AKTUELNOSTI

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 30.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 29.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Srpska ratarska proizvodnja tradicionalno zavisi od izvoza, jer domaća prerada nije na nivou koji bi mogla da apsorbuje viškove. Zbog toga su naši ratari najviše okrenuti tržištima Evropske unije, pre svega Rumuniji (luka Konstanca) i Italiji. U takvim uslovima svaka promena na evropskom tržištu žitarica direktno utiče na cene i plasman naše robe.

Dok je prošle godine Evropska unija ostvarila rekordne prinose, posebno pšenice, situacija u 2026. je znatno složenija. Visoke cene azotnih đubriva, delom izazvane geopolitičkim poremećajima, dovele su do promene setvene strukture – proizvođači su se okrenuli kulturama sa manjom potrebom za azotom. Uz to, suša i visoke temperature ozbiljno pogađaju ključne zemlje. Najveći proizvođač kukuruza, Francuska, kao i veliki potrošač Španija, suočavaju se sa manjkom vlage i toplotnim stresom. Neizvesnost oko padavina stvara zabrinutost među evropskim farmerima i trgovcima.

Ovakav razvoj događaja otvara realan prostor za bolji plasman srpskih žitarica. Manji prinosi u EU obično dovode do veće potražnje za uvoznom robom i povoljnijih cena za izvoznike koji imaju robu na raspolaganju. U tom kontekstu, svak dodatna tona kvalitetnog kukuruza  ili pšenice sa naših polja ima veću šansu da nađe kupca po pristojnoj ceni.

Kod nas meteorolozi najavljuju osveženje – posle nekoliko vrelih dana koje bi trebalo da donesu neophodnu vlagu usevima u ključnim fazama razvoja. To je važan pozitivan signal, naročito posle dve suše godine koje su mnoge naše ratare ostavila bez očekivanog roda i prihoda.

Naravno, još je rano za konačne zaključke. Prinosi će zavisiti od toga koliko će kiše biti pravovremene i ravnomerno raspoređene narednih nedelja. Ipak, trenutna situacija na evropskom tržištu i najavljene padavine daju osnova za oprezan optimizam. Srpski seljak je ove godine, kao i uvek, najviše oslonjen na nebo – ali okolnosti su takve da to nebo ima priliku da vrati dug iz prethodne sezone.

Ako vremenski uslovi ostanu bar prosečni do žetve, ova godina može doneti vidno poboljšanje prihoda u ratarstvu i stabilniji položaj naših poljoprivrednika na izvoznom tržištu. Realno je nadati se boljem ishodu, uz svest da konačan rezultat zavisi od rada na polju i milosti vremena.

Zapadnu Evropu je ove nedelje pogodio drugi talas abnormalnih vrućina, nakon perioda visokih temperatura u maju. Francuska i zapadna Nemačka, ključni proizvođači pšenice u EU, najviše su pogođene. Visoke temperature nastavljaju da smanjuju potencijalni prinos pšenice i kukuruza, a temperaturni rekordi su već postavljeni u Francuskoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji.

Prema prognozama meteorologa, vrhunac vrućine će pasti u petak i vikend, nakon čega će atmosferski frontovi doneti izvesno zahlađenje. Istovremeno, očekuje se da neki regioni neće dobiti dovoljno padavina, tako da će deficit vlage i stres za useve potrajati.

Prema procenama analitičke kompanije Expana, ako ne bude značajnijih padavina u narednih deset dana, žetva kukuruza u Francuskoj bi mogla pasti ispod 10 miliona tona prvi put od 1990. godine. Poređenja radi, 2025. godine zemlja je ubrala 13,2 miliona tona kukuruza.

Vrućina takođe negativno utiče na izglede za proizvodnju meke pšenice. Ekspana procenjuje da bi prosečan prinos mogao pasti ispod 7 t/ha u poređenju sa 7,4 t/ha prošle godine, što bi smanjilo proizvodnju za najmanje milion tona u poređenju sa žetvom iz 2025. godine od 33,4 miliona tona. Zbog visokih temperatura, žetva ječma i pšenice u Francuskoj je već počela jednu do dve nedelje ranije nego obično.

Evropska komisija je u maju snizila svoju prognozu proizvodnje meke pšenice u EU u tržišnoj 2026/27. godini na 126,9 miliona tona, sa 127,3 miliona tona u aprilu. Ovo je znatno manje od žetve prethodne sezone od oko 135 miliona tona.

Sledeće nedelje očekuje se da će se toplotni talas proširiti na zemlje Crnog mora, gde se pšenica nalazi u fazi nalivanja zrna. Iako vremenski uslovi u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj i južnim regionima Ruske Federacije ostaju generalno povoljni za formiranje useva, dalji porast temperature može postepeno smanjiti potencijal prinosa.

Zato bi moguće smanjenje proizvodnje u SAD i zemljama EU moglo postati ključni faktor koji podržava svetske cene pšenice, što će, zauzvrat, pomoći u održavanju visokih cena crnomorske pšenice dok se procenjuju stvarni gubici useva.

Istovremeno, analitička kompanija SovEcon snizila je prognozu žetve pšenice u Ruskoj Federaciji u 2026. godini sa 90,3 na 88,9 miliona tona u poređenju sa 91,1 milionom tona u 2025. godini. Razlog je bio smanjenje površina pod pšenicom na minimalni nivo u poslednjih 12 godina — 25,8 miliona hektara.

Površina pod jarom pšenicom je najviše smanjena — na 9,9 miliona hektara u poređenju sa 10,5 miliona hektara prošle godine, dok je površina pod ozimom pšenicom ostala nepromenjena na 15,9 miliona hektara.

Istovremeno, veoma povoljni vremenski uslovi na jugozapadu Ruske Federacije — glavnom izvoznom regionu zemlje — omogućavaju nam da očekujemo nagli porast proizvodnje pšenice na 37,4 miliona tona u poređenju sa 31,9 miliona tona prošle godine. Ovo može povećati pritisak na cene na početku nove tržišne sezone.

Međutim, već u septembru, kada tržište dobije konačne rezultate žetve prolećne pšenice u Ruskoj Federaciji, SAD i Kanadi, svetske kotacije mogu biti značajno korigovane u zavisnosti od stvarnih pokazatelja prinosa.

U takvim uslovima, preporučljivo je da ukrajinski poljoprivrednici ne žure sa aktivnom prodajom prehrambene pšenice na početku sezone i, ako je moguće, odlože prodaju glavnih količina za jesenji period. Nasuprot tome, prodaja uljane repice može ostati profitabilnija na početku tržišne sezone.

Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 22.06.2026. do 26.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

U sezon 2025/26, zemlje Evropske unije značajno su povećale izvoz uljarica.

Ukupan obim isporuka dostigao je 1,833 miliona tona, što je 41% više nego u istom periodu prošle marketinške godine, prema podacima Evropske komisije.

Najveće stope rasta izvoza zabeležene su kod uljane repice i suncokreta, dok većina prerađenih proizvoda — sačma i biljna ulja — pokazuje smanjenje zaliha.

Po pojedinačnim usevima, izvoz je iznosio:

soja — 281 hiljada tona (-24% u poređenju sa istim periodom prošle godine);

uljana repica — 573 hiljade tona (+57%);

suncokret — 978 hiljada tona (+74%).

Izvoz prerađenih proizvoda iznosio je:

sojina sačma — 418 hiljada tona (-13%);

sačma od uljane repice — 677 hiljada tona (-10%);

suncokretova sačma — 304 hiljade tona (-4%);

sojino ulje — 564 hiljade tona (-24%);

ulje od uljane repice — 586 hiljada tona (+14%);

suncokretovo ulje — 410 hiljada tona (-25%).

Na prvi pogled, brzi porast izvoza semena suncokreta deluje paradoksalno, jer je proizvodnja ove kulture u EU opala ove sezone. Međutim, glavni razlog je bilo naglo pogoršanje ekonomičnosti prerade suncokreta.

Zbog niskih marži, evropske kompanije za ekstrakciju ulja smanjile su preradu suncokreta na najniži nivo u poslednjih devet godina - oko 7,4 miliona tona u poređenju sa 9 miliona tona u 2024. godini. Istovremeno, mnogi pogoni su preorijentisali svoje kapacitete na preradu uljane repice i uvezene kanole, što obezbeđuje veću profitabilnost.

U ovim uslovima, tradicionalni proizvođači suncokreta u EU, pre svega Rumunija i Bugarska, sve više izvoze seme umesto da ga prerađuju u zemlji. Glavne destinacije za snabdevanje postale su Turska, zemlje Severne Afrike, Bliski istok i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kontinuirano niske marže prerade suncokreta u Evropi mogu nastaviti da podržavaju visok obim izvoza semena, dok će potražnja za suncokretovim uljem i sačmom ostati relativno slaba.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 25.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 24.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Prema junskom biltenu MARS-a, uslovi za uzgoj useva ostaju generalno povoljni u većini regiona Evropske unije. Ozimi usevi se približavaju zrelosti, a prolećni usevi se nastavljaju snažno razvijati. Međutim, sušno proleće i toplotni talasi u maju već su negativno uticali na izglede za useve u delovima zapadne, centralne i istočne Evrope.

Stručnjaci MARS-a napominju da će visoke temperature i deficit padavina potrajati u većem delu zapadne i centralne Evrope do kraja juna, što može povećati stres za useve i smanjiti potencijal prinosa.

Prognoza prosečnog prinosa pšenice (meke i tvrde) u EU procenjuje se na 5,79 t/ha, što je 3% više od proseka za poslednjih pet godina, ali 5% niže nego prošle godine. Konkretno, u Francuskoj se očekuje da će prinos meke pšenice biti na prosečnom nivou, u Nemačkoj - 4% iznad proseka, u Poljskoj - 1% ispod, dok je u Rumuniji - 15% iznad proseka.

Prosečan prinos ozimog i jareg ječma u EU prognozira se na 5,09 t/ha, što je 2% iznad petogodišnjeg proseka, ali 10% ispod prošlogodišnjeg nivoa. Najbolji rezultati se očekuju za ozimi ječam u Rumuniji (+14% iznad proseka) i Bugarskoj (+7%), dok se prognozira da će jari ječam u Slovačkoj biti 15% ispod proseka.

Za kukuruz je prognoza prinosa povećana na 7,38 t/ha, što je 4% iznad petogodišnjeg proseka i 3% iznad prošlogodišnjeg. Najbolji rezultati se očekuju u Bugarskoj (+23% iznad proseka) i Rumuniji (+4%), gde su usevi dobili dovoljno padavina tokom vegetacije.

Istovremeno, prognoza za prinose ozime uljane repice u EU ostaje manje optimistična. Očekivani prinos je 3,18 t/ha, što je 1% ispod petogodišnjeg proseka i 5% manje nego prošle godine. Najveća smanjenja očekuju se u Poljskoj (-10%), Slovačkoj (-12%) i Francuskoj (-1%) zbog prolećne suše i mraza. Nasuprot tome, očekuje se da će se prinosi povećati za 9% u Rumuniji i za 2% u Nemačkoj u poređenju sa petogodišnjim prosekom.

Prognoza prinosa suncokreta u EU povećana je na 2,08 t/ha, što je 5% više od prosečnog nivoa u poslednjih pet godina i 11% više nego u 2025. godini. Najbolji izgledi su u Bugarskoj (+35% iznad proseka) i Rumuniji (+5%), dok bi u Francuskoj prinosi mogli da se smanje za 4%.

MARS procenjuje da su usevi u Francuskoj, Španiji i delovima Nemačke najviše pogođeni majskim toplotnim talasom. Drugi talas visokih temperatura krajem juna mogao bi dodatno pogoršati stanje useva u ovim regionima.

U Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj, nedostatak padavina pogoršao je izglede za useve, a predviđa se da će prinosi zimskih i prolećnih useva biti 5-8% ispod proseka. U međuvremenu, Rumunija i Bugarska su na dobrom putu da ostvare skoro rekordne prinose.

Za Ukrajinu, MARS procenjuje prosečan prinos glavnih useva na iznad proseka. Istovremeno, analitičari skreću pažnju na značajan kontrast između regiona: centralni, južni i istočni regioni su dobili dovoljno padavina, dok zapadni regioni i dalje pate od deficita vlage, što bi moglo negativno uticati i na ozime i na prolećne useve.

Situacija u Turskoj ostaje posebno povoljna. Zahvaljujući obilnim padavinama i umerenim temperaturama u proleće, očekuju se rekordno visoki prinosi glavnih useva. Konkretno, prognozira se prinos meke pšenice 15% iznad proseka, tvrde pšenice - 22%, i ječma - 39%.

Snažna žetva u Turskoj mogla bi smanjiti potrebe zemlje za uvozom žitarica, posebno iz Ukrajine. Istovremeno, dobri izgledi za žetvu u Bugarskoj i Rumuniji povećaće konkurenciju na tržištu Crnog mora, vršeći dodatni pritisak na cene žitarica na početku nove sezone.