Svet će biti preplavljen sojom u 2024-25, a to bi moglo biti sidro za cene repice, kažu analitičari.
Međunarodni savet za žitarice predviđa 75,4 miliona tona globalne proizvodnje soje, isključujući Kinu.
To bi bilo 13 odsto više nego prošle godine i 31 odsto više od prethodnog petogodišnjeg proseka.
„U nedostatku bilo kakvih vremenskih događaja, ove velike zalihe će verovatno zadržati pritisak na cene soje“, rekla je Helen Plant, viši analitičar u Odboru za razvoj poljoprivrede i hortikulture Ujedinjenog Kraljevstva u nedavnom izveštaju o tržištu žitarica.
„Obim uticaja na cene (kanole) zavisiće od izgleda za useve (kanole) 2024-25.
Očekuje se da će sadnja uljane repice i uljane repice biti smanjena za 3,1 odsto u Kanadi i 3,6 odsto u Evropskoj uniji, dve regije koje su prošle godine činile 44 odsto globalne proizvodnje useva.
Rič Nelson, glavni strateg kompanije Allendale Inc., slaže se sa pretpostavkom da su globalne zalihe soje u porastu osim ako ne dođe do nekog nepovoljnog vremena.
„To je svakako deo razloga zašto vidimo okruženje niže cene“, rekao je on.
Međutim, cene verovatno nisu dovoljno niske, s obzirom na to koliko bi globalne akcije mogle biti teške. Izgledi akcija zahtevaju novembarske fjučerse od 10,80 dolara po bušelu, ali je cena bila za oko 1 dolar viša od one od 24. aprila.
„Ipak, upozorio bih da je to nekako normalno“, rekao je Nelson.
„To je ono što radimo u proleće i leto dok ne shvatimo koju vrstu zaliha imamo.“
Verovatno je to racionalan pristup za tržište, s obzirom da postoje opravdani vremenski uslovi za useve u SAD.
Ako svet pređe sa El Nina na vremenske prilike u La Nini, moglo bi da bude suvo u zapadnom pojasu kukuruza i zapadnim ravnicama u periodu jun-jul-avgust i vruće u periodu maj-jun-jul.
Međutim, čak i ako to umanji dva do šest procenata nacionalnog prosečnog prinosa, i dalje će biti naduvene krajnje akcije, što bi i dalje moglo da stavi prognozu cene od 10,80 dolara u karte, rekao je Nelson.
A to je uračunavanje u računovodstvenu grešku koja je nedavno izašla na videlo kada je otkriveno da Kina uvozi mnogo više soje nego što priznaje.
Zemlja je uvezla 41,5 miliona tona useva između oktobra 2023. i marta 2024. godine, prema zvaničnim podacima carine.
Oil Vorld veruje da je stvarni broj 47,4 miliona tona.
„Smatramo prijavljeni uvoz soje iz SAD nepotpunim i pretpostavljamo da je stvarni uvoz bio otprilike šest miliona tona veći“, nedavno je objavila nemačka kompanija na svojoj veb stranici.
To bi bio novi rekord i 2,3 miliona tona više od istog perioda pre godinu dana.
„Naša procena je zasnovana na analizi podataka iz velikih zemalja izvoznica“, rekao je kourednik Oil Vorld Zigfrid Falk u mejlu.
Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će Kina uvesti 105 miliona tona uljarica do kraja 2023-24.
„USDA je svesna razlika između podataka o uvozu iz Kine i obima izvoza i nedavno je najavila revizije obima uvoza soje koje koristi“, rekao je Falk.
Takođe je primetio da su mnogi učesnici na tržištu svesni rastućih razlika u dva skupa brojeva.
„Zbog toga ne očekujem značajan uticaj na tržište soje“, rekao je on.
Falk takođe ne predviđa da će revizije imati mnogo uticaja na globalne krajnje zalihe.
„Nastavljamo da očekujemo povećanje globalnih zaliha soje u periodu 2023-24.“, rekao je on.
Nelsonov savet poljoprivrednicima je da sada prodaju svoju staru soju ili stvarno ili na papiru, jer u godinama kada postoje velike zalihe useva, osnova ima tendenciju da raste tek u martu i ne nastavlja se u letnjim mesecima.
On misli da će nove vrednosti useva nastaviti da rastu u narednim nedeljama, jer čak iu godinama sa velikim snabdevanjem često dolazi do umerenog oporavka cena u proleće.
Njegov savet bi bio da ostvarite neku prodaju ako se novembarski ugovor trguje u rasponu od 12,50 do 12,70 dolara, jer će verovatno pasti kasnije tokom godine, osim ako se ne pojavi neka vrsta loše vremenske prilike.
Izvozne cene kukuruza u Ukrajini nastavljaju da rastu usled nižih troškova pomorskog transporta, a prerađivači su primorani da podižu otkupne cene kako bi akumulirali zalihe sirovina.
Prošle nedelje su vozarine za prevoz žitarica iz luka Odesa i Dunav smanjene za 3-5 USD/t, najviše u pravcu Kine i Španije. Cene za prevoz panamaksom iz luke Odesa do Kine pale su za 4 $/t na 54-56 $/t, a za transport stočne pšenice do Vijetnama – za 4 $/t na 52-54 $/t, dok je mesec dana pre su dostigli 62-65 $/t.
Otkupna cena kukuruza tokom nedelje porasla je za 3-4 $/t na 159-161 $/t ili 7000-7100 UAH/t sa isporukom u luke Crnog mora, a cene u grivni su rasle sporije zbog stabilizacije dolara po 39,5 UAH/$. Usred povećane konkurencije sa izvoznicima, prerađivači su podigli cene na 6300-6700 UAH/t sa isporukom u fabriku. Poljoprivrednici su zauzeti setvom, pa su smanjili obim ponude, ali će za nedelju dana moći da obnove prodaju.
U TG 2023/24, Ukrajina je izvezla 22 miliona tona kukuruza (od 24,5 miliona tona koliko je prognozirao USDA), uključujući 3,25 miliona tona u aprilu, dok su prošle godine ove brojke bile 24 miliona tona odnosno 1,67 miliona tona.
Spekulativni rast kvota za evropski i američki kukuruz usred mraza u Sjedinjenim Državama, vrućine u Brazilu i odložene žetve u Argentini podržava cene u Ukrajini.
Tokom nedelje, majski fjučersi na kukuruz na čikaškoj berzi porasli su 3,2% na 173,6 $/t (+1,8% za mesec), a junski fjučersi na berzi u Parizu – za 5,2% na 207,5 €/t ili 222,5 $/t (+8,2% za mesec).
U Sjedinjenim Državama cene su pod pritiskom pada proizvodnje etanola u poslednje 3 nedelje. Predsednička administracija bi sledeće nedelje mogla da uvede nove poreske olakšice za proizvođače biogoriva, što će podržati kotacije.
Prema NASS-u, u SAD je 21. aprila kukuruz zasejao 12% planiranih površina (10% u proseku za 5 godina), a toplo vreme sa povremenim kišama omogućiće sledeće nedelje da ubrza setvu.
Prema prognozama, proizvodnja kukuruza u Južnoj Africi će 2024. godine biti smanjena za 18,49% sa 16,4 na 13,39 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu zbog smanjenja prinosa na 5,08 t/ha, iako će zasejane površine porasti za 1,03% na 2,63 miliona hektara.
Prema berzi žitarica Buenos Ajresa, u Argentini je usev kukuruza u dobrom stanju smanjen za 3% do 17%, au lošem – povećan za 4% do 40% zbog prevelikih padavina i bolesti biljaka.
Svetske cene kukuruza će i narednih meseci ostati pod pritiskom vremenskih faktora, pa su mogući špekulativni skokovi, iako generalno na tržištu utiču značajne zalihe i smanjena tražnja.
Žetva žitarica u Rusiji ove godine mogla bi pasti na 135-136 miliona tona sa 144,9 miliona tona u 2023. Jedan od razloga je suša na jugu, rekao je generalni direktor ProZerna Vladimir Petričenko.
„Na jugu se očekivala kiša. Mislio sam da ćemo ubrati 141 milion tona. Ali ova očekivanja se ne ostvaruju, sve je gore, pa se klatno zaljuljalo u drugu stranu. Verujem da će sada to biti manje od 140 miliona tona, a možda čak i ako se suša na jugu proširi i pojača, vidimo 135-136 miliona tona bez novih teritorija“, rekao je on.
Prognoza za žetvu pšenice od 90 miliona tona verovatno će pasti na 88 miliona tona, ječma sa 19,5 miliona na 18 miliona tona, a kukuruza sa 18,8 miliona na oko 15 miliona tona, rekao je stručnjak.
U 2023. godini žetva žitarica je bila 92,8 miliona tona, ječma – 21,1 miliona tona, kukuruza – 16,6 miliona tona.
Kako Petričenko prognozira, potencijal za izvoz žitarica u novoj poljoprivrednoj godini (jul 2024-jun 2025) je 55,2 miliona tona naspram 69,2 miliona tona u tekućoj sezoni. Uključujući pšenicu, izvoz se procenjuje na 43,2 miliona tona (52 miliona tona ove sezone). „Ovo je važan signal kupcima ruske pšenice, minus je 9 miliona tona, cene su porasle, treba da kupujemo“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, za 9 meseci tekuće sezone (od 1. jula 2023. godine) izvoz žitarica iznosio je 50 miliona tona, što je za 10 miliona tona više nego prethodne sezone.
U većini poljoprivrednih područja Argentine prošle nedelje je padala kiša, što je odložilo žetvu soje i kukuruza, ali je poboljšalo uslove za setvu ozime pšenice. Ove nedelje će doći do smanjenja intenziteta padavina, što će ubrzati žetvu.
majski fjučersi na soju na čikaškoj berzi juče su porasli 0,9% na 426 $/t usled kašnjenja u snabdevanju sojom iz Argentine, ali su i dalje pod pritiskom smanjene tražnje iz Kine.
Prema podacima berze žita Buenos Aires BAGE, od 17. aprila, soja u Argentini je požnjevena na 13,9% površina (35,9% u proseku za 5 godina), a kukuruz – na 17,2%, sa prosečnim prinosom od 8,79 t. /ha.
Kao rezultat kiša, polja su preplavile cikade koje su širile bolesti kukuruza. U tom kontekstu, berza Rosario BGR snizila je prognozu žetve kukuruza za 6,5 miliona tona na 50,5 miliona tona, a berza u Buenos Airesu – na 49,5 miliona tona. Prognoze bi mogle biti ponovo snižene, jer bolest još nije prevaziđena. Trenutno se gubici od cikada procenjuju na 1,268 milijardi dolara.
Odložena berba u Argentini sprečava pad cena soje i kukuruza zbog manje potražnje iz Kine zbog smanjene potrošnje svinjskog mesa.
Kina je u 1. kvartalu smanjila uvoz soje iz SAD za 50% na 7,14 miliona tona u odnosu na isti period prošle godine, a povećala isporuke iz Brazila za 155% na 9,99 miliona tona. Istovremeno, u martu, usred visokih cena i niske potražnje proizvođača svinja, uvoz soje je smanjen (u poređenju sa martom 2023.) na četvorogodišnji minimum od 5,54 miliona tona, posebno iz Sjedinjenih Država – skoro udvostručen na 2,18 miliona tona , dok je iz Brazila povećana za 81% na 3,02 miliona tona.
Kina je takođe u martu smanjila (u poređenju sa februarom) ponudu kukuruza iz SAD za 78% na 109,7 hiljada tona, pošto su kupci preferirali jeftin kukuruz iz Brazila, čiji je uvoz porastao za 72% na 1,18 miliona tona.
U 2023/24 MI, SAD su izvezle 38,488 miliona tona soje, što je pad od 18,2% u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno, stopa sadnje soje u Sjedinjenim Državama je dvostruko veća od petogodišnjeg proseka i od 21. aprila dostigla je 8%, što će povećati pritisak na kotacije u bliskoj budućnosti.
Aprilski izveštaj o ponudi i potražnji Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA), objavljen 11., imao je mali uticaj na tržište zbog specifičnih promena i prilagođavanja martovskog izveštaja. Neke stvari su privukle pažnju, poput činjenice da je broj naznačen za brazilsku proizvodnju ostao na 155 miliona tona, dok je tržište očekivalo, u proseku, nešto oko 151,7 miliona. Ovo otkriva poteškoće u proceni stvarne veličine ovosezonske proizvodnje, s obzirom na velike razlike između istraživačkih subjekata, kao što je Conab (Nacionalna kompanija za snabdevanje), čija je poslednja procena proizvodnje bila oko 146,8 miliona tona.
USDA je navela da se očekuje da će usev soje u SAD biti 4,165 milijardi bušela u 2023/24, što je ekvivalentno 113,35 miliona tona. Prinos je naznačen na 50,6 bušela po jutru. Brojevi su zadržani u odnosu na mart.
Krajnje zalihe su projektovane na 340 miliona bušela ili 9,25 miliona tona. Tržište se kladilo na prenos od 319 miliona bušela ili 8,68 miliona tona. U martu je procenjeno 315 milijardi bušela ili 8,57 miliona tona.
USDA predviđa globalni rod soje u 2023/24. godini od 396,73 miliona tona. U martu je prognozirano 396,85 miliona. Krajnje zalihe su smanjene sa 114,3 miliona na 114,2 miliona tona. Tržište je očekivalo 112,6 miliona tona.
Brazilski rod je projektovan na 155 miliona tona, bez promena. Za Argentinu, prognoza proizvodnje je 50 miliona tona, takođe nepromenjena. Očekuje se da će Kina uvesti 105 miliona tona, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni izveštaj.
Očekuje se da će proizvodnja soje u Brazilu u 2023/24. godini iznositi 151,246 miliona tona, što je smanjenje od 4,2% u odnosu na 157,83 miliona tona iz prethodne sezone. Procenu su objavili Safras & Mercado.
Na dan 15. marta, na dan prethodne procene, projekcija je bila 148,601 miliona tona. Povećanje u odnosu na prethodnu prognozu iznosi 1,78%.
Safras ukazuje na povećanje od 2,1% u oblasti, koja se procenjuje na 45,62 miliona hektara. U 2022/23, sadnja je zauzimala 44,68 miliona hektara. Anketa pokazuje da bi prosečna produktivnost trebalo da se poveća sa 3.550 na 3.332 kilograma po hektaru.
Na jugu, vrhunac je pozitivno prilagođavanje u državi Rio Grande do Sul, pri čemu veliki deo useva pokazuje odličan potencijal.
Na Srednjem zapadu, vrhunac je povećanje prosečne produktivnosti koje se očekuje za državu Mato Groso, gde su usevi posejani i požnjeti kasnije doneli mnogo bolje rezultate od onih koji su posejani rano, zahvaljujući poboljšanoj klimi od januara nadalje. U Mato Grosso do Sul je napravljeno negativno prilagođavanje prosečne produktivnosti, pri čemu su neki usevi dali niže rezultate nego što se prvobitno očekivalo.
Na jugoistoku, vrhunac je smanjenje proizvodnog potencijala države Sao Paulo, pri čemu deo useva takođe pokazuje rezultate niže od očekivanih. Na severoistoku, napredak žetve u Bahiji otkriva da je produktivni potencijal države bolji od očekivanog, uz pozitivno iznenađenje u produktivnosti.
Ruska vlada je odredila dodatni deo kvote za izvoz žitarica van Evroazijske ekonomske unije za 2023/24 TG. Ovo je saopštila vladina pres služba.
Dodatni deo kvote za izvoz pšenice, meslina, ječma, raži i kukuruza iznosiće 5 miliona tona i važiće do 30. juna ove godine.
„Ova mera je usmerena na podršku poljoprivrednim proizvođačima. S obzirom na rekordnu žetvu žitarica u 2023. godini i dovoljnu ponudu ovakvih proizvoda na domaćem tržištu, poljoprivrednici će moći da vrše dodatne isporuke svojih proizvoda u inostranstvo“, navodi se u saopštenju.
Podsećanja radi, Rusija planira da izveze do 70 miliona tona žitarica 2024. godine. Rusija je 2023. izvezla 66 miliona tona žitarica, uključujući 51 milion tona pšenice.
Egipat će uvesti oko 700 hiljada tona suncokretovog ulja na kraju sezone 2024/25, prognoziraju stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD. Napominju da će takav obim biti postignut na pozadini konkurentnih cena proizvoda i povećanja njegovog udela u mešanju sa sojinim uljem.
Prema ekspertima, u 2023/24 MI (oktobar-mart) zemlja je već uvezla više od 483,8 hiljada tona suncokretovog ulja u odnosu na 217,4 hiljade tona u istom periodu prošle poljoprivredne godine.
„RF i Ukrajina su značajno povećale svoj izvoz na egipatsko tržište, bili su u mogućnosti da ponude suncokretovo ulje jeftinije od sojinog ulja i uz malu premiju u odnosu na palmino ulje“, navodi se u izveštaju .
Junski fjučersi za sirovu naftu Brent porasli su za 4% tokom sedmice na 5,5-mesečni maksimum od 89 dolara po barelu usred ukrajinskih UAV napada na rafineriju u Tatarstanu i izraelskog udara na iranskog generala u Siriji. Takve vesti dovode do špekulativnog rasta cena nafte, što podržava kotacije za biljna ulja koja se koriste u proizvodnji biodizela.
Strategie Grains je snizila prognozu za proizvodnju semena uljane repice u EU u 2024. godini sa 18,3 na 18,1 milion tona, što je 10 odsto niže od prošlogodišnjih 19,9 miliona tona, zbog žetve u Francuskoj niže od očekivane. Kako bi kompenzovala pad proizvodnje, EU će povećati uvoz uljane repice iz Ukrajine i Australije u 2024/25 MI.
Istovremeno, stručnjaci agencije ostavili su prognozu proizvodnje suncokreta u EU u 2024. godini na 10,7 miliona tona (10 odsto više nego 2023), a proizvodnju soje na 3,1 milion tona (9 odsto više nego prošle godine).
Avgustovske fjučerse za novu biljnu repicu na MATIF berzi juče su porasle 1,5% na 452 €/t ili 487 $/t (+8,7% za mesec), dok su majske – 1,7% na 445,75 €/t ili 480 $/ t (+6,8% za mesec), pošto su i dalje pod pritiskom niskih cena soje zbog velike žetve u Južnoj Americi.
Majski fjučersi kanole na berzi u Vinipegu prošle nedelje su pali za 2,4% na 635 CAD/t ili 468 USD/t, dodajući 6,5% za mesec usred rasta cena na MATIF-u. cena repice podržava deficit padavina u nekim regionima Kanade, što rezultira da se novembarski fjučersi za repicu nove berbe trguju po 20 CAD/t skuplje nego u maju.
U Ukrajini su cene uljane repice koja se isporučuje u crnomorske luke porasle na 17.000 UAH/t, au zapadnim regionima za EKSV elevator za železničke isporuke u Nemačku – na 15.500-16.000 UAH/t usred rasta dolara na međubankarskom tržištu.
Poljski „farmeri“ nastavljaju da blokiraju granicu Ukrajine sa Poljskom, što podržava cenu uljane repice u EU na visokom nivou, iako su zalihe uljane repice u Ukrajini skoro iscrpljene.
Prema podacima Državne carinske službe Ukrajine, u tržišnoj godini 2023/2024 (od 1. jula 2023. do 1. aprila 2024.) izvoz žitarica i mahunarki iz Ukrajine dostigao je 34,862 miliona tona, od čega je 5,192 miliona tona isporučeno u martu. . Ovo je saopštilo Ministarstvo agrarne politike i hrane Ukrajine.
Od ovog obima pšenica je 13,842 miliona tona, ječam – 1,962 miliona tona, raž – 10 hiljada tona, a kukuruz je izvezeno 18,765 miliona tona.
Samo u martu 2024. izvezeno je 5,192 miliona tona žitarica, uključujući 2,07 miliona tona pšenice, 339 hiljada tona ječma i 2,77 miliona tona kukuruza.
Pored toga, kompanija je izvezla 75,1 hiljada tona pšeničnog brašna, 4,2 hiljade tona ostalog brašna i ukupno 79,3 hiljade tona u zrnu. Ukrajina je u martu izvezla 4,9 hiljada tona pšeničnog brašna i 0,4 hiljade tona drugog brašna.
Sveukupno, Ukrajina je izvezla 34,967 miliona tona žitarica i brašna u tržišnoj godini 2023/2024 od 1. aprila 2024. godine, od čega je 5,199 miliona tona izvezeno u martu.
Poređenja radi, za prethodnu marketinšku 2022/2023. godinu, od 3. aprila 2023. godine, obim izvoza žitarica i brašna iznosio je 38,202 miliona tona, uključujući 71 hiljadu tona izvezeno u aprilu 2023. godine.
Poređenja radi, u prethodnoj tržišnoj godini 2022/2023, od 3. aprila 2023. godine, obim izvoza žitarica i brašna iznosio je 38,202 miliona tona, uključujući 71 hiljadu tona izvezeno u aprilu 2023. godine.
Vredi napomenuti da je Ukrajina u februaru 2024. uspela da izveze 8 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, što je za 3,4% više nego u prethodnom mesecu. Međutim, zbog protesta poljskih farmera, svi proizvodi nisu uspeli fizički da pređu granicu i određena količina transporta i dalje čeka u redovima za polazak.
