Obavezni ugovori između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača ili otkupljivača
Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) očekuje da će se u 2026. godini površina zasejane pšenice u Rusiji nastaviti smanjivati — poljoprivrednici biraju uljane kulture zbog njihove veće profitabilnosti. Kao rezultat toga, prema prognozama organizacije, proizvodnja pšenice u Rusiji u 2026. može umereno opasti u odnosu na 2025. Ukupno, FAO očekuje smanjenje svetske proizvodnje pšenice. Po ranim procenama, u 2026. ona može pasti za skoro 3% — na 810 miliona tona, iako će ova količina ostati iznad prosečnog nivoa u poslednjih pet godina. Smanjenje je povezano sa padom cena, što ograničava proširenje površina zasejavanja.
Ranije je „Agroinvestor“ pisao da u 2026. godini prvi put u istoriji Rusije površine pod suncokretom mogu prevazići površine pod jarom pšenicom. O tome je govorio generalni direktor Instituta za agrarnu tržišnu konjunkturu (IKAR) Dmitrij Riljko. Prema njegovim rečima, površine zasejavanja mogu iznositi preko 11 miliona hektara i 11 miliona hektara, respektivno. „Suncokret i dalje ostaje, kako se kaže, u trendu, smatra se da ne izneveri poljoprivrednike zbog svoje profitabilnosti i otpornosti na sušu. Pored toga, postoji veliki zahtev za njim od strane prerade. Očekujemo da će u nekim regionima ove godine biti rekordan setva ove kulture“, rekao je Riljko (citat po „Interfaksu“). Prema njegovoj proceni, ukupne površine pod uljanim kulturama ove godine mogu dostići rekord i približiti se 22 miliona hektara. Rast površina se naglo ubrzao nakon 2021. godine. Istovremeno, površine pod jarom pšenicom se smanjuju.
Zajedno, površine zasejavanja žitarica u 2026. mogu iznositi 43,25 miliona hektara, površina pod zimskim žitom procenjuje se na 17,86 miliona hektara, od kojih može biti očuvano i ubrano 16,85 miliona hektara, prema prognozi analitičke kompanije „ProZerno“. Iako su površine zasejavanja ove godine najniže od 2014, dinamika smanjenja će biti skromnija nego prošle godine u odnosu na 2024: oko 1% umesto 5,3%.
Rukovodilac Saveza uljanih kultura Mihail Malьcev ranije je rekao „Agroinvestoru“ da je izbor poljoprivrednika u korist uljanih kultura prirodna zamena manje profitabilnih kultura onim koje donose veću dobit. Jara pšenica ima manji prinos od zimske, i proizvodnja jare pšenice u uslovima tako niske profitabilnosti postaje sve manje interesantna poljoprivrednicima, ukazao je nezavisni ekspert agrarnog tržišta Aleksandar Korbut. Istovremeno, suncokret je za njih još uvek profitabilna i uobičajena agrokultura. Zbog toga, po mišljenju eksperta, prognoza IKAR-a o rastu površina pod suncokretom će se ostvariti. Verovatno će ove godine povećanje površina pokazati i repica, dodao je Korbut. „Cene soje sigurno gledaju nadole, ali situacija se može brzo promeniti: zbog događaja u Persijskom zalivu cene nafte rastu, a one podižu cene svih biljnih ulja“, rekao je ekspert.
Prema prognoznoj strukturi površina zasejavanja koju je pripremilo Ministarstvo poljoprivrede, površine poljoprivrednih kultura za rod 2026. iznosiće 83,04 miliona hektara uključujući nove regione, od čega jare kulture 55,8 miliona hektara. Jara i zimska pšenica u 2026. zauzeće 28,8 miliona hektara (26,8 miliona hektara u 2025), očekivani rod je 92,5 miliona tona pri prinosu od 32,2 c/ha. Setva uljanih očekuje se na površini od oko 22,4 miliona hektara (21,06 miliona hektara), ukupni rod 35,4 miliona tona. Uključujući i setvu suncokreta u Rusiji koja će, prema prognozi Ministarstva, porasti na skoro 12 miliona hektara (11 miliona hektara u 2025), a ukupni rod na 19,1 milion tona pri procenjenom prinosu od 16 c/ha. Površine pod sojom procenjuju se na 4,8 miliona hektara (4,7 miliona hektara), ukupni rod skoro 8,6 miliona tona pri prinosu od 17,8 c/ha. Površina setve jarog i zimskog repice prognozira se na 3,2 miliona hektara (2,9 miliona hektara), ukupni rod 5,8 miliona tona pri prinosu od 18,4 c/ha.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 12.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 11.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 10.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Sukob na Bliskom istoku mogao bi da smanji potražnju za žitom u regionu, koji je ključna destinacija za ruske pošiljke žita. Međutim, ovaj potencijalni pad bi mogao da se preokrene na srednji rok, prema rečima Ksenije Bolomatove, izvršne direktorke Unije izvoznika i proizvođača žita. „Eskalacija sukoba stvara prvenstveno logističke rizike. Napadi na luke i brodove prete poremećajima u snabdevanju i višim cenama prevoza; obim posledica zavisiće od intenziteta i trajanja borbi“, citira Interfaks reči Bolomatove.
Prema njenim rečima, eskalaciju tenzija na Bliskom istoku tradicionalno prati rast cena nafte, što indirektno podržava cene žitarica. Ako je sukob kratkotrajan, tržište će verovatno biti ograničeno na period volatilnosti cena, nakon čega će se one stabilizovati usred rekordne globalne proizvodnje žitarica. U slučaju produženih neprijateljstava, više cene energije i troškovi logistike će se direktno preneti na tržište žitarica, smatra Bolomatova.
Iranska kriza bi mogla da utiče na tržišta robe na svim nivoima, od đubriva do nafte i gasa, prema rečima Kirila Dmitrijeva, šefa Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF). On očekuje nagli rast cena, što bi, prema UN, moglo dovesti do viših globalnih cena hrane. „Tržište đubriva, a samim tim i poljoprivredno tržište, u velikoj meri zavise od Ormuskog moreuza“, napisao je Dmitrijev na društvenoj mreži X (ranije Tviter, blokiran u Rusiji zbog širenja lažnih informacija). Takođe predviđa rast cena nafte na 100 dolara, nakon što je nafta marke Brent već dostigla 82,17 dolara po barelu. Dmitrijev procenjuje da će cena gasa – ključne sirovine za proizvodnju azotnih đubriva – nastaviti da raste i na kraju se udvostručiti. Cene su juče porasle za trećinu, prema podacima trgovanja u Londonu.
Prema rečima Dmitrija Krasnova, generalnog direktora Centra za poljoprivredne kompetencije kompanije Reksoft Konsalting, glavni problem sa izgledima ruskog izvoza žitarica povezan je sa trenutnom konkurentnošću. „Sukob u zemljama Zaliva svakako bi mogao dovesti do viših troškova logistike i osiguranja, što ima veoma mali uticaj na cene FOB i ne stvara nikakve dodatne izglede za poboljšanje konkurentnosti ruske ponude“, rekao je on za Agroinvestor .Prema rečima Krasnova, ako se sukob produži (više od jednog meseca) i dovede do kontinuiranog rasta cena nafte, to će nesumnjivo uticati na cene proizvoda od ulja i masti, što će pozitivno uticati na prihode od izvoza.
Istovremeno, teško je modelirati dalji razvoj situacije sa ratom na Bliskom istoku, budući da on prevazilazi uobičajenu tržišnu neizvesnost i volatilnost: situacija sa potražnjom, kolaps logistike i teškoće sa plaćanjima sada su pod velikim znakom pitanja, kaže analitičar kompanije FG Finam.Aleksandar Potavin. „Trenutni vojni sukob na Bliskom istoku već je doveo do toga da ruski izvoznici žita obustave svoje isporuke Iranu preko Crnog i Kaspijskog mora, iako Iran ima velike potrebe za uvozom žita zbog loše žetve“, kaže on. Štaviše, rat je izazvao nagli porast troškova transporta i osiguranja, jer prevoznici, izvoznici i osiguravajuće kompanije nisu spremni da rizikuju isporuku tereta u ovaj problematični region. Štaviše, pored direktnih fizičkih rizika za transport tereta, postoje i rizici finansijske blokade, što onemogućava ili izuzetno otežava plaćanje isporučene robe.
„Sve ove teškoće primoravaju ruske poljoprivrednike da preorijentišu svoj izvoz na afričke zemlje i Aziju, gde je konkurencija žestoka. Stoga će ključ uspeha za poljoprivredne kompanije koje rade na izvoz biti sposobnost brzog restrukturiranja logistike i pronalaženja novih kupaca spremnih da plate uprkos sankcijama i novim ograničenjima“, prokomentarisao je Potavin za Agroinvestor.„Što se tiče isporuka mineralnih đubriva, njihove fizičke pošiljke iz luka na Baltičkom, Crnom moru i severozapadu nisu direktno zavisne od situacije u Ormuskom moreuzu“, kaže stručnjak. Štaviše, zaključuje on, cene đubriva na svetskom tržištu su porasle zbog blokade moreuza, stvarajući povoljno cenovno okruženje za ruske proizvođače.“
Ukrajinski izvoznici će morati da potraže alternativna tržišta za preko 11 miliona tona kukuruza van Evropske unije u drugoj polovini tržišne godine, prema podacima kompanije Spike Brokers.
Od oktobra, Ukrajina je izvezla 10,7 miliona tona kukuruza, što je manje od 11,5 miliona tona za isti period prošle sezone.
U februaru su glavni kupci ukrajinskog kukuruza ostali Turska — 920 hiljada tona, Španija — 492 hiljade tona, Italija — 365 hiljada tona, Holandija — 280 hiljada tona i Egipat — 236 hiljada tona.
Istovremeno, ukupan preostali izvozni potencijal Ukrajine za mart-septembar procenjuje se na približno 15 miliona tona.
Prema podacima kompanije Spike Brokers, ključno tržište za ukrajinski kukuruz tradicionalno je bila Evropska unija. U sezoni 2025/26, ukupan uvoz kukuruza u EU se prognozira na 18,8 miliona tona, što je skoro 2 miliona tona manje nego godinu dana ranije. Zaključno sa 1. martom, zemlje EU su već uvezle 11,8 miliona tona, što ostavlja oko 7 miliona tona potencijalne potražnje do kraja sezone.
Trenutno, struktura uvoza kukuruza u EU izgleda ovako: Ukrajina — 37%, SAD — 30%, Brazil — 26%. Pod povoljnim uslovima, udeo Ukrajine može porasti na oko 40%, ali čak i u tom slučaju, malo je verovatno da će potražnja iz EU do kraja juna preći 3 miliona tona.
„U takvim uslovima, ukrajinski izvoznici će morati da traže tržišta prodaje za više od 11 miliona tona kukuruza van EU, što povećava značaj mediteranskih, bliskoistočnih i severnoafričkih tržišta u drugoj polovini tržišne godine na pozadini rastuće geopolitičke nestabilnosti“, istakli su brokeri.
Tokom protekle nedelje, cene kukuruza na bazi CPT Odesa pale su sa 213 na 210 dolara po toni.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 09.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 02.06.2026. do 06.03.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
