Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 19.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Fjučersi sirove nafte marke Brent porasli su u ponedeljak na 111 dolara po barelu, jer se produbila neizvesnost oko pregovora SAD i Irana o ponovnom otvaranju ključnog Ormuskog moreuza.Raspoloženje na tržištu se naglo pogoršalo nakon što su se ponovo pojavile sumnje u mogućnost skorog sporazuma. Prema pisanju Aksiosa, Iran je dostavio ažurirani mirovni predlog, ali u Beloj kući smatraju da je nedovoljan za postizanje dogovora. Iranska agencija Tasnim prenela je da Teheran i dalje smatra američke uslove previše zahtevnim, čak i nakon revizija u najnovijem nacrtu. Ovo ukazuje da zastoj u pregovorima – i oko sukoba i oko strateške brodske rute – ostaje nerešen.Raniji optimizam, koji je podstaknut informacijama o mogućem privremenom izuzeću od sankcija za iransku naftu, sada je znatno oslabljen. U međuvremenu, Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorila je da globalne zalihe nafte brzo opadaju, što dodatno podržava rast cena.Uticaj na logistiku i mineralna đubrivaViše cene nafte direktno se odražavaju na troškove bunker goriva, što dovodi do rasta pomorskih frahtnih stopa, posebno na rutama kroz Aziju, Bliski istok i Evropu. Za kompanije u lancu snabdevanja ovo znači veće operativne troškove i potencijalna kašnjenja u isporukama.Posebno osetljiv segment su mineralna đubriva. Proizvodnja đubriva (pre svega azotnih) energetski je veoma intenzivna i zavisi od cena prirodnog gasa, koje obično prate kretanje nafte. Nastavak rasta cena energenata može dovesti do novih poskupljenja đubriva u narednim nedeljama i mesecima, što će se preneti na troškove poljoprivredne proizvodnje i logistike đubriva prema jesenskim zalihama.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 18.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 11.05.2026. do 15.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Evropska unija je objavila ažuriranu listu trećih zemalja kojima je dozvoljen izvoz životinja za proizvodnju hrane i proizvoda životinjskog porekla na tržište EU. Ova mera predstavlja deo pojačane borbe EU protiv antimikrobne rezistencije (AMR).
Glavni razlog za ažuriranje liste Zemlje koje se nalaze na listi uspešno su dokazale da u potpunosti poštuju stroga pravila EU o upotrebi antimikrobnih sredstava (antibiotika) kod životinja:
Zabranjena je upotreba antimikrobnih sredstava u svrhu promocije rasta ili povećanja prinosa.
Zabranjena je upotreba antimikrobnih sredstava koja su rezervisana za lečenje infekcija kod ljudi.
Komisija EU izvršila je detaljnu procenu usklađenosti i garancija svake zemlje pre uključivanja na listu.Kada stupa na snagu?Lista će biti formalno usvojena u narednim danima.
Nova pravila za uvoz primenjivaće se od 3. septembra 2026. godine.
Šta ovo znači za srpske kompanije?
Pojačana kontrola kvaliteta i porekla pošaljki životinjskih proizvoda iz trećih zemalja.
Potreba za ažurnom dokumentacijom o usklađenosti sa EU standardima (posebno u vezi sa antibioticima).
Moguće promene u lancima snabdevanja – neki dobavljači iz trećih zemalja mogu biti privremeno ili trajno isključeni.
Srpski izvoznici u EU moraju i dalje strogo da se pridržavaju istih pravila kako bi održali pristup tržištu.
Za sve kompanije koje se bave uvozom/izvozom mesa, mlečnih proizvoda, jaja, meda ili drugih proizvoda životinjskog porekla preporučujemo pravovremenu proveru statusa zemlje porekla robe.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 14.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
U prvoj prognozi žetve pšenice za 2026/27. godinu, stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA) su uveliko iznenadili tržište pesimističkim procenama žetve pšenice u SAD, što je dovelo do naglog rasta cena akcija pšenice.
Nakon objavljivanja izveštaja, fjučersi pšenice za jul su porasli:
za 7% na 249,5 dolara/t - za SRW pšenicu u Čikagu (+18,2% nakon objavljivanja aprilskog izveštaja i +31,8% za godinu),
za 6,6% na 268,7 dolara/t – za pšenicu HRW u Kanzas Sitiju (+23,8%, +44%),
za 5,5% na 266 dolara/t – za HRS pšenicu u Mineapolisu (+17%, +24%),
za 3,9% na 216,5 €/t ili 265 $/t - za pšenicu na berzi Euronext u Parizu (+11%, -3%).
Ministarstvo poljoprivrede SAD, u svom majskom izveštaju WASDE, procenilo je proizvodnju pšenice u SAD u 2026. godini na 42,48 miliona tona, što je 5 miliona tona niže od prosečne procene analitičara, posebno ozime pšenice - na 27,5 miliona tona, dok je očekivanje bilo 33 miliona tona. To je dovelo do panike na berzama i naglog rasta kotacija.
Procena stanja useva u glavnim državama proizvođačima pšenice u SAD je 227 poena, što je najniži pokazatelj za ovu nedelju od 2000. godine.
U poređenju sa aprilskim procenama, svetski bilans pšenice za 2025/26. godinu je pretrpeo sledeće promene:
Prognoza globalne proizvodnje pšenice smanjena je za 0,31 milion tona na 843,84 miliona tona, a prognoza globalne potrošnje pšenice povećana je za 3,42 miliona tona na 823,52 miliona tona, usled čega je procena završnih zaliha smanjena za 3,9 miliona tona na 279,21 (258,9) miliona tona, što povećava pesimizam uoči nove sezone.
Stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD predviđaju da će se u 2026/27. godine svetska proizvodnja pšenice smanjiti za 24,78 miliona tona u odnosu na prethodnu sezonu na 819,06 miliona tona, posebno u SAD – za 11,5 miliona tona na 42,49 miliona tona, u EU – za 9,1 na 136 miliona tona, u Argentini – za 6,9 na 21 milion tona, u Australiji – za 6 na 30 miliona tona, u Kanadi – za 5 na 35 miliona tona, u Ruskoj Federaciji – za 4,3 na 86 miliona tona, u Kazahstanu – za 4,8 na 14,5 miliona tona, u Ukrajini – za 1,1 na 23 miliona tona, što će delimično biti nadoknađeno povećanjem proizvodnje u Indiji za 3 na 121 milion tona i u Kini – za 1 na 141 milion tona. Treba napomenuti da će se žetva pšenice u glavnim zemljama izvoznicama smanjiti za 32 miliona tona u poređenju sa sezonom 2025/26.
Očekuje se da će globalna potrošnja pšenice u 2026/27. godine ostati na nivou iz prethodne sezone od 823,2 miliona tona, ali će se globalni uvoz pšenice povećati za 17 miliona tona na 218,3 miliona tona, a izvoz za 13 miliona tona na 223,7 miliona tona.
Zbog smanjenja početnih zaliha i proizvodnje pšenice, svetske krajnje zalihe pšenice u 2026/27. godine smanjiće se na 275,04 miliona tona, što će biti 4 miliona tona niže od nivoa u 2025/26. godini, ali 16 miliona tona više od nivoa u 2024/25. godini.
Globalni bilans pšenice za 2026/27. godinu izgleda prilično dobro u celini, uprkos nižoj prognozi žetve u SAD. Važno je podsetiti da je u maju 2025. godine Ministarstvo poljoprivrede SAD procenilo globalnu žetvu pšenice na 808,5 miliona tona (u poređenju sa današnjih 819 miliona tona), a zatim je povećavalo procenu tokom sezone zbog povoljnih vremenskih uslova u raznim zemljama.
U svom majskom izveštaju, stručnjaci USDA FAS nisu napravili gotovo nikakve izmene u svetskom bilansu uljarica za motornu sezonu 2025/26, a glavni fokus je bio na proceni prve žetve za sezonu 2026/27.
Prognoza za globalnu proizvodnju uljarica u 2026/27. godini povećana je na rekordnih 718,1 milion tona, što će premašiti proizvodnju iz 2025/26. godine za 19,6 miliona tona (686,65 miliona tona u 2024/25. godini i 657,5 miliona tona u 2023/24. godini), posebno soje - za 13,9 na 441,54 miliona tona, suncokreta - za 7 na 61,78 miliona tona, uljane repice - za 1,4 na 96,89 miliona tona, što nadoknađuje smanjenje žetve pamuka za 3 miliona tona na 39,25 miliona tona
Prognozira se da će globalna prerada uljarica porasti za 4% na 606 miliona tona u 2026/27. godini (585,5 miliona tona u 2025/26, 568,8 miliona tona u 2024/25. i 543,74 miliona tona u 2023/24. godini) zbog povećane prerade soje u SAD, Brazilu, Kini i Argentini, prerade suncokreta u Ukrajini, EU, Ruskoj Federaciji i Argentini, i povećane prerade uljane repice u Kanadi.
Svetske krajnje zalihe uljarica u 2026/27. procenjuju se na 146,7 miliona tona (146 miliona tona u 2025/26., 144,3 miliona tona u 2024/25. i 136,1 milion tona u 2023/24.), što će obuzdati dalji rast cena.
Očekuje se da će globalna proizvodnja soje u 2026/27. marketingovoj sezoni porasti na 441,5 miliona tona, posebno u SAD - za 4,7 na 120,7 miliona tona, u Brazilu - za 6 na 186 miliona tona zbog povećanih površina setve, kao i u Paragvaju, Ruskoj Federaciji i Kini, dok će se proizvodnja smanjiti u Kanadi, Argentini, Ukrajini i Urugvaju.
Julske fjučers cene soje u Čikagu porasle su za 1,1% na 450,8 dolara/t nakon objavljivanja izveštaja (+5,3% nakon aprilskog izveštaja), dok su novembarske fjučers cene trgovane 8 dolara/t jeftinije.
Prognoza za globalnu proizvodnju suncokreta povećana je na 61,78 miliona tona (54,74 miliona tona u 2025/26. i 53 miliona tona u 2024/25.), posebno za Rusku Federaciju - do 19,2 (17,5 i 16,9) miliona tona, Ukrajinu - do 13,5 (11 i 13) miliona tona, EU - do 9,9 (8,7 i 8,7) miliona tona i Argentinu - do 8 (7 i 5,6) miliona tona.
U Ukrajini su cene suncokreta, nakon što su dostigle maksimalni nivo sezone od 33.500-34.000 UAH/t sa isporukom u biljku sa 50% sadržajem ulja (što je 2.500 UAH/t više nego prošlog meseca), sada pale na 31.600-32.500 UAH/t pod pritiskom pada cena nafte.
Prognoza svetske proizvodnje uljane repice u 2026/27. godini povećana je na 96,89 (95,5 u 2025/26. i 86,25 u 2024/25. godini) miliona tona, posebno za EU – do 20,7 (20,5 i 17) miliona tona, Kanadu – 22 (22 i 19,2) miliona tona, Kinu – 16,2 (16 i 15,8) miliona tona, Indiju – 12,4 (12 i 11,5) miliona tona, Australiju – 6,2 (7,68 i 8,5) miliona tona, Ukrajinu – do 4 (3,5 i 3,8) miliona tona.
U Ukrajini se prognozira povećanje obima prerade uljane repice sa 1,1 na 2 miliona tona i smanjenje obima izvoza sa 2,2 na 2 miliona tona, u uslovima povećane prerade.
Juče su avgustovske fjučers cene uljane repice u Parizu porasle za 1,4% na 522 evra/t ili 615 dolara/t (+5% na mesečnom nivou), dok su julske fjučers cene kanole u Vinipegu porasle za 1,3% na 754 kanadska dolara/t ili 550 dolara/t (+5% na mesečnom nivou), podržane još jednim rastom cena nafte.
Tržišta uljarica i dalje su pod pritiskom zbog rasta cena nafte, što održava visoke cene palminog i sojinog ulja, iako fizička tržišta beleže povećanu ponudu, a uvoznici snižavaju cene u očekivanju veće žetve sledeće sezone.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 13.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
