Uprkos znatno pogoršanim izgledima za rod žitarica u većem delu Evropske unije zbog vrućine i suše, Rumunija i Bugarska se kreću u suprotnom smeru. Očekuje se da će crnomorske članice EU delimično ublažiti deficit u ponudi žitarica u regionu, dok se Francuska, Nemačka i Poljska suočavaju sa značajnim gubicima u proizvodnji.

Prema podacima kompanije Coceral, ukupna proizvodnja žitarica u EU mogla bi da opadne za više od 9% ove godine, što je najveći godišnji pad u više od dve decenije. Francuska je najteže pogođena ekstremnim vrućinama, a očekuje se da će proizvodnja kukuruza pasti na najniži nivo od 1990. godine. Francusko Ministarstvo poljoprivrede procenjuje da bi gubici kukuruza mogli da dostignu čak jednu trećinu useva.

U ovim okolnostima, Rumunija je na dobrom putu da požnje jedan od najboljih useva u svojoj istoriji. Prema rečima analitičara Agricolumn-a, Cezara Georgea, obilne padavine u poslednja tri meseca stvorile su uslove za rekordne žetve pšenice, ječma i uljane repice. Adekvatna vlažnost zemljišta zaštitila je useve od jakih letnjih vrućina koje su značajno smanjile proizvodni potencijal širom Zapadne Evrope.

Prema podacima brokerske kuće Agricore, očekuje se da će Bugarska ostvariti i rekordnu žetvu pšenice. Međutim, analitičari napominju da je kvalitet zrna ispod očekivanog zbog nižeg sadržaja proteina. Smanjena primena azotnih đubriva se smatra jednim od glavnih razloga, što znači da će veći deo useva verovatno biti korišćen za stočnu hranu, a ne za proizvodnju hrane.

Uprkos dobrim izgledima za Rumuniju i Bugarsku, njihova žetva neće biti dovoljna da u potpunosti nadoknadi gubitke u drugim velikim zemljama proizvođačima EU. Izvoz pšenice iz EU već zaostaje za prošlogodišnjim tempom, dok cene žitarica nastavljaju da rastu usred smanjenja zaliha, nepovoljnih vremenskih uslova i stalne neizvesnosti u regionu Crnog mora.

Analitičari kažu da će snažne žetve u Rumuniji i Bugarskoj igrati važnu ulogu u snabdevanju evropskog tržišta žitarica, iako se očekuje da će ukupni bilans ostati tesan. Ovo bi moglo stvoriti dodatne mogućnosti za izvoznike Crnog mora, uključujući Ukrajinu, pod uslovom da logistika omogući zemlji da u potpunosti ostvari svoj izvozni potencijal.