Australija, treći najveći izvoznik pšenice na svetu, mogla bi da izveze 10 miliona tona manje ove sezone, što je oko 5% globalnog izvoza, zbog loših padavina i naglog rasta cena goriva i đubriva usled rata u Iranu, objavio je Rojters.
Manji rod u Australiji smanjio bi globalne zalihe pšenice i podigao cene koje su već počele da rastu.
Australija je prvi veliki izvoznik koji je počeo da seje pšenicu od rata sa Iranom, koji je smanjio isporuke goriva i đubriva iz Zaliva. I druge zemlje bi mogle da smanje proizvodnju, što bi dodatno smanjilo zalihe hrane.
Rojters je anketirao 18 poljoprivrednika širom Australije. U najsušnijim regionima, većina značajno smanjuje proizvodnju pšenice. Na nacionalnom nivou, mnogi prelaze na useve poput ječma ili uljane repice, kojima je potrebno manje đubriva ili koje imaju veći prinos.
Šest poljoprivrednih analitičara veruje da će površina pod pšenicom u Australiji pasti za 7-20% u poređenju sa prošlom godinom - što je ekvivalentno površini gotovo veličine Belgije.
Žetva koja će biti ubrana krajem godine mogla bi biti 16-41% niža — sa oko 36 miliona tona prošle godine na 21,3 miliona tona u najgorem slučaju.
Sledeći veliki izvoznici pšenice, Argentina i Kanada, takođe bi mogle smanjiti proizvodnju zbog visokih troškova i kašnjenja u setvi.
Očekuje se da će globalno tržište pšenice preći iz suficita u deficit, što će dovesti do smanjenja zaliha i daljeg rasta cena.
Australija bi mogla da požnje manje pšenice nego Ukrajina
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD, u 2025/26. godine, Australija je požnjela 36 miliona tona pšenice i izvezla 26 miliona tona. Prognoza za novu 2025/26. godinu je 30 miliona tona, dok se za Ukrajinu predviđa 23 miliona tona.
Međutim, ako se pesimistične prognoze analitičara navedene u vestima Rojtersa ostvare i žetva pšenice u Australiji bude 21,3 miliona tona, onda bi mogla biti manja od ukrajinske.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 20.05.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 20.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Najveći svetski vlasnici poljoprivrednog zemljišta
Najveći svetski vlasnici poljoprivrednog zemljišta
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 19.05.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 19.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Fjučersi sirove nafte marke Brent porasli su u ponedeljak na 111 dolara po barelu, jer se produbila neizvesnost oko pregovora SAD i Irana o ponovnom otvaranju ključnog Ormuskog moreuza.Raspoloženje na tržištu se naglo pogoršalo nakon što su se ponovo pojavile sumnje u mogućnost skorog sporazuma. Prema pisanju Aksiosa, Iran je dostavio ažurirani mirovni predlog, ali u Beloj kući smatraju da je nedovoljan za postizanje dogovora. Iranska agencija Tasnim prenela je da Teheran i dalje smatra američke uslove previše zahtevnim, čak i nakon revizija u najnovijem nacrtu. Ovo ukazuje da zastoj u pregovorima – i oko sukoba i oko strateške brodske rute – ostaje nerešen.Raniji optimizam, koji je podstaknut informacijama o mogućem privremenom izuzeću od sankcija za iransku naftu, sada je znatno oslabljen. U međuvremenu, Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorila je da globalne zalihe nafte brzo opadaju, što dodatno podržava rast cena.Uticaj na logistiku i mineralna đubrivaViše cene nafte direktno se odražavaju na troškove bunker goriva, što dovodi do rasta pomorskih frahtnih stopa, posebno na rutama kroz Aziju, Bliski istok i Evropu. Za kompanije u lancu snabdevanja ovo znači veće operativne troškove i potencijalna kašnjenja u isporukama.Posebno osetljiv segment su mineralna đubriva. Proizvodnja đubriva (pre svega azotnih) energetski je veoma intenzivna i zavisi od cena prirodnog gasa, koje obično prate kretanje nafte. Nastavak rasta cena energenata može dovesti do novih poskupljenja đubriva u narednim nedeljama i mesecima, što će se preneti na troškove poljoprivredne proizvodnje i logistike đubriva prema jesenskim zalihama.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 18.05.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 18.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 11.05.2026. do 15.05.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 11.05.2026. do 15.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
Evropska unija je objavila ažuriranu listu trećih zemalja kojima je dozvoljen izvoz životinja za proizvodnju hrane i proizvoda životinjskog porekla na tržište EU. Ova mera predstavlja deo pojačane borbe EU protiv antimikrobne rezistencije (AMR).
Glavni razlog za ažuriranje liste Zemlje koje se nalaze na listi uspešno su dokazale da u potpunosti poštuju stroga pravila EU o upotrebi antimikrobnih sredstava (antibiotika) kod životinja:
Zabranjena je upotreba antimikrobnih sredstava u svrhu promocije rasta ili povećanja prinosa.
Zabranjena je upotreba antimikrobnih sredstava koja su rezervisana za lečenje infekcija kod ljudi.
Komisija EU izvršila je detaljnu procenu usklađenosti i garancija svake zemlje pre uključivanja na listu.Kada stupa na snagu?Lista će biti formalno usvojena u narednim danima.
Nova pravila za uvoz primenjivaće se od 3. septembra 2026. godine.
Šta ovo znači za srpske kompanije?
Pojačana kontrola kvaliteta i porekla pošaljki životinjskih proizvoda iz trećih zemalja.
Potreba za ažurnom dokumentacijom o usklađenosti sa EU standardima (posebno u vezi sa antibioticima).
Moguće promene u lancima snabdevanja – neki dobavljači iz trećih zemalja mogu biti privremeno ili trajno isključeni.
Srpski izvoznici u EU moraju i dalje strogo da se pridržavaju istih pravila kako bi održali pristup tržištu.
Za sve kompanije koje se bave uvozom/izvozom mesa, mlečnih proizvoda, jaja, meda ili drugih proizvoda životinjskog porekla preporučujemo pravovremenu proveru statusa zemlje porekla robe.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 14.05.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 14.05.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.
