Ove godine će površine pod uljaricama postaviti novi rekord i iznositi 19,7 miliona hektara. Ovu prognozu je saopštio generalni direktor Instituta za proučavanje poljoprivrednog tržišta (IKAR) Dmitrij Rilko na konferenciji „Gde je marža 2025“. Ova cifra ne uzima u obzir nove teritorije, koje su najmoćniji regioni za proizvodnju suncokreta, precizirao je on. Istovremeno, situacija sa semenom suncokreta nije sasvim jasna, primetio je prvi čovek IKAR-a. „Prelazak na domaće hibride je u toku, ali je daleko od završetka. Najverovatnije će njen lokalni vrhunac biti ove godine“, dodao je stručnjak.
Prema preliminarnim procenama IKAR-a, proizvodnja suncokreta u sezoni 2025/26 mogla bi da iznosi 18 miliona tona, a obim prerade – 17,65 miliona tona.
Novi rekord u proizvodnji uljane repice očekuje se 2025. godine. „Ali možda postoje ozbiljne nijanse. „U centru je došlo do veoma ozbiljnog gubitka površina pod ozimom repicom“, rekao je stručnjak. Iako je površina pod njom znatno proširena, značajan deo useva je propao zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ali će ukupan bruto rod najverovatnije biti veći nego prošle godine zbog jare repice. „Iako postoji zabrinutost da postoje veoma ozbiljni problemi sa dostupnošću uvezenih hibrida jare repice“, dodao je Rilko. Ključni proizvođač jare repice je Sibir, koji ga je snabdevao Kinom, ali zbog ograničenja izvoza sada to nije u mogućnosti da radi direktno. „Nadamo se da podsticaji za uzgoj uljane repice u Sibiru neće presušiti u narednim godinama“, rekao je Rilko.
Na tržištu soje dogodio se prilično ozbiljan događaj: nestao je uvozni paritet na osnovu kojeg je poslednjih decenija funkcionisala celokupna privreda soje. Iz tog razloga, između ostalog, IKAR očekuje povećanje poljoprivrednih useva i obnavljanje njihove proizvodnje na Dalekom istoku i u Primorju, gde je prošle godine zbog vremenskih uslova bilo značajnog podsetve. Po povoljnom scenariju, žetva soje bi mogla da iznosi 8,5 miliona tona, predviđa IKAR.
Sve u svemu, globalna žetva suncokreta i uljane repice u sezoni 2024/25 će se smanjiti za 12%, odnosno 5%. „Svi očekuju još jedan rekord za soju uprkos problemima u Argentini“, primetio je Rilko. Povećanje proizvodnje soje dovodi do ogromne ponude sopstvene sačme, što je izuzetno važno za stočare, ali ne i za proizvođače sačme – dok su cene uljane repice i suncokretove sačme i dalje na prihvatljivom nivou, svetske cene sojine sačme su na minimumu 2020. godine.
Osim toga, ekspert je podsetio da je pre četiri godine počela obimna regulacija tržišta uljarica, koje je bilo najliberalnije u Rusiji. „Ova uredba ima tri cilja: povećanje domaće prerade uvođenjem prohibitivnih izvoznih carina na izvoz sirovina, zadržavanje cena na policama, prvenstveno kroz suncokretovo ulje, i zadržavanje domaćih cena sačme kroz carinu na suncokretovu sačmu“, objasnio je on. Postoji mogućnost da se uvede carina i na izvoz uljanog lana, smatra Rilko, pitanje je kada.
U uslovima zabrana izvoza sirovina, kao i povećanja uljarica, nastavlja se investicioni bum u izgradnju novih pogona za ekstrakciju ulja. „Sada je malo zamrlo, ali ipak, prema našim procenama, u naredne četiri godine biće potrebno još 4-6 miliona tona sirovina za preradu, za šta će biti potrebno još 2,5-3 miliona hektara za uljarice“, smatra Rilko.
Osvrt na tržište za 19.02.2025. - subvencije i regulative. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 19.02.2025. - stoka. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 19.02.2025. - komponente za stočnu hranu. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 19.02.2025. - repromaterijal. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Osvrt na tržište za 19.02.2025. - žitarice i uljarice. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Raspisan javni poziv za podršku otkupu mleka u prahu. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Na osnovu sadašnjih izvoznih stopa, kvota za izvoz pšenice, koja je na snazi od 15. februara i iznosi 10,6 miliona tona, neće se koristiti. Ovo mišljenje je na konferenciji za novinare izneo predsednik Ruskog žitnog saveza Arkadij Zločevski. „Neki analitičari već daju različite scenarije. Na primer, Institut za studije poljoprivrednog tržišta je dao tri scenarija. „Optimistički scenario je 43 miliona tona pšenice, umereni scenario je 39 miliona tona, a pesimistički scenario 35 miliona tona“, rekao je on.
Prema Zločevskom, Rusija je od početka sezone do sredine februara isporučila na inostrano tržište 39,8 miliona tona žitarica, uključujući nešto više od 32 miliona tona pšenice. Zločevski je doveo u pitanje prognozu Ministarstva poljoprivrede za izvoz od 57 miliona tona žitarica do kraja sezone. Čak i ako se kvota pšenice u potpunosti iskoristi, dve regionalne kvote za kukuruz (337 hiljada tona iz Primorskog kraja i 200 hiljada tona iz Amurske oblasti), kao i moguće isporuke u zemlje EAEU van kvote, ukupne isporuke ne smeju biti veće od 12 miliona tona, a 57 miliona tona „ne može se ni na koji način procijeniti“.
Od kraja prošle godine počeo je nagli pad izvoza žitarica u decembru-januaru, stopa izvoza je pala za polovinu u odnosu na nivo prethodne sezone, a za manje od godinu dana u februaru, za 2,2 puta, uporedio je Zločevski. Izvozno poslovanje postalo je nerentabilno zbog niskih cena, objasnio je on. „Leti je domaća otkupna cena (pšenice) u dolarima bila 120-135 dolara po toni. Sada, po trenutnom kursu, to je preko 180 dolara. Carina će se malo smanjiti zbog jačanja rublje, ali će i dalje premašiti 3 hiljade rubalja. Istovremeno, svetske cene ostaju na umereno niskom nivou - 245 dolara po toni. Ovo nije dovoljno da se stvori bilo kakva marža za izvoznika“, siguran je Zločevski.
Na svetskom tržištu postoji povećanje cena, ali ono nije dovoljno značajno da pokrije razliku u ekonomiji proizvođača i prodajnim cenama. „Kao rezultat toga, nailazimo na gornju granicu cena. Gleda se na nivou od 17 hiljada rubalja. po toni, dok je sada prosečna cena 15,5 hiljada rubalja. po toni (bez PDV-a)“, rekao je Zločevski. Istovremeno, priznaje da će svetsko tržište „podići cene” i „izvozni usisivač” će nastaviti sa radom – izvoznici će aktivno birati kvotu.
Osvrt na tržište za 18.02.2025. - komponente za stočnu hranu.Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
