dobar za poljoprivrednike, potrošače i rafinerije“. Na kraju krajeva, pitanja biogoriva podelila su Republikansku stranku po regionalnim linijama, jer suprotstavljaju proizvođače kukuruza rafinerijama.
Poljoprivrednici su glavni deo Trampovog ruralnog elektorata, pa se Tramp zakleo da „to nikada neće zaboraviti“ i da će ih podržati. Obećao je da će ublažiti propise Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) o senzorima zagađenja za traktore i drugu opremu (što, prema rečima administracije, će poljoprivrednicima uštedeti 14 milijardi dolara), rekavši da će to „smanjiti ogromnu količinu smeća koje se nužno stavlja na traktore i kamione i košta mnogo novca“.
Istovremeno, Tramp je još jednom izrazio prezir prema pitanjima životne sredine, rekavši da poljoprivrednici moraju da provode previše vremena pregledajući „izjave o uticaju smeća na životnu sredinu“.
U međuvremenu, Administracija za mala preduzeća uvodi garancije za kredite za poljoprivrednu i logističku industriju u nastojanju da snizi cene hrane.
Mala preduzeća koja ispunjavaju uslove za pomoć uključuju proizvođače žitarica, voća, orašastih plodova, povrća, živine, jaja, svinjetine, govedine itd., kao i kompanije koje se bave rashladnim transportom i poljoprivrednom opremom. Veletrgovci namirnica takođe će imati pravo na pomoć.
Ali cene hrane u SAD su rasle čak i pre rata sa Iranom. U februaru su porasle za 3,1% u odnosu na prethodnu godinu, dok je ukupna godišnja inflacija iznosila samo 2,4%.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 30.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Rat između SAD i Izraela protiv Irana već menja odluke američkih poljoprivrednika o sadnji za sezonu 2026. Analitičari kažu da rastući troškovi đubriva i goriva, u kombinaciji sa niskim cenama žitarica, primoravaju proizvođače da preispitaju izbor useva pre zvaničnog izveštaja Ministarstva poljoprivrede SAD o površinama.
Tržišna očekivanja ukazuju na to da bi zasadi kukuruza mogli pasti na oko 94,4 miliona hektara, u odnosu na skoro 98,8 miliona hektara u 2025. godini. Istovremeno, očekuje se da će površine pod sojom porasti na oko 85,5 miliona hektara, jer soji je potrebno manje azotnih đubriva i isplativija je pod trenutnim pritiskom cena ulaza.
Glavni pokretač ove promene je nagli porast cena đubriva, posebno proizvoda na bazi azota. Cene uree su porasle za oko 40% od početka sukoba, dok su troškovi amonijaka porasli za skoro 20%, što značajno povećava troškove proizvodnje za proizvođače kukuruza i pšenice. Proizvođači kažu da su troškovi đubriva sada odlučujući faktor od cena useva u odlukama o sadnji.
Neizvesnost u globalnoj trgovini stvara dodatni pritisak, posebno u vezi sa odnosima između Sjedinjenih Država i Kine, najvećeg uvoznika američke soje. Ova neizvesnost tera poljoprivrednike da uravnoteže potencijalnu izvoznu potražnju sa geopolitičkim i trgovinskim rizicima, što komplikuje strategije prolećne setve.
Usevi koji su u velikoj meri zavisni od unosa azota su najviše pogođeni, posebno kukuruz i pšenica. Analitičari očekuju da će površine pod jarom pšenicom pasti na najniži nivo od 1970. godine, jer rastući troškovi ulaganja i niske cene žitarica smanjuju profitabilnost u celom sektoru.
Američki poljoprivrednici se takođe suočavaju sa produženim periodom niskih marži, pri čemu poljoprivredni sektor doživljava četvrtu godinu zaredom visokih troškova proizvodnje i niske profitabilnosti. Uprkos vladinim paketima podrške vrednim oko 12 milijardi dolara, mnogi proizvođači ostaju pod finansijskim pritiskom uoči sezone sadnje.
Stručnjaci kažu da situacija odražava širi globalni trend: geopolitički sukobi i energetski šokovi sve više se pretvaraju u poremećaje u sistemu ishrane. Promene u obrascima sadnje u SAD mogle bi imati domino efekat na globalne cene žitarica, stočne hrane i hrane tokom 2026. i 2027. godine.
Stručnjaci USDA FAS-a predviđaju da će Brazil u 2026/27. TG ponovo postaviti rekord u proizvodnji soje (treću godinu zaredom) i izvozu.
Očekuje se da će žetva soje u sezoni 2026/27. porasti za 3,3% u odnosu na tekuću sezonu, sa 178 na 184 miliona tona, jer će se površina pod setvom povećati za 2,8% na 50,5 miliona hektara, a prinos za 1% na 3,64 t/ha, što će premašiti petogodišnji prosečan prinos za 6%.
Pored povećanja posejanih površina, povećanje proizvodnje je posledica i poboljšanih metoda obrade zemljišta, posebno širokog uvođenja poljoprivrede bez oranja, kao i efikasnog upravljanja resursima i ulaganja u prethodnim godinama u mehanizaciju i tehnologije, smatra FAS.
Brazil je vodeći svetski proizvođač uljarica, obezbeđujući skoro četvrtinu globalne ponude. U sezoni 2026/27, ukupna proizvodnja soje, pamučnog semena, kikirikija i palminog ulja u zemlji iznosiće 192 miliona tona, pri čemu će soja činiti 95% proizvodnje uljarica.
Prema procenama FAS-a, u 2026/27. tržišnoj sezoni izvoz soje će porasti za 3,9% u odnosu na prethodnu sezonu na 117,5 miliona tona zbog aktivne potražnje iz Kine, dok će se prerada povećati za 1,6% na 62 miliona tona.
Proizvodnja sojine sačme porasće za 2% na 47,4 miliona tona, a njena domaća potrošnja porasće za 3,3% na 21,7 miliona tona. Proizvodnja sojinog ulja dostići će 12,8 miliona tona, a njegova domaća potrošnja porasti će za 2,7% na 11,1 milion tona zbog obavezne upotrebe biodizela u gorivu.
Stručnjaci očekuju značajno prilagođavanje svetskih cena sojine sačme, jer će njena proizvodnja u 2025/26. godine prvi put u istoriji preći nivo od 290 miliona tona.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 23.03.2026. do 27.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 26.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Sezona đubriva je već počela, a situacija na Bliskom istoku, domu najvećih svetskih proizvođača i izvoznika đubriva, ostaje napeta. Stoga smo, nakon analize trendova cena na tržištu đubriva tokom protekle nedelje, pokušali da razumemo šta možemo očekivati dalje.
Blokada Persijskog zaliva dovela je do naglog povećanja cena nafte i đubriva, što će uticati na cenu poljoprivrednih proizvoda širom sveta i izazvati povećanje cena žitarica i uljarica.
Rat na Bliskom istoku imao je najveći uticaj na tržište uree . Iran je zabranio izvoz uree i amonijaka i napao fabrike đubriva u regionu. Usled nedostatka ponude iz Irana i Katara i sezonskog povećanja potražnje u SAD i Evropi, svetske cene uree brzo rastu.
Jednomesečna zabrana izvoza amonijum nitrata od strane Ruske Federacije, usred rastuće potražnje u Ukrajini i Turskoj i rasta cena uree, podgreva cene amonijum sulfata, koje su u Kini već dostigle 240-250 dolara/t FOB.
Kina je obustavila izvoz superfosfata i diamonijum fosfata, što je pogoršalo nestašicu fosfata na svetskom tržištu. Kao rezultat toga, njihove cene stalno rastu, posebno na pozadini neizvesnosti oko isporuka sa Bliskog istoka.
Tržište kalijumskih đubriva ostaje najstabilnije, ali rastući troškovi prevoza počinju da vrše pritisak na marže dobavljača. U Kini su cene pale zbog prekomerne ponude, dok su u Brazilu i SAD umereno porasle. Međutim, glavni faktor koji utiče na cene ostaje povećanje troškova isporuke preko Crvenog mora.
Cene sumporne kiseline rastu, posebno u Americi, zbog logističkih problema i nedostatka sumpora. U stvari, gotova kiselina počinje da zamenjuje preradu sumpora u proizvodnji đubriva. Nedostatak raspoloživih količina i visoki troškovi zamene sumpora doprineće daljem povećanju cena.
Cene glavnih vrsta đubriva od 20. marta, prikazane u tabeli, predstavljene su u izveštaju publikacije Infoindustrija
Prerađivači u Ukrajini i dalje doživljavaju manjak ponude suncokreta, pa aktivno povećavaju otkupne cene, koristeći visoke cene nafte i značajnu izvoznu potražnju. Povećanje cene dizel goriva praktično je zaustavilo transport širom Ukrajine, što takođe negativno utiče na snabdevanje.
Prognoze o naglom povećanju cena biljnog ulja zbog rata sa Iranom nisu se ostvarile, a cene ostaju prilično stabilne , a vesti o pregovorima između SAD i Irana smanjuju cene nafte, tako da možemo očekivati i blagi pad cena biljnog ulja.
Tokom nedelje, otkupne cene suncokreta u Ukrajini su porasle za 500-700 UAH/t na 30.500-31.500 UAH/t (za sadržaj ulja od 50%) sa isporukom u fabriku, dok su cene u dolarima porasle za 10-15 $/t na 610-630 $/t bez PDV-a. Kurs dolara na međubankarskom tržištu je smanjen za 20-30 kopejki i prestao je da podržava cene u grivnjama.
Cene potražnje za ukrajinskim suncokretovim uljem porasle su za 10 dolara/t na 1.290-1.300 dolara/t za isporuku crnomorskim lukama tokom nedelje, što je dodatno podržalo cene suncokreta.
Argentina je zaključno sa 20. martom obrala 50-60% svojih površina pod suncokretom i završiće žetvu do sredine aprila. Ona nastavlja aktivno da isporučuje suncokret Bugarskoj po prethodno zaključenim sporazumima, ali već u trećoj partiji isporučenog suncokreta pronađeni su povišeni nivoi pesticida, posebno je količina deltametrina bila dvostruko veća od norme. Do sada je Bugarska primila oko 120 hiljada tona od ugovorenih 600 hiljada tona, i može se očekivati da deo ulja i sačme neće ući na evropsko tržište, već će biti ponuđen na tržištu Crnog mora po sniženim cenama, što će povećati konkurenciju za ukrajinsko i rusko ulje.
Možemo savetovati ukrajinskim poljoprivrednicima da aktivno prodaju seme suncokreta, koristeći visoke cene i ne čekajući pad cena nafte.
