Osvrt na tržište za 07.05.2024.- subvencije i regulative. Za detaljnije informacije morate biti ulogovani ili registrovani
Institut za proučavanje tržišta poljoprivrede( ICAR) snizio je prognozu bruto žetve žitarica u ovoj godini sa 146 miliona tona na 142 miliona tona, uključujući pšenicu sa 93 miliona tona na 91 milion tona, piše Interfaks. Procena izvoza žitarica u novoj sezoni smanjena je sa 68 miliona tona na 64,5 miliona tona, uključujući i pšenice - sa 52 miliona tona na 50,5 miliona tona.
„Glavni razlog pada je klasična suša na jugu, gde vidimo velike probleme u tri glavna regiona – u Rostovskoj oblasti, Krasnodarskoj i Stavropoljskoj teritoriji, a pogođeni su delovi Voronješke i Volgogradske oblasti“, rekao je glavni ICAR-a, direktor agencije Dmitrij Rilko, dodajući da je u drugim regionima, na primer u Centru, došlo do izvesnog poboljšanja situacije. Istovremeno, stručnjak nije isključio dalje smanjenje prognoze zbog suše. Prema nacrtu Nacionalnog izveštaja Ministarstva poljoprivrede o sprovođenju državnog programa razvoja poljoprivrede na osnovu rezultata 2023. godine, ove godine se očekuje žetva žitarica u Rusiji od 132 miliona tona.
Izvršni direktor analitičke kompanije ProZerno„Vladimir Petričenko je krajem aprila na međunarodnoj konferenciji „Proizvodnja stočne hrane-2024” rekao da se njegova prethodna očekivanja o prikupljanju 141 miliona tona žitarica nisu ispunila. „Postaje sve gore, pa se klatno zamahnulo u drugu stranu. Verujem da će sada biti manje od 140 miliona tona, a možda čak i ako se suša na jugu proširi i pojača, vidimo 135-136 miliona tona bez novih teritorija“, rekao je Finmarket. Žetva pšenice, umesto 90 miliona tona, mogla bi da bude 88 miliona tona, ječma - 18 miliona tona (prethodna prognoza - 19,5 miliona tona), kukuruza - oko 15 miliona tona (18,8 miliona tona). Petričenko je procenio izvozni potencijal u novoj poljoprivrednoj godini na 55,2 miliona tona žitarica, uključujući 43,2 miliona tona pšenice.
Analitičari Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) su u majskom pregledu „malo“ snizili svoju prognozu za proizvodnju pšenice u Rusiji na 93 miliona tona, pošto su suvi uslovi doveli do deficita vlage u zemljištu na jugu zemlje.
Analitički centar " SovEcon"„U aprilu je snizio prognozu bruto žetve pšenice za milion tona na 93 miliona tona, uključujući i procenu za žetvu ozime pšenice sa 69,2 miliona tona na 68,2 miliona tona, jara pšenica je ostala na 25,7 miliona tona prilagođavanje je usled sušnih vremenskih uslova na jugu, koji je najveći poljoprivredni proizvođač u zemlji, koji čini više od 40% ukupne žetve. Nivo vlage u makroregiji do treće dekade aprila u poslednjih 30 dana iznosio je 60-80% norme, a minimalna temperatura bila je 2-4 °C iznad proseka.
U aprilu, na poljima Stavropoljskog kraja, Krima i Rostovske oblasti, usled nedostatka vlage, formiran je manji broj klipova ozime pšenice, što može dovesti do nedovoljne punenosti klipa i povećanog zakržljavanja zrna, navodi agrometeorološka. pregled Hidrometeorološkog centra Rusije. „U istočnoj polovini Južnog federalnog okruga, u uslovima mogućeg deficita padavina, ostaće opasnost od suše“, saopštio je Hidrometeorološki centar. Smanjen sadržaj vlage u površinskom sloju zemljišta primećen je u federalnim okruzima Južnog i Severnog Kavkaza. To je uticalo i na napredovanje setve i nepovoljno se odrazilo na klijanje semena i nicanje rasada.
FAO-ova prognoza za svetsku proizvodnju žitarica u 2023/24. je povećana za 5 miliona tona i sada iznosi 2 846 miliona tona, što je 1,2 odsto (35,1 milion tona) više u odnosu na nivo iz prethodne godine. Ova revizija naviše se uglavnom zasniva na prilagođavanju globalne proizvodnje pirinča, koja je od aprila povećana za 2,9 miliona tona. Ovo je usledilo nakon revizije istorijskih podataka o proizvodnji za Mjanmar i objavljivanja zvaničnih procena u Pakistanu koje ukazuju na izraženiji oporavak proizvodnje nego što je ranije procenjeno. Kao rezultat toga, očekuje se da će globalna proizvodnja pirinča u 2023/24. godini dostići novi rekord od 529,2 miliona tona (mljevena osnova), 0,7 odsto iznad procene za 2022/23. Štaviše, učinjene su skromne revizije naviše u prognozama za globalnu proizvodnju kukuruza i pšenice.
Predviđena na 2 829 miliona tona, prognoza za svetsko korišćenje žitarica za 2023/24. godinu je veća za 1,7 miliona tona u odnosu na prošli mesec i 37,7 miliona tona (1,4 odsto) iznad nivoa iz 2022/23. Globalno korišćenje krupnog žitarica u 2023/24. predviđa se na 1 510 miliona tona, što je povećanje od 1,8 miliona tona u odnosu na prethodni mesec i 1,6 odsto u odnosu na nivo 2022/23. Ovo povećanje u velikoj meri odražava veću upotrebu kukuruza u ishrani nego što se ranije očekivalo (posebno u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama) i ječma (u Kini). Nasuprot tome, globalna prognoza iskorišćenja pšenice za 2023/24. revidirana je naniže za 1,3 miliona tona, uglavnom zbog manje očekivane upotrebe stočne hrane u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, globalna iskorišćenost pšenice 2023/24 i dalje će se povećati za 1,9 procenata iznad nivoa iz 2022/23, na 794 miliona tona, vođena pretežno snažnim rastom upotrebe pšenice za stočnu hranu uglavnom u Kini i u Evropi u Uniji. FAO je povećao svoju aprilsku prognozu korišćenja pirinča u svetu u 2023/24. godini za 1,2 miliona tona na 525,0 miliona tona, nakon revizija naviše očekivane upotrebe u brojnim, uglavnom azijskim, zemljama, što je više nego nadoknadilo smanjenje prognoze za Kinu. Uprkos reviziji naviše, i dalje se predviđa da će globalno korišćenje pirinča pasti za 1,2 miliona tona ispod procene za 2022/23.
Uprkos reviziji naniže od 4,6 miliona tona u odnosu na prethodni mesec, FAO-ova prognoza za svetske zalihe žitarica do 2024. je sada vezana na 890 miliona tona, što je i dalje 2,1 odsto iznad nivoa na početku. Ova revizija naniže se uglavnom pripisuje očekivanom padu zaliha kukuruza u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama i, u manjoj meri, zalihama ječma u Kazahstanu. Odnos svetskih zaliha žitarica u upotrebi u 2023/24. predviđa se na udobnom nivou od 30,9 odsto, skoro nepromenjeno sa nivoa od 30,8 odsto u 2022/23. Predviđa se da će globalne zalihe krupnog žita, vezane za 372 miliona tona, porasti iznad početnih nivoa, za 5,6 odsto. Sa 318 miliona tona, prognoza globalnih zaliha pšenice je 1,4 procenta ispod nivoa na otvaranju i skoro nepromenjena ovog meseca, kao i revizija naviše zaliha pšenice u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, zbog većeg uvoza i manjeg korišćenja, respektivno, kompenzovale su revizije zaliha pšenice na dole na drugim mestima. Predviđa se da će globalne zalihe pirinča na kraju marketinške sezone 2023/24. porasti za 1,6 odsto iznad svojih početnih nivoa na rekordnih 199,2 miliona tona. Ovaj nivo se malo promenio od aprila, pošto su revizije zaliha u Pakistanu, Mjanmaru i nekoliko drugih zemalja u velikoj meri nadoknađene smanjenim očekivanjima za zalihe, posebno u Kambodži, Japanu i Republici Koreji.
Prognoza svetske trgovine žitaricama je povećana za 1,9 miliona tona u 2023/24. na 487 miliona tona, što ukazuje na povećanje od 7,5 miliona tona (1,6 odsto) u odnosu na nivo 2022/23. Prognoza za globalnu trgovinu krupnim žitaricama u 2023/24 (jul/jun) povećana je za 0,8 miliona tona, uglavnom zbog većeg očekivanog uvoza ječma i sirka od strane Kine, čime je prognoza dostigla 236 miliona tona, 4,9 odsto više od 2022. /23 nivo. Globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) takođe je povećana za 1,2 miliona tona, što se uglavnom pripisuje većem izvozu od očekivanog od tradicionalno malih izvoznika proizvoda od pšenice, uz veći uvoz iz Avganistana, Egipta i Evropske unije. Uprkos reviziji naviše, očekuje se da će globalna trgovina pšenicom u 2023/24 (jul/jun) opasti za 0,8 odsto sa nivoa iz 2022/23. na 200 miliona tona. Međunarodna trgovina pirinčem u 2024. (januar-decembar) predviđa se na 51,1 milion tona, neznatno manje u odnosu na april i 3,4 odsto ispod već smanjenog nivoa iz 2023. godine.
Izgledi proizvodnje za useve 2024
FAO-ova prognoza za globalnu proizvodnju pšenice u 2024. smanjena je na 791 milion tona. Na ovom nivou, očekuje se da će svetska proizvodnja pšenice u 2024. godini premašiti proizvodnju iz 2023. godine, iako za manju maržu od skoro 0,5 odsto. Nedavno smanjenje ocene odražava najnovije zvanične podatke Evropske unije, što ukazuje na veći pad zasada pšenice nego što je ranije bilo predviđeno; međutim, vremenski uslovi su se generalno poboljšali u martu i početkom aprila, što je pomoglo da se povećaju izgledi za prinos. Ukupna proizvodnja pšenice je određena na 128,4 miliona tona u 2024., što je oko 4 procenta manje u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa preliminarnim izgledima, takođe je izvršena revizija naniže prognoze proizvodnje pšenice za Australiju, na osnovu najnovijih projekcija iz zemlje koje ukazuju na uzdržaniji rast u 2024. godini, nakon suvog vremena koje je uticalo na žetvu 2023. Nedavni nedostatak padavina u Rusiji je dovela do izvesne suše u ključnim proizvodnim južnim oblastima, što je dovelo do malog smanjenja prognoze proizvodnje na 93 miliona tona, iako bi ovaj rezultat i dalje premašio petogodišnji prosek. U Ukrajini, u uslovima generalno povoljnih vremenskih uslova, i dalje se predviđa da će proizvodnja pšenice pasti na znatno ispod proseka od 20,2 miliona tona, što odražava destruktivne efekte rata, koji sada traje već treću godinu, na proizvodne kapacitete, kao i slabije profitne marže za pšenicu. U Sjedinjenim Američkim Državama, bez obzira na blago smanjenje uslova za useve ozime pšenice u delovima južnih ravnica, ukupni izgledi za proizvodnju pšenice ostaju povoljni i očekuje se ukupna proizvodnja od blizu 52 miliona tona. U Kanadi, pod pretpostavkom povratka trenda prinosa nakon najnižeg nivoa iz 2023., očekuje se da će proizvodnja porasti na 34,6 miliona tona u 2024. U Aziji su i dalje preovladavali povoljni vremenski uslovi, podržavajući očekivanja skoro rekordnih prinosa pšenice u Indiji i Pakistanu i jačajući povoljne izglede za proizvodnju u zemljama bliskoistočne Azije. U Severnoj Africi, nedavne lokalizovane padavine stigle su prekasno da bi materijalno poboljšale uslove useva nakon široko rasprostranjenog sezonskog nedostatka padavina od kraja 2023. godine, a izgledi za prinos pšenice i dalje su loši.
Za useve krupnog zrna 2024., glavni period žetve uskoro počinje u zemljama južne hemisfere, gde su nedavni nepovoljni vremenski uslovi smanjili izglede za prinos kod vodećih proizvođača. U Brazilu, nepovoljni vremenski uslovi, posebno u glavnim proizvodnim južnim i centralno-zapadnim oblastima, umanjili su izglede za prinos i snizili prognozu proizvodnje kukuruza u zemlji na 111 miliona tona, iako je i dalje nešto iznad proseka za poslednjih pet godina . U Južnoj Africi su vrući i suvi vremenski uslovi od februara smanjili očekivanja prinosa, a sada se predviđa da će proizvodnja kukuruza pasti 10 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Značajno smanjenje prinosa kukuruza takođe se očekuje u većini zemalja južne Afrike 2024. godine, na sličan način izazvano intenzivnim deficitom padavina.
Konsultanti Strategie Grains su zadržali svoju prognozu za ovogodišnju proizvodnju uljane repice u Evropskoj uniji skoro nepromenjenom na 18,1 milion metričkih tona, ukazujući na dobre uslove useva u velikim proizvodnim regionima bloka.
Nova prognoza useva uljane repice bi, međutim, i dalje bila 9% ispod prošlogodišnje žetve od 19,9 miliona tona, nakon oštrog pada zasađene površine.
„Uslovi za razvoj polja uljane repice su prilično zadovoljavajući u glavnim zemljama proizvođačima EU. Do sredine aprila, usevi su bili u poodmaklim fazama rasta u poređenju sa prosečnim godinama zbog toplog, sunčanog vremena“, navodi se u mesečnom izveštaju konsultantske kuće.
Međutim, pad temperatura od sredine aprila u Nemačkoj i Poljskoj, sa mogućim rizicima od mraza, izazvao je izvesnu zabrinutost za cvetanje, navodi se u saopštenju.
Evropska komisija je prošle nedelje predvidela da će usev uljane repice u EU 2024. iznositi 19,4 miliona tona, što je pad sa 19,8 miliona u 2023.
Što se tiče proizvodnje suncokreta, Strategie Grains je povećao svoju projekciju za EU u 2024. na 10,75 miliona tona, sa 10,7 miliona, što je skoro 11% više u odnosu na 2023. godinu, dok je prognoza proizvodnje soje održana na 3,1 milion tona, što je oko 7% više od revidiranih 2,9. miliona tona prošle godine.
Očekuje se da će očekivani oštar pad proizvodnje uljane repice u narednoj sezoni smanjiti pad od skoro 10 odsto, dok će krajnje zalihe naglo pasti, odražavajući tešku situaciju u EU krajem juna 2025, saopštila je Strategie Grains.
U Sunseed-u se takođe očekivalo da će situacija biti u deficitu, sa povećanjem potražnje od ponude zbog dobrih marži.
„Sada očekujemo blagi potencijal rasta cena uljane repice do kraja tržišne godine 2023/24 s obzirom na deficit u bilansu stanja EU. Međutim, taj uzlazni potencijal biće ograničen suficitom koji se pojavio na naftnom bilansu na nivou EU i sveta“, piše u konsultantskoj kući.
Konsultanti Strategie Grains su zadržali svoju prognozu za ovogodišnju proizvodnju uljane repice u Evropskoj uniji skoro nepromenjenom na 18,1 milion metričkih tona, ukazujući na dobre uslove useva u velikim proizvodnim regionima bloka.
Nova prognoza useva uljane repice bi, međutim, i dalje bila 9% ispod prošlogodišnje žetve od 19,9 miliona tona, nakon oštrog pada zasađene površine.
„Uslovi za razvoj polja uljane repice su prilično zadovoljavajući u glavnim zemljama proizvođačima EU. Do sredine aprila, usevi su bili u poodmaklim fazama rasta u poređenju sa prosečnim godinama zbog toplog, sunčanog vremena“, navodi se u mesečnom izveštaju konsultantske kuće.
Međutim, pad temperatura od sredine aprila u Nemačkoj i Poljskoj, sa mogućim rizicima od mraza, izazvao je izvesnu zabrinutost za cvetanje, navodi se u saopštenju.
Evropska komisija je prošle nedelje predvidela da će usev uljane repice u EU 2024. iznositi 19,4 miliona tona, što je pad sa 19,8 miliona u 2023.
Što se tiče proizvodnje suncokreta, Strategie Grains je povećao svoju projekciju za EU u 2024. na 10,75 miliona tona, sa 10,7 miliona, što je skoro 11% više u odnosu na 2023. godinu, dok je prognoza proizvodnje soje održana na 3,1 milion tona, što je oko 7% više od revidiranih 2,9. miliona tona prošle godine.
Očekuje se da će očekivani oštar pad proizvodnje uljane repice u narednoj sezoni smanjiti pad od skoro 10 odsto, dok će krajnje zalihe naglo pasti, odražavajući tešku situaciju u EU krajem juna 2025, saopštila je Strategie Grains.
U Sunseed-u se takođe očekivalo da će situacija biti u deficitu, sa povećanjem potražnje od ponude zbog dobrih marži.
„Sada očekujemo blagi potencijal rasta cena uljane repice do kraja tržišne godine 2023/24 s obzirom na deficit u bilansu stanja EU. Međutim, taj uzlazni potencijal biće ograničen suficitom koji se pojavio na naftnom bilansu na nivou EU i sveta“, piše u konsultantskoj kući.
Ministarstvo finansija SAD i Služba unutrašnjih prihoda objavili su 30. aprila ažurirane smernice o poreskom kreditu za gorivo za održivu poljoprivredu (SAF). Biodizel od soje sada će biti kvalifikovan ako proizvođači koriste useve bez obrade i pokrovne useve.
Proračun smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte zasnovan je na najnovijem modelu Šeme za povlačenje i smanjenje ugljenika za međunarodnu avijaciju (CORSIA) koju je usvojila Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva i koristi se u Evropi. Predstavnici američkog poljoprivrednog sektora i industrije biogoriva kritikovali su korišćenje evropskog modela CORSIA zbog toga što ne uzima u obzir američko poljoprivredno iskustvo i sprečava učešće goriva na bazi useva na tržištu SAF.
julski fjučersi za sojino ulje na čikaškoj berzi ove nedelje su pali za 5,6% na 949 $/t (-13,2% za mesec) usled povećane ponude soje i ulja iz Južne Amerike i novog sistema obračuna subvencija za biodizel .
Prema EIA, u februaru je upotreba sojinog ulja za proizvodnju biodizela smanjena u odnosu na januar za 8,1 odsto na 1.955 miliona tona, što je najniža mesečna cifra od decembra 2022. godine.
Pad cena nafte usred mogućeg primirja između Izraela i Hamasa povećava pritisak na kotacije sojinog ulja i drugih biljnih ulja, pošto su se strane skoro dogovorile o oslobađanju talaca i okončanju neprijateljstava u sukobu.
Jučerašnje ekonomske vesti iz SAD bile su gore nego što se očekivalo, što je uticalo na cene nafte. Indeks poverenja potrošača Conference Board-a pao je za 6,1 na 21-mesečni najniži nivo od 97,0 u aprilu, dok su očekivanja bila 104. MNI Čikago PMI je pao za 3,5 na 37,9, dok su očekivanja bila porast na 45,0, najveći pad u 17. meseci.
Junski fjučersi za sirovu naftu Brent na londonskoj berzi ICE Futures ove nedelje su pali za 1,9% na 87,86 dolara po barelu (+0,4% za mesec).
Cene uljane repice i uljane repice, koje se takođe koristi u proizvodnji biodizela u Sjedinjenim Državama, pale su nakon cena sojinog ulja. julski fjučers kanole u Čikagu ove nedelje je pao za 2,6% na 618 CAD/t ili 448,5 $/t (-4,5% za nedelju, -4% za mesec), što je povećalo pritisak na cene u Evropi, gde je juče avgustovski fjučersi na repicu su pali za 1,5% na 458,25 €/t ili 488,3 $/t.
Danas je slobodan dan u Maleziji i Evropi, pa ćemo reakciju tržišta i pad cena uljane repice i palminog ulja videti u četvrtak.
Na početku pokretanja ukrajinskog žitnog koridora, vozarine su bile visoke, jer nisu svi bili spremni da pristanu u ukrajinske luke. Međutim, što je bilo uspešnijih prolaza brodova, to su vozarine brže padale. Analitičari predviđaju da će se ovaj trend pada nastaviti i u budućnosti.
Ovo je izvestio Maksim Harčenko, analitičar logističkog tržišta u UkrAgroConsult-u , tokom Crnomorskog žita. Konferencija u Kijevu 2024 .
Pravci u kojima Ukrajina ne gubi su, na primer, izvoz 30 hiljada tona kukuruza u Španiju: prevoz iz Odese košta 32 dolara/t, dok je prevoz iz Konstance samo 20 dolara/t. Razlika od 12 dolara je prvenstveno zbog vojnih rizika, a trend još ne ide ka sniženju cene. To utiče na konkurentnost žitarica, posebno ako se otprema u Kinu: tada se pojavljuje još jedna premija za prolaz kroz Crveno more.
Analitičar je primetio da se Huti napadi na trgovačke brodove i dalje dešavaju u Crvenom moru. Poznato je da neke francuske kompanije već prevoze pšenicu u Aziju zaobilazeći Afriku, preko Rta dobre nade. Međutim, ukrajinski brodovi se i dalje kreću kroz Crveno more. Maksim Harčenko je izrazio nadu da će situacija u Crnom i Crvenom moru biti mirna u narednim mesecima, pa će i teret pojeftiniti.
