Prema navodima tržišnih operatera, kineski kupci odbijaju da kupe milion tona australijske pšenice, koja je trebalo da bude isporučena u februaru, martu i aprilu ove godine, prenosi Rojters.
Tako su, prema rečima trgovaca, neki ugovori za isporuku australijske pšenice potpuno otkazani, a rokovi isporuke drugih pomereni za drugi i treći kvartal ove godine. U nekim slučajevima, kupci koji odbijaju ili odlažu kupovinu moraju platiti kazne.
Objašnjava se da pad svetskih cena pšenice na najniži nivo u poslednje 3,5 godine podstiče Kinu da otkaže isporuke posle velikih otkupa krajem prošle i početkom 2024. Osnovni fjučers pšenice na SVETSKOJ berzi smanjen je za više. od 14% u 2024. godini, dostižući najniži nivo od avgusta 2020. zbog dostupnosti dovoljnih globalnih zaliha.
Drugi faktor koji doprinosi padu globalnih cena pšenice je činjenica da Rusija aktivno nudi jeftino žito na svetskom tržištu, smanjujući svoje zalihe uoči očekivane visoke žetve. Izvozne cene ruske pšenice pale su ispod 200 dolara po toni prvi put od avgusta 2020. godine, postavši najniže početkom marta od 2017.
Prošle nedelje, USDA je najavila otkazivanje izvoza više od 500 hiljada tona pšenice iz SAD.
Kina je u utorak naglo proširila svoj budžet za gomilanje zaliha žitarica i jestivih ulja ove godine i pojačala podršku i politike za podsticanje poljoprivredne proizvodnje, udvostručivši poboljšanje sigurnosti hrane.
Najveći svetski kupac žitarica i uljarica želi da smanji svoju tešku zavisnost od uvoza koji iznosi preko 100 miliona metričkih tona godišnje, uglavnom iz Sjedinjenih Država i Brazila. Ukupan kineski poljoprivredni uvoz iznosio je 234 milijarde dolara u 2023.
„Ovi napori će pomoći da se garantuju prihodi uzgajivača žitarica i motivišu glavne oblasti za proizvodnju žitarica da ostanu fokusirane na proizvodnju žitarica i dalje iskoriste svoj potencijal za veće prinose“, navodi se u izveštaju ministarstva finansija objavljenom na početku kineskog godišnjeg sastanka parlamenta.
Kina će ove godine potrošiti 140,63 milijarde juana (19,54 milijarde dolara) na skladištenje žitarica, jestivih ulja i "drugih materijala", što je 8,1 odsto više nego godinu dana ranije, navodi se u izveštaju.
„Porast budžeta za rezerve signalizira da je Peking i dalje zabrinut za svoje snabdevanje hranom i drugim ključnim sirovinama“, rekao je Even Pai, analitičar poljoprivrede u Trivium China.
„Održavanjem ili čak povećanjem rezervi, ona nastoji da stavi pod svoju ekonomsku i prehrambenu sigurnost, ali na račun još veće intervencije na tržištima“, rekla je ona.
Kina je takođe u utorak saopštila da je izdvojila 54,5 milijardi juana (7,57 milijardi dolara) za subvencije za premije poljoprivrednog osiguranja, što je 18,7 odsto više nego godinu dana ranije.
Ministarstvo finansija će takođe povećati minimalnu otkupnu cenu pšenice i proširiti osiguranje za pirinač, pšenicu i kukuruz širom zemlje.
„Pošto Kina ima veliku populaciju, moramo usvojiti sveobuhvatan pristup poljoprivredi i hrani i osigurati da kinesko snabdevanje hranom ostane čvrsto u našim rukama“, rekao je premijer Li Ćiang u zasebnom izveštaju.
Li je rekao da će Kina proširiti proizvodnju i prinose uljarica, uključujući soju i uljanu repicu, dok će proizvodnja stoke i ribarstva ostati stabilna.
Kineski državni planer u utorak je ciljao proizvodnju žitarica za 2024. godinu od više od 650 miliona metričkih tona, dodajući da se očekuje da će ukupni kapacitet proizvodnje žita stalno rasti.
„Biće postignut stabilan napredak u novom naporu za povećanje proizvodnje žitarica za 50 miliona metričkih tona“, saopštila je Nacionalna komisija za razvoj i reforme (NDRC).
To uključuje nadogradnju napretka u povećanju površina soje, ubrzanje izgradnje nacionalnih centara za seme soje i podršku razvoju visokouljnih i visokoprinosnih sorti useva, navodi se u saopštenju.
„Izgradićemo poljoprivredu u veliku modernu industriju“, navodi se u izveštaju.
Drugi najveći proizvođač kukuruza na svetu nastoji da nastavi da povećava proizvodnju čak i nakon prošlogodišnjeg rekordnog roda od 288,84 miliona tona.
Kina je u protekle dve nedelje kupila više od 20 tovara stočnog žita na međunarodnom tržištu pošto je najveći svetski uvoznik iskoristio pad cena na najniži nivo u više od tri godine.
Zemlja je obezbedila isporuke kukuruza, sirka i ječma od dobavljača, uključujući Ukrajinu i SAD, kažu ljudi upoznati sa transakcijama. Otkup je preko 1,2 miliona tona žitarica po osnovu svakog tereta od 60.000 tona.
Do porasta kupovine došlo je kada su cene porasle u Kini, a referentne fjučerse za kukuruz pale u Čikagu na najniži nivo od 2020. godine, opterećene velikim zalihama od najvećih izvoznika iz Brazila i SAD. Sve veći jaz između lokalnog i međunarodnog tržišta učinio je kupovinu atraktivnom.
Pošiljke su uključivale najmanje 10 tereta ukrajinskog kukuruza, uglavnom za isporuku od marta do maja, najmanje pet tereta američkog sirka i šest pošiljki ječma više porekla za sličnu isporuku, kažu ljudi.
Cene u Kini su porasle pošto je Peking pojačao skladištenje žitarica za državne rezerve kako bi podržao tržište uoči sadnje novog useva. To je suprotstavilo slabu potražnju za žitom za stočnu hranu u stočarskoj industriji u kojoj svinjari prave gubitke.
Poljoprivrednici su u ponedeljak blokirali granični prelaz između Poljske i Nemačke, gađali policiju u Briselu flašama i okupili se u Madridu da zahtevaju akciju zbog jeftinih cena u supermarketima i, kako kažu, nelojalne konkurencije iz inostranstva.
Ministri poljoprivrede iz čitave Evropske unije obećali su da će učiniti više na smanjenju birokratije i pomoći poljoprivrednicima dok su se okupili u Briselu da razgovaraju o krizi u tom sektoru nakon višenedeljnih gnevnih protesta.
27-člana EU već je oslabila neke delove svoje vodeće ekološke politike Zelenog dogovora, uklonivši cilj smanjenja emisija iz poljoprivrede iz svoje klimatske mape za 2040.
Ali farmeri zahtevaju više.
„Danas smo ponovo ovde u Briselu kao farmeri jer Evropska unija ne sluša naše zahteve. Naši zahtevi su za pravičan prihod“, rekao je Morgan Odi, generalni koordinator poljoprivredne organizacije La Via Campesina.
„Mi proizvodimo hranu i ne zarađujemo za život. Zašto je to? Zbog sporazuma o slobodnoj trgovini. Zbog deregulacije. Zato što su cene ispod cene proizvodnje. Zato zahtevamo od EU da krene dalje.
Na marginama mitinga u Briselu, policija je pucala iz vodenih topova na demonstrante koji su bacali flaše i jaja, dok je oko 900 traktora zakrčilo delove belgijske prestonice, nedaleko od zone u kojoj su se sastajali ministri.
Na protestu u Madridu, farmeri iz cele Španije duvali su u pištaljke, zvonili i udarali u bubnjeve, pozivajući EU da olabavi propise i odustane od nekih izmena svoje Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) subvencija i drugih programa.
„Nemoguće je podneti ova pravila, oni žele da danju radimo na polju i da se bavimo papirologijom noću – muka nam je od birokratije“, rekao je Roberto Rodrigez, koji uzgaja žitarice i cveklu u centralnoj provinciji od Avile.
U Poljskoj su farmeri ljuti zbog jeftinog uvoza iz Ukrajine van EU blokirali autoput A2 na graničnom prelazu sa Nemačkom. EU je pre dve godine odlučila da ukine carine na ukrajinski izvoz hrane dok se Kijev bori protiv ruske invazije.
„Ovo je pokazivanje zajedničke solidarnosti, da i poljski i nemački farmeri neće dozvoliti da ova roba iz Ukrajine nastavi da ulazi na evropsko tržište“, rekao je Adrijan Vavržinjak, portparol sindikata poljoprivrednika Solidarnost.
EU ima za cilj da pronađe efikasnije rešenje kako bi poljoprivredni proizvodi iz Ukrajine otišli na svoja tradicionalna tržišta van EU, rekao je belgijski ministar poljoprivrede Dejvid Klarinval posle ministarskog sastanka.
Ministri poljoprivrede su takođe raspravljali o novom setu predloga za ublažavanje finansijskih pritisaka na evropske poljoprivrednike, uključujući smanjenje inspekcija na farmama i mogućnost izuzeća malih farmi od nekih ekoloških standarda.
Oni su zatražili od Evropske komisije, izvršnog organa EU, da da ambicioznije predloge o smanjenju birokratije, rekao je Klarinval.
Njemački ministar poljoprivrede Cem Ozdemir rekao je da EU mora osigurati da poljoprivrednici mogu dobro zaraditi ako se odluče za biodiverzitet i zelene mjere, nazivajući postojeću poljoprivrednu politiku EU "čudovištem za birokratiju".
„Prosečan farmer provede četvrtinu svog vremena za svojim stolom“, rekao je on.
EU je proteklih nedelja već odbacila cilj smanjenja emisija iz poljoprivredne proizvodnje iz svoje klimatske mape do 2040. godine, a takođe je povukla zakon o smanjenju pesticida i odložila cilj da poljoprivrednici ostave deo zemlje kako bi poboljšali biodiverzitet.
Na protestu u Madridu, neki farmeri su rekli da samo žele da im se dozvoli da koriste iste pesticide kao i one van EU čija se roba uvozi u blok.
„Želimo da se takmičimo sa istim špilom karata“, rekao je Huan Karlos, 54-godišnji proizvođač suncokretovog ulja. „Ako koriste određeni proizvod (za fumigaciju), želim da mogu da koristim isti.
Žalbe se razlikuju od zemlje do zemlje, a ne pozivaju svi farmeri na ukidanje zelenih pravila. La Via Campesina Odi pozvala je EU da odredi minimalne cene podrške.
„Nismo protiv klimatskih politika. Ali znamo da su nam, da bismo izvršili tranziciju, potrebne više cene proizvoda jer je proizvodnja na ekološki način skuplja“, rekla je ona.
Tokom vikenda, na Srednjem zapadu i američkim ravnicama padale su povoljne padavine. Tokom narednih dana jaka bura doneće hladno vreme, grmljavinu i sneg, ali će se krajem nedelje vazduh zagrejati do 15-20 o C, što će omogućiti da se počne setva ranih žitarica.
U centralnom Brazilu, obilne kiše prošle nedelje odložile su žetvu soje, ali su bile od koristi za setvu drugog useva kukuruza, koji je pri kraju. Početkom sedmice nastavljaju se padavine, a bliže vikendu će doći do porasta temperature i smanjenja količine padavina. Južni regioni zemlje će ove nedelje dobiti više kiše zahvaljujući frontu koji dolazi iz Argentine.
Argentina je prošle nedelje doživela obilne kiše, koje će se nastaviti i ove nedelje. I pored povećanja intenziteta padavina, stručnjaci berze žita Rosario, kao posledica januarske suše, smanjili su prognozu proizvodnje soje sa 52 na 49,5 miliona tona i kukuruza – sa 59 na 57 miliona tona, u poređenju sa prethodnim procenama.
Tokom vrelog perioda koji je počeo 17. januara, rezerve vlage u usevima kukuruza su značajno smanjene, iako su kiše u drugoj nedelji februara donekle popravile situaciju. Rani usevi soje u ovom periodu su takođe bili u fazi visoke osetljivosti na visoke temperature, pa su bili pod uticajem toplote.
Veći deo Evrope ove nedelje će doživeti talase kiše, čime će se popuniti rezerve vlage u tlu pre setve. Porast temperature ubrzaće početak setve prolećnih useva.
U Ukrajini su prošle nedelje pale male padavine, što je poboljšalo vlažnost zemljišta. Međutim, pad temperatura na 0-5 o C i suvo vreme ove nedelje će odložiti setvu, iako su poljoprivrednici očekivali rano proleće i toplinu.
Na čikaškoj berzi, soja i kukuruz završili su nedelju na trogodišnjem minimumu usred kiše u Argentini i ubrzanja setve kukuruza u Brazilu. Dolazak na svetsko tržište 200 miliona tona soje i 58 miliona tona kukuruza iz Argentine i Brazila povećaće pritisak na svetske cene u martu-aprilu.
Postoji novi konkurent na najvećem kanadskom tržištu pšenice, ali analitičar nije previše zabrinut zbog pretnje.
Argentina i Kina dogovorile su fitosanitarni protokol u oktobru 2023., otvarajući put argentinskoj pšenici da uveze azijski gigant.
Nakon toga je usledila objava iz januara 2024. da je Kina dodala nekoliko argentinskih kompanija na svoju listu odobrenih izvoznika.
„Prodaja je sada moguća, ali nijedna još nije objavljena“, navelo je američko Ministarstvo poljoprivrede u svom nedavnom izveštaju Grain: Vorld Markets and Trade.
Argentina obično isporučuje svoju pšenicu u druge latinoameričke zemlje, ali u velikim godinama ide dalje, prodajući na tržištima u Aziji i Africi.
USDA predviđa 10 miliona tona izvoza u 2023-24, što je veliki skok u odnosu na prošlogodišnji program smanjenja suše od 4,68 miliona tona.
„Diverzifikacija na nova tržišta, kao što je Kina, biće važna za Argentinu jer Brazil nastoji da poveća samodovoljnost“, navodi USDA.
„Pored toga, slabiji rod ove godine za Australiju nakon nekoliko godina velikih useva pruža mogućnosti Argentini da stekne uporište na novim tržištima.
Prema statistici Kanadske komisije za žito, Kina je najveći kupac u Kanadi, koja je kupila 1,26 miliona tona pšenice u rasutom stanju iz Kanade tokom prvih pet meseci plodne godine 2023-24.
Analitičar MarketsFarma Bruce Burnett ne misli da će Argentina odgristi taj obim.
„Većina njihovih sorti je evropska ili zasnovana na evropskoj genetici, tako da su to meke pšenice i u osnovi imaju niže količine proteina“, rekao je on.
Njihova pšenica je u rangu srednjeg do niskog kvaliteta u poređenju sa kanadskom visokokvalitetnom tvrdom pšenicom sa visokim sadržajem proteina. Oni nisu u direktnoj konkurenciji jedni sa drugima.
On misli da bi argentinska pšenica mogla zameniti nešto meke crvene ozime pšenice iz Evropske unije i regiona Crnog mora i možda nešto niskoproteinske pšenice iz Australije, iako je to bela pšenica u odnosu na argentinsku crvenu pšenicu.
Barnet se pita da li će Argentina uopšte predstavljati pretnju Kini ove godine zbog problema sa usmeravanjem žitarica kroz Panamski kanal. Međutim, Rusija se takođe suočava sa sličnim logističkim problemima sa Sueckim kanalom.
Očekuje se da će Kina biti aktivni kupac ove godine, uvozeći 12 miliona tona useva.
„Na domaću proizvodnju su ove marketinške godine uticali preterano vlažni uslovi tokom leta neposredno pre žetve, što je rezultiralo i manjom proizvodnjom i većim udelom pšenice kvaliteta za stočnu hranu“, saopštilo je USDA.
Kina je ove godine većinu svoje pšenice nabavila iz Australije, Kanade i u manjoj meri iz Sjedinjenih Država. Međutim, naporno radi na diverzifikaciji svoje liste dobavljača dodavanjem zemalja kao što je Argentina.
USDA predviđa da će Argentina ove godine proizvesti 15,5 miliona tona pšenice, što je povećanje od 24 odsto u odnosu na prošlu godinu.
„Padavine tokom sadnje i kritičnog perioda rasta bile su ispod proseka, ali iznad prošlogodišnjih nivoa suše“, navodi USDA u zasebnom izveštaju.
„Padavine na kraju sezone pomogle su da se povećaju prinosi u južnom Buenos Ajresu, što je pogodovalo usjevima koji su se kasnije razvijali.
Većina izvoza zemlje odvija se između decembra i marta.
Ratarska proizvodnja dostigla je vrednost od 37,3 milijarde evra (+1,4%), dok je stočarska proizvodnja procenjena na 35,3 milijarde evra (-0,8%).
Prema preliminarnim proračunima Saveznog poljoprivrednog informacionog centra (BZL), vrednost proizvodnje nemačke poljoprivrede ostala je gotovo ista u odnosu na prethodnu godinu. Ratarska proizvodnja dostigla je vrednost od 37,3 milijarde evra (+1,4%), dok je stočarska proizvodnja procenjena na 35,3 milijarde evra (-0,8%).
Vremenske prilike u 2023. godini negativno su uticale na žetvu mnogih vrsta žitarica. Pored toga, niske cene na svetskom tržištu uticale su na cenu žita u Nemačkoj
Dalje smanjenje zaliha svinja dovelo je do povećanja cena, a time i do povećanja vrednosti proizvodnje.
Niže cene energije dovele su do pada cena đubriva i stočne hrane.
Usevi
Prema preliminarnim proračunima, vrednost proizvodnje za biljnu proizvodnju iznosila je 37,3 milijarde evra, što je povećanje od 1,4% u odnosu na prethodnu godinu.
Žetva žitarica u celini pala je 2% ispod prošlogodišnjeg nivoa. Dok su prinosi ovsa (-41%) i ječma (-28%) pali, kukuruz je zabeležio veći prinos (+23%); procenjuje se da raž i tritikale imaju nešto niže ili stabilne prinose (pšenica: -6%).
Pad cena od 15 do 35% zabeležen je za sve vrste žitarica (pšenica: -30%). Kao rezultat toga, vrednost proizvodnje žitarica pala je za 32,5% na 8,7 milijardi evra.
Uljare su ostvarile vrednost proizvodnje od 1,9 milijardi evra (-37%). Povećanje žetvenih količina kretalo se od nešto manje od 1% za seme uljane repice i repice do 2% za soju i 4% za seme suncokreta. Postignute cene uljane repice i repice pale su za 38 odsto, soje za 25 odsto, a suncokreta za 47 odsto.
Proizvodna vrednost krmnog bilja porasla je za 43,7% na 5,5 milijardi evra u odnosu na 2022. godinu. Prinosi većine krmnih kultura, kao što su trava i silaža kukuruza, porasli su za oko 3% do 16%. Ostvarene cene su porasle između 3% (seno) i 47% (kukuruzna silaža).
Stočarska proizvodnja
Vrednost proizvodnje životinja i životinjskih proizvoda iznosila je 35 milijardi evra, od čega se 18 milijardi odnosi na životinjsku proizvodnju (+7,6%), a 17 milijardi (-8,3%) na proizvode životinjskog porekla.
Prema preliminarnim proračunima, vrednost proizvodnje svinja iznosila je 8,9 milijardi evra (+15%). Već prošle godine visoke cene dodatno su porasle na 2.273 evra po toni u 2023. (+18%). Nasuprot tome, ponuda životinja je ponovo opala za 5%.
Isporuke pšenice preko Sueckog kanala pale su za skoro 40 odsto u prvoj polovini januara na 0,5 miliona metričkih tona zbog napada u Crvenom moru i Adenskom zalivu, saopštila je Svetska trgovinska organizacija u četvrtak na platformi društvenih medija Ks.
Podaci STO, zasnovani na kontrolnoj tabli koju su zajednički razvili Međunarodni savet za žito (IGC) i Svetska trgovinska organizacija, dodaju znake skretanja brodova nakon napada na plovila od strane militanata Huti orijentisanih prema Iranu u Jemenu.
Ranije ove nedelje, izvori za transport rekli su da očekuju neke skretanje tereta žitarica, ali da će većina nastaviti da rizikuje da prođe kroz Suecki kanal koji je najkraći brodski put između Evrope i Azije.
U decembru je oko 8 odsto pošiljki pšenice iz Evropske unije, Rusije i Ukrajine koje bi obično putovale Sueckim kanalom pratile alternativne rute, saopštila je STO.
To je poraslo na oko 42 odsto u prvoj polovini januara, navodi se. Pre napada, udeo alternativnih puteva bio je u proseku samo oko 3 odsto, navodi se u saopštenju
Neočekivano povećanje u januarskom izveštaju USDA o globalnoj proizvodnji kukuruza i prognozama zaliha u 2023/24 MI dovelo je do pada cena akcija, što je povećalo pritisak na otkupne cene u Ukrajini.
U decembru, uz stabilan rad crnomorskog koridora i luka, izvozna tražnja za kukuruzom u Ukrajini je značajno porasla, što je rezultiralo povećanjem otkupnih cena na 158-162 USD/t sa isporukom u crnomorske luke i 165-170 USD/ t sa isporukom u dunavske luke, a cene grivne nakon apresijacije dolara na 38-38,2 UAH/$ dostigle su 6550-6650 UAH/toni.
Prošle nedelje, grivna je ojačala na 37,8-37,9 UAH/$, pa su trgovci prilagodili cene grivne, a nakon objavljivanja izveštaja USDA, smanjili su cene deviza za 3-5 $/t na 155-156 $/t (6250- 6400 UAH/t) sa isporukom u luke Crnog mora.
Prema podacima Državne carinske službe, u 2023/24 MI Ukrajina je izvezla 20,563 miliona tona žitarica i mahunarki, uključujući 2,097 miliona tona od 1. do 15. januara, u poređenju sa 24,472 miliona tona i 1,726 miliona tona u prethodnoj sezoni. Izvoz kukuruza u tekućoj sezoni iznosio je 11,014 miliona tona, uključujući 1,388 miliona tona u periodu od 1. do 15. januara, tako da USDA prognozira izvoz od 21 milion tona izgleda realno. U MI 2022/23, Ukrajina je izvezla 27,1 miliona tona kukuruza zbog aktivnih isporuka u EU. Za tekuću sezonu prognoza uvoza za EU smanjena je sa 24,5 na 23,5 miliona tona, što je skoro isto kao i prošle godine, ali blokada ukrajinskih granica neće dozvoliti da se povećaju isporuke drumom.
Prema podacima Evropske komisije, u 2023/24 MI (od 7. januara), EU je uvezla 9,03 miliona tona kukuruza, što je pad od 43% u poređenju sa 15,84 miliona tona u prethodnoj sezoni. Glavni uvoznici kukuruza postali su Španija (3,95 miliona tona), Italija (1,05 miliona tona) i Holandija (1,04 miliona tona), dok su Ukrajina (5,15 miliona tona ili 57% ukupnog uvoza) i Brazil (2,77 miliona tona ili 30,7 miliona tona) postali glavni uvoznici kukuruza. %) su najveći dobavljači žitarica. Istovremeno, EU je povećala izvoz kukuruza za 139% na 2,1 milion tona u tekućoj sezoni, uključujući 1,39 miliona tona koje je prodala Rumunija.
Ukrajinski kukuruz ostaje najjeftiniji na svetskom tržištu, a potražnja za njim ostaće velika do marta, kada će na tržište ući argentinski kukuruz. Štaviše, američki farmeri ne žure da prodaju svoje žito po niskim cenama u očekivanju sezonskog pada zaliha kukuruza iz Brazila
