Elektronske brošure sa dobrim poljoprivrednim praksama i tehnologijama za ublažavanje prirodnih nepogoda na ove dve kulture dostupne zainteresovanim poljoprivrednicima. Stručnjaci su tokom radionica razmatrali stanje u oblasti proizvodnje i klimatskih promena.

Prva brošura izašla je pod imenom Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji soje u Srbiji, a druga Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji kukruza u Srbiji.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokrenulo je inicijativu za kreiranje liste agrotehničkih mera koje se odnose na kukruz i soju još u septembru 2017. godine, kao dve vrste koje imaju veliki značaj u srpskoj poljoprivredi. Brošure sa uputstvima za poljoprivrednike nastale su kao proizvod više radionica, a inicijalna je okupila eminentne stručnjake iz oblasti ratarstva, genetike i selekcije biljaka, meteorologije i klimatologije, obrazovanja, savetodavstva, mehanizacije, prehrambene tehnologije, stočarstva, sociologije i ekonomije. 

Stručnjaci su tokom radionica razmatrali stanje u oblasti proizvodnje i klimatskih promena, a zatim iznosili ideje, rešenja i primere dobrih praksi koje mogu pomoći da se u proizvodnji kukuruza i soje ublaže negativna dejstva prirodnih nepogoda.

Prema indeksu svetskog rizika, izloženost zemalja Zapadnog Balkana klimatskim promenama najveća je u Evropi. Očekuje se da će pojave suša, poplava, olujnih vetrova i grada u Srbiji biti sve češće i sa sve ozbiljnijim posledicama u narednom periodu. Poljoprivreda je jedan od sektora koji najviše zavisi od klime i vrlo je osetljiva na klimatska variranja i promene, pa autori brošura smtraju da predlozi koji su u njima izneti mogu biti od presudne koristi za poljoprivrednike.

Autori brošura su Milena Simić, sa Instituta za kukuruz Zemun Polje, Jegor Miladinović sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i Slaven Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Na kraju brošure navedeni su kontakti, adrese i telefoni Ministarstva, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, svih poljoprivrednih savetodavnih službi u Srbiji, Hidrometeorološkog zavoda i Prognozno-izveštajne službe, kako bi se omogućilo poljoprivrednim proizvođačima da se direktno obrate i pitaju u vezi navedenih praksi i tehnologija i dobiju odgovarajući savet.