Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 07.09.2026. do 11.09.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 07.09.2026. do 11.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Egipat je značajno smanjio uvoz pšenice u avgustu i dodatno će ga smanjiti u septembru, jer cene pšenice rastu brže od cena brašna, smanjujući marže mlinova koji proizvode brašno za reeksport, izveštavaju stručnjaci ASAP Agri na Latifundist.com .
Ponuđene cene za ukrajinsku pšenicu sa 11,5% proteina isporučenu u rasutom stanju u CIF Egipat porasle su za 40-45 dolara/t na 300-305 dolara/t za mesec dana.
Kao rezultat toga, uvoz pšenice u avgustu je smanjen u poređenju sa avgustom prošle godine sa 1,29 na 0,68 miliona tona, što je inferiorno u odnosu na prosečan mesečni pokazatelj za 2025/26. godinu od 1,26 miliona tona.
Cene brašna rastu mnogo sporije, pa su mlinovi prestali da otkupljuju pšenicu usred naglog pada prerađivačkih marži.
Pored toga, mnogi uvoznici očekuju obnavljanje izvoza iz Crnog mora i, kao rezultat toga, nagli pad cena, posebno zato što će njihova sopstvena velika žetva pšenice moći da zadovolji potražnju do oktobra - novembra.
Međutim, stručnjaci ne očekuju da će crnomorske luke nastaviti sa radom do kraja godine, tako da veruju da će ponuđene cene za CIF Egipat nastaviti da rastu.
Visoki troškovi prevoza smanjuju konkurentnost ukrajinske pšenice koja se izvozi preko dunavskih luka. Tokom avgusta, cene prevoza za kostere iz dunavskih luka za Egipat su porasle za 32 dolara/t na 100 dolara/t, dok prevoz iz Konstance za Egipat košta samo 30 dolara/t.
Pored toga, red za ulazak u Sulinski kanal već se nakupio oko 100 plovila i nastavlja da raste, što kritično smanjuje dostupnost plovila.
Istovremeno, učesnici na tržištu smatraju da će, ako se Memorandum zaključi, cene pasti za 15-30 dolara/t.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 10.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 10.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Prekidi u crnomorskom brodarstvu poboljšavaju konkurentnost francuske pšenice u Severnoj Africi i na Bliskom istoku. Viši troškovi prevoza, premije osiguranja od ratnog rizika i sve veća neizvesnost oko izvršenja ugovora suzili su tradicionalnu cenovnu prednost ruske pšenice, izveštava Fastmarkets.
Iako je razlika u ceni FOB i dalje značajna, slika troškova isporuke je drugačija. Od 26. avgusta, ruska pšenica sa 12,5% proteina procenjena je na oko 217 dolara po toni, u poređenju sa 280 dolara po toni za francusku pšenicu sa 11% proteina. Nedavni pošiljke francuske pšenice za Egipat prodavane su po ceni od oko 290 dolara po toni CIF. U međuvremenu, teret iz ruskih crnomorskih luka za Egipat porastao je na 60 dolara po toni usred povećanih rizika u transportu.
Francuska pšenica već se kreće ka kupcima. Očekuje se da će dva broda marke Handysize stići u La Palis u narednim danima kako bi utovarila oko 60.000 tona pšenice za Egipat, dok se još jedan francuski tovar utovaruje za Sudan. Izvori sa tržišta rekli su da su egipatske terete prodali trgovci Bunge i InVivo. Potražnju takođe podržava kvalitet ovogodišnjeg francuskog roda, koji je generalno pokazao viši nivo proteina od normalnog i niži sadržaj vlage, što olakšava zamenu ruske i ukrajinske pšenice.
Posebno je značajan povratak Francuske na sudansko tržište. Sudan nije uvozio francusku pšenicu od avgusta 2008. godine, što je najnoviji uvoz prvi u oko 18 godina. Sudan je uvezao oko 2,7 miliona tona pšenice u tržišnoj 2025/26. godini, dok je Rusija činila skoro 90% vrednosti uvoza žitarica i brašna u zemlju u prvoj polovini 2026. godine, u vrednosti od oko 341 milion dolara.
Trgovci ne očekuju da će ruska pšenica biti potpuno zamenjena. Međutim, ako se poremećaji u crnomorskom transportu nastave, Francuska bi mogla postati jedan od najkonkurentnijih dobavljača sa pouzdanim isporukama u Severnu Afriku i region Crvenog mora. Dodatni pritisak na ruski izvoz dolazi od skupljih alternativnih ruta: preusmeravanje žita iz južne Rusije ka Baltičkom moru moglo bi povećati troškove logistike za 30–50 dolara po toni.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 09.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 09.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 08.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 08.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Prema preliminarnim procenama analitičkog centra SovEkon, Rusija bi u septembru mogla da izveze između 1,8 i 2,3 miliona tona pšenice. To je 52,1–62,5 odsto manje u odnosu na septembar 2025. godine, kada je izvezeno 4,8 miliona tona, i predstavlja najmanju količinu od 2010. godine. Petogodišnji prosek izvoza u septembru iznosio je 4,9 miliona tona.
Generalni direktor SovEkona Andrej Sizov ističe da u prognozi i dalje postoji širok raspon. Ako ne dođe do novih masovnih napada na infrastrukturu, tržište će verovatno dostići dno i može da počne da se oporavlja, zahvaljujući razvoju postojećih kanala izvoza, izjavio je za „Kommersant“.
Uzroci pada izvoza
Smanjenje je počelo u julu i nastavljeno u avgustu. Glavni razlozi su ograničenja plovidbe u Azovsko-Donskom basenu i oštećenja izvoznih terminala u luci Novorosijsk. Prema proceni Reksoft Konsaltinga, početkom avgusta žitarice su se izvozile samo iz osam luka, naspram 29 luka u istom periodu prošle godine.
Istovremeno raste značaj kopnenih ruta. Direktor Instituta za konjunkturna istraživanja poljoprivrednog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko ističe da su se povećale isporuke prema kopnenim granicama i preko alternativnih luka. Izvoznici usmeravaju veće količine u Kazahstan i druge zemlje Centralne Azije. Sizov posebno skreće pažnju na rastuće kupovine ruskih žitarica od strane Azerbejdžana, koje se ostvaruju železnicom. IKAR za sada ne daje preciznu procenu za septembar, ali očekuje značajan pad u odnosu na prošlu godinu.
Nezavisni ekspert Aleksandar Korbut ranije je procenio da bi, ukoliko se logistika ne normalizuje, izvoz u septembru mogao da iznosi 2–2,2 miliona tona. Blagi rast u odnosu na avgust moguće je očekivati zahvaljujući novim koridorima – intenziviranju izvoza preko baltičkih luka i delimično preko Dalekog istoka – ali ti obimi verovatno neće biti značajni.
Situacija u Crnom moru
Turski list Ekonomim, pozivajući se na izvore u turskom Ministarstvu transporta i spoljnih poslova, izvestio je da Ankara intenzivira diplomatske kontakte sa Rusijom i Ukrajinom oko otvaranja novog žitnog koridora u Crnom moru. Predsednik Upravnog odbora Komore za pomorsku trgovinu Turske Tamer Kuran sastao se sa zamenikom ministra transporta Durmušom Unjuvarom. Zamenik ministra potvrdio je „intenzivne diskusije“ o žitnom sporazumu, ali preciznih rokova još nema.
Trenutno se žitarice ne isporučuju ni iz Rusije ni iz Ukrajine preko Crnog mora
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 07.09.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 07.09.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Američka delegacija, koju su predvodili Vitkof i Kušner, a u kojoj su bili predstavnici Saveta za nacionalnu bezbednost, Stejt departmenta i Ministarstva finansija, sastala se sa Putinom i drugim ruskim zvaničnicima u Moskvi 5. septembra kako bi razgovarali o sledećim koracima ka mirnom rešenju. Američka delegacija je 6. septembra stigla u Ukrajinu, gde se sastala sa Zelenskim i predstavnicima ukrajinske vlade. Treba podsetiti da je Vitkof bio u Moskvi 8 puta, ali nikada nije bio u Ukrajini, a ovog puta su Rusi zahtevali da Vitkof prvo poseti Rusku Federaciju, pa tek onda Ukrajinu.
Prema pisanju agencija Blumberg i Rojters, Kremlj je pojačao zahteve za okončanje rata zbog poverenja u svoju vojnu nadmoć na frontu i odbija da prihvati sporazum o prekidu vatre duž linije fronta dok se ne zauzme cela Donjecka oblast. Kremlj očekuje da će dostići granice regiona do početka 2027. godine i nastavlja da zahteva demilitarizaciju Ukrajine i prekid isporuke zapadnog oružja i obaveštajnih podataka. Putin je spreman da zaustavi sukob samo pod svojim uslovima, a očekivanja u pogledu rezultata posete američkih pregovarača Moskvi ocenjuju se kao izuzetno niska.
Neki mediji su objavili mirovne uslove predstavljene Trampovim izaslanicima. Među njima su:
Potpuno primirje.
Teritorijalni ustupci u korist Ruske Federacije - povlačenje Oružanih snaga Ukrajine iz Donbasa i dela Zaporoške oblasti, gde se kasnije planira raspoređivanje mirovnog kontingenta UN.
Referendum i izbori nakon sprovođenja sporazuma.
Određene izmene Ustava Ukrajine.
Odbijanje prisilnog vraćanja teritorija koje će doći pod kontrolu Ruske Federacije.
Učvršćivanje vanblokovskog statusa Ukrajine i odbijanje da se pridruži NATO-u i drugim vojnim savezima.
Ograničenje veličine Oružanih snaga Ukrajine.
Odvojeni sporazumi o jezičkom pitanju.
Nova ukrajinska vlada trebalo bi da potpiše punopravni mirovni sporazum nakon referenduma i izbora.
Sporazum mora biti ratifikovan kroz posebnu proceduru u UN.
Nakon rezultata pregovora sa specijalnim izaslanicima predsednika SAD Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su sve tri runde ovih pregovora bile veoma suštinske i da su svaki pregovor o prekidu vatre veoma važni.
Kremlj trenutno odlaže pregovore u očekivanju završetka izbora za Dumu, rezultata lokalnih izbora u Nemačkoj i sastanka Trampa i Sija za dve nedelje.
Na izborima za parlament Saksonije-Anhalt, prema preliminarnim podacima, pobedila je desničarska stranka ADG sa rezultatom od 44,5%, a njena liderka Alis Vajdel (lezbejka koja se javno izjašnjava protiv homoseksualaca) izjavila je da bi nakon pobede njene stranke na lokalnim izborima u drugim državama, vlada Merca, koja podržava Ukrajinu, a ne Nemačku, trebalo da podnese ostavku do kraja godine. Dakle, Putin se nada da će, sledeći SAD, Evropa odbiti da podrži Ukrajinu posle izbora i spreman je da na to sačeka još godinu ili dve.
