Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 23.02.2026. do 27.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 26.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Globalno tržište biljnog ulja krajem februara je pod uticajem geopolitičkih signala i neravnomernog oporavka potražnje. Energetsko tržište prati odnose između SAD i Irana, a cene nafte reaguju na politička očekivanja i nivo zaliha. Prema UkrAgroKonsaltu, tržišta nisu zabrinuta zbog nedostatka ponude, već zbog promene vremena kupovine.
Odnosi cena između glavnih vrsta ulja nastavljaju da se prilagođavaju. Suncokretovo ulje ostaje najskuplje, ali je premija u odnosu na palmino i sojino ulje smanjena na 288 dolara/t i 152 dolara/t, respektivno, što ukazuje na promenu strategija kupaca i povećanu konkurenciju između ulja.
Kineska Nova godina i Ramazan smanjili su potražnju za eteričnim uljima, a uvoznici su smanjili zalihe u očekivanju nove jeftine ponude iz Južne Amerike.
Prema geografiji izvoza, Ruska Federacija isporučuje proizvode uglavnom Indiji, dok se Ukrajina fokusira na evropsko tržište, gde potražnja ostaje stabilnija. Takva diferencijacija ublažava fluktuacije cena za ukrajinske izvoznike.
Proširenje kapaciteta za preradu i proizvodnju sa dodatom vrednošću povećava konkurenciju za sirovine, što smanjuje profitabilnost i menja reakciju tržišta na skokove cena.
Tokom protekle dve nedelje, kupci su naglo smanjili potražnju za suncokretovim uljem u očekivanju pada cena koji je već počeo. Stručnjaci navode nekoliko razloga za ovu situaciju.
Nagli porast cena sojinog ulja u Čikagu gotovo da nije imao uticaja na fizičko tržište, jer je u potpunosti nadoknađen smanjenjem premija, tako da se stvarne cene nisu promenile.
Istovremeno, zalihe suncokretovog ulja u Ukrajini su se povećale u februaru zbog smanjenih pošiljki i gotovo nepostojeće potražnje iz Evrope. Ukrajinski prerađivači su prvi put u poslednja tri meseca počeli aktivno da prodaju ulje na bazi CIF Turska, dok ruski izvoznici sprovode opreznu prodaju zbog rizika od povećanja izvoznih carina u martu za još 20-30 dolara/t i logističkih komplikacija usled ledene situacije u Baltičkom moru i na Donu i olujnog vremena u istočnom delu Crnog mora.
Argentinske vlasti su objavile da je konačna površina pod suncokretom za novi usev povećana za 500 hiljada hektara, što će omogućiti povećanje proizvodnje za 1,6 miliona tona na rekordnih 7,7 miliona tona i delimično nadoknaditi gubitke useva u regionu Crnog mora.
Zemlje istočne Evrope su već ugovorile preko 500.000 tona argentinskog suncokreta, a ulje proizvedeno od njega biće crnomorskog porekla i konkurisaće ukrajinskim i ruskim proizvodima na tržištima Turske i Indije, što će doprineti povećanju isporuka iz Argentine.
Jasno je da će pod pritiskom takvih fundamentalnih faktora cene nafte nastaviti da padaju.
Istovremeno, faktori koji podržavaju cene ostaju veoma niska marža prerade semena u Ukrajini i Ruskoj Federaciji, kao i moguće povećanje izvozne carine na rusku naftu.
Uprkos manjem rodu suncokreta u Ukrajini, ostaci semena u drugoj polovini sezone prerade ostaće na nivou prošle godine, budući da su u prvoj polovini sezone obimi prerade suncokreta bili za milion tona manji nego prošle godine zbog prelaska fabrika na soju i uljanu repicu.
Dakle, poslednji meseci sezone mogu doneti iznenađenja u pogledu cena, posebno imajući u vidu prognoze viših cena uljane repice u EU nakon što je Kanada počela da preusmerava svoj izvoz uljane repice iz Evrope u Kinu.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 25.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 24.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 23.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dana 15. februara, u Rusiji je stupila na snagu kvota za izvoz žitarica od 20 miliona tona. Prema vladinoj uredbi potpisanoj u decembru 2025. godine, kvota se primenjuje na izvoz pšenice, suražišta, ječma i kukuruza van EAEU. Kvota za izvoz raži je nula. Ograničenje će ostati na snazi do 30. juna. Ranije je objavljeno da je Ministarstvo poljoprivrederaspodelila je najveći deo kvote među 213 kompanija. U 2025. godini kvota je iskorišćena na 83%, odnosno 8,8 miliona tona pšenice od ukupne količine od 10,6 miliona tona, prema procenama Ruske unije za žito.( RZS).
Prema rečima nezavisnog stručnjaka za poljoprivredno tržište Aleksandra Korbuta, malo je verovatno da će kvota biti u potpunosti iskorišćena; on procenjuje da je preostala ponuda 1,5-2 miliona tona. „Tržište je prezasićeno, a konkurencija je žestoka“, objašnjava on. Korbut, izvršni direktor analitičke firme ProZerno,„Vladimir Petričenko je takođe ranije izjavio da neće biti moguće iskoristiti kvotu u potpunosti i da će u najboljem slučaju u drugoj polovini sezone 2025/26 biti izvezeno 17-18 miliona tona žitarica, a za celu poljoprivrednu godinu 55 miliona tona ili manje. Generalni direktor Instituta za studije poljoprivrednog tržišta ( IKAR)“) Dmitrij Rilko je objasnio da isporuke trenutno komplikuju jak kurs rublje, niske globalne cene zbog intenzivne konkurencije i postepeno proširenje domaće logistike na luke, jer se izvozni potencijal južne Rusije iscrpljuje.
Na 4. Svetskom forumu o žitaricama i mahunarkama u Dubaiju, ministarka poljoprivrede Oksana Lut izjavila je da je potencijal izvoza žitarica u 2026. godini 55 miliona tona. Rusija je 2025. godine isporučila 50 miliona tona žitarica na strana tržišta, uključujući 41 milion tona pšenice, što je čini vodećim svetskim izvoznikom žitarica, objasnila je. Iako je tržište žitarica trenutno izazovno, ministarka je na televizijskom kanalu Rosija-24 napomenula da je Rusija spremna da zadovolji potrebe svih svojih partnera svojom žetvom 2025. godine.
U međuvremenu, stopa samodovoljnosti Rusije žitaricama porasla je na 161% do kraja 2025. godine, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede .Poslednjih godina, Rusija je bila samodovoljna u proizvodnji žitarica, mesa, ribe, šećera i biljnog ulja. Povećana proizvodnja je ojačala bezbednost hrane u ključnim oblastima. Do kraja 2025. godine, brojka za žitarice je porasla na 161%, za ribu i riblje proizvode na 128,8%, a za meso na 102%. Ministarstvo naglašava da je sada prioritet jačanje pozicija u oblastima gde pragovi još nisu dostignuti. To uključuje mlečne proizvode, voće i bobičasto voće. Prošle godine, samodovoljnost u ovim oblastima je porasla na 85,3% i 44%, respektivno.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 18.02.2026. do 20.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Od 15. februara u Rusiji je počela da važi izvozna kvota za žito u obimu od 20 miliona tona. Prema odluci vlade potpisanoj u decembru 2025. godine, kvota se odnosi na izvoz pšenice, meslina, ječma i kukuruza izvan EAES-a. Obim kvote za izvoz raži je nula. Ograničenje će važiti do 30. juna. Ranije je saopšteno da je Ministarstvo poljoprivrede raspodelilo glavni deo kvote između 213 kompanija. Ruski zrnovni savez (RZS) je procenio da je u 2025. godini iskorišćeno 83% kvote, odnosno 8,8 miliona tona pšenice od ukupnog obima od 10,6 miliona tona.
Prema mišljenju nezavisnog eksperta za agrarno tržište Aleksandra Korbuta, verovatno neće biti moguće iskoristiti kvotu u punom obimu, a ostatak procenjuje na 1,5-2 miliona tona. „Tržište je prezasićeno, veoma je oštra konkurencija“, objašnjava on. Generalni direktor analitičke kompanije „ProZerno“ Vladimir Petrićenko je ranije takođe rekao da neće biti moguće iskoristiti kvotu u punom obimu i da će se u najboljem slučaju za drugu polovinu sezone 2025/26 moći izvoziti 17-18 miliona tona žita, a za celu poljoprivrednu godinu 55 miliona tona ili manje. Generalni direktor Instituta za konjunkturu agrarnog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko je objasnio da se trenutno otežavaju otpreme zbog jakog kursa rublje, niskih svetskih cena usled velike konkurencije, kao i postepenog produžavanja unutrašnje ruske logistike do luka kako se iscrpljuje izvozni potencijal Južne Rusije.
Ministarka poljoprivrede Oksana Lut je tokom IV međunarodnog foruma World Grain and Pulses Forum u Dubaiju rekla da izvozni potencijal žitarica u 2026. godini iznosi 55 miliona tona. U 2025. godini Rusija je izvezla na spoljna tržišta 50 miliona tona žitarica, uključujući 41 milion tona pšenice, što joj je omogućilo da postane lider u izvozu ove poljoprivredne kulture na svetskom tržištu, precizirala je ona. Ipak, konjunktura na tržištu žitarica je trenutno složena, ali Rusija je zahvaljujući obimu žetve iz 2025. godine spremna da obezbedi sve svoje partnere, istakla je ministarka u emisiji televizije „Rusija-24“.
Međutim, pokazatelj samoodrživosti Rusije u žitu po rezultatima 2025. godine povećan je na 161%, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Tokom poslednjih godina Rusija sa viškom obezbeđuje sebe žitom, mesom, ribom, šećerom i biljnim uljem. Povećanje proizvodnje omogućilo je jačanje prehrambene bezbednosti po ključnim pozicijama. Po rezultatima 2025. godine pokazatelj za žito je porastao na 161%, za ribu i riblje proizvode na 128,8%, a za meso na 102%. Trenutno je prioritet jačanje pozicija u oblastima gde prag još nije dostignut, ukazuje ministarstvo. To su, između ostalog, mlečni proizvodi, voće i bobičasto voće. Za prošlu godinu samoodrživost u tim kategorijama porasla je na 85,3% i 44% redom.
