Najaktivniji fjučersi kukuruza na Čikaškom odboru za trgovinu naglo su pali u četvrtak nakon što je vlada izvestila da će američki farmeri ove godine pobrati najveći rod kukuruza u istoriji.
Prognoza izveštaja premašila je trgovinske procene. Najaktivniji CBOT ugovor o kukuruzu je u jednom trenutku pao na 4,66-1/2 dolara, najnižu cenu od 30. decembra 2020, pre nego što je ponovo počeo da raste.
U međuvremenu, fjučersi na soju su pali nakon što je izveštaj Svetske poljoprivredne ponude i potražnje predviđao da će globalne zalihe soje do kraja ove sezone biti najveće zabeležene.
Brazilska agencija za biljnu proizvodnju Conab takođe je podigla svoju prognozu za usev soje u SAD u 2023/24. godini na 162,420 miliona metričkih tona sa prethodnih 162,003 miliona, uprkos intenzivnom toplom i suvom vremenu u ključnim regionima.
Fjučersi na soju su bili pod pritiskom pošto su trgovci ostvarili profit dan nakon što je referentni januarski ugovor dostigao najvišu cenu u skoro dva meseca.
Do prodaje je došlo uprkos potvrdi američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA) da su izvoznici prodali 1,7 miliona tona američke soje u poslednjem danu, uključujući više od milion tona u Kinu, produžavajući talas nedavnih izvoznih poslova.
U sredu je Rojters izvestio da je Kina kupila najmanje 300.000 tona soje.
„I mislim da su oni (Ministarstvo poljoprivrede SAD) jutros imali tu informaciju u rukama…………“, rekao je Rič Nelson, glavni strateg u Allendaleu, prenosi Rojters.
Fjučersi na pšenicu su nastavili da opadaju usred jačeg američkog dolara i indikacija u izveštaju VASDE o povećanim globalnim zalihama, manjoj domaćoj potrošnji i većim krajnjim zalihama.
Najaktivniji ugovor za soju CBOT pao je za 22-1/4 centa na 13,43-1/2 dolara po bušelu. Kotacije kukuruza CBOT Cv1 pale su 8 centi na 4,68 dolara po bušelu, dok su fjučersi na pšenicu pali za 11-1/2 centa na 5,80-3/4 dolara po bušelu.
Manji usevi kukuruza i pšenice predviđaju se za Brazil u marketinškoj godini 2023-24, ali se očekuje povećanje proizvodnje pirinča, navodi se u izveštaju Globalne poljoprivredne informativne mreže od strane Službe za inostrane poljoprivrede (FAS) Ministarstva poljoprivrede SAD.
Zbog visokih troškova proizvodnje i niže očekivane zarade, profitne marže proizvođača kukuruza su pod pritiskom, navodi se u izveštaju, što je navelo FAS da predvidi smanjenje proizvodnje od 4 odsto, na 130 miliona tona, u poređenju sa prošlogodišnjim rekordnim rodom od 135 miliona tona.
Očekuje se da će izvoz kukuruza ostati visok, iako se vidi da će opasti za 2 miliona tona u odnosu na rekordnih 56 miliona tona u 2022-23, navodi se u izveštaju. Očekuje se da će potrošnja porasti na rekordnih 77,5 miliona tona u tekućoj marketinškoj godini.
„Pored toga, očekuje se da će vremenski fenomen El Ninjo nastaviti da utiče na useve u južnom regionu Brazila, posebno na farme pšenice, što će verovatno dovesti do nižih prinosa“, saopštio je FAS. U tom regionu se uzgaja oko 90% brazilske pšenice.
Proizvodnja pšenice za 2023-24. projektovana je na 10,2 miliona tona, što je smanjenje od 7% u odnosu na prethodnu godinu.
Kako cene pirinča rastu, a troškovi proizvodnje su smanjeni, sve više farmera sadi pirinač za predstojeću žetvu, saopštio je FAS. Predviđa se da će površina pirinča biti 1,5 miliona hektara, što je povećanje od 2% u odnosu na prethodnu sezonu. FAS predviđa proizvodnju pirinča 2023-24 na 7,01 miliona tona ekvivalenta mlevenog pirinča (MRE), što je ekvivalentno 10,3 miliona tona neoluščenog pirinča. Ovo predstavlja povećanje od 3% u odnosu na prethodnu procenu i zaslužno je za veću zasađenu površinu i očekivanje veće profitabilnosti od strane proizvođača.
„Očekuje se da će dolazak fenomena El Ninjo doneti višak kiše u Rio Grande do Sul, što bi profitiralo od uzgoja pirinča u poplavljenim područjima i smanjilo sadnju soje, koja je poslednjih godina omiljena kultura za poljoprivrednike u regionu. “, napominje FAS.
U 2022/23 MI, Australija je postavila novi rekord u izvozu žitarica, isporučivši 47,81 miliona tona, što je povećanje od 10,6% u odnosu na prethodni maksimum od 43,22 miliona tona prošle godine, prenosi Grain Central.
Napominje se da je do povećanja izvoza došlo zbog rasta proizvodnje žitarica u zemlji u protekle tri godine i rasta izvoznih kapaciteta i logistike u Australiji.
Australija je izvezla najviše pšenice u MG 2022/23 – 66,4% ukupnog obima, dostigavši rekordnih 31,77 miliona tona (+15,7% g/g). Kina je bila glavni kupac koji je uvozio (7,59 miliona tona).
Prošle sezone Australija je izvezla 7,08 miliona tona ječma, što je 14,8% ukupnog izvoza žitarica iz zemlje i 11,8% manje u odnosu na prethodni MG. Od ovog obima izvoz stočnog ječma iznosio je 5,93 miliona tona, a pivarskog ječma 1,15 miliona tona. Što se tiče uvoznika, u nedostatku isporuka Kini tokom 11 meseci sezone, Saudijska Arabija je zadržala liderstvo u uvozu australijskog ječma, otkupivši 1,83 miliona tona žitarica (3,18 miliona tona u MG 2021/22). Slede Tajland (0,69 miliona tona), Vijetnam (0,61 miliona tona) i Kina (0,43 miliona tona), koji su se vratili na tržište nakon što su uvozne carine ukinute sredinom avgusta.
Obim izvoza repice iz Australije u sezoni 2022/23. dostigao je rekordnih 6,16 miliona tona (12,9% ukupnog izvoza poljoprivrede). Evropska unija ostaje glavna izvozna destinacija sa 3,2 miliona tona.
Ukupan izvoz australijskog sirka iznosio je 2,81 milion tona. Međutim, on čini samo 5,9% ukupnog programa izvoza žitarica, što je takođe 25,9% više nego u prethodnom GG.
Izveštaj Farmdok Univerziteta u Ilinoisu kaže da će Kina ove godine uvesti „rekordne količine“ pšenice.
Industrijski izvori kažu da šteta od kiše na kineskom usevu pšenice i brige zbog suvog vremena u zemljama izvoznicama podstiču apetit Pekinga za kupovinom dok su cene niske.
Trgovci takođe kažu da će mahnita kineska kupovina pšenice verovatno podržati globalne cene, koje su pale za više od četvrtine tokom ove godine zbog obilnih zaliha iz Rusije, najvećeg svetskog izvoznika.
Sve u svemu, kineski uvoz 2023. će verovatno dostići 12 miliona tona, nadmašivši prošlogodišnji rekord od 9,96 miliona tona, a očekuje se da će se strastvene kupovine nastaviti i 2024. godine.
Takođe bih napomenuo uvoz Egipta. Naime i pored stimulativne cene u Egiptu od 1500 egipatskih dolara za tonu što je u dinarima 35,4 din/kg uspeli su da otkupe oko 6 miliona tona. Potrebe Egipta za pšenicom su oko 18 miliona tona što čini manjak od 12 Mt koji je nužno uvesti. Prijateljski odnos imamo sa obe države, možda vlada Republike Srbije može pomoći u rešavanju viškova pšenice koji su se stvorili
U pozadini povećanog kretanja brodova ka crnomorskim lukama i smanjenja vozarina za 5-10 $/t, otkupne cene kukuruza ove nedelje su porasle za 5-10 $/t na 130-135 $/t sa isporukom u crnomorske luke i 140-145 dolara/t sa isporukom u luke na Dunavu.
Uprkos visokom prinosu i niskoj vlažnosti kukuruza, farmeri koče prodaju u iščekivanju viših cena.
U Ukrajini je 26. oktobra sa 1,95 miliona hektara ili 48% površina požnjeveno 13,32 miliona tona kukuruza sa prinosom od 6,84 tona/ha, što nam omogućava da se nadamo žetvi u rasponu od 29-30 miliona tona. .
Međutim, izvozne stope su i dalje niske, a tokom jula i oktobra otpremljeno je samo 3,8 miliona tona kukuruza u poređenju sa 7,14 miliona tona prošle godine.
Svetske cene nastavljaju da padaju pod pritiskom aktivne žetve i dobre žetve u SAD i ubrzanja setve u Brazilu.
Decembarski fjučersi na kukuruz na berzi u Čikagu prošle nedelje su pali za 3,8%, a od ponedeljka još 0,7% na 187 dolara/t (-2,5% za mesec, -30% za godinu).
Novembarski fjučersi za kukuruz na pariskoj berzi su prošle nedelje pali za 4% na 198,5€/t ili 210,3$/t (-4% za mesec, -55% za godinu).
U SAD je do 30. oktobra požnjeveno 71% kukuruza (66% petogodišnji prosek), a zahvaljujući prinosima boljim od očekivanih, prognoze proizvodnje su ponovo povećane.
Prema podacima monitoringa SAFRAS&Mercado, u Brazilu je, uprkos sušnom vremenu u centru zemlje, zaključno sa 27. oktobrom, kukuruzom prve žetve zasejano 72,4% od planiranih 3,9 miliona hektara (70,1% prošle godine i 67% na prosek tokom 5 godina). Istovremeno, izvoz kukuruza u oktobru je dostigao rekord za ovaj mesec od 8,5 miliona tona, dok je u avgustu iznosio 9,3 miliona tona, a u septembru 6,6 miliona tona. Poređenja radi, u periodu od 1. septembra do 26. oktobra SAD su izvezle 4,95 miliona tona kukuruza (4,2 miliona tona za ovaj period prošle godine).
Cena svinjetine u EU nastavlja da pada↘️
Prosečna cena svinjskih polutki se kreće u zavisnosti od klase od 215,3 do 275,7 €/100kg.
Prosečna cena žive prasadi je 68,7 €/kom
Najniža cena u Španiji je 214,5 €/100kg za klasu R
Cena prasadi u Danskoj je 64,5 €/kom
Najjeftinija prasad su u Holandiji 52,5 €/kom, dok je najniža cena svinjskog mesa u Češkoj za klasu R 171,45 €/100kg
Sa smanjenim procenama za useve kukuruza i ječma samo delimično uravnotežene većim brojem pšenice, izgledi za ukupnu svetsku proizvodnju žitarica (pšenica i krupna zrna) za 2023/24. smanjeni su za 2 miliona tm/m (mesečno), na 2.292 m. Usred manjih kompenzacionih promena u ključnim komponentama potražnje, izgledi za potrošnju se održavaju na 2.305 miliona tona. Sa manjim početnim zalihama od prethodno procenjenih i smanjenom proizvodnjom, projekcija za globalne zalihe na kraju sezone (zbir odgovarajućih lokalnih marketinških godina) smanjena je za 6 miliona tm/m, na 582 miliona. Prognoza svetske trgovine smanjena je za 1 milion tm/m, na 409 miliona, uglavnom zbog smanjenih cifara za kukuruz i sirak (uključujući manji uvoz Kine), ali sa pšenicom koja je veća nego ranije (EU).
Procena Saveta o svetskoj trgovini sojom u 2022/23 (oktobar/septembar) povećana je za 2 miliona tm/m, uglavnom na osnovu nedavnih većih isporuka od očekivanih u Kinu. Smanjene brojke za Indiju i SAD smanjuju prognozu globalne proizvodnje za 2023/24. za 3 miliona tona, na 393 miliona (+7%), uz blago smanjenu potrošnju, iako je i dalje vezan za novi maksimum, a zalihe su nepromenjene m/m. Projekcija globalne uvozne tražnje smanjena je za oko milion t, na 168 miliona (-2%).
Predviđa se da će se ukupna globalna proizvodnja žitarica (pšenica i krupno zrno) u 2023/24. godini povećati za 27 miliona t na godišnjem nivou (g/g), na 2.292 miliona, pri čemu će veći usevi kukuruza i sirka nadmašiti pad pšenice, ječma i ovsa . Ukupna potrošnja će se popeti na novi maksimum od 2.305 miliona tona (+2%), uključujući dobitke za stočnu hranu, hranu i industrijsku upotrebu. Kumulativne krajnje zalihe su postavljene na 582 miliona tona, 2% manje nego prethodne sezone i najmanji su u poslednjih devet godina. Veliki deo pada odražava smanjene zalihe pšenice, uključujući smanjenje u Kini, Indiji i ključnim izvoznicima. Nasuprot tome, prenos kukuruza će biti veći u odnosu na prethodnu godinu u odnosu na povećanje u SAD. Predviđa se da će svetska trgovina sveukupno opasti za 5%, uključujući manje tokove u Evropu, Blisku Istočnu Aziju i Južnu Ameriku.
Podstaknuta velikim pošiljkama u Kinu i, u manjoj meri, u Argentinu, procenjuje se da je svetska trgovina sojom naglo porasla u 2022/23, na 170,8 miliona tona (+10%). Vezana za potencijalno velike žetve na južnoj hemisferi, globalna proizvodnja se vidi na vrhuncu u 2023/24. godini, sa rekordnom potrošnjom – povezanom sa solidnim dobitcima u tri glavna područja – i predviđenim značajnim povećanjem zaliha. Nakon rasta iz prethodne godine, trgovina će verovatno biti niža (-2%), ali će ostati znatno iznad proseka
Žetva kukuruza u EU premašuje očekivanja, ali će uvoz ostati prilično visok.
Tako je proizvodnja kukuruza u EU procenjena na 60,6 miliona tona. To je oko milion tona više od prognoziranog u septembru i 8,2 miliona tona više u odnosu na sušnu 2022. godinu.
I pored značajnog smanjenja površina, očekuje se rast žetve u Francuskoj, Poljskoj i Nemačkoj, što će nadoknaditi pad u Bugarskoj i Rumuniji.
Analitičari napominju da je sadašnja žetva kukuruza daleko iza proseka u poslednjih pet godina, što će i ove sezone zahtevati visok uvoz. Prema prognozama, oko 20 miliona tona kukuruza moraće da se uveze. To će činiti najmanje 25 odsto evropske potrošnje, a na međunarodnom nivou nadmašiće ga samo Kina sa 23 miliona tona uvoza.
Ove sezone, do 8. oktobra, zemlje EU uvezle su oko 4,8 miliona tona kukuruza, što je za oko 40 odsto manje nego pre godinu dana. Glavni dobavljači su Ukrajina sa 46% i Brazil sa 42% ukupnog uvoza.
Glavni kupac je i dalje Španija sa 1,87 miliona tona, koja je znatno ispred Italije, Holandije i Portugala. Nemačka je otkupila najmanje 270 hiljada tona kukuruza iz trećih zemalja (Ukrajina).
Cene kukuruza na evropskom tržištu fjučersa su privremeno pale ispod 200 €/t, ali su sada ponovo nešto više. Od početka godine cene kukuruza su pale za oko trećinu.
Rumunija će napraviti 5 sidrišta za pretovar ukrajinskog žita u luci Konstanca.
„UGA je inicirala stvaranje sidrišta u rumunskim teritorijalnim vodama za pretovar ukrajinskog žita sa barži na brodove velikog kapaciteta, što značajno smanjuje troškove logistike i doprineće razvoju efikasne rute“, navodi se u saopštenju.
Takođe se napominje da je UGA radila sa vladom, ministarstvima i drugim centralnim organima na stvaranju povoljnih uslova za razvoj lučke infrastrukture na Dunavu, kao i na poboljšanju efikasnosti i smanjenju troškova logistike do dunavskih luka, u posebno da se smanje troškovi železničkog transporta za ukrajinsko žito kroz Moldaviju, da se Sulinski kanal u Rumuniji prebaci na 24 sata, itd.
„Kao rezultat toga, izvoz kroz dunavske luke porastao je sa 40 hiljada tona na 4 miliona tona mesečno od pune invazije. Svi ovi koraci omogućiće da se poveća obim izvoza žitarica iz Ukrajine preko Dunava na nivou od 30-35 miliona tona godišnje“, dodali su iz udruženja.
Ranije je saopšteno da je rumunska vlada konačno odobrila kompromisni sistem dozvola za uvoz određenih grupa ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, koji ima za cilj zaštitu rumunskih poljoprivrednika.
