RATARSKA PROIZVODNJA U HRVATSKOJ 2025. GODINE
Hrvatska proizvodnja meke i tvrde pšenice (ozime, jare i semenske) povećana je 2025. godine za 28,8% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 1,05 miliona tona, saopštio je nacionalni zavod za statistiku.
Proizvodnja ozimog i jareg ječma porasla je za 19,5% na 356.000 tona, dok je proizvodnja suncokreta porasla za 13,3% na 205.000 tona, prema preliminarnim podacima.
U međuvremenu, proizvodnja kukuruza je pala za 17,7% na 1,702 miliona tona, proizvodnja šećerne repe je opala za 13,8% na 406.000 tona, a proizvodnja uljane repice je porasla za 15,1% na 61.000 tona u poređenju sa 2024. godinom.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 26.01.2026. do 30.01.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 26.01.2026. do 30.01.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Turska državna agencija za žitarice TMO objavila je da će u februaru 2026. godine prodati 3,9 miliona tona kukuruza, ječma, prehrambene i tvrde pšenice iz strateških rezervi kako bi obuzdala inflaciju, stabilizovala domaće cene, podržala prerađivače obezbeđivanjem sirovina proizvođačima bulgura, testenina i brašna, i podržala proizvođače stočne hrane.
Istovremeno, TMO neće povećavati prodajne cene žitarica kako bi podržao domaće prerađivače i održao izvoznu konkurentnost turskih proizvoda, prvenstveno u segmentu testenina, jer rastući troškovi mogu pogoršati izvozne izglede usred povećane konkurencije sa Egiptom, Italijom, Španijom i Grčkom.
Obim prodaje tvrde pšenice, strateškog proizvoda za izvozno orijentisanu prehrambenu industriju zemlje, iznosiće 1,041 milion tona, od čega je većina zrna iz žetve 2023–2024, kao i manje količine iz žetve 2025. i 2022. godine. TMO dozvoljava nekim prerađivačima da izvrše odložena plaćanja u tri tranše.
Po trenutnom kursu, prosečna cena žita na silosima TMO je oko 320 dolara/t, što je 15–20 dolara/t niže od cena na domaćem tržištu, ali i dalje više od svetskih kotacija. Tako visoke cene će ograničiti izvoz turskih proizvoda.
Domaće cene su takođe podržane padom domaće proizvodnje. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede SAD, žetva pšenice i ječma u Turskoj u 2025/26. godine smanjena je za 15%, a proizvodnja pšenice iznosila je 16,3 miliona tona, uključujući tvrdu pšenicu - oko 3,5 miliona tona. Ovo povećava zavisnost zemlje od uvoza i korišćenja zaliha, dok prerađivači i izvoznici insistiraju na merama za obezbeđivanje stabilnih zaliha i vraćanje pozicija na stranim tržištima.
Povećane ponude žitarica iz rezervi smanjiće potražnju za uvozom, posebno za proizvodima iz Ukrajine, koja je poslednjih godina povećala ponude u ovom pravcu, posebno tokom sezonskog povećanja ponude u februaru i martu.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 29.01.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 29.01.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 28.01.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 28.01.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Od 1. januara, populacija goveda u Ukrajini je smanjena za 11,4% u poređenju sa odgovarajućom cifrom prošle godine na 1,804 miliona grla, a posebno krava - za 13,4% na 1,022 miliona grla, prema podacima Državne službe za statistiku Ukrajine.
Dok je broj goveda u domaćinstvima smanjen za 22,9% na 856,4 hiljade grla, u poljoprivrednim preduzećima je povećan za 2,4% na 947,7 hiljada grla.
Takođe, prema podacima Državne službe za statistiku, od 1. januara, populacija svinja u Ukrajini povećana je za 2,9% (na 4,64 miliona grla), živine - za 3,3% (na 192,387 miliona grla), ovaca i koza - smanjena je za 10% (na 761,1 hiljada grla).
Prema Rabobankinom izdanju „Global Animal Protein Outlook 2026“ (Globalni izgledi za životinjske proteine 2026), globalno tržište govedine suočiće se sa neviđenim izazovima, što će dovesti do smanjenja proizvodnje i rasta cena ove vrste mesa. Na pozadini povećane proizvodnje u sektorima živinarstva i akvakulture, govedina, kao jedan od glavnih izvora životinjskih proteina, naći će se u turbulentnoj zoni. Stoga će 2026. godina biti prekretnica kada će se, prvi put za šest godina, globalna proizvodnja kopnenih vrsta proteina smanjiti, a glavni teret će pasti na govedinu.
Stručnjaci identifikuju tri glavna faktora koji doprinose padu proizvodnje govedine:
Severna Amerika: SAD i Kanada nastavljaju polako da obnavljaju svoja stada stoke nakon godina likvidacije, ostavljajući nisku ponudu govedine na tržištu, što podiže cene. Proizvodnja govedine u SAD dostigla je vrhunac 2022. godine, ali je od tada opala. Uprkos visokim cenama, domaća potrošnja ostaje stabilna, što primorava SAD da povećaju uvoz i smanje izvoz. Ovo stvara mogućnosti za dobavljače iz Brazila, Australije i Novog Zelanda da popune upražnjene niše na američkom tržištu.
Brazil ulazi u fazu zadržavanja krmača kako bi obnovio svoje stado, što privremeno smanjuje obim klanja. Kao jedan od najvećih proizvođača govedine, zemlja se suočava sa potrebom da uravnoteži domaće potrebe sa izvozom. U uslovima globalne nestašice, Brazil može postati strateški lider usmeravanjem svojih izvoznih tokova ka zemljama sa velikom potražnjom, kao što je Kina.
U Kini je smanjenje domaće proizvodnje posledica završetka perioda masovnih nestašica zaliha. Zemlja, koja uvozi oko 30% svetske potrošnje govedine, smanjiće kupovinu za 2–3%. To nije zbog pada potražnje, već zbog ograničene globalne ponude i visokih cena. Brazil ostaje ključni partner, obezbeđujući više od polovine uvoza govedine u Kinu.
U Evropskoj uniji, proizvodnja govedine se stabilizuje na niskom nivou, jer strukturno smanjenje broja stoke, strogi propisi o zaštiti životne sredine i regulatorni pritisci ometaju rast. Kratkoročno gledano, mogućnosti za proširenje proizvodnje su ograničene, što Evropu čini zavisnom od uvoza i otvara nove mogućnosti za izvoznike iz Merkosura, čak i uprkos moderatorskom efektu trgovinskih sporazuma koji bi mogli stupiti na snagu 2026. godine.
Stoga, u 2026. godini možemo očekivati značajne promene u strukturi globalnog tržišta govedine. S jedne strane, visoke cene će stimulisati proizvođače da optimizuju svoje procese i traže nova tržišta. S druge strane, nedostatak ponude može dovesti do povećanja cena gotovih proizvoda, što će uticati na preferencije potrošača i ukupnu potrošnju.
Globalno tržište govedine 2026. godine postaće arena za konkurenciju između proizvođača, gde će zemlje sa efikasnijim sistemima proizvodnje i održivim resursima moći da preuzmu vodeće pozicije. Brazil, kao strateški igrač, verovatno će iskoristiti situaciju da ojača svoju poziciju na međunarodnoj sceni, dok će drugi regioni biti primorani da se prilagode novim uslovima kako bi preživeli u uslovima nestašice i visokih cena.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 27.01.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 27.01.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 26.01.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 26.01.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 19.01.2026. do 26.01.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 19.01.2026. do 26.01.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
