Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 10.11.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 10.11.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 09.11.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 09.11.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Globalna trgovina hranom i poljoprivrednim proizvodima uvećala se otprilike pet puta u periodu od 2000. do 2024. godine. Iako je međunarodna trgovina pomogla zemljama da prevaziđu nedostatke u domaćem snabdevanju, veća međusobna povezanost stvorila je i nove ranjivosti – naročito kada poremećaji pogode velike dobavljače ili dovedu do uvođenja restriktivnih trgovinskih politika.
Ekstremni vremenski događaji, uključujući suše, toplotne talase, poplave i oluje, predstavljaju značajan uzrok takvih poremećaja. To koliko efikasno međunarodna tržišta mogu da apsorbuju ove šokove zavisi od njihove sposobnosti prilagođavanja. Najnovije izdanje izveštaja FAO-a (FAO) pod nazivom „Stanje na tržištima poljoprivrednih proizvoda 2026.” (SOCO) istražuje ovu dinamiku na primeru globalnih tržišta žitarica. Koristeći model globalne trgovinske mreže, izveštaj simulira poremećaje u proizvodnji pšenice, kukuruza i pirinča, te procenjuje kako različite mere politika mogu ublažiti ili, pak, pogoršati njihove posledice.
Kada je reč o tržištima žitarica, globalni izvoz je i dalje koncentrisan u rukama relativno malog broja velikih dobavljača, dok mnoge zemlje u Africi, na Bliskom istoku, kao i u delovima Azije i Latinske Amerike, u velikoj meri zavise od uvoza kako bi zadovoljile domaću potražnju (Slika 1). Ovakva koncentracija znači da se šok u proizvodnji, koji pogodi jednu veliku zemlju izvoznicu, može brzo proširiti na šire tržište.
Kako bi se procenili ovi rizici, izveštaj SOCO 2026 razmatra dva scenarija vremenskih šokova. Prvi simulira događaj sličan periodu „Dust Bowl-a” (velikih suša i peščanih oluja) u Sjedinjenim Državama, što dovodi do smanjenja proizvodnje kukuruza za oko 40 odsto, pšenice za 30 odsto i pirinča za 20 odsto. Drugi scenario obuhvata širi šok koji istovremeno pogađa nekoliko velikih poljoprivrednih regiona, što rezultira padom globalne proizvodnje kukuruza za oko 10 odsto, dok proizvodnja pšenice i pirinča opada za po oko 7 odsto. Simulacije pokazuju da efekti ovih šokova ne zavise samo od obima gubitaka u proizvodnji, već i od reakcija vlada i učesnika na tržištu. Zemlje mogu da posegnu za zalihama žitarica kako bi nadoknadile pad uvoza, dok izvoznici mogu da uvedu ograničenja radi zaštite domaćih zaliha, što dodatno sužava međunarodna tržišta i pojačava posledice prvobitnog šoka.
Rezultati ističu važnost saradnje u ograničavanju lančanih efekata. U uslovima saradnje – uz održavanje otvorene trgovine i bez dodatnih izvoznih ograničenja – broj neuhranjenih ljudi raste za 40,1 milion u scenariju „Dust Bowl” (velike suše), odnosno za 162,5 miliona u scenariju šireg šoka u globalnom sistemu ishrane. S druge strane, restriktivne mere politika mogu da pojačaju negativne posledice pada proizvodnje: u pomenutom širem scenariju, ograničavanje izvoza na 75 odsto nivoa pre nastupanja šoka dovelo bi do porasta broja neuhranjenih ljudi za 185,2 miliona – što je oko 14 odsto više nego u slučaju saradnje – uz pogoršanje stanja bezbednosti hrane u 120 zemalja.
Stoga su otvorena trgovina i međunarodna saradnja od ključnog značaja za preraspodelu raspoloživih zaliha i ograničavanje posledica ekstremnih vremenskih događaja. Jednako je važna i transparentnost tržišta. Blagovremene informacije o proizvodnji, zalihama i kretanjima u trgovini – kakve pruža sistem AMIS – mogu pomoći u smanjenju neizvesnosti, doprineti donošenju odluka zasnovanih na pouzdanim podacima i odvratiti od nekoordinisanih mera politika koje nose rizik od dodatnog povećanja tržišne nestabilnosti. S obzirom na to da rizici povezani sa vremenskim prilikama nastavljaju da ugrožavaju globalnu poljoprivrednu proizvodnju, jačanje transparentnosti tržišta i međunarodne saradnje biće od suštinskog značaja za izgradnju otpornijeg globalnog sistema ishrane.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 02.11.2026. do 06.11.2026.
Nedeljni osvrt na tržište – Info Tim od 02.11.2026. do 06.11.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 05.11.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 05.11.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 04.11.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 04.11.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
U marketingovoj 2026/27. godini, proizvodnja žitarica i uljarica u Bugarskoj je značajno porasla nakon teške prethodne sezone.
Prema rečima stručnjaka kompanije Grainstore Bulgaria, žetva kukuruza u zemlji je udvostručena u odnosu na prošlu godinu sa 0,9 na 2 miliona tona, suncokreta - za 79% sa 1,4 na 2,5 miliona tona, i pšenice - sa 7,5 na 7,8 miliona tona.
Obnavljanje proizvodnje pomaže povećanju izvoza bugarskog žita i suncokreta, ali ga ograničavaju logistički problemi. Nizak vodostaj Dunava otežava rečni transport, a veliko opterećenje železničke infrastrukture odlaže isporuku proizvoda lukama i kupcima, povećavajući troškove transporta i smanjujući prihode proizvođača.
Dodatni pritisak na cene je nizak kvalitet novog roda pšenice, iako se pokazatelji u velikoj meri razlikuju u zavisnosti od regiona uzgoja. Značajan deo roda biće kvaliteta za stočnu hranu, što će otežati njegovu prodaju na svetskom tržištu.
Teška situacija u Crnom moru takođe smanjuje konkurentnost bugarskih poljoprivrednih proizvoda. Problemi sa brodarstvom povećavaju troškove prevoza i osiguranja i primoravaju kupce da traže alternativne izvore snabdevanja. Istovremeno, stabilizacija morskog transporta može povećati konkurenciju drugih crnomorskih izvoznika.
Stoga će, uprkos obnavljanju proizvodnje, obim izvoza bugarskog žita prvenstveno zavisiti od troškova logistike i situacije na regionalnom tržištu žita
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 03.11.2026.
Dnevni osvrt na tržište – Info Tim 03.11.2026. Za više informacija morate biti registrovani ili ulogovani.
U oktobarskom izveštaju o izgledima za tržišta robe, stručnjaci Svetske banke prognoziraju povećanje globalnih cena žitarica od 14,1% u 2026. godini i 9,3% u 2027. godini. Ukupni indeks cena hrane će se povećati za 10,3% u 2026. godini i za 7,2% u 2027. godini.
Cene pšenice će najviše porasti zbog poremećaja u snabdevanju iz regiona Crnog mora, nepovoljnih vremenskih uslova i povećanih troškova proizvodnje. Tako će cene američke tvrde crvene ozime pšenice (HRW) u 2026. godini porasti za 28% u odnosu na prethodnu godinu sa 243 dolara/t na 311 dolara/t, a u 2027. godini - za još 13,5% na 353 dolara/t, dok je u aprilskom izveštaju prosečna cena za 2026. godinu prognozirana na 253 dolara/t, a u 2027. godini - 260 dolara/t.
Cene kukuruza u 2026. godini će porasti za 9,9% sa 203 dolara/t na 223 dolara/t, a u 2027. godini – za dodatnih 5,4% na 235 dolara/t. Cene ječma u 2026. godini će biti 164 dolara/t, a u 2027. godini – 172 dolara/t. Prosečna cena tajlandskog pirinča sa 5% polomljenih zrna u 2026. godini će porasti sa 408 dolara/t na 448 dolara/t, a u 2027. godini – na 500 dolara/t.
Tržišta uljarica i prerađenih uljarica takođe će zabeležiti više cene, a najviše će porasti cene sojinog ulja. U 2026. godini one će porasti za 39% u odnosu na prethodnu godinu na 1.585 dolara/tona, a u 2027. godini – na 1.765 dolara/tona. Cene sojine sačme će porasti za 17,5% na 430 dolara/tona u 2026. godini, i za dodatnih 9,5% na 471 dolar/tona u 2027. godini, dok će cene soje dostići 489 dolara/tona i 515 dolara/tona, respektivno.
Pritisak na cene dodatno pogoršava rast cena đubriva i energije. Prema Svetskoj banci, cene energije će porasti za dodatnih 32% u 2026. godini, posebno će cene sirove nafte marke Brent porasti sa 69 dolara/barel na 91 dolar/barel. Indeks cena đubriva će porasti za 14,3% u 2026. godini (posebno će cene uree porasti za 20,6% na 510 dolara/t), ali će se smanjiti za 12,4% u 2027. godini, ali će troškovi energije, prerade i transporta ostati glavne komponente troškova poljoprivrednih proizvoda.
Prema Svetskoj banci, najveći pokretači cena biće blokada snabdevanja iz crnomorskih luka, rast cena energije i moguće jačanje fenomena El Ninjo. Ako se svi ovi faktori kombinuju, svetske cene hrane u 2027. godini će premašiti osnovnu prognozu za 12% i biće više nego u 2022. godini. Zemlje zavisne od uvoza u Severnoj Africi, na Bliskom istoku i u Aziji će najviše patiti.
