Osvrt na tržište za 05.05.2025. - komponente za stočnu hranu, za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 05.05.2025. - repromaterijal, za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 05.05.2025. - stoka, za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
FAO je neznatno snizio svoju procenu globalne proizvodnje žitarica u 2024. godini za 1,1 milion tona u poređenju sa aprilskom cifrom. Globalna proizvodnja žitarica sada se procenjuje na 2.848 miliona tona, što je i dalje neznatno niže u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog smanjenog svetskog prinosa kukuruza. FAO-ove prognoze proizvodnje pirinča za 2024/25. godinu su se promenile samo neznatno od aprila. Kao rezultat toga, i uglavnom zbog snažnog širenja zasađenih površina, prognozira se da će se globalna proizvodnja pirinča povećati za 1,5% u odnosu na prethodnu godinu u 2024/25. godini i dostići rekordnih 543,6 miliona tona (na osnovu mlevenja).
Svetska potrošnja žitarica za 2024/25. godinu prognozira se na 2.870 miliona tona, što je povećanje od 1,9 miliona tona u odnosu na prošli mesec i 28,2 miliona tona (1,0 odsto) iznad nivoa iz 2023/24. Globalna potrošnja pšenice za 2024/25. godinu povećana je za 1,8 miliona tona, prvenstveno odražavajući veću očekivanu potrošnju u Argentini i Evropskoj uniji, čime je prognoza dovedena do 797 miliona tona, što je neznatno više (0,1 odsto) u odnosu na prethodnu sezonu. Projekcija FAO-a za globalnu potrošnju krupnog zrna u 2024/25. godini ostaje gotovo nepromenjena na 1.534 miliona tona, što ukazuje na rast od 1,1 odsto u odnosu na nivo iz 2023/24. godine. Očekivani porast je uglavnom vođen većom potrošnjom kukuruza za stočnu hranu, posebno u Kini i Ruskoj Federaciji. Uglavnom odražavajući očekivanja veće potrošnje za razne zemlje koje se nalaze u Africi, FAO-ova prognoza svetske potrošnje pirinča povećana je za 0,4 miliona tona od aprila na 539,4 miliona tona. Na tom nivou, svetska potrošnja pirinča bi dostigla novi vrhunac i premašila bi procenu iz prethodne sezone za 2,0 procenta.
Prognoza svetskih zaliha žitarica do kraja sezone 2025. godine dodatno je smanjena ovog meseca za 5,1 milion tona, čime je prognoza dovedena na 868,2 miliona tona, što ukazuje na pad od 16,6 miliona tona (1,9 odsto) ispod početnog nivoa. Najnovije prognoze ukazuju da će odnos svetskih zaliha žitarica i upotrebe u 2024/25. godini iznositi 29,9 odsto, u odnosu na 30,8 odsto u 2023/24. godini, ali i dalje na relativno povoljnom nivou. Globalne zalihe pšenice revidirane su naniže za 1,9 miliona tona ovog meseca, što uglavnom odražava niže procene zaliha u Evropskoj uniji i Turskoj. Uprkos reviziji naniže, prognozira se da će globalne zalihe pšenice i dalje neznatno porasti iznad početnog nivoa, za 0,6 odsto, na 318 miliona tona u 2024/25. godini. Globalne zalihe krupnog žita takođe su smanjene ovog meseca za 3,1 milion tona, zbog nižih zaliha kukuruza, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama zbog najvećeg izvoza. Revizija naniže ovog meseca dodatno smanjuje prognozu globalnih zaliha krupnog žita na kraju sezone 2024/25. na 344,5 miliona tona, što predstavlja pad od 6,7 odsto u odnosu na početne nivoe, pri čemu se najveći deo pada pripisuje smanjenju globalnih zaliha kukuruza. FAO-ova prognoza svetskih zaliha pirinča na kraju tržišne sezone 2024/25. malo se promenila od aprila, i dalje ukazujući na rast globalnih rezervi od 3,1 odsto iznad njihovog već obilnog početnog nivoa i dostignuvši rekordnih 205,7 miliona tona. Na nivou zemalja, Kina, Indija, Indonezija i Filipini se smatraju predvodnicima prognoze širenja zaliha, što bi, zajedno sa povećanjem zaliha u drugim zemljama, moglo da zaseni očekivano smanjenje rezervi, naime u Japanu, Republici Koreji i Mjanmaru.
Skoro nepromenjena ovog meseca, svetska trgovina žitaricama u 2024/25. godini se i dalje prognozira na 478,6 miliona tona i očekuje se da će pasti za 6,8 procenata u odnosu na nivo iz 2023/24. Globalna trgovina pšenicom u 2024/25. godini (jul/jun) je neznatno smanjena ovog meseca, za skoro 1,0 milion tona, što uglavnom odražava još jedno smanjenje obima izvoza Ruske Federacije i manje kupovine od strane Turske. Sa ovom daljom revizijom naniže, prognozira se da će se globalna trgovina pšenicom u 2024/25. godini (jul/jun) smanjiti za 7,4 procenta u odnosu na nivo iz 2023/24. na 194,0 miliona tona. Prognoza za globalnu trgovinu krupnim žitaricama u 2024/25. godini (jul/jun) i dalje iznosi 224,2 miliona tona, što ukazuje na pad od 8,2 procenta u odnosu na nivo iz 2023/24. Nagli pad proizilazi iz očekivanog smanjenja obima trgovine svim glavnim krupnim žitaricama (ječmom, kukuruzom i sirkom). Ovi padovi su uglavnom uzrokovani manjom potražnjom iz Kine, najvećeg svetskog uvoznika krupnog žita, kao i manjim izvoznim zalihama kod nekih od glavnih izvoznika, uključujući kukuruz u Brazilu i ječam u Ruskoj Federaciji. Međunarodna trgovina pirinčem sada se očekuje da će dostići 60,4 miliona tona u 2025. godini (januar-decembar), što je povećanje od 1,2 procenta u odnosu na rekordni nivo iz 2024. godine i malo promenjeno u odnosu na aprilska očekivanja.
Pogled unapred na 2025. godinu
Globalni izgledi za proizvodnju pšenice ostaju uglavnom nepromenjeni u odnosu na prethodni mesec, uz samo manje korekcije zbog vremenskih prilika. Najnovija prognoza FAO-a za proizvodnju pšenice u 2025. godini iznosi 795 miliona tona, što je na nivou proizvodnje iz prethodne godine.
U Evropi, prognoza proizvodnje pšenice za Evropsku uniju je ovog meseca malo revidirana naviše, jer su poboljšani vremenski uslovi u južnim zemljama podstakli ukupna očekivanja prinosa, pojačavajući izglede za snažan oporavak proizvodnje u 2025. godini nakon najnižeg nivoa iz 2024. godine. Međutim, razvoj suše u severnim oblastima, obeležen nedostatkom padavina i temperaturama višim nego obično, predstavlja blagi rizik od pada. U Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, površina pod pšenicom veća od očekivane podigla je prognozu proizvodnje naviše i približila je petogodišnjem proseku, ali kao i u nekim drugim severnim zemljama Evropske unije, neuobičajeno tople temperature u aprilu izazvale su izvesnu zabrinutost u pogledu potencijala prinosa. Prognoza za Rusku Federaciju ostaje nepromenjena, a očekuje se da će nepovoljni vremenski uslovi i smanjena površina rezultirati nižim međugodišnjim prinosom. U Ukrajini su aprilske padavine pomogle u poboljšanju stanja useva u delovima zemlje nakon ranije suše, ali izgledi za pšenicu i dalje ukazuju na ispodprosečan prinos, što u velikoj meri odražava uticaj sukoba. U Severnoj Americi, glavna prolećna setva pšenice u Kanadi je u toku, a izgledi za proizvodnju i dalje ukazuju na prinos na nivou prošle godine. U Sjedinjenim Američkim Državama, zabrinutost zbog suše i dalje postoji, što verovatno drži ukupnu proizvodnju pšenice nešto ispod nivoa iz 2024. godine. U Aziji, topli i suvi vremenski uslovi u Indiji doveli su do smanjenja nacionalne prognoze proizvodnje. Međutim, široko rasprostranjena upotreba navodnjavanja ograničila je uticaj, a rekordna žetva pšenice se i dalje predviđa za 2025. godinu. Prognoza proizvodnje za Pakistan je ovog meseca blago povećana, što odražava veću površinu od očekivane; predviđa se da će proizvodnja pšenice malo premašiti petogodišnji prosek. Na Bliskom istoku, veće količine padavina u aprilu nisu bile dovoljne da nadoknade ranije deficite padavina i toplije nego obično temperature, pa su posledično očekivanja proizvodnje pšenice u Iranu (Islamskoj Republici) i Turskoj ostala ispod proseka. U severnoj Africi, izgledi su pomešani: Maroko se suočava sa žetvom ispod proseka, predviđa se da će Alžir ubrati skoro prosečan rod pšenice, a očekuje se da će Egipat i Tunis (gde se navodnjavanje intenzivno koristi) imati prosečne do iznadprosečne prinose. Na južnoj hemisferi, gde je setva pšenice u toku, izgledi za proizvodnju u Argentini su ojačani predviđanjima boljih od očekivanih padavina, što je osnova za malu reviziju prognoze proizvodnje naviše, koja ostaje iznad petogodišnjeg proseka. U Australiji se prognozira pad proizvodnje pšenice u odnosu na prethodnu godinu, ali će ostati iznad 30 miliona tona.
Žetva krupnih žitarica za 2025. godinu počinje u zemljama južne hemisfere. U Brazilu, dobri izgledi cena podržali su procenjeno povećanje površine, dok će generalno povoljni vremenski uslovi verovatno dovesti do malog povećanja prinosa. Generalno, ukupna proizvodnja kukuruza u 2025. godini je iznad prošlogodišnjeg rezultata i petogodišnjeg proseka. Prognoza proizvodnje kukuruza za Argentinu ostaje nepromenjena ovog meseca i ispod petogodišnjeg proseka, uglavnom zbog smanjenja posejanih površina, uglavnom zbog straha od bolesti zakržljalosti kukuruza, koju šire insekti skakavci. U Južnoj Africi, ukupna proizvodnja kukuruza je revidirana blago naviše u maju, što odražava kontinuirano povoljne vremenske uslove od početka godine, a prognozira se oporavak žetve za 2025. godinu nakon smanjenja proizvodnje usled sušnog vremena u 2024. godini. Setva krupnih žitarica je u toku u zemljama severne hemisfere, a rana očekivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, vodećem svetskom proizvođaču, ukazuju na povećanje zasada od 5 procenata, što podržava očekivanja značajnog povećanja proizvodnje u 2025. godini.
Cene nafte su odgovorile na „dostignuća“ Trampovih 100 dana na vlasti u potresima američke i svetske ekonomije još jednim padom. Nedostatak napretka u pregovorima sa Kinom, pad BDP-a SAD od 0,3% u prvom kvartalu (u poređenju sa povećanjem od 3% prošle godine) i pad kineske proizvodne aktivnosti na najniži nivo u poslednjih 16 meseci ukazuju na usporavanje najvećih svetskih ekonomija, što će dovesti do smanjenja potražnje za naftom i energijom.
Pored toga, Saudijska Arabija je nedavno saopštila da bi mogla da prebrodi produženi period niskih cena povećanjem proizvodnje nafte. Nekoliko drugih članica OPEK+ predlaže drugi uzastopni mesec povećanja proizvodnje u junu, o čemu će se raspravljati na sastanku 5. maja. Povećanje proizvodnje bi snizilo cene nafte i kaznilo članice OPEK+ koje proizvode više od svojih kvota.
Junski fjučersi sirove nafte marke Brent pali su za 6% na 63,1 dolar po barelu (-19% za mesec dana) od ponedeljka, a fjučersi američke WTI pali su za 8,4% na 58,1 dolar po barelu (-22% za mesec dana).
Usled pada cena nafte, fjučersi palminog ulja pali su za 3,7%, a fjučersi soje za 3% ove nedelje, dok su fjučersi kukuruza pali samo za 1,9%, jer tržištima poljoprivrednih proizvoda koji se koriste u proizvodnji biodizela treba više vremena i podataka o ponudi i potražnji da bi se utvrdili trendovi cena.
Uspešan završetak setve soje i kukuruza u SAD, kao i majski izveštaj Ministarstva poljoprivrede SAD, mogu izazvati promenu cena poljoprivrednih roba.
Američki i iranski zvaničnici izvestili su o napretku u razgovorima o iranskom nuklearnom programu i složili su se da se ponovo sastanu u Evropi ove nedelje. Nuklearni sporazum sa Iranom bi omogućio SAD da ukinu ograničenja na izvoz iranske nafte, što bi povećalo globalnu ponudu i dodatno snizilo cene sirove nafte.
Brazilska industrija kukuruznog etanola, koja je u procvatu, dovodi do naglog porasta proizvodnje sušenih žitarica za destilaciju sa rastvorljivim proizvodima, a proizvođači - posebno u državi Mato Groso - udružuju se sa lokalnim vlastima kako bi otvorili nova međunarodna tržišta, uz veliki napor da se obezbedi pristup izvozu u Kinu.
Brazil trenutno izvozi u 18 zemalja - od kojih je 14 nedavno otvorilo svoja tržišta, uključujući Meksiko, Veliku Britaniju, Kanadu i Vijetnam.
„Ali nastavljamo da idemo napred sa glavnim ciljem: otvaranjem kineskog tržišta, obezbeđivanjem još veće održivosti za ovaj sektor“, rekao je ministar poljoprivrede i stočarstva Karlos Favaro na događaju industrije kukuruznog etanola u Mato Grosu početkom aprila.
Iako je Kina glavna destinacija za međunarodnu trgovinu DDGS-om, ona još uvek nije uvezla proizvod iz Brazila zbog nedostatka bilateralnog sanitarnog sporazuma.
Potencijalni sporazum je deo šireg napora brazilske vlade da produbi trgovinske veze sa Kinom, što takođe uključuje tekuće pregovore o izvozu ribe i proširenje liste brazilskih fabrika mesa kojima je ovlašćen izvoz na kinesko tržište.
Prema zvaničnom dnevnom redu brazilske vlade, sporazum o DDGS-u bio je deo bilateralnog sastanka održanog 22. aprila između sekretara za trgovinu i međunarodne odnose Ministarstva, Luisa Rue, i zamenika ministra Generalne uprave carina Kine, Ljua Veihonga.
Da bi podržalo međunarodnu prodaju, brazilsko Ministarstvo poljoprivrede takođe radi na novim propisima o kvalitetu za izvoz DDGS-a. „Javne konsultacije će uskoro biti otvorene i kada postignemo konsenzus, propisi će biti objavljeni“, rekao je Ugo Karuzo, direktor Odeljenja za inspekciju proizvoda biljnog porekla. Standardizacija kvaliteta DDGS-a se smatra ključnom za pristup tržištima koja zahtevaju rigoroznu sertifikaciju.
Sa eskalacijom tenzija između SAD i Kine, brazilski zvaničnici vide ovaj potencijalni sporazum kao strateško otvaranje na tržištu kojim tradicionalno dominiraju američki dobavljači.
Učesnici u američkoj industriji takođe vide posledice širom Azije. „Ovo je zapravo dobra stvar“, rekao je jedan učesnik na tržištu sa sedištem u SAD. Izvor je dodao da Brazil isporučuje proizvode po konkurentnim cenama na tržišta poput Južne Koreje i Vijetnama, dodajući da bi, ako Kina počne da apsorbuje deo te količine, to moglo da ublaži pritisak i ponovo otvori mogućnosti u tim regionima za američke izvoznike.
Ako bude finalizovan, sporazum bi označio ključni korak u naporima Brazila da proširi svoju ulogu u globalnim lancima snabdevanja stočnom hranom, nudeći nove tržišne opcije za izvoznike i preoblikovanje trgovinskih tokova na celom tržištu DDGS-a.
Projektovano je da će proizvodnja zemlje dostići oko 4 miliona tona u sezoni 2024-25, u odnosu na 3,04 miliona tona godinu dana ranije. Moglo bi se izvesti između 800.000 i 1 milion tona, što odražava rastuću ulogu Brazila kao proizvođača etanola i globalnog dobavljača sastojaka za stočnu hranu.
Mato Groso predvodi inicijativu na državnom nivou
Na državnom nivou, Mato Groso — dom velikog dela brazilske industrije kukuruznog etanola — vodi paralelne napore za izgradnju bilateralnih partnerstava. Primetno je da kineski agrobiznis gigant Donlink razmatra uvoz DDGS-a i drugih mahunarki poput susama i pasulja.
Delegacija kompanije Donlink posetila je Mato Groso 13. aprila kako bi obišla proizvodne pogone i potpisala tri memoranduma o razumevanju sa državnim Sekretarijatom za ekonomski razvoj, udruženjem proizvođača žitarica ACEMAT i udruženjem proizvođača bioenergije BIOIND.
Sporazum sa BIOIND-om je posebno strateški, jer bi mogao pomoći kompaniji Donlink da ubedi kineske vlasti da otvore tržište DDGS-a.
„Radeći na otvaranju tržišta DDG-a, jačamo ceo lanac vrednosti kukuruznog etanola. Pokazujemo investitorima da Mato Groso ima tržišni potencijal i konkurentnost i da DDGS može biti prednost“, rekao je izvršni direktor BIOIND-a Đuzepe Lobo.
Bum kukuruznog etanola u Brazilu
Ovi napori dolaze u trenutku kada kukuruzni etanol nastavlja da dobija na značaju u energetskom miksu Brazila, uglavnom zahvaljujući rastućim proizvodnim kapacitetima u centralno-zapadnom delu zemlje - posebno u Mato Grosu i Gojasu.
Iako je šećerna trska tradicionalno bila glavna sirovina za etanol u Brazilu, novi projekti za proizvodnju etanola od kukuruza niču širom zemlje. Lideri industrije ostaju optimistični u pogledu jake ponude i rastuće potražnje kako za gorivom, tako i za njegovim nusproizvodima, posebno za DDGS. Poboljšana logistika, uključujući proširene železničke pruge i poseban cevovod za etanol, odigrala je ključnu ulogu u povezivanju proizvodnog lanca sa glavnim potrošačkim tržištima.
Proizvodnja etanola od kukuruza se takođe širi u netradicionalne regione, kao što su Rio Grande do Sul na jugu i delovi severoistoka, gde je istorijski dominirao etanol od šećerne trske. Prema podacima UNEM-a, Brazil je proizveo 8,25 milijardi litara etanola od kukuruza u sezoni 2024-25, sa projekcijama koje se približavaju 10 milijardi litara za 2025-26.
Plats, deo S&P Global Commodity Insights, procenio je CIF cenu hidrogenizovanog etanola u Pauliniji na 3.300 reala/kubni metr 24. aprila, što je povećanje od 10 reala u odnosu na prethodnu sesiju. Ova CIF cena odražava količine van države isporučene Pauliniji, ključnom čvorištu u širem području Sao Paola, kamionima, cevovodima i železnicom, kao i prenose između rezervoara. Transakcije franko-mil su isključene kako bi se sprečilo izobličenje referentne vrednosti.
U SAD, Platts je 24. aprila procenio cenu sušenih žitarica sa rastvorljivim proizvodima za isporuku u aprilu na 206 dolara po stotini, dok je tržište kamiona sa DDGS-om u Čikagu za period isporuke u maju procenjeno na 164 dolara po stotini, 24. aprila.
CME Group će u junu pokrenuti novi fjučers ugovor za pšenicu iz Crnog mora koji će pratiti izvozne cene u Rumuniji i Bugarskoj, saopštio je u utorak operater finansijskih tržišta.
Ova objava, koja potvrđuje planove za ugovore o kojima je Rojters izvestio u martu, označava najnoviji pokušaj kompanije CME da razvije ugovore o žitaricama u ključnoj izvoznoj zoni Crnog mora.
Novi proizvod, koji podleže regulatornom odobrenju, biće povezan sa indeksom izvoznih cena Argus Media za pšenicu sa 12,5% proteina u zoni „CVB“ koja obuhvata rumunsku luku Konstanca i bugarske luke Varna i Burgas, navodi se u tržišnom saopštenju CME.
Trgovanje će početi 2. juna, navodi se u obaveštenju.
Grupa je suspendovala svoje prethodne fjučerse ugovore za pšenicu iz Crnog mora na osnovu ruskog indeksa cena nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Prema navodima kompanije, novi ugovor će biti izmiren u gotovini, cena će biti u američkim dolarima i trgovaće se u partijama od 50 tona, u skladu sa informacijama koje je ranije objavio Rojters.
Prema kompaniji, ugovor će uključivati i fjučerse i opcije.
