AKTUELNOSTI

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 09.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 02.02.2026. do 06.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

(1918–1941)Proizvodnja sirovog opijuma u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevina SHS, 1918–1929), a kasnije u Kraljevini Jugoslaviji (1929–1941), predstavljala je jednu od najznačajnijih i najkontroverznijih ekonomskih aktivnosti na Balkanu u međuratnom periodu. Gotovo celokupna proizvodnja bila je koncentrisana na teritoriji južne Srbije – današnjoj Severnoj Makedoniji, posebno u dolini Vardara (područje Skoplja, Velesa, Štipa, Kavadaraca, Strumice, Kumanova i Kočana). Ovo je bilo prirodno nasleđe osmanskog doba, kada se mak već decenijama gajio upravo radi dobijanja opijuma.

Glavna oblast proizvodnje i kvalitet opijuma

Uzgoj opijumskog maka odvijao se na oko 14.000 hektara u desetinama opština Vardarske banovine. Klima, rečni nanosi i plodno zemljište doline Vardara činili su ovo područje idealnim za gajenje maka visokog kvaliteta. Jugoslovenski (makedonski/vardarski) opijum bio je među najtraženijim na svetskom tržištu zahvaljujući visokom sadržaju morfina – obično 10–14%, a u nekim slučajevima i preko 16%. Za poređenje, turski opijum imao je prosečno oko 8%, a kineski 3–5%.

Obim proizvodnje i izvoza

U prvim godinama Kraljevine SHS proizvodnja je već dostigla desetine tona godišnje. Rekordna 1928. godina donela je izvoz od 145 tona sirovog opijuma, uglavnom u Nemačku (oko 55%), Švajcarsku (25%) i Francusku (10%). Nakon preimenovanja države u Kraljevinu Jugoslaviju 1929. godine, tržište se dramatično promenilo: glavni kupac postale su Sjedinjene Američke Države. Između 1929. i 1934. američke farmaceutske kompanije (posebno Merck & Co.) otkupljivale su gotovo celokupnu jugoslovensku proizvodnju. Od 1932. godine proizvodnja se stabilizovala na 35–48 tona godišnje, pri čemu je čak 99% išlo u SAD.Ukupno između 1927. i 1939. godine Jugoslavija je izvezla oko 668–688 tona sirovog opijuma u vrednosti približno 386 miliona dinara – iznos koji je u nekim godinama bio ekvivalentan celokupnom godišnjem budžetu Vardarske banovine.

Ekonomski značaj i društveni kontekst

Za seljake u južnoj Srbiji i Makedoniji gajenje opijumskog maka bilo je 5–6 puta isplativije od uzgoja žitarica. Država je u opijumu videla važan izvor deviza i sredstvo za ekonomski razvoj i kolonizaciju „južne Srbije“. U pojedinim periodima agronomi su čak aktivno podsticali uzgoj maka kao profitabilne kulture.

Legalni okvir i državna kontrola

Izvoz sirovog opijuma bio je legalan i regulisan međunarodnim konvencijama (Hag 1912, Ženeva 1925), koje je Kraljevina SHS/Jugoslavija prihvatila. Država je pokušavala da kontroliše promet preko carina, a 1930. osnovano je Privilegovano akcionarsko društvo za izvoz zemaljskih proizvoda (PRIZAD), koje je od 1932. dobilo monopol na izvoz sirovog opijuma (kasnije preimenovano u JUZOP). Unutrašnja trgovina bila je slobodna do kraja 1931, nakon čega su osnovane fabrike za preradu: u Hrastniku (1931) i Skoplju (1936, Jugoslovenska fabrika alkaloida S&F Ognjanović). Dve glavne fabrike 1939. potpisale su kartelni ugovor za zajednički nastup na tržištu.

Ilegalni promet i međunarodni pritisci

Već krajem 1920-ih pojavili su se ozbiljniji slučajevi krijumčarenja – procenjuje se da je oko 8–10 tona godišnje završavalo na crnom tržištu. Deo opijuma ilegalno se prerađivao u morfin i heroin, što je izazivalo sve veće pritiske Lige naroda i posebno Sjedinjenih Američkih Država, koje su imale strogu prohibiciju opijata. Jugoslavija je u nekim periodima pokrivala i do 43% svetskih potreba za opijumom i heroinom, zbog čega je u međunarodnim krugovima ponekad nazivana „balkanskom Kolumbijom“.

Zaključak

U celokupnom periodu Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije (1918–1941) ozbiljna komercijalna proizvodnja opijuma bila je ograničena na dolinu Vardara u južnoj Srbiji (današnja Severna Makedonija). U užoj Srbiji, Vojvodini i drugim delovima zemlje mak se gajio isključivo za seme i ulje. Država je opijum doživljavala kao ekonomsku priliku, ali rast ilegalnog prometa i međunarodni pritisci doveli su do tenzija koje su eskalirale uoči Drugog svetskog rata. Posle 1941. godine, sa okupacijom i kasnijim posleratnim promenama, ova epizoda u istoriji Balkana trajno je završena.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 05.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

U 2026. godini ukupni bruto rod suncokreta, soje, repice i uljane konoplje mogao bi iznositi oko 34 miliona tona u odnosu na više od 33 miliona tona u 2025. godini. Ovu prognozu na Prvom Povolžskom uljarskom forumu izneo je zamenik rukovodioca Centra za stručnu ekspertizu Ruske poljoprivredne banke Oleg Knjanjzkov. Između ostalog, rod suncokreta mogao bi biti oko 17 miliona tona, soje – oko 9 miliona tona, repice – oko 5,6 miliona tona.

Površine pod suncokretom u 2025. godini iznosile su 11,1 milion hektara, što je za 12,8% više nego 2024. godine, bruto rod dostigao je 17 miliona tona, a prinos 16,6 c/ha. Suncokret ostaje osnovna kultura sa stabilnim potencijalom prihoda i ključnim elementom u rotaciji useva, istakao je ekspert. „Po suncokretu vodeće pozicije zauzele su Saratovska i Orenburška oblast, koje su zajedno ubrale 4,1 milion tona, što je više od količina četiri makroregiona – Sibira, Severnog Kavkaza, Urala i Dalekog Istoka – zajedno uzetih, na koje je otišlo 2,6 miliona tona“, uporedio je on.

Površine soje prošle godine povećane su za 9,9%, na 4,8 miliona hektara, rod je iznosio 9 miliona tona, što je za 26,9% više nego 2024. godine, a prosečan prinos po hektaru porastao je za više od 20%, na 20,2 c. „Soja je prestala da bude nišna kultura i postala sistemski element hrane i uljne bezbednosti zemlje“, naglasio je Knjanjzkov. „Porast prinosa odražava efekat primene savremenih agrotehnoloških metoda, kvalitetnog semenskog materijala i kontrolisane intenzifikacije“.

Repica je u 2025. godini zauzimala 3 miliona hektara – za 8,2% više nego 2024. godine, bruto rod dostigao je 5,6 miliona tona, povećan za 19,6%, a prinos je porastao na 19,3 c/ha. Repica pokazuje stabilnu pozitivnu dinamiku i formira dovoljan obim ponude za stabilan rad prerađivača i proširenje izvoznih isporuka, kaže Knjanjzkov. Pri tome, porast bruto roda soje i repice u 2025. godini u većini regiona obezbeđen je intenzifikacijom proizvodnje i povećanjem prinosa, a ne samo proširenjem površina za setvu, ukazuje ekspert.

Prema rečima Knjanjzkova, analiza top-10 regiona po bruto rodu uljanih pokazuje formiranje „multifunkcionalnih“ centara proizvodnje. Tako je Altajski kraj ubrao 2,1 milion tona uljanih i zauzeo prvo mesto po repici, treće po soji i suncokretu. Voronješka oblast sa 1,6 miliona tona ušla je u red lidera po soji i suncokretu. Tambovska oblast sa rezultatom od 1,4 miliona tona pokazala je visoke pozicije po soji i suncokretu. „Pri tome je moguća i visoka efikasnost i pri specijalizaciji na jednu kulturu: primer Saratovske oblasti potvrđuje da i diverzifikacija i monokulturni model mogu biti ekonomski uspešni. Konačni izbor će odrediti ekonomija proizvodnje i tržišna konjunktura“, dodao je ekspert RSHB.

Proizvodnja suncokretovog ulja u Rusiji u sezoni 2025/26 procenjuje se na više od 8 miliona tona, ukupna proizvodnja biljnih ulja – na 10,8 miliona tona. Dodatni faktor razvoja uljne industrije biće uvođenje novih prerađivačkih kapaciteta ukupnog obima do 1,5 miliona tona ove godine. Pri tome, što se tiče suncokreta, izvor rasta proizvodnje biće povećanje dubine prerade, smatra Knjanjzkov. Razvoj gajenja soje RSHB pre svega povezuje sa proširenjem prerađivačkih kapaciteta, a repice – sa obezbeđenjem stabilne sirovinske baze za izvoz i duboku preradu.

„2025. godina je pokazala da je tržište uljanih kultura Rusije prešlo iz faze kvantitativnog rasta u fazu strukturnog i tehnološkog jačanja. Povećanje prinosa, razvoj prerade i uvođenje novih kapaciteta formiraju dugoročni trend razvoja industrije. Za poljoprivredne proizvođače i prerađivače to znači da trenutni tržišni uslovi nisu jednokratni efekat uspešne sezone, već stabilna osnova za modernizaciju, investicije i proširenje izvoznog prisustva. Pri tome naglašavamo potrebu poštovanja rotacije useva radi očuvanja plodnosti zemljišta“, prokomentarisao je Knjanjzkov.

Prema analitičarima, zaključno sa 30. januarom, soja je u Brazilu požnjevena na 10% površina (6% prošle godine), a u najvećoj državi - proizvođaču soje - na skoro 25% površina (12,2% prošle godine, 12,6% u proseku tokom 5 godina).

Ove godine, površine pod sojom u zemlji su povećane za 4% na rekordnih 49,1 miliona hektara, što je, uz povoljne vremenske uslove tokom cele sezone, omogućilo analitičarima da značajno povećaju prognoze žetve.

U ponedeljak su poljoprivredne konsultantske kompanije povećale svoje prognoze za proizvodnju soje u Brazilu u 2025/26. godine zbog boljih nego očekivanih podataka o prinosima.

Tako je agencija AgRural povećala svoju prognozu u odnosu na januarske procene za 4,9 miliona tona na 181 milion tona, agencija StoneX - za 4 miliona tona na 181,62 miliona tona, agencija Celeres - za 4,1 milion tona na 181,3 miliona tona, dok je USDA u svom januarskom izveštaju povećao prognozu sa 175 na 177 miliona tona (u poređenju sa 171,5 miliona tona u 2024/25. godine).

Rekordna žetva soje povećaće ponudu u prvom kvartalu 2026. godine, spuštajući globalne cene, koje trenutno podržava jaka suša u Argentini koja negativno utiče na usev. Međutim, prognoza padavina za naredne dane mogla bi poboljšati stanje useva u zemlji i smanjiti pritisak na cene.

Prema podacima Berze žita u Buenos Ajresu, zaključno sa 28. januarom, skoro 66% useva soje u Argentini imalo je optimalan ili dovoljan nivo vlažnosti zemljišta, dok je 30% useva imalo kritično nizak nivo. U provincijama Buenos Ajres i Kordoba, usevi soje su u fazi cvetanja, a u Santa Feu su ušli u fazu nalivanja zrna. Generalno, stanje useva je prilično dobro, iako je tokom 1. do 25. januara u provinciji Buenos Ajres palo samo 36 mm padavina (50% manje od normalnog), a u Kordobi – 62 mm padavina (-35%).

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 04.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 03.02.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Ukrajinski poljoprivrednici će 2026. godine zasejati 22–23 miliona hektara usevima, ako se linija fronta značajno ne promeni. Ovo mišljenje je u intervjuu za Mind izrazio Pavlo Kovalь, generalni direktor Ukrajinske agrarne konfederacije.

On je napomenuo da je skoro 6 miliona hektara naznačene površine već zasejano ozimim usevima: 570 hiljada hektara ozimog ječma i 1,1 milion hektara ozime uljane repice, oko 70 hiljada hektara ozime raži i 4,8 miliona hektara pšenice.

„Ove brojke mogu biti donekle revidirane zbog složenosti prikupljanja informacija“, dodao je stručnjak.

On je uverio da će čak i u teškoj godini Ukrajina ubrati dovoljan rod za bezbednost hrane i izvoz.

„Ako kosimo 40 centi po hektaru (oko 20 miliona tona), pa čak i ako polovina toga bude prehrambena pšenica, to je skoro 9 miliona tona (a Ukrajini je potrebno oko 3,5 miliona tona godišnje). To jest, imaćemo zalihe za tri godine – naravno, ako Rusi ponovo ne pokvare liftove, železnicu itd.“, objasnio je Pavlo Kovalь.

Što se tiče prolećnog klina, stručnjak je siguran da će jedna od osnovnih kultura biti suncokret, kao i kukuruz i soja. Količina jarog ječma biće neznatna – oko 500 hiljada hektara (to je kultura koja je najviše smanjena u usevima). Suncokret, prema njegovim rečima, ostaje najmarginalnija kultura po hektaru, tako da će njegovi usevi ponovo dostići oko 5 miliona hektara.

„Danas možemo konstatovati da se usevi šećerne repe u Ukrajini smanjuju: ako smo 2023–2024. godine posejali 250 hiljada hektara, onda ove marketinške godine – samo 199 hiljada hektara. Od ubranog roda proizveli smo 1,72 miliona tona šećera, a domaćem tržištu je potrebno oko 900 hiljada tona. To jest, trebalo bi da izvezemo oko 800 hiljada tona“, rezimirao je Pavlo Kovalь.