AKTUELNOSTI

Evropski parlament će u periodu od 6. do 9. jula 2026. na plenarnoj sednici razmatrati prigovor na Delegirani akt Evropske komisije koji klasifikuje sojino ulje kao sirovinu visokog rizika od indirektne promene namene zemljišta (high ILUC). Ako akt bude usvojen bez prigovora, biodizel od soje postepeno će biti isključen iz računanja prema ciljevima obnovljivih izvora energije u transportu do 2030. godine.Ovo je nastavak dugogodišnje politike EU usmerene protiv biogoriva koja doprinose deforestaciji i indirektnim emisijama CO₂ (slično ranijem tretmanu palminog ulja).Trenutni statusITRE komitet Evropskog parlamenta već je podržao predlog za prigovor.

Industrijska udruženja (European Biodiesel Board i FEDIOL) intenzivno lobiraju za odbacivanje akta, ističući da bi on ugrozio evropsku preradu soje i snabdevanje proteinima za stočnu hranu.

Konačna odluka očekuje se u julu, uz rok za scrutiny do 10. avgusta 2026.

Uticaj na evropsko tržišteAko zabrana stupi na snagu, smanjiće se potražnja za sojnim uljem u biodizelu. To može dovesti do veće ponude ulja i proteinskog kolača na tržištu hrane i stočne hrane, što bi teoretski vršilo pritisak na cene naniže. Međutim, efekat će biti ograničen jer je soja globalna roba, a glavna vrednost joj je u proteinskom delu (sačmi) za ishranu stoke.Poseban osvrt na srpsko tržišteSrbija ima stratešku poziciju u evropskom lancu soje:Zemlja je jedan od značajnijih proizvođača i prerađivača non-GMO soje u Evropi (zahvaljujući zabrani GMO).

Kompanije poput SojaProtein (Bečej, deo ADM) i inicijative Donau Soja (Dunav Soja) ističu se po održivoj proizvodnji sa niskim karbonskim otiskom, što je prednost u odnosu na uvozne sirovine iz Južne Amerike ili SAD.

Srbija ostvaruje pozitivan trgovinski bilans sa uljaricama (soja, suncokret, uljana repica) i izvozi značajne količine sojinih proizvoda.

Mogući uticaji na Srbiju:Pozitivni — Ako EU smanji upotrebu uvoznog soy biodizela, moguće je preusmeravanje evropske potražnje ka lokalnim, sertifikovanim evropskim izvorima (kao što je Donau Soja). To bi moglo ojačati poziciju srpskih proizvođača i prerađivača, posebno u segmentu stočne hrane i hrane za ljude. Non-GMO i niski karbonski otisak postaju sve važniji diferencijatori.

Negativni / rizici — Opšti pad potražnje za sojnim uljem u EU mogao bi indirektno pritisnuti cene na niže, što utiče na izvozne prihode. Ako se smanji ukupna prerada u EU, moglo bi doći do manje potražnje za srpskim sojnim kolačem i uljem.

Dugoročno — Ovo ubrzava tranziciju ka održivijim alternativama (napredna biogoriva od otpada, repica, itd.). Za Srbiju, koja ima razvijenu poljoprivredu uljarica, prilika je u diverzifikaciji — većem fokusiranju na hranu, stočnu hranu i premium sertifikovane proizvode umesto klasičnog biodizela.

Zaključak: Ishod julskog glasanja može imati ograničen, ali značajan uticaj na srpski agro-sektor. U najboljem scenariju (prigovor usvojen), srpska non-GMO soja dobija jaču poziciju na evropskom tržištu. U suprotnom, treba očekivati pritisak na cene, ali i nove šanse za one koji se brzo prilagode zelenim standardima EU.Srbija ima dobre karte zahvaljujući kvalitetu i održivosti — ključno je pratiti dalji razvoj i jačati lance vrednosti kroz sertifikacije poput Donau Soja.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 01.07.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Institut konjunkture agrarnog tržišta (IKAR) podigao je prognozu proizvodnje suncokreta u Rusiji za sezonu 2026/27 sa 19 na 19,7 miliona tona (u odnosu na 16,9 mil. t u sezoni 2025/26). Istovremeno je snizio procenu proizvodnje soje na 8,2 miliona tona (sa prethodnih 8,8 mil. t, dok je prošlogodišnja realizacija bila oko 9 mil. t).Ove je podatke saopštio generalni direktor IKAR-a Dmitrij Ryljko na godišnjoj skupštini članova Nacionalnog saveza svinjogojaca.Uprkos očekivanom padu roda soje, ponuda na domaćem ruskom tržištu će se verovatno zadržati na sličnom nivou. Razlozi su:Skori početak rada velikog pogona za preradu uljarica (MJEZ) kompanije „Sodružestvo“ na Dalekom istoku

Moguće promene u režimu izvoza

Očuvana mogućnost uvoza soje

Cene biljnih ulja i stočne hranePoslednjih nekoliko godina biljna ulja postepeno poskupljuju. Glavni pokretači rasta cena su povećana proizvodnja biogoriva u Evropi i SAD, kao i kriza u zemljama Persijskog zaliva.„Tržišta se sada postepeno smiruju, ali cene ulja i dalje su na prilično visokom nivou“, istakao je Ryljko. Prema njegovim podacima, tona ruskog suncokretovog ulja trenutno košta oko 1.300 USD.Rast svetskih cena šrota verovatno je završen u iščekivanju nove žetve. Posebnu pažnju treba obratiti na tržište repičinog šrota – u Evropi (posebno u Francuskoj) zbog suše postoji realna opasnost od znatno oštećenog roda.Prognoze za žitarice (sezona 2026/27)IKAR trenutno procenjuje:Pšenica: 91,5 mil. t (91,1 mil. t u tekućoj sezoni)

Ječam: 17,7 mil. t (19,7 mil. t)

Kukuruz: 15,5 mil. t (14,8 mil. t)

Ukupan izvoz žitarica: 64,2 mil. t (61,9 mil. t)

Nakon završene inspekcije polja procene će biti ažurirane.

Ključne strukturne promene:

Jaria pšenica beleži apsolutni rekord u smanjenju površina – ispod 10 mil. ha. Deo tih površina prešao je na profitabilnije kulture: suncokret i jaru repicu.

Ozima pšenica beleži rast površina (+ oko 100 hiljada ha).

Površine pod kukuruzom ostaju stabilne na oko 2,6 mil. ha, ali se menja regionalna struktura: Jug smanjuje setvu zbog klimatskih promena, dok je povećavaju Povolžje i Daleki istok.

Površine pod ječmom procenjuju se na 6,15 mil. ha – blagi rast zahvaljujući dobroj konjunkturnoj situaciji prošle godine.

Izvor: Nastup Dmitrija Ryljka na godišnjoj skupštini Nacionalnog saveza odgajivača svinja.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 30.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 29.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

Srpska ratarska proizvodnja tradicionalno zavisi od izvoza, jer domaća prerada nije na nivou koji bi mogla da apsorbuje viškove. Zbog toga su naši ratari najviše okrenuti tržištima Evropske unije, pre svega Rumuniji (luka Konstanca) i Italiji. U takvim uslovima svaka promena na evropskom tržištu žitarica direktno utiče na cene i plasman naše robe.

Dok je prošle godine Evropska unija ostvarila rekordne prinose, posebno pšenice, situacija u 2026. je znatno složenija. Visoke cene azotnih đubriva, delom izazvane geopolitičkim poremećajima, dovele su do promene setvene strukture – proizvođači su se okrenuli kulturama sa manjom potrebom za azotom. Uz to, suša i visoke temperature ozbiljno pogađaju ključne zemlje. Najveći proizvođač kukuruza, Francuska, kao i veliki potrošač Španija, suočavaju se sa manjkom vlage i toplotnim stresom. Neizvesnost oko padavina stvara zabrinutost među evropskim farmerima i trgovcima.

Ovakav razvoj događaja otvara realan prostor za bolji plasman srpskih žitarica. Manji prinosi u EU obično dovode do veće potražnje za uvoznom robom i povoljnijih cena za izvoznike koji imaju robu na raspolaganju. U tom kontekstu, svak dodatna tona kvalitetnog kukuruza  ili pšenice sa naših polja ima veću šansu da nađe kupca po pristojnoj ceni.

Kod nas meteorolozi najavljuju osveženje – posle nekoliko vrelih dana koje bi trebalo da donesu neophodnu vlagu usevima u ključnim fazama razvoja. To je važan pozitivan signal, naročito posle dve suše godine koje su mnoge naše ratare ostavila bez očekivanog roda i prihoda.

Naravno, još je rano za konačne zaključke. Prinosi će zavisiti od toga koliko će kiše biti pravovremene i ravnomerno raspoređene narednih nedelja. Ipak, trenutna situacija na evropskom tržištu i najavljene padavine daju osnova za oprezan optimizam. Srpski seljak je ove godine, kao i uvek, najviše oslonjen na nebo – ali okolnosti su takve da to nebo ima priliku da vrati dug iz prethodne sezone.

Ako vremenski uslovi ostanu bar prosečni do žetve, ova godina može doneti vidno poboljšanje prihoda u ratarstvu i stabilniji položaj naših poljoprivrednika na izvoznom tržištu. Realno je nadati se boljem ishodu, uz svest da konačan rezultat zavisi od rada na polju i milosti vremena.

Zapadnu Evropu je ove nedelje pogodio drugi talas abnormalnih vrućina, nakon perioda visokih temperatura u maju. Francuska i zapadna Nemačka, ključni proizvođači pšenice u EU, najviše su pogođene. Visoke temperature nastavljaju da smanjuju potencijalni prinos pšenice i kukuruza, a temperaturni rekordi su već postavljeni u Francuskoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji.

Prema prognozama meteorologa, vrhunac vrućine će pasti u petak i vikend, nakon čega će atmosferski frontovi doneti izvesno zahlađenje. Istovremeno, očekuje se da neki regioni neće dobiti dovoljno padavina, tako da će deficit vlage i stres za useve potrajati.

Prema procenama analitičke kompanije Expana, ako ne bude značajnijih padavina u narednih deset dana, žetva kukuruza u Francuskoj bi mogla pasti ispod 10 miliona tona prvi put od 1990. godine. Poređenja radi, 2025. godine zemlja je ubrala 13,2 miliona tona kukuruza.

Vrućina takođe negativno utiče na izglede za proizvodnju meke pšenice. Ekspana procenjuje da bi prosečan prinos mogao pasti ispod 7 t/ha u poređenju sa 7,4 t/ha prošle godine, što bi smanjilo proizvodnju za najmanje milion tona u poređenju sa žetvom iz 2025. godine od 33,4 miliona tona. Zbog visokih temperatura, žetva ječma i pšenice u Francuskoj je već počela jednu do dve nedelje ranije nego obično.

Evropska komisija je u maju snizila svoju prognozu proizvodnje meke pšenice u EU u tržišnoj 2026/27. godini na 126,9 miliona tona, sa 127,3 miliona tona u aprilu. Ovo je znatno manje od žetve prethodne sezone od oko 135 miliona tona.

Sledeće nedelje očekuje se da će se toplotni talas proširiti na zemlje Crnog mora, gde se pšenica nalazi u fazi nalivanja zrna. Iako vremenski uslovi u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj i južnim regionima Ruske Federacije ostaju generalno povoljni za formiranje useva, dalji porast temperature može postepeno smanjiti potencijal prinosa.

Zato bi moguće smanjenje proizvodnje u SAD i zemljama EU moglo postati ključni faktor koji podržava svetske cene pšenice, što će, zauzvrat, pomoći u održavanju visokih cena crnomorske pšenice dok se procenjuju stvarni gubici useva.

Istovremeno, analitička kompanija SovEcon snizila je prognozu žetve pšenice u Ruskoj Federaciji u 2026. godini sa 90,3 na 88,9 miliona tona u poređenju sa 91,1 milionom tona u 2025. godini. Razlog je bio smanjenje površina pod pšenicom na minimalni nivo u poslednjih 12 godina — 25,8 miliona hektara.

Površina pod jarom pšenicom je najviše smanjena — na 9,9 miliona hektara u poređenju sa 10,5 miliona hektara prošle godine, dok je površina pod ozimom pšenicom ostala nepromenjena na 15,9 miliona hektara.

Istovremeno, veoma povoljni vremenski uslovi na jugozapadu Ruske Federacije — glavnom izvoznom regionu zemlje — omogućavaju nam da očekujemo nagli porast proizvodnje pšenice na 37,4 miliona tona u poređenju sa 31,9 miliona tona prošle godine. Ovo može povećati pritisak na cene na početku nove tržišne sezone.

Međutim, već u septembru, kada tržište dobije konačne rezultate žetve prolećne pšenice u Ruskoj Federaciji, SAD i Kanadi, svetske kotacije mogu biti značajno korigovane u zavisnosti od stvarnih pokazatelja prinosa.

U takvim uslovima, preporučljivo je da ukrajinski poljoprivrednici ne žure sa aktivnom prodajom prehrambene pšenice na početku sezone i, ako je moguće, odlože prodaju glavnih količina za jesenji period. Nasuprot tome, prodaja uljane repice može ostati profitabilnija na početku tržišne sezone.

Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 22.06.2026. do 26.06.2026. Za više Informacija morate biti registrovani lli ulogovani.

U sezon 2025/26, zemlje Evropske unije značajno su povećale izvoz uljarica.

Ukupan obim isporuka dostigao je 1,833 miliona tona, što je 41% više nego u istom periodu prošle marketinške godine, prema podacima Evropske komisije.

Najveće stope rasta izvoza zabeležene su kod uljane repice i suncokreta, dok većina prerađenih proizvoda — sačma i biljna ulja — pokazuje smanjenje zaliha.

Po pojedinačnim usevima, izvoz je iznosio:

soja — 281 hiljada tona (-24% u poređenju sa istim periodom prošle godine);

uljana repica — 573 hiljade tona (+57%);

suncokret — 978 hiljada tona (+74%).

Izvoz prerađenih proizvoda iznosio je:

sojina sačma — 418 hiljada tona (-13%);

sačma od uljane repice — 677 hiljada tona (-10%);

suncokretova sačma — 304 hiljade tona (-4%);

sojino ulje — 564 hiljade tona (-24%);

ulje od uljane repice — 586 hiljada tona (+14%);

suncokretovo ulje — 410 hiljada tona (-25%).

Na prvi pogled, brzi porast izvoza semena suncokreta deluje paradoksalno, jer je proizvodnja ove kulture u EU opala ove sezone. Međutim, glavni razlog je bilo naglo pogoršanje ekonomičnosti prerade suncokreta.

Zbog niskih marži, evropske kompanije za ekstrakciju ulja smanjile su preradu suncokreta na najniži nivo u poslednjih devet godina - oko 7,4 miliona tona u poređenju sa 9 miliona tona u 2024. godini. Istovremeno, mnogi pogoni su preorijentisali svoje kapacitete na preradu uljane repice i uvezene kanole, što obezbeđuje veću profitabilnost.

U ovim uslovima, tradicionalni proizvođači suncokreta u EU, pre svega Rumunija i Bugarska, sve više izvoze seme umesto da ga prerađuju u zemlji. Glavne destinacije za snabdevanje postale su Turska, zemlje Severne Afrike, Bliski istok i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kontinuirano niske marže prerade suncokreta u Evropi mogu nastaviti da podržavaju visok obim izvoza semena, dok će potražnja za suncokretovim uljem i sačmom ostati relativno slaba.