Maroko je na putu da postane jedan od šest najvećih uvoznika pšenice u svetu 2024. godine, prema nedavnom izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO)
Ova vest dolazi nakon teških klimatskih uslova koji su drastično smanjili proizvodnju pšenice u zemlji.
Izveštaj FAO predviđa da će se uvoz marokanske pšenice sledeće godine povećati za 19 odsto i dostići 7,5 miliona tona.
Značajan skok uvoza podstaknut je značajnim padom domaće proizvodnje, za koju se procenjuje da je oko 40% niža u odnosu na prethodnu godinu.
U međuvremenu, očekuje se da će nacionalna žetva pšenice u Maroku biti ispod proseka i iznositi oko 2,5 miliona tona.
Ova promena će pozicionirati Maroko kao šestog po veličini uvoznika pšenice na svetu, što će značajno doprineti rastućoj potražnji za uvozom sa afričkog kontinenta.
Očekuje se da će ukupna potražnja za pšenicom u Africi porasti za 2,2%, dostižući rekordnih 55,6 miliona tona.
Izveštaj naglašava nepovoljne vremenske prilike koje su uticale na žetvu pšenice u Maroku i drugim severnoafričkim zemljama.
Značajni deficiti padavina i visoke temperature ozbiljno su uticali na prinose useva. Dok se očekuje da će proizvodnja pšenice u Alžiru ostati stabilna, u Tunisu bi moglo doći do blagog povećanja.
U Egiptu se predviđa da će proizvodnja ostati blizu prošlogodišnjeg visokog nivoa. Uprkos tome, Egipat će i dalje biti najveći svetski uvoznik pšenice .
Globalno se predviđa da će proizvodnja pšenice u 2024. godini imati blagu stagnaciju, uz marginalni pad od 0,1% u odnosu na prethodnu godinu, čime će ukupna proizvodnja biti 787 miliona tona.
Stagnacija je uglavnom zbog smanjenih žetvi u nekoliko ključnih zemalja, uključujući Evropsku uniju, Ukrajinu, Tursku, Ujedinjeno Kraljevstvo i Severnu Irsku.
Očekuje se da će suša smanjiti proizvodnju pšenice i kukuruza u Kini, što bi moglo dovesti do povećanog uvoza iz te zemlje koja u poslednje vreme nije obavila velike kupovine zbog prevelike ponude i smanjenja potrošnje, izvestio je Blumberg, pozivajući se na BOABC, kinesku poljoprivrednu konsultantsku kuću.
Predviđa se da će proizvodnja pšenice u marketinškoj godini koja se završava u junu 2025. pasti za 1,24 odsto na 134 miliona tona, dok se očekuje pad kukuruza za 2,26 odsto na 282 miliona tona u godini do oktobra 2025, saopštio je BOABC.
Visoke temperature i manje padavina izazvale su sušu u glavnom području proizvodnje žitarica na severu Kine i uticale na sadnju letnjih žitarica, saopštilo je ministarstvo poljoprivrede.
Uslovi suše mogli bi da se pogoršaju uz nastavak visokih temperatura u narednih 10 dana u glavnim oblastima za proizvodnju pšenice i kukuruza.
Ministarstvo poljoprivrede poslalo je delegacije vrhunskim proizvođačima žitarica da se izbore sa sušom, preneo je Blumberg.
Strategie Grains je snizila svoje mesečne prognoze za ovogodišnju žetvu meke pšenice u Evropskoj uniji, ponavljajući svoja očekivanja da će proizvodnja biti niska za četiri godine kada žetva počne.
Konsultantska kuća sada predviđa proizvodnju meke pšenice u 2024/25. godini u bloku od 27 zemalja na 121,8 miliona tona, 1,7 miliona tona manje od prognoze u maju.
Najnovija prognoza konsultantske kuće je 3,6% ispod prošlogodišnjeg obima i bila bi najniža od 2020/21, kada je rod takođe bio pogođen jakim kišama tokom vegetacije.
U rezimeu svog mesečnog izveštaja o žitaricama, Strategie Grains nije objasnio razloge za reviziju naniže svoje prognoze, ali je rekao da očekuje da će Francuska zabeležiti najveći pad proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu, koju će u manjoj meri pratiti Nemačka, Poljskoj i Mađarskoj.
Francuska, najveći proizvođač žitarica u EU, zabeležila je pad setve meke pšenice za više od 7% zbog obilnih kiša.
Konsultantska kuća je takođe snizila svoje prognoze za ovogodišnji rod ječma u EU na 52,2 miliona tona sa 53,0 miliona tona prošlog meseca, iako bi to i dalje bilo 10% više od prošlogodišnjeg sušnog prinosa ječma od 47,5 miliona tona.
Žetva pšenice i ječma počela je ovog meseca u južnoj Evropi, a do sada su brojke o prinosu bile različite, saopštila je Strategie Grains.
U Španiji, koja se oporavlja od teške suše prošle godine, početni rezultati prinosa na jugu bili su dobri, ali se očekuje da će nivoi pasti kako se žetva kreće na sever, navodi se u izveštaju.
Rezultati prinosa u Rumuniji bili su suprotni, blizu proseka u Sloveniji i Hrvatskoj, ali razočaravajući u severnoj Italiji, dodala je kompanija.
Očekivani manji rod u EU, u kombinaciji sa očekivanim smanjenjem snabdevanja u Crnom moru, trebalo bi da naglo smanji zalihe u bloku sa visokog nivoa ove sezone na „prilično krhke“ nivoe u 2024/25, saopštila je konsultantska kuća.
Izgledi za usev meke pšenice u Rusiji i, u manjoj meri, Ukrajini zbog nepovoljnih vremenskih uslova naveli su Strategie Grains da smanji svoju prognozu globalne proizvodnje meke pšenice za 2024/25. godinu za skoro 10 miliona tona na 713,3 miliona tona, što je pad proizvodnja ispod ovosezonskih 719,9 miliona tona.
Strategie Grains je snizila svoje prognoze za ovogodišnji rod kukuruza u EU na 62,6 miliona tona sa 63,3 miliona, što je sada stabilno na prošlogodišnjem nivou.
Fjučersi na naftu Brent porasli su u sredu iznad 82 dolara za barel, dobivši u pet od poslednjih šest sesija usred poboljšanja izgleda globalne tražnje. Američka EIA podigla je svoju prognozu rasta globalne potražnje za naftom na 1,1 milion barela dnevno u 2024. sa prethodne procene od 900.000 barela dnevno, pri čemu je potražnja revidirana više za azijske zemlje osim Japana. OPEK je takođe zadržao svoje izglede za solidan rast globalne potražnje za naftom za ovu godinu vođen očekivanjima povećanja putovanja i turizma u drugoj polovini. Na drugim mestima, industrijski podaci su pokazali da su zalihe sirove nafte u SAD prošle nedelje pale za 2,428 miliona barela, nadmašivši očekivanja tržišta za pad od 1,75 miliona barela. U međuvremenu, podaci su pokazali da su potrošačke cene u Kini u maju porasle manje nego što se očekivalo, dok je deflacija proizvođača opstala. Investitori sada očekuju ključno očitavanje inflacije u SAD i najnoviju odluku o kamatnoj stopi Federalnih rezervi.
Svetske cene pšenice ponovo rastu, uglavnom zbog Rusije, prenosi Blumberg .
Invazija Ukrajine dovela je do rekordnog povećanja cena pšenice u svetu 2022. godine zbog strahovanja da Ukrajina i Rusija neće moći da izvoze svoje poljoprivredne proizvode na svetska tržišta. Ali kasnije velike žetve u Rusiji ohladile su tržište.
Situacija se menja, jer suvo vreme i kasni mrazevi u glavnim regionima rasta u Rusiji podstiču globalne cene pšenice na rast. Analitičari su snizili svoje procene žetve za 2024. za više od 10%, što je dovelo do najvećeg mesečnog skoka globalnih cena od 2022. godine.
„Proizvođači u Ukrajini i drugim delovima Evrope takođe se suočavaju sa poteškoćama zbog vremenskih uslova. Znaci dobre žetve u Sjedinjenim Državama su gurnuli cene naniže od kraja maja, ali su svetske zalihe i dalje najniže u poslednjih 9 godina“, piše publikacija.
Pored „tmurnih“ izgleda za žetvu, nedostatak jasnog razumevanja konačnog obima žetve u Rusiji doprinosi neizvesnosti.
Analitički centar „SovEkon” revidirao je prognozu bruto žetve pšenice u Rusiji, smanjivši je na 80,7 miliona tona sa prethodne procene od 82,1 miliona tona, ne isključuje novu reviziju u manjem pravcu, sledi iz poruke kompanije.
Stručnjaci ističu da je revizija prognoze prvenstveno zbog pogoršanja stanja useva i manjeg potencijala prinosa: prvo po toplom i suvom vremenu, zatim posle majskih mrazeva.
„Od aprila, prognoze za novi rod pšenice u Rusiji su se značajno pogoršale. Snizili smo prognozu sa 94 miliona tona na 80,7 miliona tona. Nismo sigurni da trenutne procene u potpunosti odražavaju sve vremenske anomalije“, – citiraju se u materijalima reči šefa kompanije Andreja Sizova. On nije isključio novo smanjenje prognoze: razlog - vrući i suvi uslovi u regionima sa ozimom pšenicom i obilnim kišama u Sibiru.
Stručnjaci su zabrinuti i zbog sporog napredovanja setve u Sibiru, najvećem proizvođaču jare pšenice. Prema procenama stručnjaka, tamo je do kraja maja zasejano samo 3,7 miliona hektara u odnosu na prosek od 5,2 miliona hektara, zbog čega je žetvena procena površina smanjena na 5,45 miliona hektara sa 5,54 miliona hektara. Kompanija ne isključuje dalje smanjenje ovog nivoa jer se u regionu u naredne dve nedelje očekuju padavine iznad normalne, ali se sezona setve bliži kraju.
Ministarstvo poljoprivrede, uprkos vremenskim nepogodama, trenutno održava očekivanja za žetvu žitarica od 132 miliona tona, dok se očekuje bruto žetva pšenice od 85 miliona tona. Većina useva pogođenih majskim povratnim mrazevima već je zasejana, najviše su pogođeni voćnjaci, a očekuje se i smanjenje prinosa žitarica, izjavila je prethodnog dana ministarka poljoprivrede RF Oksana Lut.
Konsultanti Strategie Grains smanjili su svoje prognoze za ovogodišnju proizvodnju uljane repice u Evropskoj uniji za 180.000 tona na 17,94 miliona tona, što je sada 10% ispod prošlogodišnjeg žetve, zbog vlažnog vremena u Francuskoj i mrazeva u centralnoj Evropi.
Obilne kiše u Francuskoj, najvećem proizvođaču uljane repice u Evropskoj uniji, od jeseni su odložile setvu, poplavile polja i ugrozile kvalitet zrna.
Nasuprot tome, nije se očekivalo da će kasni mrazevi zabeleženi u aprilu imati toliko negativan uticaj u Francuskoj kao u centralnim zemljama EU kao što su Češka i Slovačka, navodi se u izveštaju konsultantske kuće.
„Posevi (u Francuskoj) su uglavnom kažnjeni učestalošću padavina i zalivanjem polja“, navodi se, dodajući da će neka polja morati ponovo da budu zasađena.
U drugom po veličini proizvođaču uljane repice u Nemačkoj, uslovi za cvetanje su bili zadovoljavajući sa prosečnim temperaturama bliskim sezonskim normama.
Strategie Grains je primetio da će bilans uljane repice sledeće sezone biti tesan zbog očekivanog pada proizvodnje i niskih zaliha, što bi samo delimično bilo nadoknađeno većim uvozom iz trećih zemalja, uglavnom iz Ukrajine i Australije.
Strategie Grains je blago snizila projekciju žetve suncokreta u EU u 2024. na 10,72 miliona tona, što je pad sa 10,75 miliona ranije, ali i dalje 10% iznad 2023. godine.
Njena prognoza proizvodnje soje je neznatno smanjena na 3,06 miliona tona, sa 3,11 miliona ranije, što je za oko 5% više u odnosu na prošlogodišnjih 2,9 miliona tona.
Smanjenje dostupnih globalnih zaliha pšenice na nizak nivo u više decenija bila je tema koja se ponavlja već nekoliko godina, iako stvarnost tek treba da ispadne tako čvrsto kao što se prvobitno strahovalo.
Međutim, ovosezonska kombinacija gubitaka ruskog useva i predstojećeg uvoza iz Indije sama po sebi mogla bi biti dovoljna da izazove taj pad i podrži globalne cene pšenice.
Ruska konsultantska kuća Sovecon smanjila je u utorak svoju procenu žetve za 2024-25. za najvećeg izvoznika pšenice na 82,1 milion metričkih tona sa 85,7 miliona ranije. To je usledilo nakon smanjenja IKAR-a u ponedeljak na 81,5 miliona tona sa 83,5 miliona, što je znatno ispod prethodne ruske žetve od 92,8 miliona tona i njenog rekordnog prinosa u 2022-23. od oko 104 miliona.
Ti analitičari u martu su prognozirali proizvodnju pšenice u Rusiji od 2024-25. do 93 miliona do 94 miliona tona, što znači da je usev do sada izgubio oko 12 miliona tona ili 13% proizvodnog potencijala. To je uglavnom zbog izuzetno suvog prolećnog vremena i nedavno štete od mraza.
U međuvremenu, drugi po veličini potrošač pšenice Indija će verovatno ukinuti uvozne dažbine na pšenicu posle juna zbog niskih državnih rezervi, što bi potencijalno podstaklo uvoz ove godine između 3 miliona i 5 miliona tona sa samo 120.000 tona godinu dana ranije.
Ruski nedostatak i potencijalni uvoz iz Indije umanjili su raspoložive globalne zalihe pšenice od čak 17 miliona tona u odnosu na prvobitne ideje. Za referencu, to vredi oko 8% prognoze američkog Ministarstva poljoprivrede za 2024-25. svetski izvoz pšenice.
USDA određuje Egipat kao najvećeg uvoznika pšenice u periodu 2024-25. sa 12 miliona tona, a Indija koja uvozi 5 miliona tona bi ga označila kao uvoznika broj 12, slično kao što je to slučaj u Japanu ili Nigeriji.
Poslednji značajan obim uvoza pšenice u Indiju, 6 miliona tona, došao je 2016-2017, iako je status zemlje ponekad izvoznika čini faktorom promene u globalnoj trgovini pšenicom. U 2021-22, Indija je izvezla rekordnih 8 miliona tona pošto su domaće zalihe i globalne cene pšenice bile visoke.
KONTRAKCIJA SNABDEVANJA
Početni izgledi USDA-e za 2024-25 objavljeni ranije ovog meseca su implicirali da će globalne zalihe pšenice za upotrebu među glavnim izvoznicima pasti na 17-godišnji minimum od 13,5% sa 14,7% u prethodnoj marketinškoj godini.
Međutim, USDA predviđa da gotovo da nema uvoza pšenice za Indiju, a njen ruski prinos od 88 miliona tona je znatno iznad nedavnih procena analitičara, tako da bi se implicitne zalihe agencije mogle dodatno pooštriti.
Procena ruske pšenice USDA ne uključuje poluostrvo Krim, koje je proizvelo 1,3 miliona tona u 2023-24. To u suštini stavlja procene USDA i ruskih konsultantskih kuća još više nego što se čini, iako za metodologiju USDA, Ukrajina uključuje proizvodnju na Krimu.
Često značajno godišnje povećanje ili smanjenje zaliha izvoznika za upotrebu prati veliki porast ili smanjenje proizvodnje pšenice u prethodnoj sezoni. Na primer, proizvodnja pšenice među najvećim izvoznicima pala je za 7% u 2018-19, ali je veći pad u zalihama za upotrebu došao u 2019-20.
Ovo podržava značajniji pad zaliha za upotrebu u 2024-25, s obzirom da je proizvodnja izvoznika pala za više od 3% u 2023-24, što je najveći pad od 2018-19. Ali ovo takođe zavisi od drugih faktora, uključujući globalnu proizvodnju i trgovinu kukuruzom, koji se ponekad takmiči sa pšenicom.
Najaktivniji fjučers na pšenicu u Čikagu Vv1 pao je u četvrtak za 1,7%, što je više od 5% u odnosu na maksimum od utorka zbog nade da bi povoljnije vreme moglo da zaustavi ruske gubitke. Ali globalna potražnja za pšenicom bi mogla biti podržana u narednim mesecima pošto su globalni kupci nedovoljno pokriveni.
Brazilski usev kukuruza sada ima godišnje viškove koji dozvoljavaju neke situacije sa sezonskim gubicima u proizvodnji, bez negativnih efekata na domaće snabdevanje. Čini se da je to ono što doživljavamo u 2024. Novo istraživanje kompanije Safras & Mercado otkriva veoma različite situacije u usevu 2024. u proizvodnim regionima, u ovom trenutku sa određenim gubicima u ukupnoj proizvodnji. Iako imamo velike gubitke u proizvodnji na nekim lokacijama, imamo i važna iznenađenja u produktivnosti koja se postiže na drugim lokacijama. Ako produktivnost u Mato Grosu i Gojasu potvrdi rekordne nivoe do kraja žetve, verovatno je da će ovaj regionalni super usev nadoknaditi gubitke u proizvodnji u Mato Groso do Sulu i Parani.
Safrasovo istraživanje o usevu u maju otkrilo je da je kombinacija datuma setve i klime donela veoma zanimljive rezultate za drugi usev u nekim regionima, kao što su Mato Groso, Gojas i Matopiba. Setva je obavljena u ranijem periodu zbog napredovanja ciklusa žetve soje i napretka setve kukuruza. Informacija o smanjenju zasejanih površina potvrđena je, međutim, bez preterivanja iz medija, pa čak i iz zvaničnih vladinih izvora. Klima je bila iznenađujuće dobra u ovoj proizvodnoj osi, sa toplijim uslovima centralnog Atlantika koji su sprečavali sušu, prirodno za El Nino u centralnom severnom delu zemlje.
U ovom ažuriranju primetili smo početak berbe u Mato Grosu sa prinosima od 120 do 170 vreća, što je državni prosek sa potencijalom za rekordne nivoe. Dakle, povećali smo rod države na osnovu početka žetve. Naravno, kako se rezultati razvijaju, istraživanja produktivnosti mogu odrediti veće brojeve. Sada Mato Groso ima 42,5 miliona tona, sa potencijalom od 47 do 50 miliona tona u zavisnosti od situacije produktivnosti nakon žetve.
U Gojasu je prošle nedelje počelo da se žanje nekoliko useva. Veoma visoki rezultati od 140 do 200 vreća po hektaru. Međutim, ovo su najraniji usevi, a treba da proverimo i ostatak žetve, posebno na istoku države, gde su usevi zasejani kasnije i oštećeni veoma suvim i toplim vremenom u maju. Na istoku je registrovan veliki deo useva koji su još uvek u fazi oprašivanja i svilenja u uslovima manje kišne klime. Stoga je moguće da ćemo imati odličnu produktivnost od zapada do severa Mato Groso do Sula i nisku produktivnost u istočnom Gojasu. Sirak će biti pogođen i na istoku države, a mi ćemo smanjiti potencijal produktivnosti za region, koji je glavni u gajenju sirka. Kako u skorije vreme nema prognoze za kišu, moguće je da sirak i kukuruz neće imati tako dobre rezultate na istoku države.
U regionu zvanom Matopiba (koji se sastoji od država Maranhao, Piaui, Tocantins i Bahia), situacija je prilično udobna uprkos smanjenju površine ove godine. U Tocantinsu, kao iu Mato Grosu, ranije zasađene površine na kojima talas sadnje susama i pirinča nije bio dovoljan da se preterano poseče lokalna površina kukuruza. Uz mnogo rane sadnje, kukuruz počinje da se žanje u državi od kraja maja, signalizirajući produktivnost blizu 100 vreća po hektaru, što je zadovoljavajući standard za drugi usev kukuruza. Maranhao, Piaui i regioni Bahia prate istu liniju, međutim, sa usevima koji su više fokusirani krajem juna i jula. Postoje lokalizovani problemi sa niskim ulaganjem u tehnologiju i lišćare. To nije opšta situacija za blok.
Zapadna Parana dobila je poslednju kišu prošle nedelje. Usevi na ovim lokacijama su se dobro pokazali, i iako nije verovatno da će dostići svoj puni potencijal, produktivnost mora biti odlična u regionu. Ista je slika i za centar-jug Paragvaja, koji svoj rod počinje sa odličnim potencijalom. Stoga, kada se u nacionalnim poljoprivrednim medijima pominju gubici proizvodnje u Parani, moramo razlikovati koji je deo države problematičniji. Ovaj sušni maj u državi bio je efektivno pogođen centralnim severnim delom Parane. Mnogi usevi u kritičnoj fazi proizvodnje, koji su već bili oštećeni u martu i početkom aprila, imali su dubok pad u proizvodnji. Prinosi ispod 50 vreća po hektaru bez trenda oporavka čak i sa kišom od sada. Dakle, imamo rod veoma blizu normalnog na zapadu i jugozapadu države i južno od Paragvaja, ali sa oštrim gubicima na severu Parane. Konačan broj donosi novo smanjenje proizvodnje za državu.
Područje između centralnog i severnog Paragvaja, centralnog i južnog Mato Groso do Sula i srednjeg zapada Sao Paula doživeće istorijske gubitke u proizvodnji. Kiše koje su se dogodile prošle nedelje u Mato Groso do Sulu donele su vrlo malo poboljšanja usevima. Usevi sa ukupnim gubicima, neuspehom oprašivanja i malim klasovima sa 30 do 40% punjenja i bestežinskim pasuljem. Ekstremno suv mesec maj u kritičnoj fazi proizvodnje je nepovratan čak i sa dobrom kišom od sada. Neke centralne lokacije u državi imaju nešto manje traumatičnu situaciju, čak i sa produktivnošću koja ne dostiže 70 do 80 vreća/ha. Sever države je pokazao veoma dobre rezultate, sa visokom produktivnošću za drugi usev i nadoknađivanjem dela gubitaka na drugim lokacijama. Smanjenje proizvodnje u državi je neizbežno na manje od 8 miliona tona, u odnosu na 13,6 miliona u 2023.
Sao Paulo i Minas Žerais imaju kasnije useve, doživljavaju izuzetno suv i vruć maj, sa početnim smanjenjem potencijalne proizvodnje. Kako žetva počne i produktivnost bude očigledna, biće moguće doslednije proceniti ovu sliku. Međutim, padavine u obe države ne ostavljaju dobra očekivanja za kukuruz i/ili sirak.
U ovom ambijentu imamo preliminarni pad u proizvodnji drugog useva kukuruza sa 86,6 na 83,6 miliona tona, s obzirom na događaje koji su se desili na usevima koji su najviše oštećeni majskom sušom. Delimično, ova situacija se nadoknađuje visokom produktivnošću u Mato Grosu. Želimo da istaknemo da neće biti iznenađenje ako tokom žetve potvrda visoke produktivnosti u Mato Grosu ponovo odvede brazilsku projekciju ka povećanju proizvodnje. Visoke su procene proizvodnje za državu, koja u zavisnosti od prinosa može da se kreće od 45 do 50 miliona tona za državu. Naravno, time bi se nadoknadili gubici u Mato Groso do Sulu.
Takođe u slučaju sirka, smanjili smo najoptimističnije projekcije produktivnosti s obzirom na klimatsku situaciju u maju. Sada je još uvek dobra procena proizvodnje od 4,3 miliona tona, ali ne toliko koliko bi mogla biti u povoljnijim klimatskim uslovima. Paragvaj ima kontrastne performanse u proizvodnji između regiona centar-jug i centar-sever. Veoma dobri usevi na jugu i gubici slični onima kod Mato Groso do Sula, na severu. Tako smanjujemo rod Paragvaja na 4,88 miliona tona, u odnosu na 5,4 miliona u prethodnoj projekciji.
Brazilska situacija sa snabdevanjem je očuvana. Čak i sa smanjenjem proizvodnje u nekim državama i još uvek čekajući rezultate u drugim, rod od 123 miliona tona je dovoljan da zadovolji svu potražnju Brazila bez rizika od nestašice. Osnovna tačka je, bez sumnje, tok izvoza od sada. Uprkos veoma lošoj prvoj polovini godine u nacionalnoj prodaji, imamo Argentinu sada sa manjom dostupnošću u odnosu na prethodnu projekciju, Sjedinjene Američke Države su još uvek u okruženju definisanja roda 2024, do sada veoma dobro zasađenog, kao i napretka ukrajinskog useva 2024. Usred svega toga, međunarodno tržište zna da Brazil ima 40 miliona tona da zadovolji globalnu potražnju. Izvoz iznad ovog nivoa će prilagoditi brazilske zalihe, dok će slabiji izvoz zadržati zalihe i dalje udobnim za 2025. Dakle, ključ unutrašnjeg okruženja i dalje ostaje izvoz
