Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 25.05.2026. do 29.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Ažurirani kratkoročni izgledi Evropske komisije predviđaju pad proizvodnje svinjetine od 1% u poređenju sa 2025. godinom, sa smanjenim izvozom i stabilizacijom potrošnje po glavi stanovnika na oko 32,6 kg.
Evropska komisija je objavila ažuriranje svojih kratkoročnih izgleda za poljoprivredna tržišta EU za 2026. godinu. Ovo prilagođavanje dolazi u kontekstu makroekonomskog okruženja oslabljenog produženom geopolitičkom nestabilnošću na Bliskom istoku, što povećava troškove energije, transporta i đubriva – a samim tim i cenu stočne hrane – sa odgovarajućim uticajem na troškove proizvodnje.
Proizvodnja: Još jedna revizija naniže
Prema prognozama, očekuje se da će neto proizvodnja svinjetine pasti za približno 1% u odnosu na prethodnu godinu, padajući sa 21,98 miliona metričkih tona (Mt) procenjenih za 2025. godinu na 21,76 Mt projektovanih za 2026. godinu.
Istorijski podaci o ravnoteži ponude i potražnje u EU potvrđuju da sektor već nekoliko godina traži novu ravnotežu. Nakon vrhunca bruto proizvodnje 2021. godine, kada je neto proizvodnja premašila 23,6 miliona tona, sektor je pretrpeo dvostruki udarac od pada kineske potražnje i ciklusa smanjenja stada, dostigavši dno 2023. godine na 20,8 miliona tona. Oporavak 2024. i 2025. godine (21,3 i 22,0 miliona tona bruto, respektivno) sada je prekinut 2026. godine novom revizijom naniže.
Izvoz: Novo smanjenje na pomolu
Izgledi za trgovinu su najmračniji. Izvoz svinjetine, koji je 2020. godine premašio 4,9 miliona metričkih tona, vođen potražnjom iz Kine, nastavlja da se strukturno prilagođava. Nakon što je 2024. godinu završio na 2,94 miliona tona i blago se oporavio 2025. godine na procenjenih 2,98 miliona tona, prognoza za 2026. godinu ukazuje na dalji pad od 3% na 2,89 miliona tona. Komisija upozorava da bi visoke cene i slabljenje ekonomskog okruženja mogli smanjiti konkurentnost evropske svinjetine na međunarodnim tržištima, iako bi sektor zadržao svoj pozitivan trgovinski bilans.
Potrošnja po glavi stanovnika: Stabilnost uprkos visokim cenama
Ažuriranje Komisije ističe da će potrošnja mesa po glavi stanovnika u EU ostati stabilna u 2026. godini, sa snažnom potražnjom uprkos visokim cenama na gotovo svim tržištima. Za svinjetinu se očekuje da će ta brojka biti oko 32,6 kg po glavi stanovnika, što je nešto ispod 32,9 kg procenjenih za 2025. godinu, što predstavlja stabilizaciju nakon najnižih nivoa iz 2023. godine (31,0 kg).
Održana samodovoljnost, ali u opadanju
EU održava stopu samodovoljnosti od preko 115% u prognoziranom periodu, što potvrđuje da blok konstantno proizvodi više nego što troši. Međutim, trend je očigledno silazni: sa 126% u 2020. godini, pao je na 115,7% u 2024. godini, a dalji pad na 115,1% se projektuje za 2026. godinu.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 28.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 27.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 26.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Rusija je od 1. do 20. maja izvezla 2,4 miliona tona glavnih vrsta žita - 1,9 puta više nego u istom periodu prošle godine, piše „Interfaks“ pozivajući se na monitoring Ruskog zrnovnog saveza (RZS). Među time, isporuke pšenice su povećane 1,8 puta, skoro do 2,3 miliona tona. Izvezeno je 97 hiljada tona kukuruza (rast 2,8 puta), 33,3 hiljade tona ječma (10 puta više nego prethodne godine). Takođe je isporučeno 100 hiljada tona graška – 1,7 puta više nego u prvih dvadeset dana maja 2025. godine.
Pšenica je isporučivana u 20 zemalja, dok je u istom periodu prošle godine kupaca bilo 16 država. Tradicionalni lider je Egipat, u koji je isporučeno 447 hiljada tona poljoprivrednih kultura u odnosu na 261 hiljadu tona prethodne godine. Kukuruz je isporučivan samo u dve zemlje: Iran je kupio 61,3 hiljade tona, Turska 35,6 hiljada tona. Pre godinu dana nije bilo izvoza u ove zemlje. Ječam je isporučivan samo u Iran.
Broj kompanija-izvoznika nastavlja da se smanjuje, ali sporije nego prošle godine. „Može se reći da je izvozno tržište ruskog žita dostiglo optimalan broj trgovaca. Ukupno je pšenicu isporučivalo 24 kompanije, dok je u prošloj sezoni u ovom periodu bilo 36“, uporedila je direktorka analitičkog odeljenja RZS Jelena Tjurina.
Prema prognozama Ministarstva poljoprivrede, na kraju poljoprivredne godine 2025/26 izvoz žita može dostići 60 miliona tona, trenutno je isporučeno oko 52 miliona tona. Ovo je rekla šefica ministarstva Oksana Lut na Svenarodnom zrnovnom forumu. Dobar rod od prošle godine od 144,6 miliona tona omogućio je obezbeđenje unutrašnje prehrambene bezbednosti i dostojne količine isporuka na spoljna tržišta, podsetila je ona. Do kraja sezone može se izvoziti još 7,5-8 miliona tona, procenila je ministarka. „To omogućava kvota koja je postavljena na 25 miliona tona. To omogućava potražnju na svetskom tržištu“, – istakla je, dodajući da obim isporuka može približiti i 62 miliona tona – ranije su takvu procenu dali analitičari „Rusagrotransa“. Istovremeno, Lut je ukazala da je najvažnije za tržište konjunktura, a ona trenutno nije baš pozitivna.
Na prvom radnom danu nedelje došlo je do osetnog pada cena energenata usled pojačanog optimizma oko mogućeg sporazuma između SAD i Irana, koji bi omogućio ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i normalizaciju pomorskih transportnih ruta.Nafta:
Fjučersi WTI sirove nafte pali su za skoro 6%, spustivši se ispod 91 dolara po barelu. Slično kretanje zabeležio je i Brent, koji je oslabio za gotovo 6% i trguje se ispod 98 dolara po barelu. Iako su obe strane poslale pomešane poruke – predsednik Trump je naglasio da sporazum mora biti „odličan i značajan ili ga neće biti“, dok Iran ističe postignuti konsenzus ali upozorava na preostale ključne nesuglasice – podaci o praćenju brodova pokazuju postepeno ublažavanje zastoja u regionu. U proteklim danima tri LNG tankera prošla su kroz Ormuski moreuz ka destinacijama u Aziji.Prirodni gas:
Evropske cene prirodnog gasa pale su za više od 4%, dostigavši oko 46,3 evra po megavat-satu, što je najniži nivo u poslednje dve nedelje. Tržište pozitivno reaguje na signale deeskalacije u Persijskom zalivu i nastavak LNG isporuka iz Katara i UAE uprkos ograničenjima plovnog puta.Urea:
Cena uree nastavila je silaznu putanju i 22. maja 2026. pala je na 502,50 USD po toni, što predstavlja dnevni pad od 7,37%. U poslednjih mesec dana zabeležen je kumulativni pad od 27,41%, iako je cena i dalje 9,54% viša nego pre godinu dana.Zaključak:
Tržište energenata i đubriva ušlo je u nedelju sa značajnim korekcijama naniže, vođeno geopolitičkim nadama. Ipak, velika neizvesnost i dalje postoji, jer ključna pitanja u pregovorima SAD–Iran još nisu rešena. Logistički operatori treba da prate dalji razvoj situacije u Ormuskom moreuzu, jer bi eventualni sporazum značajno uticao na troškove transporta i raspoloživost kapaciteta.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 25.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Meteorolozi upozoravaju na veliku verovatnoću formiranja snažne „toplotne kupole“ nad Evropom tokom leta 2026. godine, što bi potencijalno moglo izazvati dugotrajne toplotne talase, rekordne temperature i široko rasprostranjenu sušu. Najveći rizici se očekuju u centralnoj, južnoj i istočnoj Evropi, gde bi temperature mogle značajno premašiti sezonske norme.
Prema međunarodnim meteorološkim modelima, jedan od ključnih pokretača potencijalne ekstremne vrućine mogao bi biti razvoj „Super El Ninja“, koji utiče na globalnu atmosfersku cirkulaciju. Meteorolozi ne isključuju nove temperaturne rekorde iznad 40°C u nekoliko delova Evrope, zajedno sa stalno visokim noćnim temperaturama.
Takvi vremenski uslovi mogli bi postati veliki izazov za poljoprivredni sektor. Očekivani deficit vlage može negativno uticati na prinose kukuruza, suncokreta, soje i drugih prolećnih useva, posebno na Balkanu i u Istočnoj Evropi. Dodatni rizici uključuju pogoršanje stanja zemljišta i rast troškova navodnjavanja.
Na Balkanu, uključujući Bugarsku i susedne zemlje, očekuje se da će temperature iznad 35°C često biti već u junu. Nakon dužeg pregrevanja atmosfere, može se povećati i verovatnoća jakih letnjih oluja, lokalizovanog grada i oštrih vremenskih kontrasta, što će otežati razvoj useva i radove na polju.
Klimatolozi napominju da Evropa ostaje kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, dok ekstremni vremenski događaji postaju sve češći i intenzivniji. Ako se trenutne prognoze ostvare, leto 2026. godine moglo bi postati jedno od najtoplijih u istoriji, povećavajući pritisak na evropska poljoprivredna i prehrambena tržišta.
